Domaća kuhinja Archives - Page 4 of 7

Sarmice od zelja za početak proleća

April 1, 2020 10 Comments

Do pre koju godinu od domaćih jela najviše su mi nedostajale sarmice od zelja, jer je ovde bilo nemoguće naći zelje. Onda sam uspela da nađem seme za ovu biljku, posadila ga, i od tada redovno pravim ovo jelo, kao i razne druge stvari (vidi recept za čorbicu od zelja). Ove godine, već u martu, zelje je u mojoj bašti bilo spremno za kuvanje, jedva sam čekala da napravim prve sarmice za početak proleća. Bio je to mali privid normalnosti.

Zelje, ili kiseljak, kako ga još zovu, je prilično kisela i veoma delikatna biljka, i nije često najbolja zamena za ostali zeleniš (spanać, blitva, raštan). Opet, prolećne sarmice sa bilo kojim od zeleniša ne bi bile tako lepe kao sa zeljem.

Moje zelje proizvodi male listove, zato su moje sarmice tako sitne, podsećaju dosta po veličini na dolme, sarmice od lišća vinove loze.

Ove sarmice se pripremaju u rerni, ne znam ni sama kako sam došla do ovog recepta, ali mogu i da se kuvaju na šporetu, kao recimo ove Majine (tu možete da vidite i slikokaz kako se zvijaju sarmice). Možete ih peći u supi, ili da ih prekrijete smesom od jaja i kisele pavlake, mada i narendani sir dolazi u obzir.

Ukoliko vam je zavijanje sarmica naporno, onda spremite musaku od zelja, koja je jednostavna za spremanje a veoma podseća na sarmice od zelja.

Sarmice od zelja

Sastojci:

2 struka zelja

40g pirinča

1 kašika maslinovog ulja

450g mlevenog junećeg mesa

1 srednji luk, iseckan

1 čen belog luka, sitno iseckanog

1 manja šargarepa, iseckana

1 stablo celera, iseckanog

3 grančice timijana (majčine dušice), opciono

1 kašičica soli

1/2 kašičica bibera

I verzija: 1 1/5 šolja supe

II verzija: 2 jajeta + 3 kašike kisele pavlake, ili kiselog mleka

Priprema:

Zelje prelijte kipućom vodom, ne kuvajte ga jer je lišće vrlo tanko, a zatim ga ocedite, i razdvojte da se ne zalepi.

U šolju stavite pirinač sa vodom, da omekša.

U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, dodajte iseckani luk, pa posle 2-3 minuta iseckanu šargarepu, celerovo stablo i grančice timijana. Smanjite vatru, poklopite šerpu i neka se povrće krčka oko 5 minuta uz povremeno mešanje. Dodajte beli luk, i posle pola minuta dodajte mleveno meso. Tokom kuvanja razbijte grudvice mesa, dodaje so i biber. Kad je meso skroz pobraonilo, umešajte oceđeni pirinač. Posle 2-3 minuta kuvanja sklonite šerpu sa vatre, izvadite grančice timijana. Kad se smesa malo ohladila, počnite da pravite sarmice.

Zagrejte rernu na 175C (350F), i pripremite sud za pečenje u kome ćete ređati sarmice.

Za pravljenje sarmica koristite dasku za seckanje. Najpre uzmite jedan obareni list, ili dva, ukoliko su mali listovi, odstranite dršku nožem kao i deo koji ulazi u list, ukoliko je izražen. Rasporedite kašiku dve smese sa mesom, količina zavisi od veličine lista, malo preklopite uzdužne ivice lista, i onda pažljivo zarolajte sarmu, krenite od donjeg dela lista ka vrhu. Ukoliko imate dva manja lista, delimično ih preklopite i onda punite.

Sarmice treba da budu lepo zategnute. Položite ih u posudu za pečenje jednu do druge. Kada ste ih sve poređali, prelijte ih supom, ili umućenim jajima sa kiselom pavlakom, sve to pospite sa 1/4 kašičice soli, pokrijte aluminijumskom folijom i stavite da se peku oko 30 minuta, i još 15 minuta nepokrivene, dužina pečenja zavisi od veličine sarmica.

Sarmice služite odmah, najbolje uz kiselo mleko.

Ako vam preostane smesa sa mesom, možete od nje da spremite Naćos – Američki kuvar, str. 126.

Američka kuhinja, Dipovi, Domaća kuhinja, Karfiol, Predjelo

Pohovani karfiol sa dipom od majoneza i avokada

February 28, 2020 No Comments

Kad se poželite pržene hrane, svima nama naiđu ti dani, setite se pohovanog karfiola, retko koje povrće prženjem dobije tako dobar ukus. Još ako ga umočite u neki dobar dip, majonez je obavezan kao i puno soka od limuna, shvatićete koliko zapravo volite karfiol.

Budimo iskreni, karfiol nije lako voleti, ma koliko se trudili, i koliko god bio trendy. Jer, ako je zaista tako privlačan, zašto se ljudi trude da naprave od njega zamenu za drugu hranu – prodaje se usitnjen i zamrznut kao zamena za pirinač, zamena je i pireu od krompira, od njega se pravi i kus-kus, koristi se i za spravljanje zdrave kore za picu, ili čak kao zamena stejku. Ispada da ga jedemo samo zato što je zdrav.

Ima jedan nesrećna stvar kada je priprema karfiola u pitanju, on kada se sjedini sa vodom, tokom kuvanja, proizvede jedan užasan miris, a ni ukus nije bolji. Zato čorbe od karfiola zaobilazim u širokom luku. Jedini lek za to je da kuvate karfiol na pari. Postoje posebni sudovi da se kupe, a i nastavak za lonac, koji ja posedujem, i odlični su za tu svrhu. Vredi ih posedovati, u njemu možete spremiti brokoli, špargle ili edamem (soja u mahuni), ili šta već poželite. Ja često barim povrće na loncu u kome se kuva supa.

Kad smo kod karfiola moram da pomenem i popularno domaće jelo, koje moj muž mnogo voli, a to je karfiol zapečen u rerni sa pavlakom, sirom i prezlama, i tada preporučujem da se karfiol kuva na pari, jer ocediti vodu iz njega je nemoguća misija.

Nije loš ni kada se ispeče u rerni, ali postoji samo jedno jelo u kome karfiol zaista blista, a to je prženi pohovani karfiol. Ne znam kakve se hemijske reakcije dešavaju, ali znam da prženjem karfiol dobije fenomenalan ukus.

Jednom sam bila u restoranu sa prijateljicama, imali smo ovo jelo za predjelo, sa ajoli sosem, još uvek se sećam kako je lepo bio serviran, u nekoj korpici, i od tada ga redovno pravim.

Pohovani karfiol sa dipom od majoneza i avokada

Sastojci:

1 glavica karfiola, lišće i stablo uklonjeni, i usitnjen na manje komade

1/2 kašičice soli

1 šolja brašna

1 kašičica slatke mlevene paprike, opciono

3 kašike izrendanog parmezana, opciono

1/2 kašičica sveže samlevenog bibera

3 jaja, umućena

1/4 kašičice soli

1 šolja prezli

Ulje za prženje

Za dip od majoneza: majonez, kisela pavlaka, manji čen belog luka sitno iseckan, sok od limuna

Za dip od avokada: avokado, kisela pavlaka, sok od limuna, so

Služite ga uz komade limuna.

Priprema:

Najpre napravite dipove. Pomešajte sastojke, količinu odredite prema ukusu.

Na pari skuvajte manje komade karfiola koje ste posuli sa 1/2 kašičice soli. Kada karfiol odmekne, ali ne previše, sklonite ga sa pare.

Pripremite brašno, pomešajte ga sa slatkom paprikom ili izrendanim parmezanom, umućena jaja, posoljena, i prezle u posebnim činijama.

Zagrejte u maloj šerpi tri prsta ulja na srednje jakoj vatri. Jednom rukom komad karfiola uvaljajte u brašno, otresite višak, drugom rukom ga umočite u umućena jaja, i onda ga onom prethodnom rukom uvaljajte u prezle. Pržite karfiol sa obe strane dok ne porumeni kao na slici. To radite iz više ruta, a isprženog ga stavite na papirnati ubrus da se dobro ocedi.

Služite karfiol odmah uz dipove i komade limuna.

možete ovo jelo da spremate i bez prezli
umesto navedenih dipova, karfiol možete služiti uz domaći majonez od maslinovog ulja ili ajoli (recepte za oba sosa pogledajte ovde).

Dezerti, Domaća kuhinja, Maline, Torte

Kako sam pravila Kapri tortu, od ideje do realizacije

February 5, 2020 3 Comments

Nadam se da ste odmah prepoznali tortu, još pre čitanja. Da, u pitanju je popularna Kapri torta. To mi je negde bila ideja vodilja prilikom njene dekoracije – sloj čokolade, šlag koji podseća na sladoled od vanile, i sferični oblici želatina od maline, da se zna šta vas čeka unutra. Baš kao omiljen nam sladoled – kapri.

Ovog puta sam htela da vam opišem dramu koja se dešavala iza scene, da vidite da niste jedini koji se suočavaju sa brojnim izazovima pravljenja jedne ovakve torte. Krizni menadžment je itekako prisutan, pogotovo kada pravite tortu prvi put, uvek se ponešto desi neplanirano, ali poenta je da se ne predajete, budite kreativni u rešavanju problema, ne samo što ćete izbeći katastrofu, već se često dešava da ste dobili neplanirano dobru tortu.

Za ovu moju rođendansku tortu ideju mi je dala jedna moja čitateljka, ovde pogledajte njen originalni recept, i hvala joj na tome, jer odista ovo je jedna vrlo lepa torta, laganog i osvežavajućeg ukusa. Već je dobila dosta komplimenata, čak i od najvećih kritičara. Kako može da bude loša kad imate nežne kore od belanaca koje su fino hrskave zbog lešnika, oraha i sitnih komadića čokolade, zatim tu je uvek dobrodošao poslastičarski, iliti žuti, krem, zatim osvežavajuć sloj od malina, i na kraju sve to pokriveno čokoladnim ganašom i šlagom.

Ja sam malo izmenila originalni recept i podesila ga prema mojim mogućnostima.

Znam da se obično za fil od malina koristi puding od vanile (2 kesice), ali ja sam htela da dobijem sloj intenzivne crvene boje zato sam koristila želatin u prahu. Možete i jagode da koristite, ali maline su ipak superiornije, i zbog boje i zbog ukusa.

Poslastičarskom kremu je na blogu posvećen ceo post, ja sam veliki ljubitelj istog, i rado ga koristim, ali ovaj je poseban jer se pravi od čak deset žumanaca.

Kora i kremovi su mi lepo ispali, baš kako treba, međutim imala sam problema oko oblika torte. Naime, ja vrlo retko pravim pravougaone torte, nemam ni odgovarajući kalup, a ni tanjir za služenje. Kada sam u međuvremenu ipak odlučila da koristim ovaj uzan tanjir, koji možete da vidite na slici, i da umesto dva imam tri sloja, eto, tada je nastao problem. Morala sam ponovo da sečem i sastavljam treću, gornju koru. Zatim, ređajući slojeve, potpuno sam zaboravila da filovi ne mogu tek tako da stoje na kori, moraju nečim da se podupru da ne bi počeli da se slivaju sa strane. I na brzinu sam improvizovala kalup tako što sam isekla dva kartona iste dužine kao torta, obavila ih aluminijimskom folijom, onda ih stavila uz obe dugačke ivice torte, i na kraju obavila celu tortu folijom, da bi se te ivice držale. Eto, možda vam ovo nekada bude od pomoći.

Nažalost, bilo je kasno da dobijem lepe jednake slojeve. Čak sam i zamrzla tortu, i sutradan trimovala ivice, svejedno, to nije pomoglo. Na kraju to nije bio preveliki problem, ivice sam ionako pokrila šlagom.

Što se tiče dekoracije tu sam krenula vrlo ambiciozno, htela sam da iskoristim neki komplet za molekularnu gastronomiju, da bih na kraju koristila jednostavan trik, želatin od malina sam stavila u polusferičnu silikonsku modlu, koju sam dobila uz taj set, i nije loše ispalo.

Kapri torta

Sastojci za koru:

10 belanaca, na sobnoj temperaturi

70g šećera

80g samlevenih tostiranih oraha

80g samlevenih tostiranih lešnika

50g poluslatke čokolade, vrlo sitno iseckane

2 kašike brašna

Sastojci za želatin od malina:

700g zamrznutih malina

100ml vode

100g šećera

35g želatina u prahu

Sastojci za poslastičarski krem:

10 žumanaca

650ml mleka

2 kašike gustina

120g šećera

1 kašika ekstrakta vanile

100g putera

Sastojci za ganaš:

100g slatke pavlake

100g čokolade

Sastojci za šlag:

300ml slatke pavlake

3-4 kašike šećera u prahu

1 kesica Whip it! opciono

Priprema kore:

Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite veliki pleh za pečenje, dimenzija 44 x 28cm, obložite ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte samlevene orahe i lešnike, brašno i sitno iseckanu čokoladu. Mikserom mutite belanca dok postepeno dodajete šećer. Kad ste dobili gust sneg dodavajte postepeno smesu sa brašnom i samlevenim orasima i lešnicima, i čokoladom, i sve mešajte spatulom ili varjačom. Nemojte da premisete smesu, ona mora i dalje da izgleda vazdušasto. Rasporedite smesu ravnomerno po plehu, udarite ga par muta o radnu površinu da se ispune rupice testa, i pecite koru oko 15 minuta, dok ne počne da rumeni. Kada je kora ispečena, ostavite je par minuta u plehu, zatim isecite na tri jednaka dela, poprečno, i stavite na rešetku da se ohladi.

Priprema poslastičarskog krema:

U šerpici pomešajte šećer i gustin. U drugoj posudi pomešajte mleko i žumanca, i sve to stavite u šerpu sa šećerom i gustinom. Uključite vatru na jačinu 4/10, i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom za mućenje. U jednom trenutku krem će se zgusnuti, smanjite temperaturu i kuvajte sve uz mešanje još pola minuta-minut. Sklonite krem sa vatre dodajte mu kašiku ekstrakta vanile i puter iseckan na manje komade. Sve dobro pomešajte, pokrijte krem, i stavite ga u frižider da se ohladi.

Priprema želatina od malina:

Maline stavite u šerpu, dodajte im vodu i šećer i kuvajte ih par minuta dok se šećer ne rastopi a maline potpuno ne omekšaju. Zatim ih ocedite kroz cediljku, ako hoćete da izbegnete semenke u želeu. Zatim ponovo vratite kuli u šerpu i zagrejte ga. Da, u francuskoj kuhinji ova smesa se zove coulis de framboise. Par kašika zagrejanog kulia stavite u činijicu i tome dodajte želatin u prahu, i dobro ga promešajte, ne sme da bude grudvica. To sipajte u topli kuli, sve dobro promešajte. Ovaj želatin stavite na led ili u frižider da se prohladi, ali ne potpuno, jer će tako lakše da se nanese na koru.

Slaganje torte:

Bilo da pravite tortu sa dve ili više slojeva gledajte da koru, krem i želatin podelite na jednake delove. Ukoliko hoćete da vam torta ima pravilni oblik, koristite pravougaoni kalup ili ga sami napravite od kartona i aluminijumske folije.

Prvo stavite koru, zatim želatin od malina, i onda žuti krem, pa koru, želatin i ponovo poslastičarski krem i tim redom. Gledajte da želatin i krem spatulom lepo rasporedite u jednakom sloju. Takođe, poželjno je da poslastičarski krem nanesete dresir vrećicom.

Tortu prekrijte folijom i stavite je u frižider ili zamrzivač da prenoći.

Sutradan tortu pokrijte čokoladnim ganašom koji ćete dobiti tako što ćete u vruću slatku pavlaku staviti komadiće čokolade, i kada se oni otope, dobro sve pomešati. Ponovo stavite tortu u frižider da se ganaš stvrdne.

Na kraju napravite šlag i nanesite ga na ivice torte. Najbolje je da za to koristite dresir vrećicu. Dekorišite je odozgo malinama i šlagom.

Uživajte!

Ovde pogledajte još ideja za svečane torte.

Badem, Čokolada, Dezerti, Domaća kuhinja, Lešnici, Srpska kuhinja, Torte

Grilijaš torta sa bademima i lešnicima

October 1, 2019 6 Comments

Sećate se kad sam proletos pravila Paris-Brest kolač sa filom u koji je išao grilijaš? Na mene je tada ostavio toliko sjajan utisak da sam obećala sebi da ću uskoro napraviti čuvenu Grilijaš tortu, i, evo, ovih dana sam to učinila. Bila je to rođendanska torta za moga muža. Takođe sam mu, verovali ili ne, ištrikala prsluk, jer više nisam imala ideju šta da mu poklonim. Pokazaću vam kako je super ispao, mada mi je oduzeo puno vremena.

Dakle, otkrivši grilijaš, poželela sam da ga stavim u sve živo. U međuvremenu sam pravila čokoladni mus sa grilijašom od lešnika, što je takođe zanimljiva ideja za fil za čokoladne torte.

Kao što sam naznačila ovo nije klasična Grilijaš torta u koju idu orasi, ove je zapravo francuski način pripreme, jer oni grilijaš, tj. praline prave tako što karamel pomešaju sa bademima, ili lešnicima, a onda sve to samelju. U Americi pak praline se zove nešto što se pravi sa karamelom u koji je stavljena slatka pavlaka i onda se pomeša sa celim komadima pekana. Izraz praline se kod nas koristi za čokoladne bombone ispunjene raznim mekim sadržajem koje se prodaju u bombonjerama, i koje svoje poreklo vode iz Belgije.

Grilijaš torta je sa pravom tako popularna. Ima delikatan ukus i interesantnu teksturu. Kore su, čini mi se, najinteresantnije, za razliku od patišpanja vrlo su izdašne. Krupno mleveni grilijaš koji se stavlja preko fila daje lepu hrskavost i to ćete prvo primetiti kad je budete jeli. Čokoladni ganaš možete da stavite preko cele torte, ali meni se više ovako dopada.

Ukoliko volite torte sa čokoladom i orašastim plodovima probajte i ove:

Grilijaš torta sa bademima i lešnicima

Sastojci

za grilijaš:

200g šećera

100g prepečenih badema

100g prepečenih lešnika (ljuske uklonjene)

za jednu koru*:

3 jaja

3 kašike šećera (40g)

1/2 kašičice ekstrakta vanile

3 kašike brašna (30g)

75g grilijaša

* ove mere pomnožite sa tri

za fil:

4 sitnija jaja

7 kašika šećera (90g)

Prstohvat soli

1 kašičica ekstrakta vanile

100g tamne čokolade

150g putera na sobnoj temperaturi

za čokoladnu glazuru:

60g tamne čokolade

60g slatke pavlake

Priprema:

Najpre napravite grilijaš, može i dan unapred. Prepecite bademe i lešnike, a zatim ih krupno isecite. U šerpici zagrejte šećer na blagoj vatri. Kada je šećer istopljen, i boje tamnog meda, brzo umešajte u njega prepečene bademe i lešnike. Odmah ih stavite na papir za pečenje i razvucite. Kad se karamel potpuno ohladio i stvrdnuo, sameljite sve u multipraktiku. Pre nego što dobijete prah, izvadite oko 50g najkrupnijih komada, za dekoraciju torte (vidi slike). I sačuvajte oko 125g nešto finije samlevenog grilijaša, to ćete staviti preko fila. Preostlali grilijaš meljite dok ne dobijete 225g fino samlevenog grilijaša.

Pripremite kružni pleh prečnika 23cm tako što ćete ga obložiti papirom za pečenje. Zagrejte rernu na 180C (355F). Svaku koru ćete posebno napraviti i peći. Najpre dobro umutite jaja sa šećerom dok se ne utrostuče, tome dodajte ekstrakt vanile, brašno i grilijaš u prahu, ali to sve mešajte varjačom ili spatulom. Smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite oko 23 minuta. Kada je kora pečena, posle par minuta stajanja u plehu, je izvadite i stavite na rešetku da se ohladi. Isto sve ponovite sa preostale dve kore.

Dok se kore prave napravite fil. U duplom sudu, na pari, mutite jaja i šećer mikserom dok ne dobijete gustu smesu, tome dodajte ekstrakt vanile i izlomljenu čokoladu. Kad dobijete ujednačenu smesu sklonite ja sa vatre i čekajte da se skroz ohladi. Najbolji način da je brzo ohladite je da stavite sud sa kremom u posudu sa kockicama leda. Kad se krem ohladi umutite ga miskerom sa omekšalim puterom. Stavite ga u frižider da se malo stvrdne pre nego što njime filujete kore.

Slaganje torte:

Stavite prvu koru na tanjir za služenje, preko nje fil i polovinu krupno mlevenog grilijaša. Zatim stavite drugu koru, pa fil, pa grilijaš. Kad ste stavili treću koru, trimujte reckavim nožem ivice kora da bi dobili ravne površine. Pređite filom preko cele torte i onda je stavite u frižider.

Na kraju pređite preko torte ganašom koji se napravlii tako što ste u toploj pavlaci istopiti komade čokolade. Ukoliko vam se dopada ovakav vid dekoracije torte, ganaš koji se sliva, pogledajte ovde kako se ona pravi. Na kraju po vrhu torte poređajte krupne komade grilijaša.

Pogledajte ovde još ideja za razne torte.

Domaća kuhinja, Jelo za 30 minuta, Riba, Uncategorized

Cela pastrmka pržena u tiganju

April 11, 2019 5 Comments

Iskreno, meni nije baš najjasnije zašto ljudi izbegavaju da spremaju ribu, ne vidim razlog zašto je to toliki problem kad je priprema ribe jedna od najjednostavnih stvari u kuhinji. Neko će reći, čišćenje je naporno, ali posle malo prakse, ukoliko nemate nekog u ribarnici ko će vam očistiti ribu, to vam neće pasti teško. Pošto sam razmišljala kako ljude ubediti da sami spremaju ribu, ja sam se dosetila najjednostavnijeg recepta za pripremu cele ribe – u pitanju je najprisutnija slatkovodna riba, pastrmka, i to u tiganju, još lakši način od onog pečenja u rerni.

Zazor od ribe ne postoji samo u Srbiji već i u Americi. Ja poznajem ljude koji veoma drže do svog kulinarskog zanja, a koji nikada nisu kupili celu svežu ribu, jedino zamrznute riblje filete.

Lepota ovako spremljene ribe je u tome što ćete na ovaj način dobiti lepu hrskavu koricu, koju nije lako napraviti u rerni, osim ako koristite opciju – broil. Tako pripremljena korica je veoma ukusna i predstavlja lep kontrast mekom ribljem mesu. Tučani tiganj je najbolje koristiti za ovakvu priliku. Gledajte da ne stavite previše riba u tiganj, za ovaj veći tiganj tri omanje ribe su maksimum.

Ako volite pržene riblje filete, pogledajte kako da ih spremite ovde. Tu možete da vidite i koje su vrste riba dobre za prženje.

Skoro se digla poprilična prašina oko nedavnog istraživanja koje je potvrdilo da IQ ljudske populacije vremenom sve više opada, najbolji rezultat je postignut sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, i od tada svaka nova generacija ima značajno niži stepen inteligencije. Istraživanje je objavljeno u Norveškoj, više o tome pogledajte u jednom od članka koji sam čitala. Mnogi su pokušavali da objasne taj fenomen, jedni su odmah optužili zavisnot novim tehologijama, iako je to ipak skorašnja stvar, zatim puno zaglupljujućeg sadržaja na internetu, uključujući katastrofalni kvalitet medija, drugi su optuživali loš obrazovni sistem, i u moru nagađanja neko je rekao – ljudi danas jedu manje ribe. Samo sam to čekala da svoju decu još više ubedim da treba da jedu ribu, i da je mama bila u pravu kada sam još odavno pričala da ako jedu ribu, biće pametniji:) Nije to sad neko posebno otkriće, odavno je poznato da je riba dobra za razvoj dečijeg mozga, pa i za odrasle, jer smanjuje šanse za dobijanje Alchajmerove bolesti.

Ovo je najbazičniji recept za pripremu pastrmke, a vi ste slobodni da dodate razne druge sastojke kao što su beli luk, začinsko bilje, kapar, itd.

Cela pastrmka pržena u tiganju

Sastojci:

Cele pastrmke, očišćene

So i biber prema ukusu

2 kašike maslinovog ulja

Sveži peršun

Limun

Priprema:

Ribu očistite i reckavim nožem odstranite krljušt. Papirnatim ubrusom natapkajte meso, spolja i unutra, da bi otklonili nepotrebnu vodu. U ribu utrljajte so i mleveni biber, i maslinovo ulje.

Zagrejte veći tučani tiganj na srednje jakoj temperatiri, 6/10. Kada se tiganj dobro zagrejao, to je veoma važno, ubacite pastrmke u njega. Pržite svaku stranu po 5-6 minuta, to zavisi od veličine ribe. Prilikom prevrtanja ribe koristite spatalu i gledajte da ne oštetite koricu. Riba se po pravilu kratko termički obrađuje, ukoliko preterate dobićete ne tako lepu teksturu mesa. Gotovo meso ribe treba da bude bele boje.

Pošto ste ispržili pastrmku služite je uz sveže iseckan peršun i limun.

Kao prilog pasrmki možete da koristite:

mlade krompiriće sa nekim zelenišom kao što su blitva i mladi spanać
zelenu salatu sa mladim lukom i rotkvicama

Ja bih ovu pastrmku najradije uparila sa Pinot Grigio ili Sauvignon Blanc.

Bliskoistočna kuhinja, Dezerti, Domaća kuhinja, Orijentalna kuhinja

Baklava sa pistaćima i suvim brusnicama

January 10, 2019 7 Comments

Čini mi se da ne postoji nijedan kolač na svetu toliko popularan, od Mongolije na istoku do Maroka na zapadu, kao što je to baklava. Pravi se čak na tri različita kontinenta, u Aziji, Africi i Evropi. I u Americi je popularna, najviše zbog brojnih grčih restorana. Sećam se, tek sam došla u Ameriku, pa otišla u jedan grčki restoran i naručila baklavu sa grčkom (turskom) kafom, koja je takođe bila preslatka. Baklava je bila drugačijeg ukusa od naše, napravljena sa puterom i začinjena cimetom. Tad sam pomislila u sebi, ovo nije prava baklava. Posle sam shvatila da sve što nije naše ne mora da znači da nije “pravo”, osim toga kao da je važno.

Baklavu retko kad pravim, znate i sami zašto, to je kalorijska bomba i teško joj je odoleti, zato je spremam o velikim praznicima, kad znam da ću imati dosta gostiju. Iako su mi tulumbe #1 kolači, kad su u pitanju orijentalne poslastice, baklava je odmah iza njih, na drugom mestu.

Kad sam nedavno pravila baklavu, dosta sam istraživala o njoj, te sam saznala puno zanimljivih detalja o istoriji i rasprostranjenosti ovog kolača, u nastavku teksta postoji malo poglavlje o tome.

Ove baklave sam pravila za ovogodišnji srpski Božić, tačnije za cookie party koji sam organizovala za moje srpske prijateljice iz Baltimora. Htela sam da napravim nešto slično što postoji u Americi, svaka dama je donela kolače koje je spremila za tu priliku. Razni kolači su bili servirani (pri kraju posta možete da ih vidite), pa su svi mogli da ih probaju i da im se dive, i na kraju je svako izabrao kolače i odneo ih kući. Nadam se da će ovaj običaj zaživeti i u narednim godinama.

Ja sam se ovog puta odlučila da baklavu punim pistaćima i brusnicama iz više razloga. U poslednje vreme sam navučena na pistaće, u kombinaciji sa kardamonom, skoro sam objavila na blogu recept za izuzetan kolač sa ovim sastojcima. Došla sam do zaključka da su pistaći, koji se prodaju sa ljuskom blago posoljeni, odlični za kolače. Čak me ne mrzi da ih čistim. Zatim ih u multipraktiku sameljem. Vi naravno možete da umesto pistaća stavite mlevene orahe, ili bademe, čak i lešnike, sa kojima se takođe prave. Ili ih pomešajte.

Meni se kod ove baklave dopada gornji hrskavi sloj, sočan središnji i donji deo, pistaći krupno i sitno samleveni sa divnim kiselkastim ukusom brusnica. I ono što je najvažnije, kako prolaze dani, baklava je sve ukusnija.

Moglo bi se reći na prvi pogled da nije previše teško napraviti baklavu, ali kad krenete da tražite recepte, gde vam svi govore ovo je originalni način, ili nikako nemojte to i to, ili bolje je ovako, onda vam se učini da nema komplikovanijeg kolača za pravljenje do baklave. To i ne treba da iznenađuje, jer baklavu pravi toliko nacija. U suštini ne bi trebalo da bude većeg problema, ukoliko imate adekvatne fine tanke gotove kore, dobar fil, glasam za puter umesto ulja, i dobro pripremljen sirup.

I još jedna anegdota vezana za baklave. Jednom sam tako, dok sam bila u Istanbulu, naišla na divnu poslastičarnicu sa prelepim baklavama. I dok sam se spremala da “napadnem” jednu, moj muž, tada još dečko, me je fotografisao kako je sa velikim osmehom stavljam u usta. Kad ono, katastrofa, baklava je bila spremljena sa ovčijim lojem, potpuno nejedljiva, osmeh mi se momentalno ugasio:)

Istorija baklave

Iako se baklava smatra turskim kolačem, ona svoje korene vuče još iz Antičke Grčke i Rima. Već tada su pravljene poslastice sa tankim korama filovane orasima i medom. U Starom Rimu taj kolač je nosio interesantno ime – placenta. Veruje se da je današnji izgled baklava dobila u kuhinjama Topkapi dvorca u Istanbulu.

Zahvaljujući ogromnoj teritoriji na kojoj se prostiralo Otomansko carstvo, popularnost baklave se raširila na nekoliko kontinenta. Naravno, svaki region pravi baklavu na specifičan način, u zavisnosti od toga koji su ima sastojci dostupni. Tako se kod nas baklava pravi sa orasima u Turskoj sa pistaćima, mi stavljamo limun u sirup, u Iranu se stavlja ružina vodica. Takođe i upotreba začina varira, negde se stavlja u fil cimet, negde karanfilić, kardamon, itd.

Baklava pored klasičnog oblika u vidu romba ili kvadrata, može da ima razne oblike, recimo u vidu zamotuljaka ili “cigare”.

Nekada su baklave pravljene samo u bogatim kućama, i to za posebne prilike, uglavnom na velike verske praznike, i to kod Hrišćana, Muslimana i Jevreja. Kod nas su spremane za Božić i Uskrs. Pošto nekada nisu postojale gotove kore, samo oni najvičniji su mogli da naprave veoma fine tanke kore, to je određivalo kvalitet baklave, kao i broj listova kora.

Veruje se da je baklava uticala na nastanak štrudle, i to zahvaljujući otomanskim osvajačima koji su uspeli da u par navrata okupiraju deo Hazburškog carstva.

Baklava sa pistaćima i suvim brusnicama

Sastojci:

Pakovanje tankih gotovih kora od 1/2kg

350g + za posip pistaća, pečenih, oljuštenih i krupno i sitno samleveni u multipraktiku

150g suvih brusnica, iseckanih

3 mahune kardamona, istucanih u avanu

225g putera, otopljenog

Za slatki sirup:

360ml vode

300g šećera

2/3 šolje meda

1/2 limuna, iseckanog na kriške

Priprema:

Pripremite pravougaoni pleh, dimenzija 32 x 23 x 5 cm. Ja ga oblažem papirom za pečenje.

Zagrejte rernu na 165C (330F).

U jednoj posudi pomešajte samlevene pistaće, iseckane suve brusnice i kardamon.

Gotove kore isecite nožem na pola, da bi mogle da stanu u pleh.

Najpre poređajte 8 listova kora na dnu pleha, premazujući svaki sa otopljenim puterom. Za to koristite kuhinjsku četku. Pošto ste stavili osmi list kora, premažite ga puterom i preko njega stavite ravnomerno sloj pistaća i brusnica, oko 3 kašike. Zatim stavite dva lista kore, opet ih premazujući puterom, pa 3 kašike pistaća i brusnica, i tim redom dok ne potrošite smesu za filovanje. Na kraju će vam ostati par listova kora koje ćete premazivati preostalim puterom, dok sve ne potrošite.

Na kraju oštrim nožem isecite testo pre nego što ćete ga staviti u rernu, dijagonalno ili pravo. Ali dok sečete nemojte da idete do samog dna testa.

Pecite baklavu 50-55 minuta dok korica ne dobije zlatnu boju.

Dok se baklava peče napravite sirup ili agvu. U šerpici zagrejte vodu sa šećerom i medom, i u to stavite kriške limuna. Pošto je smesa ključala, ostavite je par minuta da se kuva. Skroz je ohladite pre nego što je sipate preko baklave koju ste upravo izvadili iz rerne.

Ostavite baklavu da se ohladi i dobro natopi sirupom. Baklavu pre služenja pospite mlevenim pistaćima.

Baklava najbolje ide uz tursku kafu.

Američka kuhinja, Domaća kuhinja, Krompir, Prilog

Kako da napravite savršen pire krompir (pire sa pečenim belim lukom & pire sa čedar sirom i vlašcem)

November 28, 2018 7 Comments

Nema jednostavnijeg jela od pire krompira, opet za mnoge je to veliki izazov, u šta ste se sigurno više puta uverili. Pošto je sad iza mene dugogogodišnje isprobavanje i usavršavanje, u početku sam čak pripremala onaj instant pire iz kutije, mislim da mogu sa velikim samopozdanjem da tvrdim da se ispod zaista nalazi recept za savršeni pire krompir. I ne samo to, tu su ideje kako da od pire krompira napravite još zanimljivije jelo, dodajući mu beli luk pečen u rerni ili čedar sir i vlašac.

Inače, pire krompir je retko jelo koje je podjednako popularno i u američkoj i našoj kuhinji. Kad bolje razmislim svuda po Evropi je veoma popularno. Pravi se kao prilog jelima za svaki dan, kao i za specijalne prilike. Meni je teško da zamislim sarmu ili punjene paprike bez ovog priloga. Takođe volim da ga jedem uz ćufte u paradajz sosu, pržene krmenadle, pačetinu, ćuretinu, goveđi gulaš, brisket (Američki kuvar, strana 96) i uopšte razna jela sa mesom. Iskreno, to je za mene nešto najlepše što možete da napravite od krompira.

Još malo da se podsetimo u čemu se sve koristi pire krompire:

u kroketima
u knedlama sa šljivama
u njokima
u pastirskoj piti
u piroškama

Moji novi video tutorijal kako da napravite savršeni pire krompir pogledajte ovde.

Sastojci:

1kg belog krompira

1/2 kašike soli

60g putera

200ml vrućeg mleka

Soli prema ukusu

Koja vrsta krompira se koristi za pire krompir?

Za pripremu pirea od krompira treba vam krompir koji ima u sebi puno skroba, a to je beli krompir. Pokušavala sam da pronađem koje su to sorte kod nas najbolje za pire krompir, ali nijedna mi nije zvučala poznato, kod nas se ionako razlikuju krompiri ne prema sorti već gde se uzgajaju. U Americi se tačno zna koje su sorte krompira za pravljenje pirea, a to su – Russet i Yukon gold. Ja koristim ovaj poslednji, zbog dobre teksture, puterastog ukusa i lepe boje.

Takođe je bitno da odaberete stariji krompir, koji ima deblju koru.

Da li se krompir kuva sa korom ili ne?

Naravno da možete da krompir kuvate sa korom, ali bojim se da nećete dobiti baš najlepši pire krompir. Osim toga dugo se i kuva, zato je najbolje da ga oljuštite, i iseckate na kocke, približne veličine, oko 2 cm dužine, i tako ih kuvate.

Inače, nekada se često pravio pire krompir sve sa korom.

Kako se kuva krompir?

Pored kuvanja u vodi, krompir može da se obradi na pari, kao i da se kuva u mleku. Od sva tri metoda, prvi je najlakši i najkraći, tako da ga najviše preporučujem.

Kod kuvanja krompira važno je da on ne upije previše vode, jer ga ona čini gnjecavim, tako da se kuvanjem na pari i u mleku to minimalizuje. Problem sa mlekom je taj što morate da pazite da mleko ne pokipi ili zagori, kuvanje na pari traje duže nego kuvanje u vodi. Ja zbog toga koristim sledeći trik – kad ocedim krompir ostavim ga par minuta u đevđiru da što više pare izađe iz njega, ali da se ne ohladi.

Iseckani krompir stavite u hladnu vodu, koju ste posolili, i kuvajte u šerpi dok krompir ne odmekne. Kad voda počne da ključa smanjite temperaturu, i kuvajte sve dok krompir ne postane mekan, to se najbolje utvrđuje ako ga sa lakoćom probodete viljuškom.

Kako izgnječiti krompir?

Postoje razne alatke za gnječenje, meni je obična gnječilica, ili kako se već zove, sasvim dovoljna. Možete krompir gnječiti i običnom viljuškom. Nemojte nikako da pire stavljate u blender, jer ćete dobiti užasnu, skoro gumenu smesu. Znam da neki ljudi koriste mikser, u tom slučaju najbolje da to bude na minimalnoj brzini.

Šta da dodate u krompir?

Mleko i puter, ako hoćete da dobijete savršen pire krompir, sve ostalo je bleda kopija. Može i slatka, iliti neutralna pavlaka, da se doda umesto mleka. Ukoliko ste posebno ambiciozni možete da kuvate mleko ili slatku pavlaku za začinima i začinskim biljem, u tom slučaju preporučujem lovorov list, muskatni oraščić, celo zrno bibera, timijan, ruzmarin i žalfiju. Posle ocedite mleko i stavite ga u izgnječen krompir.

Gledajući domaće recepte shvatila sam se da se kod nas dosta štedi na puteru i mleku, a tako nećete dobiti kremasti i izdašan pire krompir.

Dakle, iseckajte puter na manje kocke i onda ga umešajte u pire krompir još dok ga gnječite. On će se brzo istopiti. Zatim počnite da dodajete vruće mleko, ali postepeno, dok sve vreme gnječite krompir, i sve tako dok ne dobijete pire krompir odgovarajuće teksture i konzistentnosti.

Stavite u pire krompir soli prema ukusu, sve dobro promešajte i služite odmah.

Pire krompir varijacije

Postoji bezbroj dodataka za pire krompir, od krem sira, jaja, pržene slanine i masti, spanaća, itd, ali ja sam izdvojila dve meni najprivlačnije kombinacije – jednu sa čedar sirom i vlašcem, i drugu sa belim lukom iz rerne. Kad ih budete probali, videćete koliko su ukusni.

Pire krompir sa čedar sirom i vlašcem

150g sveže izrendanog čedar sira (može da bude beli ili narandžasti, važno je da ima izraženu aromu, sharp cheddar cheese)

1 kašika, iseckanog vlašca (može i mladi luk)

Izrendan sir umešajte u topao pire krompir, vlašac pospite pre samog služenja.

Pire krompir sa pečenim belim lukom

Uzmite 1-2 glavice belog luka, za 1 kg krompira, nožem odsecite 1/4 glavice luka, i onda sve delove uvijte u aluminijumsku foliju. Prethodno ih posolite i pospite sa malo maslinovog ulja. Stavite beli luk u rernu zagrejanu na 175C (350F) i pecite oko 1 sat.

Tokom pečenja luk će omekšati i dobiće divan slatkast, gotovo karamelizovan ukus, ni nalik onom svežem. To me podseti na ovaj sjajan recept Piletina iz rerne sa 40 čenova belog luka, to je još jedno jelo koje može da se jede uz pire krompir.

Kad se ispečeni beli luk prohladi, onda ga rukama istisnite iz ljuske, nema potrebe da ga ljuštite, a to nije baš ni lak posao. Belik luk izgnječite viljuškom dok ne dobijete ujednačenu smesu. Zatim je dodajte pire krompiru, sve dobro promešajte i služite odmah.

Domaća kuhinja, Paprike, Predjelo, Putovanja i hrana

Rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom (šetnja po restoranima Beograda i okoline)

August 29, 2018 5 Comments

Ovo leto je bilo vrlo uzbudljivo za moju porodicu, obeležila su ga putovanja. Muž i ja smo proveli u Srbiji dve nedelje, u dva navrata, a moja deca čitavih mesec i po dana. Ovog puta boravak je bio nešto drugačiji, i puni smo utisaka.

Odlasci u Srbiju, za nas iz Dijaspore, nisu obična putovanja. Pored dugih priprema i napornog putovanja, naročito ako živite “preko bare”, ona su obeležena nekim neobičnim osećajem, kao da ste prespavali odsustvo i sad ponovo živite svoj stari život. Neke stvari su se promenile, ali to je i dalje isto mesto, a i ljudi su isti. Zaista posebno iskustvo, i teško ga je opisati nekom ko nije živeo vani. Ipak, moram da priznam da kako godine odmiču, sve se više osećam kao turista, upijam samo ono najbolje, i trudim se da ignorišem manje lepe stvari. Kako da vam kažem, meni je sad i putovanje u javnom prevozu doživljaj.

Mislim da je obilazak restorana u Beogradu i okolini jedan od boljih načina da provedete vreme tamo. I dalje tvrdim da je to jedan od najuzbudljivijih stvari koje turistima nudi naš glavni grad. Lepi i maštoviti ambijenti restorana, dobra hrana, poslednjih godina značajno unapređena uticajima sa strane, i vrlo prihvatljive cene su dovoljan razlog da obiđete Beograd.

Ovog leta muž i ja smo odustali od obilaska super fensi restorana, jer smo hteli da što više vremena provedemo sa decom pokazujući im Beograd. Deco, ovde je fakultet u koji su mama i tata išli, ovo je bio naš omiljeni kafić, u ovoj zgradi su mama i tata živeli, ovde smo nekada radili, i taj rad. Obilasci nekih restorana i kafea su bili sasvim neplanirani, obično smo išli u onaj najbliži.

Neka mesta nisam stigla da uslikam, ali i ovako ima dovoljno materijala za jednu prijatnu šetnju po restoranima i kafeima Beograda i okoline. Uživajte!

Odlazak u prvi restoran je u isto vreme bilo naše najbolje iskustvo. Izdvojila bih izuzetan enterijer u kojem dominira zelena boja, obratite pažnju na zeleni pliš na stolicama, i odličnu hranu, koja predstavlja kombinaciju internacionalne i domaće kuhinje. Tu smo probali i moje omiljeno jelo – rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom. Toliko mi se svidelo ovo jelo da, kad sam se vratila kući u Ameriku, poželela sam da ga rekreiram u svojoj kuhinji, i opet sam bila oduševljena. Zbog toga se i našao na mom blogu. Komplimenti kuvaru Remixa.

Teško je zamisliti da sa ovim rolnicama možete da omanete kad ih iznesete pred goste.

Jedno popodne kiša nas je naterala da odemo u restoran Caruso, koji se nalazi na vrhu zgrade, koja je tačno preko puta hotela Moskva. Goveđa kolenica i kobasice su bile manje-više dobri, ali pogled na Terazije, i još dalje, posle kiše, je bio neprocenljiv.

Restorani u Beogradu 14-1 — Četiri dunje

Teško je opisati sreću kad u Beogradu naiđete na knedle sa šljivama. Ferdinand knedle su fenomenalan koncept.

Koristeći Google-ov pretraživač, uputili smo se u restoran Little Bay. Ne znam šta sam tačno očekivala, ali kad sam ušla unutra, potpuno sam bila iznenađena enterijerom. U nekom naoko privremenom objektu nalazi se svečana soba sa galerijama, i sve zajedno podseća na omanje opersko pozorište. Muzika, kao i jelovnik, su vrlo klasični.

U kafeima lanca Kafeterija smo bili u više navrata, imaju lepe kolače. Ne znam kada su se otvorili, ali sada ih ima svuda po centru grada. Ja bih izdvojila kafe u kralja Petra ulici, zato što se nalazi u zgradi koja predstavlja jedan od najlepših primera secesije u Beogradu. Zgradu je projektovao David Azrijel, i u njoj je bila smeštena prva moderna robna kuća u Beogradu. I kao kafe danas izgleda odlično.

Ako mene pitate, kao i moje prijatelje-zemljake koji žive u Americi, Ada Ciganlija je jedno od najboljih mesta u Beogradu. Nije samo do prirode, nešto je i do brojnih, opuštenih, restorana na obali.

Pošto smo došli u Srbiju, sutradan smo već slavili rođendan mom sina, to mu je bila želja, na ranču Sava. Rezervisali smo ovu sobu na fotografiji, doduše deca su sve vreme bila na igralištu koje pripada restoranu. Nadam se da kad sledeći put dođem tamo da ću moći da iznajmim brodić za vožnju po Savi, to mi je velika želja.

Kad smo kod Save, ponovo smo bili u restoranu Etno kuća na Zabranu. Ako volite tradicionalnu hranu i ambijent, i vodite decu sa sobom, to je onda pravo mesto za vas.

Još pregleda beogradske gastro scene pogledajte ovde i ovde.

Rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom

Sastojci sa osam rolnica:

4 crvene paprike, može i babure ako nemate drugog izbora

1/2 šolje izmrvljenog zrelijeg domaćeg sira ili grčke Fete

2 kašike kisele pavlake

2-3 šake mlade rukole

So prema ukusu

1 kašika maslinovog ulja

1 kašika pesta od bosiljka, ovde pogledajte kako da ga napravite

1-2 kašike prepečenih pinjola

Priprema:

Najpre ispecite paprike, zatim kad se ohlade oljuštite ih, uklonite peteljke i semenke, i uzdužno ih podelite na sva dela.

Dok ste spremali paprike napravite mus od sira i pavlake. Dovoljno je da sir izgnječite viljuškom i pomešate sa pavlakom.

Stavite na svaku polovinu paprike, koju ste prethodno posolili, po kašiku musa od sira i pavlake, i zarolajte papriku.

Na tanjiru u sredini stavite rukolu, posolite je i poprskajte maslinovim uljem, i po njoj poređajte zarolane paprike. Oko i preko njih stavite zagrejani pesto, najbolje sa plastičnom bočicom koja izgleda kao pumpica i ima uski otvor, i na sve to stavite prepečene pinjole.

Dezerti, Domaća kuhinja, kajsija, Pikani, Višnje

Komisbrot, ponovo otkriveni kolač koji savršeno ide uz čaj ili kafu

April 28, 2018 6 Comments

Skoro sam pravila ovaj klasik domaće kuhinje, posle dugo vremena, i sad mogu sa potpunim uverenjem da kažem – komisbrot je jedan od najlepših kolača koji idu uz čaju ili kafu. Njegov ukus i tekstura su u savršenoj harmoniji, bogata aroma sušenog voća, hrskavi komadići orašastih plodova, meki biskvit od belanaca, sve je baš kako treba da bude.

Setite se komisbrota kad pravite tiramisu, poslastičarski krem, zabajone, ili slične kremove sa žumancima, ovo je najbolji način da utrošite preostala belanca.

Ovog puta sam eksperimentisala sa suvim višnjama u rakiji (suvo voće natopljeno u rakiji je moje najprijatnije otkriće tokom prošle zime, vidi Toplu čokoladu i Čokoladnu tortu sa suvim šljivama i rakijom) i to je kolaču dalo dodatnu sočnost i aromatičnost. Naravno da možete da se igrate i sa drugim suvim voćem i orašastim plodovima.

Pada mi na pamet i ideja, koju ću prvom prilikom da probam, da kad pravite neko fensi predjelo sa raznim sirevima, služite uz to kriške komisbrota, u tom slučaju koristite manje šećera za njegoj pripremi.

Juče sam morala da idem kod doktora, pojavio mi se bolan osip na licu, što se ispostavilo da je bila reakcija na nešto što ovde zovu shingles, ima veze sa virusom malih boginja. Ništa strašno. Neka nova osoba me je primila umesto moje doktorke. Vidim preziva se Radowic. Pošto sam koristila neku srpsku kremu, koju smo nabavili kada su nas ono jednom izujedali komarci u Srbiji, pokazujem joj je, da ipak zna. Ona gleda kremu i srpska slova, clueless. Kaže da joj je deda došao iz nekadašnje Jugoslavije, ne zna nijednu reč na srpskom, ali baba, Poljakinja, ju je naučila dve reči na poljskom. How cool is that, mislim se u sebi.

Priznajem, malo sam osetljiva na tu temu, kad vidim koliko je teško održati srpski jezik među drugom, a kamoli trećom generacijom. Engleski jezik i američka kultura su nemilosrdni u svojoj dominaciji.

Skoro sam prevodila, i tumačila, jedno pismo, sa srskog na engleski jezik. To što je bilo napisano rukom, već je bio kuriozitet sam po sebi. Naime, naši prijatelji Amerikanci srpskog porekla su našli first cousin (brata od strica) u nekom selu u Hrvatskoj, mislim da je u pitanju Krajina, i sad se dopisuju. Njihov otac je iz tog sela pre više od sto godina došao u Ameriku da radi u pensilvanijskim kopovima nedaleko od Pitsburga, tu se oženio ženom srpskog porekla i dobio četrnaestoro dece. Deca su porasla, iškolovala se, postali uspešni ljudi, izrodili decu, dobili unuke, i pre desetak godina na porodičnom okupljanju, koje organizuju svake godine u julu, bilo ih je sto trideset i nešto potomaka, sad je taj broj sigurno veći.

Iako ne znaju srpski jezik, sem ono par arhaičnih reči, iako su se poudavali i poženili sa lokalnim stanovništvom, oni su veoma vezani za svoje poreklo, slave sve najveće srpske religiozne praznike zajedno, uz srpsku hranu. Mi smo bili na par njihovih okupljanja, i veoma smo srdačno dočekani, kao par “autentičnih” Srba. Svih četrnaesto dece nose jedno američko i jedno srpsko ime. Tako Darlin, gospođa sa kojom smo najbliži, jer živi blizu nas, ima srpsko ime – Darinka. Nju šaljemo u školu deci za Grandparents day (veoma čest običaj u američkim školama), pošto su im baba i dede daleko.

Pre par godina su se organizovali i otputovali su u zemlju svojih predaka. To je bilo njihovo hodočašće kojem su se toliko radovali. Čak su i u Politici pisali o tom njihovom epskom putu. U Hrvatskoj i Srbiji su upoznali svoje rođake koje nikada nisu videli. Jedan od njih je gospodin sa kojim se dopisuju, uz pomoć prevodioca. Stalo im je do toga šta mislim o tom njihovom rođaku, ja im kažem, I got emotional about his letter, žao mi je što je u teškoj životnoj situciji, mislim da je pošten, ponosan i dobronameran čovek, i mislim da je iskreno srećan zato što je u kontaktu sa svojim rođacima, bez obzira da li su iz Amerike ili ne, i da je sasvim ok što ga oni pomažu. Šalju mi njegovu sliku, i puno emailova, uzbuđeni su i žele da pričaju o njemu sa mnom. Na kraju pisma brat od strica pozdravlja i prevodioca. Baš pažljivo.

Komisbrot

Sastojci:

6 belanaca, na sobnoj temperaturi

130g brašna

1 kašičica praška za pecivo

150g šećera

60ml ulja

Sok od jedne pomorandže

50g pikana ili oraha, tostiranih i krupno iseckanih

100g suvih višanja ili trešanja natopljenih u rakiji

1/2 šolje rakije šljivovice

50g suvih kajsija, iseckanih

Priprema:

Najpre u maloj šerpici kuvajte sušene višnje ili trešnje u pola šolje rakije. Kad rakija skoro ispari, sklonite šerpicu sa vatre, i čekajte da se voće prohladi. Ohlađeno voće ocedite od viška tečnosti.

Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite izduženi pleh za hleb, pokrijte ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte 3 kašike brašna sa iseckanim pikanima (orasima), oceđenim višnjama i suvim kajsijama. To će pomoći da ti sastojci ne padnu na dno kolača tokom pečenja. Preostalo brašno prosejte.

Najpre mikserom dobro umutite belanca dok ne dobijte vrlo gust sneg, postepeno dodavajući šećer. Zatim dodajte polovinu brašna, mešajući varjačom. Onda dodajte sok od pomorandže i ulje, pa drugu polovinu brašna. Na kraju umešajte voće i pikane odnosno orahe. Stavite smesu u pleh, pa u rernu da se peče na srednjoj pregradi. Pecite kolač 50-55 minuta. Kad je ispečen, ohladite ga. Čuvajte ga uvijenog u plastičnu foliju.

Recept za ovaj slani komisbrot pogledajte ovde.

Dezerti, Domaća kuhinja, Praznična hrana

Tri vrste zdravih posnih kuglica sa koštunjavim plodovima i suvim voćem

December 17, 2017 5 Comments

Iako ne predstavljaju poseban izazov u kuhinji, ove slatke kuglice, verujte mi, su prava mala savršenstva, veoma interesantan spoj raznih ukusa. U mom slučaju sve što u sebi sadrži koštunjave plodove i suvo voće predstavlja poseban gurmanski užitak. Ja sam se malo igrala sa različitim sastojcima i vidite šta je na kraju ispalo.

Pored toga što se lako prave one mogu dugo da se čuvaju u zamrzivaču, dakle idealne za iznenadne goste, kao i za rane pripreme za posnu slavu, za to su i pravljene pre neki dan.

Za pravljenje ovih kuglica koristite kvalitetnu čokoladu za kuvanje (sa 100% kakaa). Pošto u sebi sadrže dosta suvog voća koje je veoma slatko ne morate da koristite šećer, eventualno dodajte malo meda, sirup od javora ili agave. Ja sam koristila za posip dehidrirane maline i borovnice, ali nisam dobila odgovarajuće boje, osim divnog kiselkastog ukusa po površini kuglica. Date količine sastojaka su dovoljne za 12-13 komada po vrsti.

U prvom redu (vidi gornju sliku) su kuglice sa urmama, čokoladom i orasima,

u drugom su kuglice sa čokoladom, suvim višnama i bademom,

i u trećem redu su kuglice sa suvim kajsijama i pistaćima.

Još ideja za zdrave kuglice pogledajete ovde:

– Kuglice sa puterom od kikirikija

– Kuglice sa smokvama i pikanima

Kuglice sa urmama, čokoladom i orasima

Sastojci:

230g suvih urmi

100g mlevenih oraha

80g kokosovog brašna

60g gorke čokolade za kuvanje (100% kakao)

1-2 kašike sirupa od agave, ili javora, ili meda

Za posip:

Kokos i dehidrirane borovnice u prahu

Priprema:

Sameljite sve sastojke u blenderu i dodajte sirup ili med. Ostavite smesu 15 minuta u frižideru da se malo stegne, zatim rukama oblikujte kuglice. Uvaljajte ih u kokosovo brašno koje ste pomešali sa prahom od dehidrirane borovnice. Čuvajte kuglice u frižideru ili zamrzivaču da vam duže traju.

Kuglice sa čokoladom, suvim višnjama i bademima

Sastojci:

130g suvih urmi

80g suvih višanja ili trešanja

100g mlevenih badema

60g gorke čokolade za kuvanje (100% kakao)

1 kašičica ekstrakta vanile

1-2 kašike sirupa od agave ili meda

Za posip:

Mleveni badem i dehidrirane maline u prahu

Priprema:

Sameljite sve sastojke u blenderu i dodajte sirup, ili med, i ekstrakt vanile. Ostavite smesu 15 minuta u frižideru da se malo stegne, zatim rukama oblikujte kuglice. Uvaljajte ih u bademovo brašno koje ste pomešali sa prahom od dehidrirane maline. Čuvajte kuglice u frižideru ili zamrzivaču da vam duže traju.

Kuglice sa suvim kajsijama i pistaćima

Sastojci:

120g suvih kajsija

80g mlevenih oraha

50g mlevenih pistaća

50g mlevenih badema

1/4 kašičice cimeta u prahu

2 kašike sirupa od agave ili meda

Za posip:

Mleveni pistaći

Priprema:

Sameljite sve sastojke u blenderu i dodajte sirup ili med i cimet u prahu. Ostavite smesu 15 minuta u frižideru da se malo stegne, zatim rukama oblikujte kuglice. Uvaljajte ih u mlevene pistaće. Čuvajte kuglice u frižideru ili zamrzivaču da vam duže traju.

« Previous 1 2 3 4 5 6 7 Next »