Sve o začinima, II deo (začini za kolače, pite i napitke)
Posle 12 godina, pošto sam objavila članak Sve o začinima – I deo, na blogu je konačno II deo! Ima i dalje nedovršenih stvari na blogu koji mi ni dan danas ne daju mira. Imala sam ideju da prvi deo bude o začinima za slana jela, a ovaj da bude o začinima za slatke stvari, ali kao što ćete videti mnogi od ovih začina se koriste i za pripremu slanih jela, doduše ne baš često u evropskim kuhinjama.
Ovo su začini koji mirišu na jesen i zimu, slatkog i toplog ukusa, sa nedoljivim mirisima. Sada počinje njihova sezona, i sigurna sam da ćete uživati u tome da nešto više saznate o njima i da dobijete ideje kako da ih koristite. Svet začina je tako interesantna i inspirativna oblast, da ne pominjem koliko čini našu hranu ukusnijom. Evo, trenutno pijem tursku kafu sa kardamonom dok ovom kuckam, i veoma prija. Da ne pominjem da već neko vreme jedva čekam da se probudim da bih pila za doručak čaj pod nazivom Victorian London Fog Tea, u pitanju je crni čaj kome se dodaju vanila i lavanda, i to je nešto božanstveno.
Već sam puno toga pomenula u prvom delu vezano za začine, istoriju, značaj, nabavku i čuvanje začina, itd, i ne bih da se ponavljam. Možda bi trebalo napisati nešto i o neverovatnim blagodetima začina po naše zdravlje, to je potpuno fascinantna oblast, ali o tome drugi put.
Takođe, javila mi se ideja da napravim i jedan poseban članak o mešavinama začina, to bi bio III deo:)
Cimet (Cinammon)
Cimet se dobija od unutrašnje kore stabala posebnog drveta koja se nakon sušenja uvija u karakteristične štapiće. Može se koristiti ceo, kao štapić, ili samleven. Postoje različite vrste cimeta, ali se najčešće koriste cejlonski cimet i kasija. Cejlonski cimet je slađi, suptilniji i svetliji, prepoznaćete ga po brojnim tankim listićima koji su uvijeni u štapić, i više je na ceni (vidi sliku iznad). Kasija (kineski ili vijetnamski cimet) ima intezivniji ukus, i prepoznaćete ga po štapićima formiranih od jedne deblje kore, i češće ćete ga naći u prodaji (na prvoj grupnoj slici).
Poreklo: Šri Lanka.
Ukus i miris: Njegova ukus je sladak i topao, zbog čega se odlično slaže sa voćem, čokoladom i orašastim plodovima.
Priprema: Prodaje se u štapićima i samleven. Ja koristim ona u štapićima za napitke, samlevene za kolače.
Upotreba: Cimet ima posebno mesto u našoj kuhinji. Koristi se najčešće u kolačima, štrudlama i pitama sa jabukama, u kompotima i u sutlijašu. Odlično se slaže sa jabukama, šljivama, kruškama, dunjama, bananama, bundevom i orasima. Cimet se koristi i u pripremi slanih jela, četo u bliskoistočnoj, indijskoj i severnoafričkoj kuhinji.
Pronađite na blogu: Štrudla sa jabukama, Kolač sa jabukama, Američka pita sa jabukama, Tufahije, Kolač sa šljivama, Američke krofnice, Ćurosi, Kuvani sajder, Puding od bundeve.
Slana jela: M’saka, Grčka musaka, Falafel, Piletina na iranski način.
Cimet je važan sastojak mešavine začina poznate kao Pumpkin pie spice i Chai masala. Kineski cimet čini jedan od pet začina koji se koriste u kineskoj kuhinji.
Vanila (Vanilla)
Ovo je kraljica začina kada su u pitanju poslastice. Teško je zamisliti kolač, tortu, pitu bez ovog fascinantnog začina. U pitanju je fermentizovan plod, ni manje ni više, nego orhideje koja je poreklom iz Meksika. Sada se gaji izvan granica ove zemlje, a najpoznatija i najkvalitetnija je ona proizvedena na ostrvu Madagaskar, koja se često naziva burbonska vanila. Već sam ranije pisala o ovom začinu na blogu, pa možete da više saznate o njemu ovde.
Poreklo: Meksiko
Ukus i miris: Ima bogat, topao, sladak, kremast ukus i miris sa cvetnom notom.
Priprema: Vanila može da se koristi na više načina. Možete da koristite šipke vanilije, cele mahune, u kojima su smeštene sitne semenke. Postoji i pasta od vanile, ali najviše se koristi ektrakt od vanile, i ako je kvalitetan, to je odličan izbor. Vanilin šećer koji se koristi kod nas se dobija sintetičkim putem i nema najbolju aromu, zato ga preskočite. Kod nas je bio ranije popularan jer je prava vanila bila skupa, pa je vanilin šećer bila jeftina, ali ne dovoljno dobra zamana. Zapravo najbolja zamena za to je šećer u kojem su čuvane šipke vanilije.
Upotreba: Vanila se koristi u kombinaciji sa raznim voćem, čokoladom, mlekom, a i kao dodatak kafi i čaju. Slaže se lepo i sa drugim začinima kao što su; cimet, kardamon, ljutom paprikom, karafilićem i šafranom.
Kuhinje u kojima se najviše koristi: svuda je prisutna.
Pronađite na blogu: Vanilice, Poslastičarski krem.
Muskatni oraščić (Nutmeg)
U pitanju je koštica ploda koji podseća na kajsiju. Ona je obavijena narandžastom mrežicom koja se zove muskatni cvet (mace). Ona ima istu aromu kao koštica, i takođe se koristi kao začin (vidi sliku iznad). Iako poreklom sa jugoistoka Azije, muskatni oraščić je vekovima prisutan u Evropi, gde je bio izuzetno cenjen i skup začin.
Poreklo: Indonezija
Ukus i miris: Začin koji ima toplu, slatku i oštru notu, sa intezivnim mirisom.
Priprema: Najbolje je da kupite cele koštice i da ih po potrebi izrendate. Potrebna vam je vrlo mala količina, oko prstohvat, jer je začin vrlo intezivan. Stavite ga pri kraju pripreme jela.
Upotreba: Često se koristi u pripremi kolača i pita sa jabukama i bundevama, u pripremi pudinga i zimskih napitaka. U slanim jelima se koristi u pripremi bešamela i drugih sosova, kao i u čorbama.
Kuhinje u kojima se najviše koristi: Koristi se u kuhinjama širom sveta.
Pronađite na blogu: Kolač sa jabukama, Skonsi sa jabukama, Pita od bundeve, Eggnog napitak.
slana jela: Čorba od muskatne tikve, Potaž od krušaka i celera, Grča musaka, Nabujalo pecivo sa oraščićem i biberom, Kiš Loren, Blitva u kremastom sosu, Švedske ćuftice, Ravioli punjeni spanaćem i rikotom, Francuski složenac od krompira i komorača.
Oraščić je sastojak u poznatim mešavinama začina kao što su Pumpkin pie spice, Chai masala i Garam masala.
Karanfilić (Clove)
To su osušeni cvetni pupoljci tropskog drveta iz porodice mirta. Pupoljci se beru neposredno pre cvetanja, dok su još zatvoreni i nakon sušenja dobijaju oblik koji podseća na klinčiće.
Poreklo: Indonezija
Ukus i miris: Ukus karanfilića je voćkast, topao, slatkast i oštar, kao i miris.
Priprema: Pošto ima intezivan ukus koristi se u malim količinama. Najbolje je da ga istucate u avanu, ili sameljete u mlinu pre upotrebe.
Upotreba: Karanfilić se koristi u slatkim i slanim jelima. U našoj kuhinji može se naći u kolačima, pitama i zimskim napicima kao što su kuvano vino i kompot, i u pripremi sirupa i zimnice. Odličan je i u jelima od mesa, posebno svinjetine i govedine, i u jelima koja se dugo kuvaju.
Pronađite na blogu: Tart sa kruškama i frangipanom, Slatko-kiselo grožđe, Poširane dunje, Domaći i američki medenjaci (Gingerbread cookies).
slana jela: Falafel, Kubanski gulaš, Arapska piletina sa pirinčem, Jagnjetina na indijski način.
Karanfilić je sastojak u poznatim mešavinama začina kao što su Pumpkin pie spice, Chai masala i Garam masala, kineska mešavina od 5 začina i u francuskoj mešavini Quatre epices.
Kardamon (Cardamom)
Plodovi kardamona rastu u malim zelenim mahunama koje sadrže sitne semenke koje su bogate eteričnim uljima i to daje karakterističnu aromu. Ovaj začin su koristili još Grci i Rimljani, a posle su arapski trgovci preuzeli važnu ulogu u njegovom širenju, i otuda posebna popularanost u kuhinjama Bliskog istoka.
U srednjem veku začini poput kardamona, cimeta, karanfilića i muškatnog oraščića bili su simbol bogatstva i prestiža. Nisu se koristili samo za pripremu hrane već i za pripremu raznih napitaka.
Poreklo: Šri Lanka i Južna Indija
Ukus i miris: Postoji više vrsta kardamona, ali se u kuhinji koriste zeleni i crni kardamon. Zeleni kardamon ima suptilniju, svežu i kompleksnu aromu, sa citrusnom i cvetnom notom, dok crni kardamon ima mnogo snažniji, zadimljen i zemljast ukus i zbog toga se uglavnom koriste u različitim vrstama jela.
Priprema: Najbolje je da kupite kardamon u mahunama, pre upotrebe izvadite semenke iz mahuna pa ih izgnječite u avanu. U indijskim i arapskim jelima se kuvaju cele zgnječene mahune, pa se posle izbace.
Upotreba: Kardamon može da se koristi za pripremu slanih i slatkih jela. Odlično se slaže sa pistaćima, jabukama, kruškama, pomorandžama. Koristi se za pripremu pilava, indijskih jela karija i kormi, sutlijaša, itd.
Kuhinje u kojima se najviše koristi: U arapskom svetu turska kafa se tradicionalno priprema sa kardamonom. U skandinavskoj kuhinji kardamon je posebno cenjen u pripremi peciva i kolača.
Pronađite na blogu: Slatki hleb sa pistaćima i kardamonom, Kolačići sa pistaćima i čokoladom, Kolač od pistaća sa kardamonom, Kapkejksi sa pistaćima i kardamonom, Baklava sa pistaćima i brusnicama, Kheer, indijski sutlijaš, Chai Tea Latte,
slana jela: Švedske ćuftice, Persijski pirinač, Kari od bundeve.
Kardamon je važan sastojak u poznatim mešavinama začina kao što su Kari, Berbere, Chai masala, Garam masala (crni kardamon).
Anis (Anise)
Anis svojim izgledom podseća na seme kima, kumina i komorača, ali mu je ukus drugačiji. Poreklom je iz Sredozemlja. Ima karakterističan likoričan ukus i od njega se prave pića uzo, apsint i sambuka.
Poreklo: Levant.
Ukus i miris: Ima sladak, topao, voćni i likoričan ukus, koji vrlo podseća seme komorača, pa ga često koristim kao zamenu.
Priprema: Koristi se osušeno seme, koje najbolje da istucate u avanu pre upotrebe.
Upotreba: Anis se dosta koristi u evropskim kuhinjama, posebno za pripremu kolača, hlebova i peciva. U Skandinaviji ga stavljaju u hlebove i svinjetinu. Na Bliskom istoku i u Indiji ovaj začin se koristi za pripremu slanih jela. Odlično se slaže sa voćem, smokvama i jabukama, korenastim povrćem, bundevom, kesetenom, orašastim plodovima.
Pronađite na blogu: Posna slatka salama sa suvim smokvama, Biskoti.
Zvezdasti anis (Star anise)
Ovo je vrlo poseban začin, izuzetnog ukus i mirusa, i divnog izgleda. Vrlo je prisutan u kineskoj kuhinji jer je otuda poreklom. Ja ga najviše koristim za pripremu slatkih sirupa i zimskih napitaka, kao što su kuvani sajder, vino, i kompot.
Poreklo: Kina, Vijetnam.
Ukus i miris: Podseća na seme anisa, ali ima intezivniji i raskošniji i miris i aromu.
Priprema: U pitanju je plod jedne zimzelene biljke.
Upotreba: U evropskim kuhinjama sa najviše koristi za pripremu napitaka, sirupa i džema. Posebno je lepa kombinacija pomorandže, cimeta i zvezdastog anisa. On je važan sastojak tradicionalne kineske mešavine pet začina.
Pronađite na blogu: Hot Toddy napitak, Tart sa kruškama i frangipanom, Poširane dunje sa začinima.
slana jela: Vijetnamska supa pho.
Seme komorača (Fennel seeds)
Ukus semena komorača dosta podseća na anis. Ima lekovito dejstvo na digestivne probleme, često se bebama sa ovim problemima daje čaj od ovog začina. Indijci je služe na izlasku iz restorana jer osvežava dah. Više o biljci komorač saznajte ovde.
Poreklo: Mediteran
Ukus i miris: Veoma sličan anisu, sladak, topao i likoričan.
Priprema: Može da se koristi osušeno celo seme ili u prahu.
Upotreba: Seme komorača se često stavlja u svinjske kobasice, paradajz sos, hleb i peciva, pa i u kolače. Dobro se slaže sa svinjetinom, ribom, paradajzom, cveklom, kiselim kupusom, kajsijama.
Kuhinje u kojima se najviše koristi: Indijska, evropska i kineska.
Pronađite na blogu: Biskoti, Chai Tea Latte.
slana jela: Lazanja, Punjenje od kobasice i komorača.
Seme komorača je jedan od sastojaka Garam masale i kineske mešavine od pet začina.
Lavanda (Lavender)
U kuhinji, lavanada se koristi osušena, i to njeni cvetovi. Za nju važi pravilo da se koristi u malim količina jer ume lako da nadvlada druge ukuse. Više o lavandi saznajte ovde.
Poreklo: Mediteran
Ukus i miris: Lavandini cvetovi imaju cvetni ukus sa citrusnom notom.
Priprema: Osušeni cvetovi lavande se često stavljaju u šećer ili u mleko da bi se “uhvatila” njena aroma.
Upotreba: Od lavande se mogu praviti sirupi, keksi, kolači, sladoled, panna cotta, i kremovi. Odlično se slaže sa limunom, kupinama, malinama, borovnicama, kajsijama, breskvama, vanilom, medom, belom i običnom čokoladom. U slanim jelima lavanda se koristi u pripremi jagnjetine.
Kuhinje u kojima se najviše koristi: Francuska.
Pronađite na blogu: Kolač sa kajsijama i lavandom, Sendvič keksi sa belom čokoladom, Bostonski kapkejkovi sa čokoladnom glazurom, Američka pita od kupina sa lavandom, Keksi sa lavandom i limunom, Moka kafa sa ukusom lavande.
Pimento (Allspice)
Ovo je vrlo zanimljiv začin koji svojim mirisom i ukusom podseća na mešavinu začina koja se sastoji od cimeta, karanfilića, muskatnog oraščića i bibera, pa je zato i dobio naziv allspice. Koristi se kao zamena pomenutoj kombinaciji začina. Dospevši do Kariba, Kolumbo je otkrivši pimento prvobitno mislio da je to vrsta bibera, pošto izgledom dosta podseća, otuda naziv pimento.
Poreklo: Karibska ostrva.
Ukus i miris: Ukus i miris podsećaju na mešavinu začina Pumpkin pie spice.
Priprema: Zrna pimenta su osušene bobice-plodovi. Pimento se prodaje u celom zrnu, ili samleven.
Upotreba: Pimento se u evropskim kuhinjama koristi za pripremu kolača, pita, pripremu zimskih napitaka i zimnice. Odlično se slaže sa ananasom, šljivama, jabukama i crnim ribizlama. Na Bliskom istoku ovaj začin se koristi za pripremu mesa. Najveća količina pimenta odlazi na proizvodnju kečapa i drugih sosova, kao i kobasica.
Kuhinje u kojima se najviše koristi: Ovaj začin je posebno popularan na Jamajci. Tu se koristi za pripremu mesa i ribe (jerk seasoning).
Pronađite na blogu: Kuvani sajder.
Majmunski hleb (Monkey Bread)
Pre nego što počnem da pišem o ovom neobičnom hlebu, a čiji recept je već bio objavljivan u novembarskom broju online časopisa Mezze, moram da iznesem par opažanja koje se odnose na vesti o Americi u domaćim, srpskim, medijima.
Moram da priznam se često iznerviram zbog proizvoljnosti, vađenja iz kontesta, na kraju i neistina, koje se iznose u člancima u domaćim medijima o Americi. Plus komentari. Sad razumem zašto ima smisla slati dopisnike u druge zemlje koji svoje izveštaje prilagođavaju našoj sredini.
Dakle, Amerika, ili SAD, je ogromna zemlja u kojoj stvari dosta drugačije funkcionišu od Srbije i okruženja, i nekada je veoma teško zbog toga objasniti ljudima stvari koje se tamo događaju. Ako nađete neki članak na internetu, pa ga još i loše prevedete, onda ga izvadite iz konteksta, ljudi koju budu to čitali, sigurno će da steknu potpuno pogrešan utisak. Nema veze što postoji google da se stvari provere, ljudi nemaju vremena za to.
Ima u Americi i sjajnih i bezveznih stvari, ali ima pre svega puno stereotipa od strane drugih koji jednostavno ne stoje. Puno ljudi gradi svoju predstavu o ovoj zemlji na osnovu filmova i serija u kojima su uvek opisane ekstremne situacije ili ljudi, život nas, običnih ljudi, nikome nije interesantan, a ima nas najviše.
Takođe, ovo je zemlja velikih kontrasta, imate toliko različitih rasa i nacija, veoma bogatih i siromašnih ljudi. Imate ljudi koji zaista izgledaju kao u tim najgorim stereotipima (nenormalno debeli, ceo dan ispred televizora, zure u najgore rijaliti emisije). Ali to je samo jedan deo te nacije. Sa druge strane imate potpuno različite ljude koji su fizički izuzetno aktivni (ovde se otvaraju sportski centri u 5 ujutru, a neki rade i celu noć), veoma paze šta jedu i piju, vredni su i ambiciozni na poslu, i da, vrlo obrazovani.
Često se ljudi sprdaju na ručun poznavanja geografije od strane Amerikanaca, ali ja sam sigurna da veliki broj ljudi iz naših krajeva ne bi umelo da nabroji većinu američkih država a o njihovim glavnim gradovima i gde se nalaze da ne pominjem. Fora je tome što je ta zemlja svetski lider i sve su oči uprte u nju tj. puno vesti dolazi odatle. I zato naši ljudi znaju šta se tamo dešava, a Ameri nemaju pojma o nama. Razmislite, da li neko iz recimo Despotovca više zna o dešavanjima u Beogradu, ili neko ko živi u Beogradu o događajima u Despotovcu. Ako ikada recimo Kina preuzme primat u ekonomiji i u industriji zabave, možemo očekivati da će i naše poznavnje geografije i ostalog vezanog za Kinu naglo porasti.
Ono što je istina prosečan Amerikanac ima veoma malo vremena da se bavi onime što njega lično ne dotiče. Ovde se puno radi, još ako imate mlađu decu, koju treba voditi u školu i brojne vannastavne aktivnosti, vi nemate vremena ni za šta drugo. Dalje, ovde u lokalnim vestima jedva ćete saznati nešto što ima veze sa drugom američkom državom, a kamoli o dešavanju na drugom kontinentu (za to čak postoji poseban dnevnik ali na tek par kanala u celoj zemlji), samo u izuzetnim slučajevima.
Neko će se pitati a zašto je to tako, ja nemam odgovora na to, ali mogu da primetim, da za razliku od nas koji volimo više teoriju, volimo da promišljamo o stvarima i pojavama, oni su praktičniji i ljudi od akcije. I oni sami često kažu za sebe da su suviše “ignorant” kad su u pitanju druge nacije, nije da nisu toga svesni, ali to je tako.
Takođe, za razliku od prilično učestale percepcije naših ljudi da se ovde Ameri ne druže, i to je samo stereotip. Čini mi se da su ovde ljudi veoma aktivni, dosta vremena provode van kuće sa prijateljima i porodicom, a i stalno imaju neke hobije. Dakle, i na to troše puno vremena. Onda puno njih volontira za neku društvenu korisnu stvar, to su uglavnom stariji ljudi, a i vole da idu u šoping, i kao i u restorane. Ili su u procesu selidbe… otići u drugi kraj zemlje je Amerikancima kao “dobar dan”, oni se non-stop sele.
Dakle, od sada kad vidite neku cifru koja se odnosi na zarade u Americi, onda je to uvek bruto plata i na godišnjem nivou, a kod nas se daje mesečna neto plata. Od te plate se odbija 15-30% na takse i zdravstveno osiguranje, plus na to ide porez na kuću ili stan, koji veoma varira, i ti porezi su dosta veći nego kod nas.
Hrana nije jeftinija nego kod nas. Moguće banane, ili nešto što je na popustu, ostalo je sve znatno skuplje. Lica moji roditelja kad uđu u ovdašnje prodavnice bi vam sve rekla.
Ono što je stvarno jeftinje jeste garderoba (ali to uglavnom masovni brendovi koji prodaju jeftinu robu), koja je i znatno kvalitetnija nego u Srbiji, moram da dodam, plus ovde imate velika sniženja zahvaljujući tome što je ovde ogromno tržište, velika kupovna moć, puno toga se proda. Zatim kola, tehnika, i nameštaj iz Ikee, koji ovde uglavnom kupuju studenti i imigranti.
O Srbiji vrlo malo znaju, obično poznaju neke Srbe koji žive u Americi (ima nas puno ovde), često mešaju to ime sa Sajbirija i Sirija. Ranije su me često pitali da li je tamo odakle dolazim mnogo hladno. Da, uglavnom je većina čula za Novaka Đokovića, muški deo zna za Anu Ivanović, još po neko se seća Divca, i ime Slobodan Milošević im je odnekud poznato, ali retko ko ima predstavu o tome šta se dešavalo kod nas za vreme onih strašnih godina, osim onih ljudi koji se bave profesionalno spoljnom politikom.
Ovo vam sve govorim zbog toga da primate sa rezervom razne vesti i nečije slobodne procene o Americi. Na kraju, i tamo i ovde su ljudi ko ljudi, ima ih i dobrih i loših. Primetila sam da kad nema vesti o nekim strašnim događajima i padne rejting čitanosti onda moraju da ga podignu nekim nebuloznim tekstovima koji će sigurno frustrirati ljude.
Moja američka drugarica me je više puta nagovarala da napišem post o mom doživljaju Amerikanaca, na blogu na engleskom, i verovatno ću to učiniti jednog dana. Nije da im nije stalo do toga šta drugi misle o njima.
Ako ste i dalje tu, da pređemo na hleb.
Ovaj hleb je idealan za subotnji ili nedeljni doručak, ili čak branč. U tom slučaju najbolje je da ga zamesite dan pre, držite ga u frižideru tokom noći, a onda ga rano ujutru izvadite iz frižidera (testu će trebati oko 2 sata da se zagreje), vratite se u krevet da još malo odspavate, i onda kad ustanete zamesite ga, stavite u pleh, sačekate da naraste, i na kraju ispečete. Ustvari, kad bolje razmislim možda je ipak bolje da ga spremate za branč. Hleb se jede odmah. Ako ga do sada niste probali nemate predstavu koliko je Majmunski hleb zarazan.
Iače ovaj hleb je veoma popularan u Americi gde je i nastao 50-tih godina prošlog veka. Samo što se tamo često pravi od gotovog smrznutog testa.
Majmunski hleb
Sastojci za testo:
450g brašna
2 1/4 kašičice instant suvog kvasca
1 kašičica soli
4 kašike šećera
240ml toplog mleka
80ml tople vode
30g otopljenog putera
Malo ulja
Sastojci za preliv:
115g otopljenog putera
1 šolja smeđeg šećera
2 kašičice cimeta
1 kašika ekstrakta vanile
½ šolje iseckanih pikana, može i oraha
Bundt pleh za pečenje
Priprema:
Zamesite testo tako što ćete najpre u jednoj posudi pomešati toplo mleko i vodu, kvasac, otpoljen puter i šećer, i tu smesu dodati prosejanom brašnu u koji ste dodali soli. Najbolje je da testo mesite u multipraktiku ili mikseru za testo, ali može i ručno. Testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i od njega napravite loptu koju malo nauljite i stavite u pokriven sud da naraste, oko 1 sat.
Za to vreme pripremite bundt pleh za pečenje tako što ćete dobro preći celom površinom puterom ili uljem.
Takođe, zagrejte puter da se potpuno otopi, malo ga prohladite i dodajte mu šećer, cimet i vanilin ekstrakt.
Kada je testo naraslo, udvostučilo se, rastegnite ga u obliku pravougaonika i oštrim nožem isecite na 64 komada. Od svakog komada napravite lopticu i umačite ga u otopljeni puter i šećer, nije bitno da svaki komad bude iste veličine. Po pravilu najpre se loptica testa potopi u otopljeni puter, pa onda uvalja u šećer sa cimetom, ali ja koristim ovaj brži metod. Zatim stavite lopticu u posudu za pečenje i tako redom sve dok ne potrošite i poslednju lopticu. U međuvremenu pospite loptice pikanima ili orasima s vremena na vreme.
Pokrijte pleh i ostavite da loptice narastu, dok ne dosegnu 2 cm ispod linije pleha, oko 1 sat.
Uključite rernu da se zagreje na 175C. Stavite hleb da se peče oko 30-35 minuta. Kada je gotov izvadite ga iz rerne, odmah stavite tanjir na kome ćete ga služiti preko pleha i prevrnite. Posle pet minuta povucite pleh na gore i ako imate sreće kolač će se lepo odlepiti.
Jedu se pojedinačne loptice koje se skidaju rukom.
