Pre desetak dana muž i ja smo slavili deset godina braka. To deluje baš dugo, a još duže kad pomislim koliko smo godina zajedno. Proslavili smo ga u trku, kako drugačije sa dvoje male dece. Ipak, uspeli smo da pobegnemo malo i uživamo u divnom restoranu smeštenom negde na ivici grada.
Mene teško mogu stvari puno da impresioniraju, škrta sam na komplimentima, ali mesto gde smo bili za tu priliku je stvarno bilo wow! Počevši od kompleksa gde se restoran nalazi, pa ambijenta, hrane, do toga kako su konobari bili obučeni, kao sa Levi’s reklame negde krajem 80-tih, kad je ta marka bila veoma popularna.
A tek hlebčići koje su služili pre dolaska hrane. Ja se inače uvek zasitim od njih, šta ću kad ih voleeeem, i onda jedva ostane mesta za konkretne stvari. E, među tim hlebčićima je bio i Zucchini Bread, i toliko mi se svideo da sam odlučila da ga obavezno napravim, čim pre.
Našla sam neke recepte na netu, dodala nešto svoje i ispao je sasvim zadovoljavajući hleb, ali ne liči na onaj iz restorana. Moj je znatno slađi, sledeći put smanjujem šećer, i ima više začina, i orahe. Još sam dodala integralno brašno i smeđ šećer da bi kao bio zdraviji.
Da, verujem da našim ljudima ideja o slatkom hebu sa tikvicama ne zvuči baš primamljivo, ali tikvice su tu da daju sočnost hlebu, i jedva se osećaju.
Ovaj hleb je idealan uz kafu, možete da ga jedete sa puterom i džemom za doručak, ako uopše volite sladak doručak. Inače, zbog svoje jednostavne pripreme je veoma popularan u Americi. Često se pravi i sa komadićima čokolade i super je. Nekako se namestilo da mi je i komšinica ovih dana dala dve vekne ovog hleba, pa je završio u zamrzivaču, što je puno, puno je.
Inače taj restoran gde smo bili, Woodberry Kitchen, je napravljen u nekom rustičnom, country, stilu. Fora je tome što se za pripremu hrane koriste isključivo lokalni proizvodi (sarađuju sa farmama) koji su provereno zdravi. Nema tu previše jela u ponudi, obično su ona jednostavna sa naglaskom na kvalitetu sastojaka. Meso im je vrhunsko. Često konobari naširoko pričaju o hrani koju vam služe, nama srećom nisu jer je bio busy day. I ono što je baš slatko imaju u ponudi zimnicu. Iskreno, ja sam se iznenadila da mnogo toga se i kod nas pravi, recimo slatko od belih trešanja. Ko hoće da vidi kako restoran izgleda neka ode na njihov sajt.
Hleb sa tikvicama
Originalan recept naći ćete ovde.
Napomena: u originalnom receptu mere su date u šoljama, ali pazite to su američke šolje, koje su nešto manje od naših. Pošto je nezahvalno govoriti koliko tačno staje recimo brašna u jednoj šolji, jer to može vrlo da varira, ja bih vam savetovala da ne puniti do kraja šolju od 250ml.
Sastojci:
2 šolje (260g) belog brašna
1 šolja (130g) integralnog brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica soli
3 kašičice cimeta
1/2 kašičice narendanog oraščića
4 jajeta
1 šolja (200g) belog šećera
1/2 šolje (100g) smeđeg šećera
1 šolja (240ml) ulja
3 kašičice ekstrakta vanile
1 šolja krupno iseckanih oraha
2 šolje manjih narendanih tikvica (sve sa korom)
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva manja ili jedan veći kalup. Obložite ih hartijom za pečenje.
Najpre u jednu posudu stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so, oraščić i cimet.
U drugoj posudi umutite jaja, dodajte šećer, ulje, ekstrakt vanile i na kraju dodajte izrendane tikvice. Iseckane orahe uvaljajte u brašno da ne bi padali na dno hleba.
Smesu sa brašnom umešajte u smesu sa tikvicama. Ne mešajte previše.
Sipajte smesu u kalup ili kalupe. Ukoliko pravite jednu veknu trebaće vam oko 75 minuta da je ispečete, a ako spremate dve onda oko 40 minuta. Pošto rerne različito greju najbolje je da stavite čačkalicu u testo i utvrdite da li je hleb gotov. Ako nema zalepljenog testa znači da je pečen.
Na prvoj slici je fotografija hleba sa tikvicama sa komadićima čokolade i suve kajsije. Mljac!
