Kraljevi ribe – Crveni sneper i losos
I opet o ribi. Ali ovo nije obična riba. Predstavljam vam crveni sneper i losos, dve vrlo posebne ribe u mojoj kuhinji. Dovoljno je samo da ih vidite pa da ostanete bez daha.
Losos sa salsom od paradajza, belog luka i đumbira
Mogla bih slobodno da ovaj recept nazovem Losos a la Ivana. Ne znam kako ali ovaj recept se nikada nije našao na mom blogu, a to je najčešći način na koji spremam ovu ribu. Ne mogu da se setim kako sam došla da ove kombinacije, sigurna sam da nije retka, salsa i nije baš najsrećniji naziv, ali ja već godinama koristim ovaj recept i uopšte ga ne menjam. Zaboravih da pomenem i obavezne pinjole, zašto njih, ne znam, u nekom trenutku sam ih stavila i tako je ostalo.
Sastojci:
Fileti lososa
Manja šaka salse po filetu
So i biber
Maslinovo ulje
Za salsu, količina za jedan filet ribe:
10 komada čeri paradajza, može i običan (čeri paradajz je najukusniji, plus ovaj na slici je iz moje bašte)
1 čen belog luka, sitno iseckanog
1 komad, oko 1 cm veličine, svežeg đumbira, sitno iseckanog ili izrendanog
1 kašičica pinjola po filetu
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (430F). Pleh za pečenje ribe obložite papirom za pečenje.
Napravite salsu tako što ćete sitno iseckati paradajz, beli luk i đumbir. Dodajte soli i bibera.
Ukoliko vam smeta kožica na filetu, uklonite je nožem, mada tokom pečenje ona će se odvojiti od mesa pa je to prilično suvišna radnja, a i nije tako jednostavna. Ribu posolite i pobiberite.
Ribu položite na pleh. Stavite salsu preko fileta. Dodajte pinjole. Poprskajte ribu maslinovim uljem. Stavite je u rernu i pecite oko 15 minuta.
Moja preporuka vam je da uz ovako pripremljenu ribu služite majonez ili ajoli, on uvek ide dobro uz losos.
Crveni sneper sa začinskim biljem
Ovo je još jedna od varijacija na temu pečenje ribe u rerni. Beli luk, začinsko bilje, limun i maslinovo ulje sa ribom je tako jednostavna a tako moćna kombinacija.
Sastojci:
Crveni sneper ili bilo koja cela riba
So i biber
Maslinovo ulje
1-2 čena belog luka, sitno iseckanog
Šaka raznog začinskog bilja po ribi, iseckanog (ja sam stavila timijan, vlašac, peršun, listove komorača)
1/2 limuna po ribi, isečenog na kolutove
1 kašika limunovog soka
Maslinovo ulje
So i biber
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (430F). Pleh za pečenje obložite hartijom za pečenje.
Ribu očistite ako to već nije urađeno u prodavnici. Papirnatim ubrusom osušite ribu. Posolite je i pobiberite.
U jednoj posudi pomešajte iseckano začinsko bilje, beli luk, malo limunovog soka, so i biber i malo maslinovog ulja. Ovim sadržajem ispunite utrobu ribe i stavite malo po površini. Zasecite ribu tri puta, što ja često zaboravim. Stavite kriške limuna u utrobu ribe i po njenoj površini. Poprskajte ribu maslinovim uljem i stavite u rernu. Ova riba sa slike je bila dosta velika pa sam je ja pekla 25 minuta. Dužina pečenja zavisi i od vaše rerne. Meso ne treba da bude ni previše pečeno, a ni nepečeno. Najbolje je da proverite ribu tokom pečenja.
Služite ribu nabolje uz zelenu salatu.
Više o drugim ribama i tehnikama njene pripreme pronađite u ovom mom ranijem članku.
Indijsko jelo od leblebija Daal, i priča o Indijcima u Americi
Pre nego što sam došla u Ameriku ja sam u životu upoznala svega jednog Indijca, naše Cigane ne računam jer su se oni posle mnogo vekova odrodili od svoje prapostojbine, a kad sam došla ovamo na postdiplomske studije bila sam potpuno okružena njima. Nikada neću zaboraviti Orientation Day (prvi dan u školi) kad smo svi pridošli strani studenti, sa Indijcima kao ubedljivom većinom, bili u jednoj velikoj prostoriji, i kad većina nije mogla da skine pogled sa mene jer sam bila plava (farbana doduše) i svi su mi prilazili sa pričom da bi želeli da budu moji prijatelji. To je ona od onih nadrealnih situcija u životu kada ste u nekoj skroz novoj sredini, okruženi ljudima o kojima znate veoma malo, a koji vole da vam se unose u lice dok pričaju, imaju smešan akcenat, čudno mašu glavom dok pričaju, mirišu na kari i izuzetno su druželjubivi.
Posle sam za vreme studiranja radila za kancelariju u kojoj su se primale aplikacije stranih studenata a i bilo je puno komunikcije sa budućim studentima, i ogromna većina su bili baš Indijci. Razlog njihove mnogobrojnosti na mom fakultetu su bile obližnje indijske kompanije koje su ih tu regrutovale.
I tako u svakodnevnom kontaktu ja sam ih prilično dobro upoznala, plus imam dosta dobru drugaricu, Indijku, i nećete mi verovati kad vidim čak i nepoznate Indijce ja prema njima osećam izvesnu bliskost, kao prema daljim tamnoputim rođacima. Znam čak da prepoznam po fizičkom izgledu iz kog dela Indije dolaze, oni niži i tamnijeg tena su sa juga zemlje.
Istina, naše kulture su dosta različite, ali ima i puno sličnosti, evo par… da li ste znali da smo mi i Indijci jedini koji imamo brata od strica ili sestru od tetke, za sve ostale su to samo rođaci… ili, kad se rodi beba, ne kaže se kako je lepa, već ružna, kao i kod nas, da se ne urekne… i naravno tu je ono pu, pu, pu ili u njihovom slučaju tu, tu, tu… opet protiv uroka. Zatim neke zajedničke reči – čaj, čorba, i ne mogu svega još da se setim, ali imamo dosta zajedničkih stvari.
Ja vam sve ovo sada pričam jer mnogi ljudi, koji nisu imali prilike da ih upoznaju, zamišljaju Indijce kao neka mistična i produhovljena bića, i sama sam bila u tom fazonu. E pa nije tako. Posle Tagore, Ruždija, Boga malih stvari, i par bolivudskih filmova koji su me naterali da mislim o njima da su lepi kao bogovi, doživela sam veliko iznenađenje.
Većina Indijaca koje sam ja upoznala nisu previše spiritualni, rekla bih da su ambiciozni i materijalisti. Oni znaju da im je uspeh životu tj. odlazak u prosperitetniju zemlju garantovan dobrim učenjem i na to su potpuno fokusirani. Pošto ostanak u Americi nije lak ni sa diplomom, oni tako idu sa jednog fakulteta da drugi ređajući diplome, neki čak sa čitavim porodicama. Zaista nisu vični sportu, i meni je čudno kako baš nikada da sretnem nekog Indijca na mojim časovima joge. Pre par godina neko je osvojio prvu zlatnu medalju za Indiju ikad, u nekom ne tako bitnom sportu, i kad se vratio kući hiljade i hiljade devojaka je htelo da se uda za njega, bio je nacionalni heroj, jedan od milijardu ljudi koji je uspeo da se okiti medaljom. I onda posle mi kukamo na naše sportiste:) Omiljeni sport im je kriket. Često ćete ih videti kako na nekim praznim parkinzima praktikuju taj sport. Sad, meni je ta igra malo dosadna, a i važi za gospodsku, i zbog toga mi nikako nije jasno na koju foru Indijci i Pakistanci samo što ne zarate kad njihove reprezentacije imaju meč u kriketu.
Kad smo kod religije preovlađuju Indusi, ali ima i muslimana, katolika, raznih sekti, ima čak i par miliona pravoslavaca. Da, pravoslavlje je ušlo u Indiju preko antiohijske patrijaršije (Sirija), i tu se primilo. Jedan kolega mog muža sa fakulteta je jednom poslao njegove slike sa venčanja, a pošto je pravoslavac mogli smo da vidimo kako izgleda crkva u kojoj su se venčali. I izgleda kao one ranohrišćanske crkve što je meni bilo veoma interesantno otkriće. Takođe u Indiji žive i Siki i njih ćete lako prepoznati jer nose one visoke turbane na glavi. Mislim da njima religija dozvoljava da jedu meso, ali nisam baš sasvim sigurna u to, za Induse govedina je zabranjena, a ima ih i puno koji su vegeterijanci. Tu su i Bramani. Iskreno, ne mogu više da se setim kakva je razlika između njih i Indusa, ali moja drugarica koja je Bramanka kaže da se oni nalaze u najvišim kastama njihovog društva.
Za indijsku kulturu nekako je bar meni bio najfamozniji ugovoreni brak koji se i dalje veoma praktikuje u svim društvenim staležima. Dešava se i da se udaju i ožene za strance, dešava se i da posle odlaska u Ameriku na studije neke veridbe budu raskinute, ali i dalje su veoma tradicionalni kada su brakovi u pitanju. Možda to nama izgleda zatucano, ali nije baš tako kako izgleda. Na primer, što ste u višoj kasti imate veću mogućnost izbora, tu izlazite sa mladićima i devojkama i birate onog ko vam se najviše sviđa, i obrnuto, ako ste niža kasta imate da se udate za onog kog vam roditelji izaberu, i tačka. Među partnerima i dalje su najpoželjniji doktori tako da ne čudi što se često opredeljuju baš za to zanimanje.
Iznenadićete se kad saznate da mnogi Indusi koje sam upoznala ovde zapravo nikada nisu bili u Indiji. Naime, ima ih puno po Bliskom Istoku, u Africi, Britaniji, čak i na Karibskim ostrvima, osim trgovinom tu su dolazili da rade kao posluga za imućnije ljude. Ja sam pre neki dan saznala da je i Freddie Mercury bio Indijac sa Zanzibara, i bila sam u potpunom šoku, jer ga nikakao nisam mogla povezati sa indijskom kulturom.
U Indiji ima puno ljudi i velika je konkurencija tako da moraju da se bore i rukama i nogama da bi uspeli da se bar malko uzdignu iznad svoje stečene kaste. Moraju da budu glasni i prodorni, i potpuno su suprotni recimo Kinezima, koji su vrlo povučeni i nekomunikativni. Za to je i veliki razlog dobro poznavanje engleskog jezika, zaovstavštine kolonijalnog vremena. Rekli su mi da je tamo engleski sve višu u upotrebi, sasvim suprotno od težnji posle oslobođenja od britanske vladavine, neki čak u kući koriste samo engleski u komunikacji.
Za Indijce najznačajniji praznik je Diwali. To se danima proslavlja, a gotovo na svakom fakultetu po Americi gde ima njihovih studenata taj praznik se obeležava specijalnom priredbom. Na toj svečanosti ćete obavezno videti modnu reviju (!) i razne plesne tačke, koje su prekopirane iz njihovih popularnih filmova. Mnogo vole igru i pesmu, i nekako su detinjaste prirode, što ih čine idealnim društvom za zabave. Na svim tim događajima koji su oni organizovali meni je bilo uvek užasno zabavno, puno sam se smejala jer umeju da budu izuzetno komični.
Ja sam se baš zanela u mom pisanju o Indijcima u Americi, šta mogu, zaista su interesantna nacija, i kao šti rekoh meni veoma bliska. Pošto imam svega par sati fore da objavim ovaj post jer konkurs za igricu Ajme, koliko nas se tada zatvara, a tema su leblebije i domaćica je Tanja (Kuhinja zaposlene žene), još samo par reči o indijskoj kuhinji.To je izuzetna kuhinja iz koje bukvalno vrište boje i mirisi. Nemam sad vremena da opisujem moja omiljena indijska jela ali biće dana za još neki post na blogu o indijskoj hrani.
Daal, koji sam spremila za ovu priliku, je apsolutno sjajno jelo. Ja imam groznu naviku da kad mi jelo divno miriše zaronim glavu u šerpu da ga još jednom omirišem. Tako je bilo i sa ovim jelom. Pokušavala sam da napravim jelo slično onom koje dobijamo kada naručimo neke indijske kebabe, ali ovo je mnooogo bolje. Recept sa izmenama je preuzet odavde, a bilo je tu sugestija i moje prijateljice Riče. Začin garam masala koji se stavlja u njega je sjajan, stavila sam i recept kako se pravi. Ja sam ga služila uz kuskus i pečene planteins, namirnica dosta slična bananama, i bio je to praznik za naša čula.
Sastojci:
2 šolje leblebija iz konzerve (ako možete da ih skuvate super, ali za mene to je suvišan posao)
3 kašike putera
1 i 1/2 glavica velikog crnog luka, iseckanog na tanka rebarca
5-6 komada belog luka, sitno iseckanog
2 komada mladog luka, iseckanog
1 komad svežeg đumbira (2.5cm dužine), sitno iseckanog
10 kašika samlevenog paradajza (crashed tomato)
2 manja krompira, oljuštena i iseckana na manje kocke
2 šolje vode (količina zavisi koliko gusto želite da vam jelo bude)
1 kašičica kurkume
1/2 kašičice tucane ljute paprika (opciono, ako volite ljuto)
1 kašičica soli
1 i 1/2 – 2 kašike začina garam masala (evo kako se pravi ovaj začin: 1/2 kašičice mlevenog kumina, 1/2 kašičice slatke paprike, 1/4 kašičice cimeta, 1/4 kašičice mlevene ljute paprike, 1/4 kašičice istucanog lovorovog lista, i 1/8 kašičice istucanog karanfilića).
Priprema:
U šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte puter i u njega dodajte luk, dinstajte ga dok ne počne da tamni. Dodajte mu beli luk i posle 1-2 minuta dodajte iseckani đumbir. Zatim dodajte mladi luk, 3 kašike samlevenog paradajza i na kraju iseckani krompir. Sve pržite uz mešanje da ne zagori par minuta. Onda dodajte preostali paradajz i oceđene leblebije iz konzerve. Dodajte so i ljutu pariku. Posle par minuta prženja dodajte konačno vodu. Kada varivo počne da ključa smanjite vatru. Dodajte kurkumu. Poklopite šerpu i kuvajte varivo dok se krompir ne skuva, mešajući povremeno. Par minuta pre nego što ćete jelo skinuti sa vatre dodajte garam masala, kažu da se tako ne gubi aroma začina, ako se stavi tek na kraju.
Služite jelo uz kus-kus ili indijski hleb naan.
Crvena riba, Red Snapper & Mullet
Ne znam da li zbog boje ali crvene ribe su neodoljivo ukusne. Snapper i mullet (cipel, tako sam našla, ali nisam sigurna da je to ta riba) su fizički veoma slične kao što se može videti na fotografijama, snapper je krupniji doduše, i imaju prilično sličan ukus. Iskreno, ne razumem se u klasifikaciju riba, ali znam da su različite vrste. Jedna je iz Meksičkog zaliva a druga sa Mediterana. Obe su veoma cenjene i prilično skupe.
Skoro se otvorilia neka ribarnica u mom kraju i mojoj sreći nigde kraja. Volim kad nađem celu ribu i kada ti na licu mesta istu očiste. Pokušavam da im budem što redovniji mušterija da podržim njihov mali biznis, jer inače do sada sam imala dve opcije, ili mršav izbor ili previsoke cene. Neverovatno, kada se uzme u obzir činjenica da živim na okeanu, tj. zalivu.
Ja kad pravim ribu koristim skoro uvek par namernica: maslinovo ulje, beli luk, mladi luk, limun, so i svež biber. Nekad dodam i neki drugi začin, ali to je to. Doduše imam par izuzetaka: kad pravim losos tu mi je dobitna kombinacija paradajz, đumbir i beli luk, plus pinjoli. I kad pravim cod, puter, senf i pinjoli. Gotovo uvek je pečem u rerni, skoro nikada ne pržim.
Pošto nemam crvenu ribu često na meniju malo sam dodala više sastojaka nego obično. Mullet sam pekla uvijen u papir i stvarno je fenomenalno ispao. Ja retko kad pojedem celu ribu, mislim sve njene delove, ali riba je bila toliko ukusna da sam prebirala po tanjiru nebili našla neko parčence nepojedeno.
Pečeni crveni snapper
Sastojci:
- 2 kom. crvenog snappera, očišćena
- So i svež biber
- 4 kašike maslinovog ulja
- Šaka svežeg peršuna, iseckanog
- 1 kom. đumbira, veličine 3 cm, izrendanog
- 2 velika čena belog luka, iseckana
- Sok od jednog limuna
Priprema:
Očišćenu ribu oprati i osušiti papirnatim ubrusom. Posoliti je i pobiberiti. Iseckati sve sastojke i pomešati ih sa maslinovim uljem i limunovim sokom. Staviti ribe i marinadu u zipper plastičnu kesu, promešajte sve i stavite u frižider ne duže od 30 minuta.
Zagrejte rernu na 220C (430F) i pecite oko 15 minuta.
Crveni mullet pečen u papiru
Sastojci:
- 3-4 kom. crvenog mulett-a, očišćenog
- So i svež biber
- 4 kašike maslinovog ulja
- 3 grančice svežeg timijana (majčine dušice)
- 2 lovorova lista
- 4 kom. mladog luka, iseckana
- 2 velika čena belog luka, iseckana
- Šaka crnih maslina, iseckanih
- Sok od jednog limuna
Priprema:
Sve isto kao u predhodnom receptu. Očišćenu ribu oprati i osušiti, zatim posoliti i pobiberiti. Iseckati sve sastojke i pomešati ih sa maslinovim uljem i limunovim sokom. Staviti ribe i marinadu u zipper plastičnu kesu, promešajte sve i stavite u frižider, ne duže od 30 minuta. Isecite papir za pečenje (parchment paper) i umotajte svaku ribu posebno zajedno sa marinadom.
U zagrejanoj rerni na 205C (400F) pecite ribu 15 minuta.
Više o pripremi ribe pronađite ovde.
Čorba od tikve, jabuka i đumbira sa šitaki pečurkama
Ovo je jedno od najboljih jela koje sam probala ove jeseni. Acorn tikva sa jabukama i đumbirom je odlična kombinacija za čorbu, još kad se u to dodaju šitaki pečurke propržene u puteru sa alevom paprikom i začinima, stvar postaje krajnje neodoljiva.
Acorn tikva je nešto drugačija od Butternut tikve o kojoj sam pisala u jednom od ranijih blogova (recept za čorbu od te tikve možete naći ovde) ne samo po izgledu već ima neutralniji i prosto drugačiji ukus. Videti sliku dole. Recept je preuzet iz časopisa Saveur.
Pre nego što pređem na recept par preporuka za “hladne zimske dane”.
Pinterest.com, nova društvena mreža, koja može da bude interesantan svima onima koji se bave fotografijom, hranom, modom, dizajnom, itd. Ima neobičan koncept, ljudi postavljaju fotografije sa raznim idejama koje drugi komentarišu i preporučuju, preuzimaju ili dele. Do sada firma koja stoji iza ove ideje nije zaradila nijedan cent, ali moguće da će to biti novo internet čudo.
Film Babetina gozba (Babette’s Feast). To je već vremešni danski film koji po mnogo čemu ne pripada filmovim za kojima sam posebno luda, ima dosta bizarnih detalja, neki bi opet rekli šarma, ali ima na kraju filma nešto što bih ja nazvala glorifikacija dobre hrane. Kroz jednostavnu priču je prikazano koliko je hrana, od pravljenja pa do konzumacije, veoma bitan deo čoveka i njegove zajednice, koliko obogaćuje naše živote, zbližava nas i čini istinski srećnim. Iako je film prožet hrišćanskim načelima, srećom nisam videla nijednu poruka koja ukazuje da je uživanje u hrani greh.
Film Deveruše (Bridesmaids). Sinoć ga odgledala i mogu sa sigurnošću da kažem da je to nešto najsmešnije što sam videla poslednjih godina. Prvobitno je trebalo da ga pogledam u bioskopu pre pola godine, ali taman sam krenula da se spremam da odem, kad sam počela da se porađam. U filmu sve baš savršeno štima, priča, glumci, humor, bila je uživancija gledati ga. Da, i tu glavna junakinja voli da kuva.
Sastojci:
2 kašike maslinovog ulja
1 luk, iseckan
1 komad (3 cm veličine) đumbira, sitno iseckan
2 čena belog luka, sitno iseckana
1/4 kašičice cimeta
1/4 kašičice mlevenog oraščića
2 Acorn tikve, isečene na pola, očišćene od semenki
2 kisele jabuke, oljuštene i iseckane na kocke
1 litar supe od povrća
2 kašike soka od limete
1 kašika ulja
50g putera
100g svežih šitaki pečuraka, isečenih
1 kašičica osušene nane
1/2 kašičice aleve paprike
1/2 kašičice samlevenog kumina (cumin)
So i biber
Priprema:
Tikvu možete da ispečete u rerni ili da je skuvate. Ja više volim ovaj prvi metod. Zagrejte rernu na 230C (450F) i pecite polovine tikve prekrivene folijom dok ne omekšaju, oko 15 min. Kada su gotove ohladite ih i skinite sa njih koru. Dok se one peku i hlade iseckajte ostale sastojke.
U dublji lonac prodinstajte luk, dok ne dobije braon boju, oko 15 minuta. Dodajte iseckani đumbir, beli luk, cimet i oraščić, jabuke, tikvu, so i biber, i kuvajte sve oko 5 minuta.
Sipajte supu i kuvajte dok čorba ne provri, a onda nastavite sa kuvanjem još 15 minuta.
Kad se čorba malo prohladi ispasirajte je uz pomoć blendera, najbolje štapnog. Dodajte joj sok od limete i zagrejte je.
Pripremite preliv sa pečurkama tako što ćete u ulju i puteru propržiti pečurke, oko 3 minuta, a zatim im dodati začine: nanu, kumin, alavu papriku, so i biber.
Služite čorbu na koju ste stavili preliv sa pečurkama.
