Tart sa kruškama i bademom (Pear Frangipane Tart)

Ovaj čuveni francuski tart je zaista nešto posebno, kad ga stavite u usta osetićete kako se smenjuju slojevi raznih ukusa i tekstura, hrskava puterasta kora, zatim zanosni krem sa ukusom badema, pa sočne kruške, slatka glazura od začina, i na kraju tostirani listići badema. Sve je u savršenom skladu, da vam se nameće pitanje – kada ću sledeći put probati nešto ovako lepo?

Uopšte ideja da napravite dezert sa kruškama je prilično originalna, nema puno takvih, kad se samo setim ovog fenomenalnog kolača sa kruškama, čokoladom i lešnicima, jer njihov ukus i tekstura nisu tako privlačni kao recimo od jabaka.

Kao što možete da pretpostavite pravljenje jednog ovakvog tarta traži dosta rada i strpljenja, to je pravilo kad hoćete da dobijete nešto izuzetno lepo, ali i to je deo zabave, ne samo njegova degustacija. Ali, ako ne volite komplikovane dezerte, onda napravite ovaj tart, takođe francuski.

Postoji nešto što čini ovaj tart vrlo posebnim a to je krem od badema koji se zove frangipane. Za razliku od marcipana, ovaj krem je ređi i sadrži jaja i puter. Često se koristi za pravljenje francuskih tartova, i moram da priznam da je neodoljiv.

Ovaj tart se sastoji iz nekoliko delova:

  • kora – u pitanju je prhka kora – pâte sablée, koja se vrlo često koristi za pravljenje tartova.
  • frangipane – kao što je već pomenuto, to je krem od badema.
  • kruške – se često pre upotrebe poširaju, i ja verujem da se to čini da bi im se ukus pojačao i zasladio, a i delimično omekšale jer se koriste kruške koje nisu mekane. Često se kuvaju i u vinu. Najbolje vrste su anžujske (Anjou) ili viljamovke (Bartlett) kruške.
  • glazura – kao glazura može da se koristi džem od kajsija, zagrejan i sa dodatkom malo vode, međutim ovaj redukovan sirup, koji sam koristila, je još bolji.

Pre neki dan sam se vozila Uberom, to je postala retkost od pojave korone, i kako sam nosila masku, koja je obavezna, počela sam da pevušim pesmu koja mi nije izbijala iz glave, iz nekog razloga mislim da me sa maskom ljudi ne čuju. Vazač je odmah prokomentarisao moje pevanje – sviđa mi se to što pevušiš, koja je to pesma? Nutshell od Alice in Chains. Voliš grandž muziku? Pravo da ti kažem, to sam slušala kad sam bila tinejdžerka, ali kako izbegavam ovih dana sve medije, okrenula sam se slušanju muzike, i baš mi prija to podsećanje. Zapravo u poslednje vreme počela sam da se vraćam u prošlost, valjda je to normalno kada nastupe krizna vremena, i primetila sam da nisam jedina. Takođe, čitala sam četvrtu knjigu My Struggle (Moja borba) od norveškog pisca Karl Ove Knausgarda, u kome on opisuje svoj život dok je bio tinejdžer, i to me je ponelo. Inače to je fenomenalna autobiografija, tako je originalna, potpuno sam opsednuta njome, i sigurno ću vam pisati o njoj samo da završim petu i šestu knjigu.

Zanimljivo je ponovo slušati, i čak otkrivati nove stvari, o muzici iz prve polovine devedesetih, sa velike vremenske distance i pogotovo što sada živim u Americi. Kako mi je sve to drugačije izgledalo kada sam bila tinejdžerka, opet i dan danas kad slušam muziku iz tog perioda, kad krene gitarica na početku pesme, sva se naježim, iako volim i druge žanrove. I dalje mislim da je to jedan od najboljih perioda kada je rok muzika u pitanju. Samo što mi se promenio ukus kada su bendovi u pitanju, Nirvana i Pearl Jam mi nisu više toliko zanimljivi, već Alice in Chains, koji mi je tada izgledao nekako previše mračno, nedovoljno lirski. Sada mi ta muzika deluje tako lepo i osvežavajuće, moćno, inovativno, sirovo i iskreno, sve ono što bi mogla da kažem za bilo koje umetničko delo koje mi se dopada. Nema kalkulacija, ni želje da se dopadne publici, niti šuplje ideologije, već iskrena potreba da se nešto kaže. Talenat je čudo, neko za par godina vežabajući i kopirajući druge umetnike, bez ikakvog fromalnog obrazovanja, bude u stanju da kreira nešto tako drugačije i lepo. Neverovatno je kako se u nekom trenutku sve kockice slože, sve izgleda savršeno, kao neka božija intervencija. Često se desi da se taj momenat više nikada ne ponovi u kasnijem stvaralaštvu umetnika.

Dešava mi se da mi se nekada autori koje sam veoma volela kao klinka više uopšte ne dopadaju, Alber Kami je bio poslednje razočarenje, čitala sam proletos njegovu knjigu Kuga, što se kaže – za sve postoji vreme. Opet, neke stvari mi se dopadaju na isti način, podjednako me uzbuđuju i inspirišu.

Za razliku od većine ljubitelja AIC, ja sam neko ko se pali na Jerrya Cantrella, jer on je stvarao muziku, pisao tekstove i komponovao, iako nije bio tako dobar pevač kao Layne. Odgledala sam njegov skorašnji intervju u nestvarnom enterijeru, i baš me je prijatno iznenadio, tako je nepretenciozan i uravnotežen, plus to mu dođe kao neko spokojno finale posle vrlo turbuletne mladosti. Rekla sam mužu, kad sve ovo prođe oko korone, idemo na koncert Alice in Chains, kad budu gostovali negde u blizini. Isto važi za Zdravka Čolića, suviše dugo sam ga ignorisala:)

Da se vratim na vozača Ubera. Moram da priznam da mi baš nedostaje vožnja Uberom, to je tako zanimljiv način da se izmestiš iz svoje stvarnosti i da komuniciraš sa vrlo različitim ljudima, neke vožnje su bile legendarne. Naš razgovor je išao ustaljenim tokom, pričali smo o tome kako je današanja muzika bezveze, možda zbog toga što nismo više mladi, ma ne, nije zbog toga… zapravo svuda nedostaje lepote, kud god se okreneš, a život bez lepote i nije baš nešto. Iskreno, ovo jeste jedno od bizarnijih perioda ljudske istorije. Ovde ljudi žive u obilju, većini su te neke osnovne potrebe potpuno zadovoljene, ali su nezadovoljni pošto ljudima fali neki viši smisao, mogli bismo to nazvati duhovnost, tačno se oseća taj disbalans između materijalnog i duhovnog. Nije teško primetiti, a možda je meni lakše da to vidim, pošto dolazim iz nekog drugog sveta, ljudima danas fali smisao, jasna i realna slika o sebi i svetu koji nas okružuje. A to nije lako, jer smo non-stop bombardovani svakojakim glupostima preko medija. Teško mi je da dokučim, šta je u stvari pravi razlog za nihilističko i samodestruktivno ponašanje. Eto, ti muzičari su umeli baš da mrače, vodili su vrlo destruktivne živote, ono jeste da je mnogo njih poteklo iz rasturenih porodica, ipak živeli su u Americi, u zlatno doba, kako ovde mnogi tvrde. A kad se setim moje generacije devedesetih, ideja da odeš na koncerte tih grupa je bila naučna fantastika, čak i da kupiš originalnu kasetu, a ne neku buđavu kopiju. Eh, da je samo to bio problem, nego vidiš pred svojim očima kako se celo društvo urušava, i ti tu ne možeš ništa, samo gledaš da preživiš. Mene i dan danas opsedaju traume iz tog perioda, i tek sa ove distance shvatam koliko je to sve bilo nenormalno. Život baš ume da bude nefer! A možda je to bila dobra škola života, da umeš da razumeš ljudsku priorodu, da razlikuješ dobro od lošeg, nema tu više one naivnosti, ali na kraju ojačaš.

People need meaning, dobro si to rekla. A onda je vozač kao u transu počeo da ponavlja tu rečenicu, kao da je tog trenutka doživeo neku vrstu otkrovenja. Kako si došla do tog saznanja? Razmišljam se da li da mu ne rušim doživljaj, opet ko zna šta je on konstruisao u svojoj glavi, bolje da budem iskrena sa njim, na kraju ovo ne treba da bude ništa više od neobaveznog ćaskanja. Nije to ništa novo, ništa ja to nisam smislila, to je nešto čime se ljudi bave od svog postojanja, toliko je knjiga napisano o tome, mnogo pametniji ljudi od nas su to pokušali da objasne, zato nije loše da se pročita po koji klasik. Ako dođeš do saznanja da ima toliko toga o čemu ne znaš, na dobrom si putu.

Onda sam se setila knjige Oldosa Hakslija, Vrli novi svet, koju sam skoro pročitala, bila sam šokirana koliko je taj autor mogao da predvidi ono što se danas događa sa društvom, i to skoro pre sto godina. Razvoj tehnologije nije baš pogodio, ali definitivno je pronikao u naše slabosti. Kad smo već kod te knjige, nije teško prepoznati da je ona bila uzor relativno novoj knjizi Krug (The Circle, Dave Eggers), koja je vrlo uznemiravajuća, ali morate je pročitati jer pogađa suštinu današnje masovne manipulacije i kontrole.

Palo mi je na pamet da vozaču preporučim intervju sa Canetom iz Partibrejkersa, pre neki dan se pojavio na mom YouTubu feedu, i sa uživanjem sam ga odslušala. Nisam nešto pratila njegov opus, ali definitivno je autentičan lik, volim njegove poetske doskočice, ko se uramljuje, taj se usamljuje, sve vreme prosipa male životne istine. Ali vozač ne razume srpski. Šteta.


Tart sa kruškama i bademom (Pear Frangipane Tart)


Sastojci za koru:

260g brašna

4 kašike šećera

1/2 kašičice soli

115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće

1 žumance

2 kašike veoma hladne vode


za sirup:

1 1/2 l vode

300g šećera

2-3 štapa cimeta

5-6 karanfilića

2-3 anis zvezde

1/2 limuna

4 kruške, treba vam 3, ali za svaki slučaj stavite 4 komada, ne smeju da budu mekane


Priprema krema od badema (Frangipane):

115g šećera

115g brašna od badema, pogledajte kako sami da ga napravite

115g putera, omekšalog

3 krupnija jajeta

1 kašika brašna

1/4 kašičice ekstrakta badema

Za dekoraciju: tostirani listići badema

Pleh za pečenje tarta, kome se pomera dno, prečnika 28 cm


Priprema kore:

U multipraktiku, ili ručno, najpre promešajte brašno, šećer i so sa iseckanim hladnim puterom, potrebno vam je par obrtaja. Zatim dodajte 1 žumance i dve kašike vode, i posle par obrtaja, kad se stvori donekle ujednačena smesa, zaustavite multipraktik. Skupite testo i od njega napravite disk, uvijte ga u plastičnu foliju i  zatim ga prebacite u frižider da odstoji bar pola sata. Ili, ako vas mrzi da razvlačite testo oklagijom, stavite testo u kalup za tart i onda rukama, ili uz pomoć plastične folije i nekog predmeta sa ravnim dnom, ravnomerno obložite pleh, i stavite ga u zamrzivač na pola sata.

Za to vreme poširajte kruške, odnosno skuvajte ih u sirupu.

U šerpi zakuvajte vodu sa šećerom i u to dodajte štapiće cimeta, karafilić, zvezde anisa i pola limuna. Dodajte kruške, koje se prethodno oljuštili (namažite ih limunovim sokom) i uklonili sredinu sa semenkama, i kad sirup počne da ključa, smanjite vatru, i kuvajte sve oko 20 minuta. Zatim ugasite vatru i neka kruške ostanu u sirupu dok se on ne prohladi.

U međuvremenu napravite krem od badema. Stavite sve sastojke i dobro ih izblendajte u multipraktiku.

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Izvadite testo iz zamrzivača. Preko testa stavite izgužvani papir za pečenje, a na njega oko 1/2 kg pasulja (dobro ga rasporedite uz ivicu), da bi testo sačuvalo oblik tokom pečenja. Pecite ga tako 15 minuta, a zatim izvadite pasulj i papir. Vratite ga u rernu da se peče još oko 10 minuta, kad ivice počnu da tamne izvadite ga iz rerne.

Ostavite koru da se ohladi.

Ispunite koru kremom sa bademom.

Kruške izvadite iz sirupa i ocedite ih na salveti.

Isecite kruške na jedake polovine, a svaku polovinu isecite poprečno na tanke listiće. Pažljivo ih prenesite i stavite u krem. Trebalo bi da se u njemu nađu šest polovina postavljene zrakasto.

Pecite tart u prethodno zagrejanoj rerni na 190C (375F) oko 50 minuta. Kad je tart ispečen ostavite da se malo prohladi.

Priprema glazure:

Zadržite trećinu sirupa sve za začinima i kuvajte ga na tihoj vatri dok se tečnost ne redukuje i postane gusta i lepljiva.

Na kraju stavite toplu glazuru preko tarta koristeći kuhinjsku četkicu i pospite ga tostiranim listićima badema.

Continue Reading

Kolač sa kruškama, lešnicima, orasima i čokoladom (totalni hedonizam)

Kad budete probali ovaj kolač osetićete kako podrhtavate od lepote – hrskava tekstura prepečenih lešnika i oraha, pa onda ukus tamne čokolade koja negde podseća na Nutelu, zbog prisustva lešnika, i na kraju iznenađenje u vidu osvežavajućih komada kruške trenutno će vam pomutiti um. Neki kolači zaista imaju takvu moć da vas ostave bez daha. I onda neviđena radost koja vas ispuni svaki put kada treba da “napadnete” sledeći komad kolača.

Razmišljala sam dugo kako da napravim ovaj kolač, htela sam da u njemu budu kruške i čokolada, negde sam čula da se lepo slažu. Na kraju sam tome dodala mlevene lešnike i orahe, koji su mi preostali od pravljenja Kapri torte, i tako je nastao ovaj kolač.

Pomalo sam fascinirana kruškama, iako nisu baš najzahvalnije voće za pripremu jela i kolača, probala sam neke stvari sa njima koje su me totalno oduševile, recimo zapečene kruške punjene orasima i buđavim sirom, potaž čorba od krušaka sa vanilom, skonsi sa kruškama, orasima i gorgonzolom, kuvane kruške u vinu, i uvek su tako dobar dodatak salatama u kombinaciji sa raznim sirevima. Ima nešto u njima, treba im dati šansu.

Inače, mrzelo me da tostiram krupno iseckane lešnike i orahe, zato sam ih stavila po površini kolača da se tu prepeku, i kao što i sami vidite, to je kolaču dalo baš lep i interesantan izgled, u kombinaciji sa čokoladom.


Kolač sa kruškama, lešnicima, orasima i čokoladom


Sastojci:

100g mlevenih tostiranih lešnika

100g mlevenih tostiranih oraha

100g brašna

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice soli

115g putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

1 kašika ekstrakta vanile

4 pune kašike kisele pavlake

2 omanje ne previše odmakle kruške, iseckane na manje komade

50g oraha, krupno iseckanih

50g lešnika, krupno iseckanih

70g tamne čokolade, komadići


Priprema:

Zagrejte rernu na (175C) 350F. Pripremite pravougaoni pleh, dimenzija 32 x 23cm, obložite ga papirom za pečenje.

Pomešajte brašno sa mlevenim lešnicima i orasima, tome dodajte so i prašak za pecivo.

U drugoj posudi umutite omekšali puter sa šećerom, kad ste dobili kremastu smesu dodajte jaje, komad po komad, i na kraju umešajte ekstrakt vanile i kiselu pavlaku. Dodajte postepeno smesu sa brašnom i mlevenim lešnicima i orasima, i varjačom sve promešajte, i dodajte 2/3 iseckanih krušaka. Smesu ravnomerno rasporedite u plehu i na kraju po površini utisnite preostale komade krušaka, krupno iseckane lešnike i orahe i komadiće čokolade.

Pecite kolač na srednjoj pregradi rerne 45 – 50 minuta. Korica kolača bi trebalo da bude tamno zlatne boje, važno je da se kolač dobro ispeče.

Pošto je kolač ispečen, prohladite ga i onda isecite na kocke. Komadi sa ivicama su najukusniji!


Continue Reading