Čitala sam skoro neki članak u Vašington Postu, što je dokazano i opsežnim istraživanjem, da loš izbor hrane utiče na gojaznost a ne nedostatak fizičke aktivnosti. Mogli su i mene da pitaju, ja bih im isto to rekla, i sama sam došla do istog zaključka. Nema veze koliko ste fizički ativni ako ne sredite ishranu tj. smanjite unos kalorija, ništa od “zmijskog tela”. A često se dešava da vam baš zbog te fizičke aktivnosti telo traži, jaču, kaloričniju hranu.

Pre desetak dana sam učestovala na nekom događaju, zove se Warrior Dash. Iako se skoro desio slabo ga se sećam, bila sam pod takvim adrenalinom da mi cela trka izgleda kao u nekoj sumaglici. Pre par meseci nas je drugarica, koja puni 45 godina, pozvala da učestvojemo u njoj. Ovde je to popularan način proslavljanja značajnih brojki, u fazonu “i dalje se ne dam”. Neko je rekao, kada smo pričali o knjizi Hunger Games na sastanku mog kluba knjige, Ivana bi pobedila na jednom takvom takmičenju, i priznajem, primila sam se, prihvatila sam rado poziv. Dva dana pred početak trke, kada je trebalo da dam saglasnot da organizatora oslobađam bilo kakve obaveze ako mi se nešto desi, pa i ono najgore, tu mi je već zastala knedla u grlu. Onda mi je muž saopštio da je skoro na tom događaju neki lik preminuo, zbog srca, tu sam već počela da paničim, Bože, ko me natera da se upuštam u ovu trku! Pogledala sam nekoliko videa da vidim na šta liči trka, i bila sam baš preplašena. Ta trka se sastoji od 12 prepreka, plus preskakanje vatre, i one mnogo gore izgledaju uživo nego na videu. Samo polako, rekla sam sebi i krenula na trku.

Evo kako su izgledale neke od prepreka: u rupi punoj blata pokušavate da se uspenjete na neverovatno strmo brdašce, a posle par sekundi stajanja u mestu više ne možete da izvučete noge iz blata, oko 50 metara puzite po blatu jer tik iznad vas je bodljikava žica, pentrate se po svim mogućim konstrukcijama, verete uz konopac, prelazite preko klizave grede a ispod vas ambis, onda monkey bars, i svašta još, kao što rekoh slabo se sećam. Uz to sve vreme trčite uglavnom kroz šumu, nizbrdo i uzbrdo, kroz blato, ono duboko, pa kroz potok, a baš bilo upeklo taj dan. Bila sam skroz prekrivena blatom, najteže mi je palo pranje hladnom vodom posle trke. Tu sam videla devojku sa polomljenom rukom, samo su joj privezali granu drveta. Kažem vam, prave Hunger Games. Tokom trke viđate raspale patike i delove odeće. I nije bilo samo do snage, kada se verete po konopcima, spretnost je vrlo važna. Viđala sam muškarce-snagatore kako samo što ne zaplaču dok neuspešno pokušavaju da savladaju prepreku. Uspela sam da ih sve savladam, i sreća da sam bila u grupi, pa smo jedni druge čekali, jer ko zna kako bih završila. Kada ste tako puni adrenalina ništa vam ne izgleda nemoguće. Više se ne plašite i ne razmišljate o potencijalnom riziku, nego samo gledate kako da savladate prepreku, korak po korak.

Razmišljala sam o tome kad sam poslednji put bila tako blatnjava, kad sam izgledala tako divlje i “oslobođeno”, verovatno u detinjstvu, ili je to ipak bilo kasnije, pala mi je na pamet eksurzija u Stražilovu i kupanje u Savi na blatnjavoj obali.

Posle trke rekla sam mužu, idemo da se negde ubijemo od hrane. Chick-fill-A mi nije baš bio na umu, ali bila je provala oblaka pa nismo imali puno opcija. Ipak sam se “ubila” od pomfrita i verovatno nadoknadila sve izgubljene kalorije od trke.

Ipak, meni fizička aktivnost mnogo znači. Jeste, od nje mi raste apetit, ali zadovoljstvo je neizmerno. Joga, trčanje, pa čak i taj intezivni barre traning, nešto kao pilates, doprinose mnogo mom dobrom fizičkom i mentalnom stanju. Za to ne postoji alternativa.

Ništa, jedino što mi preostaje je da se ovog leta fokusiram na niskokalorične i zdrave obroke. Ovo jelo sa tikvicama je jedno od njih. Delim mišljenje moje prve komšinice i mog muža da je to najbolje jelo sa tikvicama koje sam u životu jela.

Fora je u tome što su one divno hrskave, i iskreno svi sastojci savršeno idu jedni uz druge. Sos od jogurta i bulgar su odlični prilozi za ovo jelo.

Ovo jelo je još jedan od dokaza koliko je tekstura važna, i kako jedan te isti sastojak varira od toga kako je isečen ili oblikovan, pomislite samo na testeninu. Takođe, na kvalitet jela utiče i to da što su korišćene veoma mlade tikvice, a one su tako dobre, skoro sirove mogu da se jedu. Brzo i lako se spremaju, najviše će vam vremena otići na seckanje tikvica, ali videćete vredi.

Tikvice-špagete sa sosom od jogurta i začinskog bilja

Sastojci za 4 osobe:

1 šaka sirovog badema
750g mladih zukini i žutih tikvica
1 kašičica soli
2 kašike maslinovog ulja
2 velika čena belog luka, iseckana na tanke listiće
1/4 kašičica bibera
1 šaka sveže izrendanog parmezana

Sastojci za sos:

1 šolja jogurta
1/2 šolje pavlake ili grčkog jogurta
1 kašika iseckane sveže mirođije
1 kašika iseckanog peršuna
1 kašika isckanog vlašca
1 kašika soka od limuna
So i biber

Prilog: bulgar

Priprema:

Najpre badem istucite kuhinjskim čekićem u zatvorenoj kesici i onda ga pecite na tiganju, nekoliko minuta, dok ne pobraoni.

Napravite sos od jogurta tako što ćete pomešati sve sastojke.

Tikvice isecite na vrlo tanke i duge trake da izgledaju kao špagete. Pomešajte ih sa solju i ostavite u đevđiru da ispuste tečnost, oko 30 minuta. Zatim probajte rukama da iscedite preostalu tečnost iz njih, nemojte previše da ih stiskate jer ćete im uništiti oblik.

U dubljem tiganju ili voku zagrejte maslinovo ulje na jakoj temperaturi, dodajte mu iseckan belik luk, samo da zamiriše, i stavite četvrtinu tikvice da se proprže. Dakle, nemojte stavljati celu količinu, jer onda tikvice neće biti hrskave. Pržite 2-3 minuta uz mešanje. Ponovite isto sa preostalim tikvicama. Kada se skuvali tikvice umešajte sveže izrenadan parmezan, mleveni biber i so, ukoliko je potrebno.

Pospite tikvice prepečenim bademom, i služite ih uz pripremljeni bulgar ili kus-kus i sos od jogurta i začinskog bilja.