Ovo pita od jabuka je još jedan u nizu eksperimenata – American meets Serbian cuisine. Ideja je bila da napravim američku pitu sa jabukama ali umesto standardnih prhkih kora koristila sam gotove kore za pitu. I ispalo je odlično. Da ne pominjem da je ovaj način pravljenja pite lakši i brži, jedino što odmah plane.
Da, na prvi pogled zaista podseća na burek sa jabukama, ako takav uopšte postoji. Samo što je u ovaj burek otišlo dosta putera. Postoji nešto dosta slično i u francuskoj kuhinji što se zove croustade. Meni je bilo veoma važno da dobijem lepu slojevitu koru, nikako vlažnu, i u tome sam uspela.
Američka pita od jabuka sa gotovim korama
Sastojci:
12 listova gotovih kora
130g + 30g putera
1250g jabuka, najbolje zlatni delišes koji nije sasvim požuteo
1 limun
Prstohvat soli
2 kašičice cimeta u prahu
1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
1 kašika ekstrakta vanile
200g šećera + plus za posip
2 kašike gustina
2 kašike hlebnih mrvica
1 1/2 šaka tostiranih oraha, grubo iseckanih
Suda za pečenje pite prečnika 25cm.
Priprema:
Ukoliko koristite zamrznute kore izvadite ih 2 sata pre korišćenja.
Najpre oljuštite jabuke, odstranite peteljke i seme, i onda svaku četvrtinu secite na tanke listove. Dok seckate jabuke posipajte ih sokom od limuna. Na kraju ih pomešajte sa cimetom, muskatnim oraščićem, ekstraktom vanile, šečerom i prstohvatom soli.
U šerpi ili tučanom tiganju zagrejte 30g putera i onda u to dodajte iseckane jabuke sa začinima i kuvajte ih oko 10 minuta dok ne odmeknu. Na kraju umešajte gustin.
Za to vreme zagrejte rernu na 205C (400F).
Najpre namažite sud u kome će se pita peći puterom. Ređajte kore preko suda kao na slici – kada položite koru na sud brzo pređite otopljenim puterom preko dela koji se nalazi u sudu i pospite ga sa malo šećera i hlebnih mrvica. Kada ste postavili svih 12 listova kora, tada stavite skuvane jabuke i u njih umešajte tostirane orahe.
Zatim preklapajte smesu sa voćem, krenite od poslednje kore koju ste stavili u sud, pa sve do prve. Pre nego što ćete ih preklopiti premažite ih otopljenim puterom, zatim kada su preklopljene pospite ih sa malo šećera i hlebnih mrvica.
Ne moram da vas podsećam da je brzina rada veoma važna jer se kore brzo suše.
Kad ste sve kore preklopili pospite gornju površinu sa preostalim puterom. Stavite pitu da se peče 25-30 minuta dok kora ne počne do dobija zlatno braon boju.
Kad je pita gotova sačekajte da se malo ohladi, a onda je služite dok je još uvek topla.
Svi su čuli za Vasinu tortu, to je najčuvenija srpska tradicionalna torta, pominje se još u originalnom Patinom kuvaru, mnogima su mame i bake pravile upravo ovu tortu za rođendane, ali, verovali ili ne, ja sam je prvi put u životu probala tek pre neki dan, nikada se nije pravila u mojoj kući. Doduše mama mi je uvek spremala za rođendan tortu koja je imala identičan fil kao Vasina torta.
Ovo je jedna od retkih domaćih poslastica uz koju ide priča o njenom nastanku, i vrlo je romantična. Izgleda da ju je Spasenija Pata Marković prva zabeležila u svom Velikom narodnom kuvaru. Legenda kaže da je torta nastala tako što ju je napravila tašta jednog Vase iz Paraćina u zahvalnost što je njenu ćerku davne 1908. godine odveo u Beč kod doktora da se porodi, i tako dobila zdravog unuka. Torta je za to vreme bila vrlo posebna zato što je u nju išla pomorandža koja je u to vreme bila retka i skupocena voćka. Skoro sam bila na nekom starom imanju jedne bogataške porodice, ovde u Merilendu, i pored kuće je bio jedan omanji staklenik, i kada sam pitala čemu to, dobila sam odgovor da je to mesto za uzgoj pomorandži, svaka bogataška kuća je nekada imala pomorandžino drveće na svom imanju, to je bila stvar statusa. Eto, sad vidite koliko je ta voćka nekada bila dragocena.
U tortu su išli i drugi skupi sastojci – bademi, orasi, čokolada i puter. Ovde sam našla jednu teoriju da se Vasina torta izgubila sa naših trpeza poslednjih decenija upravo zbog svojih skupih sastojaka, imala je veliku konkurenciju u mnogo jeftinijim domaćim tortama.
Još jedna posebnost ove torte je u tome što ima različite slojeve, ne kao klasična torta koja ima 2-3 kore i fil između.
I tu je šaum, ili kako se već zove sneg od belanaca. U pitanju je italijanski, inače postoje još i francuski i švajcarski šaum. Italijanski sneg od belanaca je karakterističan po tome što je svilenkast i veoma vazdušast. Dobija se tako što se muti sa ušpinovanim šećerom određene temperature. Ispod možete da vidite video kako se on pravi.
Trudila sam da sledim originalni recept iz Patinog kuvara, ipak kuvala sam žumanca na pari jer ne koristim sirova jaja, i za pravljenje šauma koristila sam drugačije instrukcije.
Moram priznati da sam se prilično potrudila oko dekoracije ove torte, i tu ne mislim na neke posebne finese, već sam htela da ona dočara sadržaj torte na najbolji način. Bilo mi je važno da se vidi da se torta sastoji od tri različita sloja, nisam htela da bude sva prekrivena snegom od belanaca. Dalje, htela sam da se udenem pomorandžu u dekoraciju, jer ona jeste najvažniji sastojak ove torte. I htela sam da Vasina torta ima malo moderniji izgled.
Pošto se Vasina torta izgubila sa naših trpeza, puno ljudi mi je reklo, jao, Vasinu tortu nismo jeli decenijama, ovo je moj mali doprinos njenom povratku. Inače, pravila sam je za rođendan mom mužu, i svi su bili veoma zadovoljni njenim ukusom, i Amerikanci i domaći.
Vasina torta
Sastojci za prvu koru:
5 jaja na sobnoj temperaturi, belanca odvojena od žumanaca
5 kašika šećera
1 kašika brašna
6 kašika samlevenih badema
1 kašičica ekstrakta vanile
Sastojci za kremasti sloj:
1 pomorandža, kora izrendana i sok isceđen (oko 10 kašika)
125ml vrućeg mleka
4 kašike šećera
200g mlevenih oraha
60g gorke čokolade
4 žumanca
125g šećera
150g putera, na sobnoj temperaturi
Sastojci za italijanski šaum (Italian meringue):
4 belanca, na sobnoj temperaturi
200g šećera
125ml vode
1/2 kašičice limunovog soka
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh prečnika 23cm, podmažite ga i pospite brašnom.
Najpre mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. U drugoj posudi mikserom umutite jaja sa šećerom dok se smesa ne utrostruči. Zatim spatulom umešajte jednu kašiku brašna i mlevene bademe. Dodajte i ekstrakt vanile. Na kraju u to dodajte umućena belanca, ali mešajte sve spatulom ili kašikom, nikako mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u podmazani pleh i pecite je oko 32 -35 minuta na srednjoj pregradi. Kad je kora gotova ostavite je par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na rešetku da se potpuno ohladi.
Fino izrendajte jednu celu pomorandžu koju ste dobro oprali (najbolje da koristite organsku), a zatim iscedite sok.
Zagrejte mleko i dodajte mu 4 kašike šećera. Sklonite ga sa vatre pa u njega umešajte mlevene orahe, i na kraju u to dodajte izlomljenu čokoladu. Pokrijte posudu i čekajte da se čokolada otopi.
Umutite žumanca sa 125g šećera i to kuvajte na pari, par minuta dok se ne zagreje, uz stalno mešanje.
Smesu sa mlekom i orasima promešajte sa umućenim jajima, pomorandžinom korom i sokom. Ostavite smesu da se ohladi.
Na kraju mikserom umešajte omekšao puter i njega dobro promešajte sa pripremljenim filom.
Prethodno ispečenu koru stavite na tanjir za služenje, oko nje stavite ivicu okruglog pleha, obično nešto užeg od onog u kome se kora pekla, i preko nje ravnomerno rasporedite fil. Pokrijte pleh folijom i stavite u frižider, najbolje da prenoći.
Sutradan napravite šaum. U manjoj šerpici stavite da se kuvaju 200g šećera i oko 125ml vode, toliko da voda prekrije šećer. Za to vreme pored šporeta mutite belanca mikserom, dodajte u to sok od limuna.
Šećer sa vodom će u nekom trenutku da počne da ključa i kad dostigne temperaturu od 118C (245F), skinite ga sa vatre. Postepeno ga dodavajte umućenim belancima dok sve vreme mešate mikserom. Kad ste potrošili sav sirup mešajte šaum na jakoj brzini dok se potpuno ne ohladi, oko 10 minuta.
Zatim ga stavite na tortu.
Najbolje da pogledate pripremu šauma na ovom videu –
Punjene paprike su ultimativno letnje jelo. Postoji izraz na engleskom koji ih najbolje opisuje – comfort food, hrana koju biste mogli da jedete u svakoj prilici, jelo kome se uvek vraćate, jer izaziva dobro raspoloženje.
Skoro sam ih pravila, moj muž samo što nije zaplakao od sreće kad ih je probao. Njemu se to retko dešava, ali više puta ih je hvalio kako su bile odlične i sugerisao mi je da ih stavim na blog. Bile su zaista dobre, ali mislim da je reakcija mog muža više bila izazvana time što ih nije odavno jeo. Naravno uz pire krompir, to je u našoj kući obavezan prilog uz punjene paprike, utisak je bio potpun.
Moje paprike nisu spremljene po receptu moje majke, bake ili svekrve, ovo je neki moj način koji se menjao tokom vremena. U stvari nije to posebno originalan recept, jedino što nisam koristila neke tradicionalne sastojke u njihovoj pripremi. Koristila sam:
maslinovo ulje umesto običnog ulja,
juneće mleveno meso umesto svinjskog,
začini i začinsko bilje umesto Vegete,
i nema zaprške.
Da se razumemo, ja sigurno ne želim da izigravam nekakvu policajku i da ljudima po internetu zabranjujem šta da koriste, vidim da je to danas postao popularan vid komunikacije, valjda se ljudi tako osećaju bolje i superiornije, mislim, ako ljudi vole Vegetu i zapršku neka je i koriste, već samo želim da vam sugerišem da tome postoji alternativa, koja sigurno ne narušava dobar ukus punjenim paprikama. Eto, umesto Vegete možete da koristite začine i začinsko bilje. U španskoj kuhinji postoji nešto što se zove sofrito, to je ništa drugo do baza za razne čorbe i paprikaše u našoj kuhinji, jedino dinstanom luku, šargarepi i stabljici celera se dodaje iseckan peršun, kao i mlevena slatka paprika, ali se kratko kuva, ne duže od jednog minuta.
Ekstra devičansko maslinovo ulje uvek koristim pri kuvanju, sa par izuzetaka, znam da i tu postoje nedoumice, ali ja sam malo proučavala te stvari, i uverila se da je ekstra devičansko maslinovo ulje sasvim ok u kuvanju. Na kraju, ljudi na Mediteranu su ga vekovima koristili u pripremi hrane, pa zašto ne bih i ja.
Svinjsko mleveno meso izbegavam da koristim iz jednostavnog razloga što mi ne prija, zato uvek koristim juneće mleveno meso.
Upotreba klasične zaprške nije mi bliska, najbliže tome je proprženi beli luk u maslinovom ulju koji koristim kada zakuvavam neke čorbe na kraju.
Što se tiče odabira paprika bilo koja boja je u redu, jedino zelena ume da bude oporijeg ukusa. Kada je u pitanju količina punjenja uzmite je sa rezervom jer ona zavisi od veličine paprika i njihovog broja. Ako vam ostane višak, možete da ga zamrznete, i kasnije koristite za pravljenje špageta bolonjeze ili đuveča.
Inače punjene paprike su poplarne i u Americi, jedino što se drugačije prave. Paprike se kratko obare pa se u njih stavi punjenje od mesa, a onda se zapeku u rerni.
Videla sam i u nekoj ruskoj radnji da prave punjene paprike od peglane crvene paprike iz zimnice.
Punjene paprike
Sastojci:
7 srednjih babura, najbolje crvenih ili žutih, broj paprika zavisi od veličine šerpe koju imate i veličine paprika
So
Za punjenje:
1 kašika maslinovog ulja
1 veći luk, iseckan
1 manja šargarepa, sitno iseckana
1 stabljika celera, iseckana
3 kašike, iseckanog peršuna
1 kašičica, iseckanog origana
2 čena belog luka, sitno iseckanog
2 kašičice slatke mlevene paprike
800g mlevenog goveđeg mesa
120ml paradajz pirea
So i biber prema ukusu
70g pirinča srednje dužine
Voda
150ml paradajz pirea
2 kašike maslinovog ulja
1/2 kašičice soli
Priprema:
Najpre isecite gornji deo paprike (koji će služiti kao poklopac), uklonite semenke, i pospite je unutra sa malo soli.
U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle dva minuta dodajte iseckanu šargarepu i stabljiku celera. Dinstajte sve još 2-3 minuta uz mešanje, zatim dodajte iseckan peršun i origano, iseckan beli luk i mlevenu slatku papriku. Kuvajte još 1 minut uz mešanje. Na kraju dodajte mleveno meso, i kuvajte ga dok se ne izgubi crvena boja, gledajte da razbijete grudvice mesa. Dodajte pire od paradajza, so i biber prema ukusu i pirinač. Kuvajte sve još oko 2-3 minuta.
Paprike rasporedite u široj šerpi ali tako se tesno dodiruju. U svaku stavite pripremljen sadržaj za punjenje do vrha. Poklopite papriku sa njenim gornjim delom sa drškom.
Šerpu ispunite vodom da pokriju oko 1/2 paprike, dodajte paradajz pire i 2 kašike maslinovog ulja i 1 kašičicu soli.
Kuvajte paprike oko 1 sat na tihoj vatri, sa poklopcem neznatno odškrinutim.
Na kraju zapecite paprike u zagrejanoj rerni na 200C (400F), oko 15 minuta.
Služite paprike odmah uz pire krompir. Obavezno sipajte i sos u kojem se paprika kuvala.
U mojoj kuhinji krmenadle su ponovo in, kao i svinjetina. Ne, nisam posebno originalna, ko se malo više bavi hranom sigurno je primetio da svinjetina postaje sve privlačnija Amerikancima. Potražnja za svinjetinom je sve veća, i dešava se nešto vrlo neobično, a to je da po prvi put u zemlji hamburgera svinjetine preti da bude popularnija od govedine. Verujem da je glavni razlog tome rast populacije iz Latinske Amerike koji su inače veliki ljubitelji svinjetine. Tu su i razni pokreti povratka iskonskoj ishrani, koji podrazumevaju izbor kvalitetnog smesa, često se ispoljavaju u bavljenju lovom ili otvaranju hipsterskih restorana u kojima dominira meso. Možda je samo nostalgija u pitanju, povratak u doba kada su muškarci bili muškarci:)
Nažalost ja sam za života pojela puno osrednjih krmenadli, što onih kojih sam ja pravila, to onih koji su drugi pripremali. Mislim da generalno žene ne vole toliko meso kao muškarci, i stoga su manje uspešne u njihovoj pripremi. Opet naši muškarci slabo borave u kuhinji, tako da se kod nas nikada nije razvio taj kult pripreme mesa kao u Americi.
Najveći problem, kao što svi znate, jesu krmenadle koje su suve i prepečene, i ceo ovaj post ima za cilj da vam pokaže kako da do toga ne dođe. Sva ova pravila mogu da se primene i za druga mesa. U pitanju je priprema mesa na šporetu, ne na roštilju niti u rerni.
Kad je u pitanju priprema mesa najvažnije su dve stvari a to je kvalitet mesa i tehnika pripreme istog. Ako se malo bolje razumete u pripremu mesa već znate da ako je meso kvalitetno nema potrebe da ga stavljate u marinade, ili koristite začine, već su dovoljni samo so i biber.
Ova priprema mesa je drugačija od klasične, jer se meso u tiganju prevrće više puta, i moram da priznam da ta tehnika daje dobre rezultate. Ovog puta sam koristila bobice kleke (Juniper), slabo poznat začin kod nas, što je šteta jer može lako da se nabavi, i zanimljivog je ukusa.
Evo par saveta kako da dobijete dobro ispržene krmenadle:
– Kupujte krmenadle deblje i sa koskom, one tanje se lako isuše tokom prženja, a koska je tu da uspori proces termičke obrade.
– Izvadite meso iz frižidera bar 30 minuta pre prženja, zagrejano meso će se ravnomerno peći.
– Natapkajte meso papirnatim ubrusom, tako uklanjate nepotrebnu tečnost, ako ne želite da dobijete kuvano već isprženo meso.
– Utrljajte krupnu so i i krupno mleven biber u meso, zatim ga premažite uljem. I nemojte da štedite na količini.
– Nemojte da uklanjate masne delove sa mesa, ta masnoća daje sočnost mesu tokom prženja. Uklonite je kad meso budete služili.
– Najbolji začini i začinsko bilje koji idu uz krmendalu su: timijan, beli luk, žalfija, ruzmarin, bobice kleke i seme komorača.
– Obavezno pržite meso u tučanom tiganju.
– Kad su krmenadle gotove uvijte ih u aluminijumsku foliju, i neka u njoj odstoje 5-10 minuta, tako će se sokovi u mesu dobro distribuirati. Ovo pravilo možete da primenite i na druga mesa.
Pripremite meso pre nego što ćete ga ispržiti, izvadite ga iz frižidera na vreme, natapkajte papirnatim ubrusom, u njega utrljajte so, biber i istucane bobice kleke, i premažite ga maslinovim uljem.
Posle pola sata zagrejte veliki tučani tiganj na srednje jakoj vatri. Kad je dobro zagrejan u njega stavite meso da se prži. Posle 2 minuta okrenite kremenadle, pa za dva minuta ponovo ih okrenite, i tako ih prevrćite sve dok se na njima ne napravi tamno braon korica tj. ne budu ispržene, 8-12 minuta, zavisi od debljine mesa. Takođe, pecite i ivice.
Kad su krmenadle gotove uvijte ih u aluminijumsku foliju. U tiganj u kome su se pržile stavite puter, beli luk i grančice timijana. Na srednjoj temperaturi pržite začinsko bilje dok ne pusti aromu. Vratite ponovo meso u tiganj da pokupi sos, ili sos prelijte preko krmenadli uoči služenje.
Ovaj post može da nosi nekoliko podnaslova – povratak domaćoj kuhinji, ili kako sam ponovo zavolela orahe, ili kako sam mislila da sam izmislila novu tortu a ono takva već odavno postoji, ni manje ni više kraljica Marija Karađorđević ju je pravila za svoj rođendan, baš kao i ja.
Elem, pred kraj godine sam se uželela domaćih sitnih kolača, pa sam pravila štanglice koje su se u mojoj kući zvale Puter štangle, ali vidim da na internetu nose razna druga imena, najčešće Žute ili Kraljičine štangle. Ime nije toliko bitno, važno je to da su one neverovatno ukusne, možda najbolje štangle koje sam u životu probala, da imaju divnu višeslojnu teksturu, i da se zaista tope u ustima. Recept sam pronašla ovde.
Kao što rekoh štangle su mi se mnogo dopale, pa sam posle nekog vremena rešila da napravim istu takvu tortu, i to za moj rođendan. Moram da kažem da mi je u tom poduhvatu sve naopako krenulo, jer sam veoma žurila, a torte ne vole žurbu, ipak, na kraju sam uspela da je nekako dovedem u red.
Iskreno, štanglice su mnogo ukusnije sa puterom nego sa margarinom, ne sećam se da su mi ranije bile toliko lepe. Krem sa orasima je fenomenalan, prvom prilikom kad budem pravila kapkejkse, koristiću ovaj krem – Walnut Buttercream frosting. Priznajem, dolaskom u Ameriku zaljubila sam se u pikane, najpre zato što su mi bili novi i drugačiji, i zato što se od njih pravi predivna Pita od pikana, ali orasi, tek sa ovim kremom su me zaista oduševili.
Ovu tortu možete da pravite samo sa jednom korom (sloj sa belenacima + sloj sa žumancima), a ne kao ja sa dve, jer je prilično jaka, osim toga biće dovoljno visoka. Zato sam u receptu stavila mere za jednu i dve kore.
Ipak torta bez 10 jaja i nije neka torta:)
Skoro sam gledala domaći nemi film “Grešnica bez greha”, snimljen 1927, baš u vreme kraljice Marije, i prijatno sam se iznenadila kako je nekada izgledao Beograd. Pogledajte ga na youtube-u.
Torta kraljice Marije
Sastojci
Za 2 kore sa belancima:
5+5 (10) belanaca, na sobnoj temperaturi
150g+150g (300g) putera, na sobnoj temperaturi
150g+150g (300g) šećera
200g+200g (400g) mlevenih oraha
80g+80g (160g) brašna
Za 2 kore sa žumancima:
5+5 žumanaca (10), na sobnoj temperaturi
100g+100g (200g) šećera
Za krem:
200g mlevenih oraha
100ml vrućeg mleka
200g putera
200g šećera u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva okrugla pleha prečnika 25cm, kojima se pomeraju ivice, ukoliko ih nemate, najbolje da ih obložite papirom za pečenje.
Najpre umutite belanca mikserom dok ne dobijete čvrst sneg. U drugoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom i kada ste dobili kremastu smesu dodajte na kraju mlevene orahe i prosejano brašno. U tu smesu spatulom ili varjačom umešajte sneg od belanaca iz više puta. Rasporedite smesu jednako u oba pleha, smanjite temperaturu rerne na 180C (355F) i pecite je 30 minuta na srednjoj rešetki.
Dok se kora sa belancima peče, umutite žumanca sa šećerom dok ne dobijete ujednačenu smesu. Kad je prva kora ispečena preko nje ravnomerno stavite umućena žumanca, smanjite temperaturu rerne na 100C (215F) i pecite sve dok se žuta kora ne stvrdne i potpuno osuši, to može da traje i jedan sat.
Kad su se kore ispekle posle par minuta izvadite ih iz pleha i ostavite da se potpuno ohlade.
U međuvremenu napravite krem. Potopite orahe u vruće mleko i sačekajte da se skroz ohladi. Mikserom umutite šećer sa omekšalim puterom i njemu dodajte ohlađeno mleko sa orasima. Ovim kremom filujte tortu. Na kraju pospite mlevene orahe po torti.
Ne znam kako vi ali ja sam mnogo srećna kad mi ispadne dobro dezert o kome sam dugo promišljala i dugo se pripremala da ga pravim. Male svakodnevne radosti. Ne, ova torta nije uopšte komplikovana za pravljenje, ipak traži dosta koraka, i nisam bila sigurna da će ispasti kako sam je zamišljala.
Sve je počelo sa pripremama za doček Nove godine. Trebalo je da odnesem nešto na žurku, složili smo se domaćica i ja da Ruska salata, koju obično odnosim, nije nešto super prihvaćena među Amerikancima, hajde da probamo nešto novo, neka ovaj put bude torta. Pošto sam posedovala četiri kesice oljuštenog i skuvanog kestena, moje malo blago, reših da napravim američki dezert, čizkejk, sa tvistom, da mu dodam dobro poznatu domaću stvar – kesten pire. Nadala sam se da će tako biti prihvaćen od pripadnika i američke i evropske populacije na žurci. Nadala sam se i da će nešto da ostane za doručak sutradan, ali to veče torta je otišla cela. Evropljani su vrlo lako prepoznali dobro poznat ukus kestena, Amerikanci nisu baš bili sigurni šta to daje drugačiji ukus i boju čizkejku, ali im se svideo.
Inače obožavam kestenje, i u slanoj i slatkoj varijanti. Ovde ih je teško nabaviti, skupi su i često dosta truli. Jednom sam samo probala da spremam pire od kestena, from scratch, i to je bilo neverovatno traumatično iskustvo, prsti su me danima boleli, od tada samo kupujem one predhodno skuvane sa uklonjenom ljuskom. Jesu skupi, ali pošto u svežim ima toliko neupotrebljivih, plus naporan rad, dođe mu na isto cena. Možete da koristite kupovani, ipak domaći pire od kestena nema konkurenciju.
Krenula sam od ovog recepta i došla do veoma drugačijeg čizkejka. Najpre moja kora je tamna jer ima kakao, imala sam ideju da se čokolada i kesten odlično slažu… zatim, šlag je bio skroz obavezan deo dekoracije, po uzoru na kesten sa šlagom. I na kraju, malo sam se igrala sa dekoracijom, dodala par čokoladnih drvceta, njihovu izradu možete videti ovde, (čini mi se da je bolje da sam koristila zadnju stranu, vidi sliku skroz dole), i par kestena kao “kamenje”, čisto da se vidi od čega je čizkejk napravljen.
Ako ste ljubitelj čizkejkova imate još jedan, veoma raskošan, na blogu – New York Cheese cake.
Inače nismo dočekali sarmu za doček, kupus koji je moja drugarica stavila u burence da se kiseli, nije se ukiselio dovoljno, moramo još da čekamo. Nismo dočekali ni ove Nove godine ponoć na žurci, nego smo se dovukli do kuće, “bacili” pospanu decu u krevet i gledali kraj novogodišnjeg programa sa našom mačkom uz šampanjac. Iznervirala nas Maraja Keri na kraju, pošto nas diva nije udostojila pevanja sa bine Tajms Skvera, našli smo njenu muziku na internetu, i pustili je dok smo gledali ponoćni vatromet u gradu. Nekako nam je Baltimor predivno izgledao te noći.
Čizkejk od kestena
Sastojci za pire od kestena:
500g skuvanog i očišćenog kestena
1/2 l mleka
4-6 kašika šećera
1 kašika ruma
2 kašike putera
Sastojci za koru:
210g mlevenih Grem krekera ili Plazme
30g kakaa, najbolje tamnog holandskog
Prstohvat soli
2 kašike meda
60g putera, na sobnoj temperaturi
1 puna kašika pirea od kestena
Sastojci za fil:
450g krem sira, najbolje Filadelfija, na sobnoj temperaturi
200g šećera (zavisi koliko vam je sladak pire od kestena)
Kružni pleh kome se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm.
Priprema:
Najpre napravite pire od kestena, ukoliko nemate kupovni. Istopite šećer u mleku koje se kuva, tome dodajte tamni rum i već skuvano i oljušteno kestenje, i na tihoj vati kuvajte sve oko 30 – 45 minuta uz povremeno mešanje. Na kraju umešajte puter. Pire od kestena možete da napravite dan ranije.
Napravite koru tako što ćete u multipraktiku da izmešate mlevene Grem krekere ili Plazmu, kakao, puter, so, med i kesten pire. Kada ste dobili ujednačenu sipkavu smesu rasporedite je prstima ravnomerno po plehu. Pokrijte smesom dno i malo ivice, ali nemojte previše da gnječite koru, jer će biti tvrda. Pleh stavite u frižider.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Postavite pregradu na sredinu. Pripremite veliki pleh u kome će biti pleh sa čizkejkom. U njega ćete staviti vrelu vodu pošto sve stavite da se peče u rerni. Pleh sa korom pažljivo obavijte aluminijumskom folijom, za to vam treba široka folija, jer voda ne sme da uđe u čizkejk.
Zatim napravite fil tako što ćete u multipraktiku najpre da pomešate omekšao krem sir sa šećerom, zatim mu dodate jaja i žumnca, komad po komad. Dodajte kiselu pavlaku, ekstrakt vanile, rum i na kraju kesten pire. Tu smesu stavite u pleh sa korom, položite ga u široki pleh u rerni i u njega stavite vrelu vodu oko 2.5cm visine. Pecite čizkejk 70-80 minuta, sve dok fil ne očvrsne i malčice potamni, sredina treba da bude malo mekša tj. da se njiše kad pleh promrdate.
Izvadite oba pleha iz rerne, izvadite pleh sa čizkejkom iz vode, uklonite foliju, sačekajte da se čizkejk ohladi a onda ga stavite u frižider, pokriven, da prenoći.
Sutradan pažljivo sklonite ivicu pleha, najpre pređite nožem duž ivice, i šlagom prekrijte čizkejk sa strane. Dodajte još šlaga na gornju ivicu, čokoladno drveće i kestenje, ukoliko želite zimsku dekoraciju na torti.
Neka torta odstoji napolju 20-30 minuta pre služenja.
Volim da sretnem ljude koji uživaju u dobroj hrani, obično sa njima mogu da pričam puno toga o istoj, o poreklu i istoriji nekog jela, o tome kako se pravi. Često čujem od njih gde mogu da nabavim neke retke namirnice, ili saznam za neka skoro tajna mesta, neugledne prodavnice internacionalne hrane. Takođe, dobijem preporuku za dobar restoran, ne za onaj koji lepo izgleda, već za onaj u kome se dobro jede.
Ima ljudi koji su veliki gurmani ali slabo kuvaju, ali to je velika retkost, obično ljudi koji uživaju u hrani znaju dobro da je spreme, a i teorijski su dobro potkovani. To vam je kao kad pričate sa nekim ko je zaljubljenik u knjige ili filmove i serije na koje se vi opasno ložite, tu odmah krene strasna diskusija, pa i ako jedva poznajete tu osobu, vi osećate veliku bliskost.
Kao što rekoh, volim ljude koje uživaju u hrani, i ne boje je se, koji na njoj ne vežbaju svoj asketizam ili ekstremizam, a sa druge strane se ne prežderavaju i ne traže utehu u njoj. Drago mi je da sretnem ljude koji imaju zdrav odnos prema hrani tj. izbalansiran, što često praktikuju i na druge stvari u svom životu, i koji se ne foliraju, koji jednostavno umeju da uživaju u životu.
Ako postoji dezert koji se savršeno uklapa u ovo doba godine onda je to kuglof. Ovaj kolač je popularan širom Evrope, a posebno na teritoriji Centralne i Istočne Evrope (Austrija, Nemačka, Švajcarska, Alsaz, Češka, Mađarska, Rumunija i u zemljama bivše Jugoslavije) i to baš u vreme oko Božića. U Austriji ga zovu Gugelhupf, u Americi je Bundt Cake. Ono što ga čini posebnim je okrugao, obično izdužen oblik sa rupom iznutra, zbog kalupa u kome se peče.
Kuglof se pravi sa praškom za pecivo ili sa kvascem, meni je ovaj drugi način bio interesantniji, najpre zato što se tako dugo pravio pre pojave praška za pecivo, i zato što je kolač rastresitiji, sočniji i ima kompleksniji ukus. Takođe, ako umesite testo i ostavite ga da prenoći, biće manje posla sutradan.
Ovaj kolač je idealan da se kombinuje sa raznim začinima (cimet, oraščić, vanila), suvim i koštunjavim voćem, kao i sa drugim sastojcima (rum, ekstrakt badema ili lešnika, korica limuna ili pomorandže, žele bombone, itd).
Krenula sam od ovog recepta i napravila svoju verziju kuglofa. Kad smo već kod testa za kolače od kvasca padaju mi na pamet odlični Belgijski vafli, kojima kvasac zaista daje puno na ukusu.
150-200g raznog suvog voća (kajsije, višnje, ribizle, i slično), iseckanog
Izrendana korica jedne pomorandže
1 kašika džema
1 šaka badema iseckanog na listiće
Šećera u prahu
Šlag
Kružni pleh sa otvorom u sredini prečnika oko 25cm.
Priprema:
Ukoliko koristite običan suvi kvasac najpre u toplom mleku promešajte kvasac sa kašikom šećera i sačekajte da kvasac počne da “radi”. Ako koristite instant suvi kvasac u multipraktiku umešajte ga u brašno i so. Toj smesi postepeno dodavajte smesu sa mlekom, otopljenim puterom, umućenim jajima i vanilom. Sve to mešajte u multipraktiku dok ne dobijete ujednačenu smesu, prilično retku. Prebacite testo u veću posedu, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite na hladno mesto da nadolazi 12 sati.
Sutradan smesu lagano pomešajte sa iseckanim suvim voćem i izrendanom koricom pomorandže, sipajte je u kalup u kojem će se peći, koji ste predhodno dobro namazali puterom i posuli brašnom.
Posle 60 minuta ponovnog nadolaženja stavite testo da se peče u rerni koju ste predhodno zagrejali na 175 stepeni(350F), na srednjoj rešetki. Ovaj kugluf se dugo peče, 60-70 minuta. Ako korica počne da gori, pokrijte je aluminijumskom folijom. Proverite ubodom dugog štapića da li je testo dobro pečeno. Kada je kolač gotov ostavite ga 15 minuta u kalupu, a zatim ga prevrnite na tanjir na kome ćete ga služiti. Ja uvek stavljam mokru krpu preko kalupa da bi se testo odvojilo sa njega, u mom slučaju to uvek odradi posao.
Ostavite kolač da se skroz ohladi, zatim ga premažite džemom da bi na njega mogli da zalepite listiće od badema. Pre služenja ga pospite šećerom u prahu. Služite kolač uz šlag i kafu.
Čuvajte ga obavijenim plastičnom folijom oko 4 dana.
Ne znam da li uopšte postoji neko ko nije probao tortu sa pudingom od čokolade. To je ona najjednostavnija i najlakša torta za pravljenje – patišpanj sa pudingom. Ipak, i za to vam treba neko umeće, nije lako napraviti dobre kore i fil za tortu. I što da ne, da se malo podsetimo torte koja nam je obeležila detinjstvo. Za mnoge je to bila prva torta koju su napravili u životu.
Ipak, ova torta nije obična torta sa pudingom, ona ima poseban kvalitet jer se fil od pudinga pravi from scratch, što bi Amerikanci rekli. Meni je domaći puding od čokolade mnogo bolji od onog iz kesice, jedini problem je što nije previše gust, ali i to se da nadomestiti dodatkom želatina.
Najbolje je da torta prenoći u frižideru sa filom, jer ćete tako dobiti sočne kore. Obavezno tortu služite uz nekog sveže voće kao što su jagode ili maline.
Torta sa pudingom od čokolade
Za kore:
6 jaja, na sobnoj temperaturi
6 kašika šećera
130g brašna
½ kašičice ekstrakta vanile
Za fil: domaći puding od čokolade, ohlađen bar 4 sata u frižideru. Pogledajte ovde kako se pravi.
Opciono, ukoliko želite gušći fil, umešajte 1 1/2 kašičicu želatina u prahu dok je puding još vruć. Pre toga želatin istopite u 2 kašike tople vode.
Priprema:
Pripremite dva okrugla pleha, prečnika 23cm, ili samo jedan. Kada se peku kore posebno, izgledaju lepše i ujednačeno kada se slaže torta. Obložite pleh papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Najpre mikserom umutite jaja i šećer dok ne dobijete utrostručenu smesu. Onda dodajte ekstrakt vanile i varjačom ili spatulom umešajte prosejano brašno, kašiku po kašiku. Bitno je da dobijete ujednačenu smesu koja nije splasnula. Rasporedite smesu u dva pleha i stavite da se peče oko 17 minuta, ili duže ukoliko pečete koru u samo jednom plehu. Ako čačkalica izađe čista znači da je kora gotova. Ohladite kore i onda ih filujte, odozgo stavite drugu polovinu pudinga. Neka torta prenoći u frižideru, i sutradan je služite, najbolje uz sveže jagode.
Recept za sličnu tortu sa poslastičarskim kremom sa ukusom čokolade, vanile i jagode pogledajte ovde.
Ove godine smo manje obilazili restorane nego prošle godine, više se jelo po kućama, a i naše putovanje je kraće trajalo. Ipak, moja opsesija hranom nije utihnula. Htela sam da probam nešto poznato, i ponešto novo, želela sam da uživam u onome što najviše volim – hrani. Ja ne idem u restorane samo zbog toga da ne moram da kuvam, ne, meni nije ni najmanji problem da provedem vreme u kuhinji spremajući neko jelo, ja idem na ta mesta da bih dobila inspiraciju. Hrana jeste najvažnija, ali ja volim i da je enterijer zanimljiv, volim dobru muziku i znači mi dobra usluga. Još ako sam u dobrom društvu, to je za mene veoma kvalitetno potrošeno vreme i novac.
Malo posle mog povratka iz Srbije imala sam sastanak kluba knjige u nekom lokalnom restoranu, i služili su baš mediteransku hranu. Moje prijateljice jedva su dočekale da im ispričam kako sam se provela u Srbiji i Crnoj Gori. Neke su i čule za Montenegoro da je sada top letnja destinacija. Pričaj nam šta si jela, kakve su plaže, cene. Kako si rekla da se zove plaža, Kej-ej-em-i-en-ou-vi-ou… prstići tipkaju po mobilnom telefonu. Gledaju slike, pa, ovo dosta liči na Havaje, malo je prevelika gužva. Kakva je klopa po restoranima? Nije baš neko ludilo, a i cene su prilično jake za ribu, 1 kg ribe je oko 50 evra, jastog je 80… nemoj da pričaš. To je razlog što samo pravim ribu otkada sam se vratila sa puta, i dalje ne mogu da se načudim zašto je toliko skupa riba na Mediteranu. Prijateljica odavde, poreklom Grkinja, bila je letos u Grčkoj, na jugu, i kaže da su i tamo cene ribe slične kao u Crnoj Gori.
Ali zato hrana u Beogradu je super, i jeftina je. Trepću očima moje prijateljice i zamišljaju taj gurmanski raj. Pričaj nam o Beogradu. Ima dosta restorana i kafea, ima sve više turista, mlađi svet uglavnom, i ceo grad je pun grafita. Pronalazili smo po zgradama portrete poznatih svuda po gradu, čak i Robina Vilijamsa. Nemoj da pričaš, pošalji nam da ih vidimo, molim te. Njima je to tako egzotično i uzbudljivo, meni nije, ja bih volela da vidim Beograd čist i umiven.
Ovo pečeno prase je bilo naša dobrodošlica u Srbiju. Ali to nije obično pečeno prase, unutra ima pile. Zaboravih kako ga u Sremu zovu, što nije ni bitno, važno je da je okupilo puno ljudi, naših rođaka i prijatelja.
Puno toga smo probali na našem putovanju ali ova jela koja slede su bila toliko dobra da sam morala da ih ubacim na blog, zaslužuju da se o njima priča. Komplimenti kuvarima i kuvaricama koji su ih osmislili i napravili.
Kajmak, Sava ranč, Barič
Beli sir, kajmak, sijenički sir
Iako obožavam mlečnu mast, čitaj puter i slatku pavlaku, meni kajmak nikada nije bio omiljen, posebno onaj stariji. Međutim, kad sam osetila blag i kremast ukus ovog kajmaka, nisam mogla da se kontrolišem, nije ostalo mesta za glavno jelo, teletinu pod sačem, koje je takođe služena sa ovim kajmakom.
Sava ranč je novo mesto baš na izlasku iz Bariča, u Dubokom. Ima super izlaz na reku Savu (obožavanu), čist je i lepo uređen. Hrana je tradicionalna, ima veliki izbor, ukusna i vrlo pristupačna. Usluga kao i izbor muzike bi mogao da bude bolji.
Uštipci od tikvica sa nanom, Smokvica, Beograd
Šetajući se po gradu nabasali smo na ovaj restoran na Dorćolu. Mnogo je sladak. Prošle godine smo bili u Smokvici na Adi. I dok su se ovi uštipci od tikvica sa nanom i jogurtom topili u mojim ustima već sam zamišljala kako ću čim dođem kući da ih pravim. Dobre su im i limunade sa dodacima raznog voća.
Šarkuteri na srpski način, Podrum Wineart, Beograd
Da znate kako mi je super leglo ovo jelo na čačkalicu uz jedan domaći roze, shvatili bi moje oduševljenje. Čvarci, ajvar, odličan pršut i kulen je nešto što nikad ne srećam u šakuteriju ovde, a i suhomesnati proizvodi u Americi su vrlo problematični, pa mi se ova domaća varijanta neobično svidela. I samo mesto je interesanto, ima veliku ponudu domaćih vina, divnu terasu, sa koje smo se preselili unutra, zbog oluje, ali i tu je bilo super iako je bila velika gužva.
Smuđ uvijen u pršut sa palentom u belom sosu sa mirođijom, Danibius, Zemunski kej
Verovatno najprijatnije iznenađenje mog kulinarskog doživljaja Srbije. Ko je smislio ovo jelo svaka mu čast. Svaki detalj se lepo uklopio, idealan surf and turf, to se zove inventivna domaća kuhinja, primer drugim domaćim restoranima da se malo poigraju sa tradicionalnim receptima, da unesu zanimljive sastojke, a oni ne moraju da budu niti skupi a ni nedostupni, kao što je recimo sveže začinsko bilje.
Paprikaš sa plodovima mora, The Old Fisherman’s Pub, Budva
Nisam neki ljubitelj pot pies, međutim ovo jelo me je osvojilo, već planiram uskoro da ga pravim. Takođe, velike pohvale za restoran u kojem smo jeli, hrana je vrlo lepo servirana, i terasa je lepo uređena, čak ima i meni za decu. Nalazi se blizu starog grada u Budvi, u delu gde je marina.
Grdoba, restoran More, Pržno
Veoma tradicionalan primorski restoran, na doku, u Pržnu, koga smo više iz sentimentalnih razloga posetili. Tako retko nailazim na ribu serviranu na ovakav način, ni sama je više tako ne pravim, da sam bila ispunjena trenutnom nostalgijom, vratilo me u dane provedene na Jadranu kad sam bila dete.
Vrlo ljubazna i uslužna konobarica iz restorana Olive kod Svetog Stefana nam je preporučila grdobu, pošto smo je pitali koja je to najbolja riba na crnogorskom primorju. Brancin i oradu ionako često pravimo, hajde da probamo tu spolja stvarno ružnu ribu. Inače ta devojka je bila i najbolja konobarica koju smo imali tokom celog našeg putovanja, vrlo strpljivo nam je opisivala koja su to tradicionalna crnogorska jela. Šteta što se ni u jednom restoranu nije mogao naći kačamak.
Krempita, Poslastičarnica Mocart, Budva
Ovo je krempita za udžbenike, verovatno najlepša krempita koju sam ikada probala. Čak na slici može da se vidi koliko je dobra. Sveže i prhko lisnato testo, sjajan krem, domaći a ne onaj “konfekcijski”, i veličina porcije koja može da nahrani ne jednog nego dva čoveka, sve to mi je bilo dovoljno da budem potpuno impresionirana. Posebno što meni ne ide od ruke pravljenje krempite, krem ne bude dovoljno čvrst i teško se seče… ako neko ima dobar savet kako da rešim taj problem neka mi javi.
I za kraj evo malo atmosfere sa Zelenjaka. Pijace su moje omiljeno svratište. Uvek se oduševim ponudom, i razočaram što ne mogu da pokupujem sve što mi sviđa i odnesem sa sobom u Ameriku. Zamislite, koliko košta kilogram paprika u Srbiji za toliko ne može da se kupi jedna paprika u Americi. Nikad neću uspeti da kupim džak paprika i napravim veću količinu ajvara.
Kao što sam već više puta pomenula, čak i napisala članak o tome, najzanimljivija ponuda Beograda jeste njegova gastro scena. Pored dobre i pristupačne hrane, tu je i vrlo kreativan dizajn koji ćete naći u gotovom svaku restoranu ili kafeu, makar se svodili na simpatične sitne detalje.
Dok Amerikanci imaju njihove voćne poslastice kao što su krisp, kobler i krambl, mi imamo ove voćne kolače koji su podjednako neodoljivi. Dovoljno je da zagrizem ovaj kolač pa da me tako podseti na domaću kuhinju, i da se setim svih onih leta iz detinjstava kada sam ga često jela.
Sigurna sam da je gotovo svako pravio ovaj kolač, čak su i moji skromni počeci u kuhinji vezani za ovu poslasticu. Zaista se jednostavno pravi, ali, verujte mi, meni je dugo trebalo da nađem dobar recept, i postoji razlog za to. Voće je puno soka i po pravilu može da previše navlaži testo, što nije dobro. Testo sa druge strane mora da bude prave gustine, ako je retko voće će da ode na dno, opet ni previše gusto nije dobro jer je poželjno da kolač bude rastresit.
Dok je većina mama ovaj voćni kolač pravila sa višnjama, moja mama ga je najčešće pravila sa kajsijama, jer smo uvek imali višak kajsija u bašti, i ja sam se navikla na taj ukus, ovde možete da vidite razne varijacije na temu kolača sa kajsijama. Ovog puta sam htela nešto drugačije, želela sam da kolač obogatim malinama, i da mu dodam brašno od badema… dok drugi stavljaju integralno ili brašno nekih drugih žitarica kao alternativu belom brašnu, ja stavljam samlevene bademe jer su zdravi i testo je tako ukusno sa njima. Umesto putera, kojeg uglavnom koristim za kolače, za ovaj dezert isključivo koristim ulje, definitivno utiče na teksturu.
Kolač je mnogo lepo ispao, čak i sutradan, posle boravka u frižideru. Ukus kajsija i malina je fenomenalan, divna rastresita kora i hrskavi bademi koji kolaču daju lepu teksturu. Evo, sad sam pojela jedan kuckajući ovaj post, i stvarno moram da ga nahvalim, izuzetan kolač.
Inače ovaj kolač sam pravila za neku žurku, a i sutradan smo imali jednu gošću, pa je količina malo veća, uvek možete da je prepolovite. Takođe, umesto kajsija možete da stavite breskve.
500g kajsija, koštice ukloljene, iseckane na kriške
170g svežih malina
Pola šake badema iseckanog na listiće
Za služenje: Šećer u prahu
Pravougaoni pleh dimenzija 23x30cm
Priprema:
Najpre zagrejte rernu na 200C (395F). Na pleh stavite papir za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte prosejano pšenično i brašno od badema. Dodajte soli i prašak za pecivo.
U drugoj većoj posudi umutite mikserom jaja sa šećerom dok se smesa ne utrostuči. Dodaje jednu polovinu brašna i mešajte sve varjačom, nikako mikserom. Zatim u smesu dodajte ekstrakt vanile i badema, jogurt i ulje. Na kraju umešajte ostatak brašna. Fora je da previše ne mešate da bi testo bilo vazdušasto.
Preko njega rasporedite najpre kajsije pa maline. Listiće od badema možete da stavite sad ili kasnije, pošto je kolač pečen.
Pecite kolač na srednjoj pregradi 10 minuta na temperaturi od 200C, a onda smanjite temperaturu na 180C (365F) i pecite još 25 minuta.
Kad je kolač gotov izvadite ga iz rerne i sačekajte da se ohladi. Pre služenje pospite ga šećerom u prahu i isecite na kocke.
