Dagnje i čorizo kobasice u paradajz sosu sa belim vinom
Popularno špansko jelo koje ujedinjuje meso sa morskim plodovima, svinjske kobasice i školjke.
Moja deca su na moru provalila školjke, u restoranu bi mi ceo tanjir ispraznili. Inače su užasno izbirljiva i imamo velikih problema sa njihovom ishranom. Pomislila sam da ih je sunce i more izgladnelo, da ne znaju šta ustvari jedu. Možda su im se svidele i zbog toga što smo ih skupljali na plaži. Ili, zato što misle da su dagnje dobre za mišiće, obe reči se isto izgovaraju na engleskom.
Kad smo se vratili sa mora primetili su školjke u prodavnici, i naravno, morala sam da ih kupim. Pošto dagnje i uopšte školjke nije nešto od čega ćete se zasititi, obično se služe za predjelo, setila sam se ovog poznatog jela Dagnje sa čorizo kobasicama… malo kobasica, malo školjki, i puno hleba, to je dovoljno za jedan ručak.
Uglavnom, deca su se “ubila” od dagnji, kobasice su već bile malo ljute. Nikako mi nije jasno kako neko ko je gadljiv na razne stvari obožava da jede školjke koje ne izgledaju baš prijatno na oko. Ne, ja nisam gadljiva na njih, naprotiv, ali nisam sigurna da ih druga deca vole.
Ovo jelo se brzo pravi, važno je samo da nabavite sveže dagnje. Što se tiče čorizo kobasica ne znam koliko ih je lako naći kod nas, i šta bi to bilo adekvatna zamena za njih. U pitanju su španske pikantne dimljene svinjske kobasice. Ako možete da nađete nešto slično onda ga koristite za jelo. Te kobasice daju sosu posebnu aromu.
Ukoliko želite da probate nešto slično, ali samo sa dagnjama, onda pogledajte ovde, recept za Dagnje u sosu od belog vina.
Sastojci:
1 1/2 kg dagnji (mušlji)
2 kašike maslinovog ulja
2 kašike putera
350g čorizo kobasica, iceckane na kolutove
3 manja komada ljutike (shellot), sito iseckane
3-4 čena belog luka, sitno iseckana
5 grančica majčine dušice
1 kašika mlevene slatke paprike
1 šaka čeri paradajza, prepolovljenih
1 šolja kuvanog paradajza
1 šolja suvog belog vina
So i biber
4 kašike svežeg vlašca, iseckanog
Prepečen hleb za služenje
Priprema:
Najpre očistite dagnje. Stavite ih pod jak mlaz hladne vode i onda sastružite nožem bilo koji višak na njima, uključujući “brkove”.
U većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, zagrejte maslinovo ulje i puter. Stavite luk da se malo proprži, zatim dodajte iseckane kobasice. Kad one počnu da rumene dodajte iseckan beli luk, zatim paradajz, slatku papriku i majčinu dušicu. Sipajte paradajz sok i belo vino. Dodajte soli i crnog bibera prema ukusu, i iseckan vlašac. Posle par minuta kuvanja, dodajte očišćene dagnje. Poklopite šerpu poklopcem i kuvajte sve oko 5 minuta, tada će se dagnje lepo otvoriti.
Jelo služiti odmah uz prepečen hleb.
Važno: Što se tiče kupovine i čišćenja dagnji treba da znate par stvari. Kad ih kupujete pomirišite ih, ako onako funky mirišu to znači da nisu sveže. Nikako ne kupujte one oštećene. Kada ih čistite odbacite one koje su otvorene, a koje neće da se zatvore ni kad ih kucnete – to znači da nisu žive. Najbolje je da koristite dagnje isti dan kad ste ih kupili.
Dadina pasta sa plodovima mora (Pasta con le Cozze)
Pošto moj blog oskudeva u kulinarskim putopisima, čitaj imam malu decu sa kojima mi putovanje obično dođe kao noćna mora, zamolila sam prijatelje da mi pripomognu da popunim sekciju Hrana i putovanje na mom blogu.
 |
| Pogled na Napulj sa Vezuva |
Sa mojom drugaricom Dadom već neko vreme se dogovaram oko ovog posta, zbog čudnog sticaja okolnosti, izgleda da nam je isti virus pojeo fotografije i tekst recepta koje mi je ona poslala, malo kasnimo, mada smo zvanično i dalje u letu. Mislim, nije toliko bitno, no ipak plodovi mora nekako idu uz leto, ne uz jesen.
Inače, Dada, naša prijateljica Mira i ja drugarice smo još iz gimnazije, i ne prođe nijedan bitan svetski događaj bilo sportski (uglavnom tenis), bilo politički ili muzički, itd, a da to ne prokomentarišemo. Dada živi u Napulju, Mira u Parizu, ja u Americi, pa svako daje svoje viđenje situacije, obično u duhu zemlje u kojoj živi. Imamo još jednog pridruženog člana sa Floride, ali sa tim školskim umemo često da se malo zakačimo, uglavnom oko glupih stvari, što nam unosi dodatnu dinamiku u odnos.
Ja se sa njima već jako dugo nisam videla, a volela bih… ma tu bi pala komunikacija koja bi trajala u kontinuitetu par dana, ali mi i ovako uspevamo da održimo naše prijateljstvo. Ideja nam je da u budućnosti naše potomke šaljemo jedna kod druge nebili deca naučila strane jezike.
 |
| Napulj |
Dada je svetski putnik, bukvalno, koja je našla čoveka svog života u Napulja i tu se “usidrila”. Njen izbor je pao na tipično jelo tog podneblja, jednostavnog ali raskošnog ukusa. Takođe, tu ćete naći još štošta zanimljivog a odnosi se na južnoitalijansku kuhinju. Plus njene fotografije Napulja i okoline za kompletan doživljaj.
|
|
Pasta con le Cozze by Dada
Sastojci:
1kg mušlji ili dagnji (cozze na italijanskom, mussels na engleskom)
Maslinovo ulje
2-3 češnja belog luka
Puna šaka paradajza, iseckanog (mi ovde uzimamo taj jedan koji raste ispod Vezuva, jer je najbolji, a ti možeš neki cherry koji nije sladak)
1 pakovanje paste, najbolje lingvini, malo deblje špagete
Malo svežeg peršuna
So i biber
Priprema:
Najpre dobro opereš mušlje, sa njih sastružeš ako ima nešto, i iščupaš onaj čuperak što viri iz mušlje (to se na slikama dobro vidi), on se skida jednim potezom, povuče se energično ka vrhu mušlje, gde se sam pokida, tj. izvuče ceo napolje! (ahaha kako pišem, vidi se da nisam nikakva kuvarica!) Iste špagete se prave i sa vongolama, na primer umesto ovih crnih ti staviš male školjke i u tom slučaju samo treba dosta da se peru, i to tako što se vongole trljaju jedne o druge, da bi se sav pesak skinuo… Bitna stavka – voda kojom se pere mora da bude HLADNA, jer će u protivnom u toploj vodi školjke početi pre vremena da se otvaraju. Ovo je jedini dosadan deo posla jer moraju dobro, dobro da se isperu!
Maslinovo ulje zagreješ u većem tiganju. Dodaš sitno iseckan beli luk (ili skroz sitno pa ga ne vadiš više iz sosa, ili krupnije pa ga na kraju izvadiš iz sosa, kako ko voli). Onda dodaš iseckan paradajz.
Dakle, kad se paradajz rastopio, posle nekih 10-15 minuta kuvanja dodaš mušlje, i čim se one otvore i puste sok ti ugasiš vatru, to je dovoljno.
Ovamo u drugom loncu, dok se sos sprema, pripremiš špagete (so se dodaje tek kad je voda provrila, mi stavimo punu šaku za jedan veliki lonac u kom kuvaš 300-400g špageta, zavisi koliko je ljudi). Špageti uvek da budu al dente, nikako prokuvani, ubaciš ih u tiganj u kom si pravila sos i sve promešaš još par minuta (čak i manje jer će se u protivnom pasta prokuvati suviše!), pa kad serviraš dodaš preko svež peršun. I to je to!
Napolitanci vole da deo tih cozza stave u lonac, sa vrlo malo vode (dva – tri prsta), dakle samo školjke koje će same pustiti svoj sok kad krenu da se otvaraju, i samo preko toga stave biber. Znači lonac, cozze, malo vode i dosta bibera i preko toga poklopac, čim se mušlje otvore, klopa je spremna! I onda u tu vodu koja iz školjki izađe umaču hleb! To ti se zove Impepata di cozze! (vidi sliku dole). Ne preporučujem ljudima sa osetljivim stomakom! Ja sam ljubitelj vongola i malih školjki, koje se spremaju na isti način (ulje, beli luk, paradajz pa školjkice, s tim što u njih možes da dodaš i pola čaše belog vina, i čak je dobra fora dodati i celu kocku za supu)… uvek je sos spreman čim se školjke otvore… njam njam…
Buon appetito!!!
Na slici dole je moja varijanta istog jela samo sa vongolama ili clams. Nažalost nisam mogla da nađem sitnije školjke, koje su i ukusnije. Uglavnom, Dadin recept je provereno dobar.
