Piletina u sosu od smrčaka je jedno od najlepših jela koje sam skoro pravila. Divni mirisi su se tog dana širili iz moje kuhinje. Muž i ja smo se složili oko toga da je recept keeper, i da treba da završi na mom blogu.
Nedavno sam uspela da nađem sveže smrčke, na engleskom se zovu morels. Uvek sam ih u prodavnicama viđala sušene i veoma skupe, mada su i ovi koštali puno, pola kilograma za $25. Međutim, ne treba tu velika količina, dovoljno je i 100g, a i lagani su, plus moja želja da ih sama spremam, onda to i nije bilo toliko strašno. Probala sam smrčke ranije u restoranima, ali tu vam udeljuju 1-2 komada po porciji. Naravno da za ovo jelo možete da koristite i druge pečurke umesto ovih.
Inače ovo jelo je jedna od varijacija načina na koje najčešće spremam jela sa mesom, posebno piletinu. Tipičan je za francusku kuhinju, jedno od takvih jela je Piletina sa estragonom. Fora je u tome da najpre ispečete piletinu, najbolje u velikom tučanom tiganju, zatim je izvadite, i onda nastavite da u tiganju pravite sos, najpre propržite luk, onda dodate pečurke ili neko povrće, zatim tečnost (supa, voda ili vino), začinsko bilje, puter i slatku pavlaku. Limunov sok, šeri, senf su takođe česti sastojci. Posle kratkog vremena, kad se tečnost redukuje i sastojci pomešaju, doda se meso u sos, i zatim posluži.
Smrčak gljiva
Ja sam tek pre neki dan saznala kako se na srpskom zovu ove gljive pa se sad navikavam na novo ime, one su za mene oduvek bile morels. Pogledala sam po internetu, definitivno ih ima kod nas, mislim gaje se, sad ne znam koliko su dostupne. Kao što vidite na slici izgledaju neobično. Birajte one čvrste teksture, ne omekšale. Pre kuvanja ih očistite, ako za to ima potrebe, koristite četkicu, nikako vodu koja će im narušiti ukus, to važi i za ostale gljive i pečurke. Možete da ih prepolovite ukoliko su krupnije. Možete samo da ih propžite na puteru ako želite jednostavno jelo sa njima. Inače imaju vrlo delikatan ukus kao i miris. Popularne su u francuskoj kuhinji.
Ne jedu se sveže, jer imaju supstance koje nisu baš najbolje za ljudski organizam. Njihova sezona je rano proleće. Nalaze se po šumama, naročito su brojne u šumama koje su pretrpele požar.
Piletina u sosu od smrčaka
Sastojci za tri osobe:
3 komada pilećeg belog mesa
So i biber
2 kašike masliovog ulja
1 kašika maslinovog ulja
2 mlada luka, iseckana
1 ljutika, iseckana
100g svežeg smrčka ili sušenog u manjoj količini (sušene smrčke potpite u vruću vodu)
1 manji struk blanširane blitve ili spanaća, potpuno opciono (ja svugde stavljam zeleniš iz bašte zbog dece, i on se generalno dobro slaže sa pečurkama)
1 kašičica estragona, sitno iseckanog
2 kašike putera
2 šoljice vode
1 šoljica slatke pavlake
2 kašike vlašca, iseckanog
Za služenje: prepečen hleb
Priprema:
Zagrejte veliki tučani tiganj na srednje jakoj vatri.
Papirnatim ubrusom prosušite piletinu i u nju utrljajte so i biber, i na kraju ulje. Pecite piletinu sa obe strane dok se dobro ne isprži, kad je pržena izvadite je iz tiganja i uvijte u aluminijumsku foliju. U tiganj dodajte maslinovo ulje i u njemu propržite luk, kad postane slatkast dodajte smrčke, dodajte so i crni biber, i pržite gljive uz mešanje par minuta dok ne odmeknu. Dodajte estragon i blanširanu blitvu, puter, i kad se on otopi sipajte na kraju vodu. Sastružite varjačom ostatke piletine sa tiganja dok mešate sos. Na kraju kad se sos redukovao dodajte slatku pavlaku. Kad se sos dovoljno zagrejao u njega stavite piletinu zajedno sa sokom koji je iz nje izašao. Prelijte piletinu sosem i sklonite sa vatre. Pospite sve iseckanim vlašcem i služite odmah uz prepečen hleb.
Već i sami znate, ali još jednom moram da istaknem, nemojte da kupujete već uvek sami pravite prelive za salatu, mnogo su zdraviji i ukusniji. Kad uđete u fazon shvatićete da su prelivi super stvar, ne samo za salatu već za razne druge stvari, i da ima toliko interesantnih ideja, evo, ja vam dajem par osnovih recepata a vi vidite koji vama najviše odgovara.
Saveti za pravljenje domaćeg preliva za salatu:
Svaki preliv se sastoji od ulja i kiseline (jestive), obično u razmeri 3:1.
Od ulja možete koristiti devičansko maslinovo ulje, obično ulje od suncokreta, ili razna druga kao susamovo, od avokada, bundeve, itd, najbolje je da su hladno ceđena. Od kiseline pored klasičnog sirćeta možete da koristite vinsko, od belog ili crnog (balzamiko) vina, zatim jabukovo sirće, limunov sok ili sok od limete, sirće od pirinča, itd.
So i crni biber su takođe obavezni sastojci, najbolje krupno mleveni.
Često se u prelive stavlja i šećer, ali meni su sasvim ok i bez njega, a i zdraviji su. Med i džem su alternativa šećeru.
Najbolje ćete umutiti preliv tako što ćete sve sastojke staviti u teglicu, dobro je zatvoriti poklopcem, i energično mućkati dok ne dobijete ujednačenu emulziju.
Domaći preliv čuvajte u frižideru na nedelju dana, a i duže.
Ako hoćete da dobijete kremasti preliv dodajte malo senfa. Najbolje koristite teglicu skoro potrošenog senfa za pravljenje preliva. Ja uvek koristim Dižonski senf.
Pravljenje preliva je jedan veoma kreativan proces, igrajte se sa dodavanjem raznih sastojaka kao što su beli luk, vlašac, ili ljutika (najbolji izbor), raznog začinskog bilja i začina, čak i nemlevnog maka. Takođe možete da dodate senf, jogurt, majonez, kiselu pavlaku, Vorčester ili Tabasko sos, inćune, itd.
Različiti prelivi idu uz različite salate, recimo balzamiko preliv se odlično slaže sa salatom od rukole, salata od puterice je odlična sa kremastim prelivom kao što je Ranč, itd.
Ove prelive za salatu možete da koristite i kao preliv za meso i ribu, kao i za blanširano ili grilovane povrće.
Uvek probajte preliv pre nego što ga stavite u salatu, budite sigurni da vam odgovara njegov ukus.
Preliv se obično dodaje u salatu neposredno pre služenje. Nemojte ni prviše a ni premalo da ga stavite u salatu.
Najpoznatiji prelivi za salate su: Italijanski, Preliv za Cezar salatu, Ranč, Preliv sa buđavim sirom, Francuski, Ruski, Preliv sa medom i senfom, Balzamiko, Preliv sa malinama, itd.
Slede recepti mojih omiljenih preliva za salatu, mere su date za pravljenje oko dve salate. Sve sastojke, možete ih videti na fotografijama, stavite u teglu i dobro promućkajte dok ne dobijete ujednačen preliv. Za poslednji preliv od avokada koristite blender.
Sada možete da pogledate i video na mom Youtube kanalu kako da napravite ove prelive za salatu.
Balzamiko preliv za salatu
Sastojci:
90ml devičanskog maslinovog ulja
30ml balzamiko sirće (sirće od crnog vina iz Modene)
3/4 kašičice krupne soli
1/4 kašičice krupno samlevenog crnog bibera
Priprema:
Stavite sve sastojke u teglicu, zatvorite je dobro poklopcem, energično mućkajte dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Preliv sa ljutikom i začinskim biljem
Sastojci:
90ml devičanskog maslinovog ulja
20ml jabukovog sirćeta
10ml limunovog soka
3/4 kašičice krupne soli
1/4 kašičice krupno samlevenog crnog bibera
1 manja ljutika (shallot– vidi sliku), sitno iseckana
Opet me je iznenadio dolazak lepog vremena, pokušavam da se vratim u staru formu, što znači da pored vežbi i trčanja, pokušavam da unesem što više zdrave i niskokolorične hrane. I upravo su salate poželjna hrana za ovakvu vrstu izazova, sada im je sezona, a i ove godine zbog svežijeg i kišnog proleća zelene salate ima u obilju u mojoj bašti. Redovno je pravim za večeru, a često i za ručak. Volim da se igram sa sastojcima, dodajem različite prelive, i uvek se prijatno iznenadim rezultatom, i pomislim u sebi, kako se toga ranije nisam setila. Tako je i nastao ovaj post.
Kad mislimo na salatu uvek imamo sliku one na bazi zelenog lisnatog povrća, njih ovde zovu vrtne salate (Garden salad), i na njima će biti fokus, ali pored njih imate salate od drugog povrća kao i kremaste salate. U sledećem postu će biti poseban osvrt na prelive za salatu koji su veoma važni ukoliko želite da dobijete naročit ukus. On daje “karakter” salati.
Saveti i ideje kako da napravite zdravu i neodoljivu salatu
1. Unapred pripremite sve sastojke
Primetila sam skoro da iako imam dosta sastojaka, što u bašti, što u frižideru, ne pravim tako često salate. Glavni razlog je što mi seckanje i priprema sastojka oduzima dosta vremena. Zato mi je palo na pamet da jednog dana pripremim sve sastojke za celu sledeću nedelju, iseckam povrće, tostiram semenke i koštunjavo voće, napravim krutone, kao i razne prelive za salatu. Kad hoću da napravim salatu samo je uberem, operem i prosušim, i dodam unapred pripremljene sastojke, i to je to.
2. Izaberite odgovarajuće lisnato povrće
Odabir uglavnom zavisi od sezone, ali recimo da je sada prava sezona za lisnato zeleno povrće. Pored zelene salate, neke od vrsta možete pogledati ovde, postoji puno drugog ukusnog zeleniša kao što su:
Radič, endevija, eskarol – više kao dodatak zelenoj salati
Miks raznih zelenih salata
3. Listove dobro operite i osušite
Ovo je zaista važan detalj. Čak i ako je zelena salata oprana pre pakovanja, umočite je u hladnu vodu, jer time ona dobija svežinu i hrskavost. Najbolje je da tako potopljenu salatu rukama promešate u par voda, i ocedite. Zatim je dobro osušite, to je veoma važno zbog toga što voda razblažuje preliv a i listovi izgledaju nekako zbrčkano. Postoje dva načina za to, korišćenjem spinner-a, imate jeftin da kupite u Ikei, ili mokru salatu natapkajte salvetom ili krpom.
4. Dodajte razno drugo povrće
Pomaže dobrom ukusu a pojedino povrće može da da lepu hrskavost salati, najbolje da ga tanko iseckate. Obično se izbor svodi na sezonsko povrće. Evo par ideja:
Rotkvice
Luk, preporučujem mladi luk, ili crveni, koji je pomalo slatkast i idealan za konzumaciju u svežem obliku
Ja ih retko kad stavljam u ove salate, mada veoma volim Salatu od mladog spanaća i jagoda. Jabuke su dobre uz zelenu salatu, kruške uz rukolu. Papaja, mango, japanska jabuka su takođe dobar izbor, kao i pomorandže i mandarine.
Tu je i suvo voće kao što su brusnice, grožđe, smokve.
6. Mahunarke
Možda pasulj ne bi bio moj omiljeni izbor, ali kuvano sočivo, ili još bolje leblebije (uvek ih koristim iz konzerve), su sjajni prilozi, ne samo zbog proteina nego i zbog teksture i ukusa.
7. Žitarice
Padaju mi na pamet kuvana pšenica, bulgar (isto pšenica, ali brže se pravi), ječam, zrno heljde, kinoa, kus-kus.
8. Meso za kompletan obrok
Ukoliko dodate meso, što traži dodatno vreme, možete da dobijete pravi obrok. Evo par dobrih ideja:
Grilovana piletina
Hrskavo ispečena slanina
Pršuta
Grilovani ili ispečeni fileti ribe
Inćuni
Tuna iz konzerve
Sardine
9. Semenke i koštunjavo voće
Ne samo da doprinosi hrskavoj teksturi nego daju sjajan ukus salatama, i uz to su veoma zdravi sastojci. Definitivno su ukusniji ukoliko se tostiraju. Uvek ih stavite neposredno pre služenja, jer će izgubiti hrskavost kad se navlaže od dresinga.
Koštunjavo voće – orasi, bademi, lešnici, pikani.
Semenke – susam, semenke bundeve ili suncokreta, pinjoli, kao i mak, ali njega je bolje da stavite u preliv.
10. Napravite domaće krutone
To je jedan od najboljih sastojaka svake salate, mada je odličan i u čorbama. Vrlo se jednostavno pravi tako što isečete stari rustični hleb (najbolje francuski baget ili hleb od prirodnog kvasca) na kocke, pomešate ga sa par kašika maslinovog ulja, dodate krupnu so i krupno mleveni crni biber. Stavite ga na tanki pleh i pecite u rerni 7 minuta, na temperaturi od 200C (400F). Uvek možete da dodate beli luk, ili začinsko bilje kao što je ruzmarin. Kad dobije zlatnu boju, izvadite ga iz rerne, ohladite i čuvajte u zatvorenoj posudi. Najpoznatija salata sa krutonima je Cezar salata.
11. Sir
Ima par sireva koje rado koristim u salati a to su grčaka Feta, Parmezan, i da živim u Srbiji koristila bih naš beli sir. Koziji sir je takođe dobra opcija, posebno sa rukolom i kruškama.
12. So i biber
Najbolje je da za salatu koristite krupnu so i sveže krupno samleven crni biber. Defintivno pravi razliku. Ukoliko koristite preliv koji je dovoljno posoljen onda vam ne treba dodatna so.
13. Maslinovo ulje i limunov sok
Čak i da nemate unapred pripremljen preliv za salatu, poprskajte salatu kvalitetnim devičanskim maslinovim uljem i sokom od limuna. Posolite i pobiberite i zatim sve zajedno promešajte.
14. Napravite sami domaći preliv za salatu
Ja sam nedavno napravila čitavih pet preliva za salatu odjednom. Ukoliko ih čuvate u frižideru mogu da traju jednu nedelju a i duže. Izabrala sam zdrave i ukusne dresinge, i uskoro vam otkrivam kako da ih napravite. Nikako ih ne kupujte u prodavnici jer su obično očajnog ukusa, puni šećera i ko zna čega još.
Propustila sam da pomenem i druge interesantne sastojke kao što su kuvana jaja, masline, inćuni, kapar, začinsko bilje, klice, kao i jestive cvetove koje daju naročit izgled salati, kao recimo ovoj Salati sa dragoljubom.
Od kako sam počela da pravim Majmunski hleb stalno sam razmišljala o tome kako da napravim isti taj hleb ali u slanoj varijanti. Dugo mi je trebalo da smislim pravu kombinaciju, i sa ovim hlebom mislim da sam da to uspela. Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom je jedan izuzetan gurmanski doživljaj. To može da vam potvrdi i moja prva komšinica kojoj često dajem da proba nešto novo što sam pravila, onako preko ograde. Ona je veliki gurman i ceni dobru hranu, zato volim da čujem njeno mišljenje. I njena mama, poreklom sa američkoj Juga, gde se inače puno i dobro kuva, a verujem da je tu i nastao originalni Majmunski hleb, je uživala u slanoj varijanti.
Ovaj recept je zanimljiv i zbog toga što sam koristila rukolu iz moje bašte za pravljenje pesta. Kad rukola ostari, a to je pred cvetanje, njeni listovi postanu ljuti i opori, i tada je najbolje da se od nje napravi pesto. Umesto pikana koristite orahe. Mislim da je suvo meso, koje čak i ovde možemo da nabavimo, bolja varijanta od slanine ili šunke.
Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom je idealan za manja okupljanja. Zamislite reakciju gostiju kad ugledaju ovaj hleb, tek izvađen iz rerne, pa kad počnu da vade komade hleba. Da, ovaj hleb vapi za nekim dipom na bazi jogurta kao što je ovaj. I odlično ide uz neko jače crno vino. Mmmmmm.
Inače, kod nas ceo maj prolazi u kišnom i prohladnom vremenu. Zelena boja apsolutno dominira, čak i ovde u gradu. Moja bašta izgleda bujno, doduše ne znam da li je paradajz oduševljen. Osećam se baš kao u Engleskoj. Čak ovih dana isključivo gledam engleske klasike, Prozor sa pogledom i Krila golubice… obavezno pogledajte. Juče sam saznala da se i moja dobra drugarica uskoro seli za Englesku, potpuno neočekivano.
U jednoj posudi pomešajte toplo mleko, vodu, prstohvat šećera i kvasac, sačekajte dok kvasac ne počne da bubri. U drugoj većoj posudi, ili u multipraktiku, pomešajte brašno i so. Toj smesi postepeno dodavajte smesu sa kvascem u koju ste sipali otopljeni puter i mešajte sve dok ne dobijete ujednačeno testo. Multipraktik je za mešanje testa majka!
Izvadite testo, oblikujte ga u loptu, premažite uljem i stavite u vanglu da nadođe, oko 1 sat. Pokrijte vanglu plastičnom folijom.
Za to vreme napravite smesu za filovanje tako što ćete umutiti omekšao, skoro istopljen, puter, pesto, rendan parmezan, iseckan beli luk, i sos i biber, ukoliko je potrebno.
Kad se testo udvostručilo, izvadite ga iz vangle, stavite ga na radnu površinu, i isecite na 64 ili manje delova, ne treba da budu jednaki. Od svakog dela pravite loptice koje ćete umakati u smesu sa puterom, sirom i pestom. Ređajte loptice u dobro podmazan kalup. Povremeno pospite umočene kuglice iseckanim suvim mesom. Kada ste završili sa umakanjem kuglica, pokrijte pleh plastičnom folijom, i čekajte da testo ponovo nadođe, oko 1 sat.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pecite hleb 35 minuta. Kad je pečen, odmah ga prevrnite na veći tanjir, i služite ga uz dip od jogurta.
Zdrave kuglice sa suvim kajsijama i puterom od kikirikija, čija priprema može da vam oduzme najviše 20 minuta, odlične su kao snek, ili kad „krizirate“ za slatkim. Možete da ih čuvate u zamrzivaču, da vam dugo traju, i povremeno ih grickate. Možete da koristite i druge sastojke, ali puter od kikirikija je najbolji kao baza. Meni su lično kajsije, pored suvih šljiva i višanja, omiljeno suvo voće, vi možete da stavite neko drugo. Ukoliko su vam nedovoljno slatke stavite med.
Inače, korišćenjem istih sastojaka možete da napravite i energetske pločice, ili kako ih već zovu, na engleskom su Bars. Ja ipak preferiram kuglice pošto se jednostavnije prave. I da, domaće se mnogo bolje i zdravije od kupovnih.
Kad smo već kod ovih energetskih kuglica i pločica moram da podelim sa vama moju reakciju nakon što sam skoro pročitala jedan članak u Vašington Postu. Naime u tom članku sam saznala da se u Americi smanjuje konzumacija cerealija za doručak, i znate šta je glavni razlog – mlađe generacije mrzi da operu činiju pošto su iz nje jeli cerealije sa mlekom, lakše im je da pojedu za doručak neku energetsku pločicu, kupovnu naravno. Pravili ljudi istraživanje o tome, tako da to nije izmišljena priča. Iskreno to zvuči neverovatno, pogotovo što su cerealije sa hladnim mlekom ubedljivo najpopularniji doručak među Amerikancima, i to samo zato što se brzo i jednostavno prave. Mi već duže vreme pokušavamo da decu “skinemo” sa cerealija, iskreno, kod mene bi to bio poslednji izbor za doručak, ali ona to mnogo vole.
Odmah sam se zabrinula za moju decu, već sam ih videla za koju godinu kako lenjo jedu gotove kupovne stvari umesto da sebi naprave nešto… lenjost, razmaženost i kilavost su moji najveći strahovi kao roditelja. U glavi sam već napravila strategiju kako da ih odvratim od takvog panašanja – od sada posle jela moraju sami da odnesu svoje tanjire ili činije do sudopere, ponekad da iste operu i stave u mašinu za pranje sudova. Svaka inicijativa da se postavi ili pospremi sto se posebno nagrađuje. Could I postavi the sto, mama, je rečenica koju sve češće čujem.
Jedno vreme smo se vodili idejom da ih pustimo da ujutro sami sebi naprave doručak. Ima jedna mnogo dobra stvar u vezi sa mojom decom a to je da idu baš rano na spavanje, oko 8 uveče, ali se zato mnogo rano bude, mi bar vikendom želimo da malo duže spavamo. Tako jedom otišli sami da naprave doručak, samo što kuću nisi zapalili, vafli se u tosteru ugljenisali… neka, to može da pričeka.
Planirali smo i da sina pošaljemo u prodavnicu na uglu, kad ono još uvek je mali da ide sam po ulici bez pratioca, zakon kaže mora da ima 8 godina. Ja sam sa 6 godina redovno išla u prodavnicu, čak sam tati kupovala pivo i cigare.
Onda sam ih skoro poterala na radnu akciju, da čiste okolni park, i to je prošlo neočekivano dobro. Kod kuće pospremanje sobe ide nekad sa većim nekad sa manjim uspehom, ali mi je stalo da shvate da i oni imaju obaveze, da se podrazumeva da učestvuju u održavanju domaćinstva, i da dobar uspeh u školi nije jedina stvar koju očekujem od njih… i na kraju, da mi, njihovi roditelji, nismo i njihove sluge.
Energetske kuglice sa puterom od kikirikija
Sastojci za 16 komada:
80g suvih kajsija
70g ovsenih pahuljica
50g gorke ili poluslatke čokolade
1 kašika susama
1 kašičica ekstrakta vanile
4 pune kašike putera od kikirikija (pogledajte ovde kao da ga sami napravite)
Priprema:
Najpre stavite u multipraktik cele suve kajsije i ovsene pahuljice da se samelju. Zatim dodajte izlomljenu čokoladu i susam. Posle par obrtaja dodajte puter od kikirikija i ekstrakt vanile. Pulsirajte dok ne dobijte ujednačenu smesu, ali sa grmuljicama.
Od dobijene smese oblikujte kuglice rukama. Čuvajte ih u frižideru ili ih stavite u kesice pa u zamrzivač, da duže traju.
Teško je rečima opisati osećaj kada u rano proleće krenete kolima hiljadu kilometara južno, i kada umesto zubatog sunca osetite toplotu i vlažnost, zelenilo i bogatstvo vegetacije Juga, kao da ste iznenada ušli u rano leto. Relativno je slično utisku koji sam imala kada smo par puta u zimskom periodu odlazili na tople Karibe, ali sada smo išli kolima, i postepena promena vegetacije, boja i temperature se odigravala doslovno pred mojim očima.
Čarlston i Savana su trenutno među najpoželjnijim turističkim destinacijama u Americi, ako ih posetite shvatićete da to nije preterivanje, oba mesta su vrlo posebna, toliko drugačija od svega šta sam mogla da vidim u ovoj zemlji.
Oba grada su vrlo stara za američke pojmove, Čarlston je nastao u 17, a Savana u 18. veku, i dosta arhitekture je sačuvano iz tog perioda. U početku su njima gospodarili Britanci, a naseljavali ih i razne druge etničke grupe: Hugenoti iz Francuske, Jevreji iz Španije i Portugala, Irci, Nemci, dosta afričkog stanovništva jer je ovde bilo glavno tržište robova koji su dovođeni iz Afrike. Robovi su bili traženi zbog rada na plantažama pamuka, a pamuk je taj koji je stanovništvu oba grada doneo veliko bogatstvo. U Čarlstonu su živeli vlasnici plantaža pamuka, a u Savani su bili trgovci pamukom. Pored toga, oba grada su bila, i još uvek su, značajne luke.
Posle perioda prosperiteta i bogatstva dolaze teški dana za oba grada, tokom 20. veka su stagnirali sve do pre par decenija kada su sposobni gradonačelnici kao i vredni pojedinci sa vizijom od njih napravili današnje turističke atrakcije.
Ako dolazite sa severa, najpre ćete stići u Čarlston, koji se nalazi u Južnoj Karolini. Grad ima dugu i značajnu istoriju, između ostalog baš ovde je počeo američki građanski rat bitkom snaga Unije i Konfederacije za lokalno utvrđenje koje je kontrolisalo ulaz u luku. Da je južnjački sentiment živ i dan danas može se videti i po konfederalnim zastavama koja se ponosno vijore uz I-95, autoput koji se pruža od krajnjeg severa do krajnjeg juga američke Istočne obale. Prijatelji sa Severa će vas sigurno upozoriti kako je američki Jug siromašan i zatucan, imaju i užasan akcenat, u fazonu što južnije, to tužnije, ali, eto, imaju dobru kuhinju.
Međutim, kad uđete u Čarlston bićete iznenađeni bogatstvom ovog grada, počevši od raznolike flore, preko privatnih kuća, koje su veoma stare ali sjajno održavane, sve do prekrasnih vrtova što uz njih idu. Tu je i bogatstvo hrane, restorana i pekara ima u izobilju, i oni nude tipično južnjačku hranu, tešku i začinjenu, ali veoma ukusnu. Evo par jela koje ćete naći u skoro svakom restoranu: Grits, slično našem kačamaku samo što se koristi krupno mleveno kukuruzno brašno, koje često spremaju sa sirom, sigurno najpoznatije jelo sa njim je Shrimp & Grits(Gambori i palenta), zatim, popularna Džambalaja (Američki kuvar, str. 98), jelo koje podseća na špansku paelju, Biskviti (američke pogačice), Pohovani zeleni paradajz (Američki kuvar, str. 82), a tu je i Iced Tea, sladak rashlađeni čaj, koji se služi u svakoj prilici. Za mene lično hrana nije bila preveliko iznenađenje, jer većinu ovih jela redovno pravim kod kuće, ali ono što mi je upalo u oči je da su restoranski obroci bili jeftiniji nego kod nas na Severu.
Shrimp&Grits
Moram da priznam da je jedan od razloga za dolazak u ovaj grad muzički video za Come BackSong Darijusa Rakera, nekadašnjeg pevača Hootie and the Blowfish, popularnog benda iz 90-tih. Ovaj muzičar je poreklom iz Čarlstona, pa je i spot snimljen u njemu, i na prvo gledanje grad mi se mnogo svideo, delovao je vrlo mistično i egzotično, idealno mesto za fotografisanje.
Arhitektura u Čarlstonu je priča za sebe, tu su ukršteni razni stilovi, ali izgleda da je najdominantniji karipski tip uske kuće sa bočnim tremom i vrtom. Ima dosta zgrada sa interesantnim fasadama pastelnih boja, tu su i čarobni pasaži, pa kaldrma, ima i puno crkava, a i starih grobalja sa zanimljivim spomenicima. Ceo grad odiše primorskom atmosferom, i sve je puno čarobne vegetacije i cveća. Svaka kuća i zgrada ima neko dekorativno drvo, leju sa predivnim cvećem, deluje kao da se tome pridaje neverovatna pažnja.
U Čarlstonu smo bili u vreme Uskrsa, pa je sve izgledalo dodatno svečano. Lepo obučeni ljudi su odlazili u crkve, posle su nastavljali da se druže na branču, izgledalo je kao u nekom starom filmu. Inače, Čarlston je zbog svog romantičnog izgleda omiljena destinacija za venčanja. Mi smo boravili u veoma starom i elegantnom hotelu, The Mills House, popularnom mestu za ovakve ceremonije, i imali smo priliku da vidimo nekoliko venčanja.
Ako od Čarlstona nastavite prema jugu, i nakon nekih 200 km uđete u državu Džordžija, naići ćete na grad Savanu, koji je dobio ime po istoimenoj reci koja protiče kroz njega. Iako je dosta drugačija od Čarlstona, Savana nije ništa manje atraktivna.
Za Savanu sam se zainteresovala prošle zime kada sam gledala film Midnight in the Garden of Good and Evil, snimljen 90-tih po popularnom romanu koji je baziran na istinitoj priči. Naime, poznati kolekcionar Džim Vilijams (u filmu ga glumi Kevin Spejsi i ako je suditi po akcentu, tu se već naziru obrisi lika Frenka Andervuda iz serije Kuća od karata), uspešni umetnički diler i kolekcionar, ubija svog mladog ljubavnika i posle četiri suđenja biva oslobođen. Nedugo zatim i sam umire od zdravstvenih komplikacija baš na istom mestu gde mu je i ljubavnik stradao. Njegova vila sa tamno crvenom fasadom je bila mesto zločina, pa se i dan danas tu okupljaju turisti da se fotografišu. U filmu je inače dosta pažnje posvećeno i vudu magiji, navodno veoma popularnoj na ovim prostorima, pa otuda ne čudi da su u turističkoj ponudi noćne ture do lokalnog groblja u kabriolet mrtvačkim kolima!
Ono što je možda najvažnije za Savanu je izuzetan urbanistički plan koji je osmislio njen osnivač, general Džejms Ogltorp. Grad je ispresecan brojnim trgovima koji izgledaju kao mali parkovi u kojima se nalaze spomenici i fontane i predivna vegetacija, između ostalog azaleje, kamelije, magnolije, rododendroni, itd. Tu su i veličanstveni hrastovi tipični za ovo područje, na kojima raste paprat a sa grana visi nešto što se zove španska mahovina. Oko parkova se nalaze vile izgrađene u raznim klasičnim stilovima.
U Savani nema toliko restorana kao u Čarlstonu, ali zato ovde živi Pola Din, gastronomska TV zvezda, koja kuva na taj južnjački način. Postoji šala da se na vas lepe kalorije od samog gledanja njenih emisija, a o pripremanju i konzumaciji hrane po njenim receptima da i ne govorim. Njena jela su obično kalorijske bombe, doduše veoma ukusne.
Pored Pole Din postoji još jedna Pola, Pola Valas, koja je veoma mnogo učinila za ovaj grad. Ona je zajedno sa svojim mužem negde krajem 70-tih godina prošlog veka osnovala poznati Univerzitet za umetnost i dizajn u Savani. Zahvaljujući njoj mnogo starih vila je obnovljeno a i sam univerzitet je postao vlasnik mnogih od njih. Inače, umetnička scena je u Savani veoma živa, u gradu ima puno galerija i muzeja, kao i raznoraznih hipsterskih mesta gde se okuplja omladina.
Kad prođete mnogobrojne trgove-parkove na kraju ćete se naći u velikom Forsajt parku, u kome se nalazi veličanstvena fontana, spomenik osnivaču ovog grada, kao i ogromna poljana na kojoj ćete videti decu i odrasle kako igraju razne sportove.
Preporuka je da posetu Čarlstonu i Savani organizujete baš u ovo vreme, u proleće, jer tokom leta su nesnosne vrućine i vlaga, a može i koji uragan da vas zadesi. Ipak, u bilo kom periodu godine uvek možete da računate na čuveno južnjačko gostoprimstvo. Kao što sam rekla, iako smo čuli od naših prijatelja sa Severa svakojake priče o američkom Jugu, mi smo se vratili kući sa veoma lepim utiscima, i svima bi preporučili putovanje u Čarlston i Savanu.
Nisam bila nešto u formi ovih dana, ali ovaj krambl od jagoda i badema me je vratio u život. Kad ga budete probali znaćete o čemu pričam. U jednoj tako jednostavnoj poslastici koncetrisana je neverovatna eksplozija ukusa, mirisa i boja, a tek hrskava tekstura koja dolazi od badema…
Ovo je jedna od onih poslatica koje se prave kad vam se gosti najave da uskoro dolaze, a vi nemate ni vremena ni materijala za neki komplikovaniji projekat. Uvek možete da koristite neko drugo voće, kao što su borovnice, razno drugo bobičasto voće, breskve, jabuke, čak i šljive. I ne zaboravite sladoled od vanile koji se dodaje još toploj piti prilikom serviranja, nekako dosta pridodaje ukusu.
Iskreno, jagode slabo koristim u pravljenju kolača, jer se one tokom pečenja nekako zbrčkaju i dobiju žalosnu boju. Mada, sveže ih svuda stavljam. Doduše pravila sam ranije klasičnu američku pitu sa jagodama i rabarbarom, i super je ispadala, sada češće koristim tu kombinaciju u pravljenju fenomenalnog džema.
Pravila sam mnogo sličnih pita, neke možete da pronađete ovde, tu ćete naći i priču o raznim američkim pitama kao što su krisp, kobler i krambl, međutim ono što je novost je to da sam jagodama dodala brašno od badema i samo malo gustina, to skuplja tečnost iz jagoda, i skoz je ulepšalo stvar. Nešto mi pada na pamet da kao zamena može da posluži i mlevena plazma.
Što se tiče dobijanja brašna od badema, kako se to radi pogledajte ovde. Listiće od badema teško da možete da napravite sami, ali zato možete da ih kupite, ili ih samo izlomite nožem.
100g šećera (količina zavisi od toga koliko su jagode slatke)
Sastojci za posip:
100g brašna
50g šećera
200g badema isečenog na tanke listiće
90g putera, isečen na manje komadiće
1/4 kašičice soli
Za služenje sladoled od vanile
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Pripremite sud u kome će se krambl peći, ovaj moj se pekao u kermičkom sudu prečnika 25cm, iskreno nije bitno.
Namažite sud puterom, i u njega stavite jagode koje ste pomešali sa izrendanom koricom limuna, šećerom, vanila ektraktom i brašnom od badema.
U drugoj posudi pomešajte brašno, šećer i so. Tome dodajte puter isečen na male komadiće i rukama ga utrljajte u smesu sa brašnom. Na kraju u to stavite badem isečen na listiće, i time pospite smesu sa jagodama. Stavite pitu da se peče u rerni nekih 35 minuta.
Pošto je pita pečena, ostavite je neko vreme da se malo prohladi. Služite je toplu sa sladoledom od vanile.
Čuveni francuski specijalitet koji je postao popularan u raznim delovima sveta. Ova jagnjeća rebarca su jedinstvena po tome kako se tranžiraju, skidaju im se komadi mesa sa vrha rebara, oko 4-6cm, pa izgledaju kao ralje. Mogu da se služe cela ili pojedinačna rebra. Kad su cela onda se dva reda rebara ukrste, kao ukrštene ralje, ili se od njih napravi krug i onda izgledaju kao kruna. U američkim tradicionalnim restoranima ovo jelo, zajedno sa Osso Bucco, je najraskošnije kao i najskuplje.
Zanimljivo je da i moja deca obožavaju jagnjetinu, iako su mala umeju da je prepoznaju. Ja sam zavolela jagnjetinu u Grčkoj, moja deca u obližnjem grčkom restoranu. Taj restoran je fenomenalan, prave odlična grčka jela, vrlo autentična, i pri tome je neobično jeftin. To se retko nalazi, i pravo da vam kažem i ne pričam o njemu okolo jer ne želim da se raščuje. Ne treba da pominjem da u ovaj restoran najčešće odlazimo. Na zidovima restorana su fotografije iz Grčke, plava boja dominira, ako provirite u kuhinju videćete stariju ženu sa dugom kikom kako sprema jela, grčka majka… gazda nekad pusti grčki radio, jednom sam čak prepoznala grčku pobedničku pesmu sa Eurosonga, to je bilo prilično davno… oduševljena pokušavam da to objasnim konobaru, koji je sa Tajlanda ili sa Filipina, on me onako bledo gleda, inače mnogo fin dečkić.
U tom restoranu moja deca isključivo naručuju jagnjeći suvlaki, tih 10-15 minuta dok su zauzeti jelom, i dok vlada mir za našim stolom, je nešto neprocenjivo. Kad završe sa jelom onda se po pravilu mačuju štapićima od suvlakija dok mi završavamo naša jela. Ali tada me to više ne uzbuđuje, ne obraćam pažnju, jer sam opijena divnim mirisima i ukusima, pomalo i sangrijom.
Jagnjeći kotleti na francuski način
Sastojci:
1 komad jagnjećih rebara (postoji 8 rebara u svakom, istranžirana na francuski način, predhodno opisan), ostavite ih 30 minuta izvan frižidera
1 1/2 kašičica soli
½ mlevenog crnog bibera
1 kašika maslinovog ulja
5 grančica svežeg timijana
2 grančice svežeg ruzmarina
2 velika čena belog luka, sitno iseckana
Pola šake svežeg peršuna
1 kašika maslinovog ulja
2 kašike putera
1 šaka prezli
So i biber
Priprema:
Zagrejte rernu na 230C (450F). U ceo komad rebra utrljajte so i biber.
Zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja u širokoj šerpi, ili najbolje tučanom tiganju, i na jakoj vatri propržite rebra sa obe strane, minut dva, dok ne dobiju zlatnu koricu. Izvadite rebra i neka se malo prohlade.
Za to vreme u jednoj činiji pomešajte u multipraktiku timijan, ruzmarin, beli luk, peršun, prezle, so i biber prema ukusu, omekšao puter i ulje. Tu smesu stavite preko rebara koje ste stavili u sud za pečenje. Pecite jagnjetinu od 15 do 18 minuta, zavisi od veličine rebara, i kakvo meso volite, dobro ispečeno ili malo živo.
Kad je meso pečeno uvijte ga u aluminijumsku foliju i neka tako ostane oko 5 minuta. Zatim isecite meso na dva ili jedno rebro, i služite ga odmah, najbolje uz pire krompir.
Moja deca znaju da kad urade nešto dobro uvek ih čeka nagrada u vidu neke posebno ukusne hrane. U petak, posle škole, moj sin je počeo da mi maše nekom diplomicom, i već je imao ideju u koji restoran hoće da ide i koju hranu da jede, picu i školjke. Odmah smo otišli u taj restoran. Za vikend kaže da hoće neki poseban doručak. U redu, imaćeš ga, napraviću ti nešto novo, može li francuski tost? Jel’ to nešto slatko? Jeste, to su slatke prženice. Može!
U našoj porodici se ovakav doručak posebno najavljuje. Ima nešto u iščekivanju omiljenog doručka, za našu decu je to uvek sladak doručak, to je uvek propraćeno velikim uzbuđenjem, ali i ranijim ustajanjem. Dosadašnji omiljeni doručci, Belgijski vafli, Američke palačinke, Pufnaste palačinke-oblaci i Majmunski hleb su upravo dobili konkurenciju u ovom francuskom tostu iz rerne.
Ja sam u svom životu svega par puta pravila francuski tost, nikad nisam bila posebno zadovoljna ishodima. Čak sam pravila brioš hleb samo zbog francuskog tosta, ali on nikada nije dobro ispadao kao u restoranima. I pravo da vam kažem ne volim da pržim stvari, jer mi se miris uvuče u svaki deo kuće. Volim miris hrane samo u kuhinji i trpezariji, i nigde više.
Tu je i problem gnjecavosti, uopšte nije lako napraviti dobre prženice. Na to utiče vrsta hleba i koliko je star, kako je isečen, koliko dugo umačete hleb u jaja, kako ih pržite, i da ne nabrajam. Kad smo već kod prženica moram da kažem da ih niko ne pravi bolje od mog tate, savršeno hrskave i tanke.
Dugo mi je trebalo da smislim najbolji postupak za dobijanje dobrog francuskog tosta, a da ima dobru teksturu i ukus, i uz to da se jednostavno pravi. Tehnički francuski tost iz rerne i nije pravi francuski tost, tu nema prženja, više podseća na puding od starog hleba (Bread Pudding), ipak ukus je isti. Još jedna prednost ovakvog pravljenja tosta je u tome što sve možete da pripremite uveče, a sutradan vam prestoji samo da ga ispečete. Unutra je mekan i sočan, a po površini hrskav, divno miriše na cimet, oraščić i vanilu, poslužen uz javorov sirup i sveže voće, mmmmmm, to je doručak zbog koga vikendom izlazite iz kreveta momentalno.
Evo par važnih stvari u vezi pravljenja ovog francuskog tosta.
hleb mora da bude dobro osušen, možete to da postignete pečenjem u tosteru, ili u rerni
koristite kvalitetan hleb, kalah i brioš su popularni zato što su obogaćeni jajima i puterom, mada rustični francuski i italijanski hleb može da bude dobra opcije takođe
hleb treba da prenoći preliven smesom od jaja i mleka
francuski tost mora dobro da se ispeče, ne sme da ima neispečen fil, ako počne da gori po površini, prekrijte ga aluminijumskom folijom i pecite ga dok se dobro ne ispeče
ako želite manje kaloričnu varijantu ne koristite posip iz recepta, već tost služite sa medom, ili sa malo šećera u prahu
Francuski tost iz rerne
Sastojci:
1 vekna starog hleba, 450g (najbolje neki sladak hleb kao što su kalah ili brioš)
1 kašika putera
8 jaja
250ml slatke pavlake
250ml mleka
1 kašika ekstrakta vanile
1 kašičica cimeta u prahu
1/2 kašičice mlevenog oraščića
2 kašike šećera
Za posip:
100g putera, otopljenog
100g smeđeg šećera
1/2 kašičice cimeta
Za služenje:
Sirup od javora, ili med, i sveže voće kao što su jagode, maline, banane ili borovnice
Priprema:
Najpre isecite i dobro osušite kriške hleba. Ako hleb nije dovoljno star prepecite ga u tosteru ili rerni.
Pravougaonu posudu u kojoj će se peći francuski tost dobro namažite puterom. Poređajte kriške hleba u dva reda, a preostale manje komade stavite između.
U jednoj posudi dobro umutite jaja i dodajte im cimet, oraščić, vanilu, šećer i na kraju umešajte mleko i slatku pavlaku. Ovu smesu ravnomerno pospite po hlebu, i između kriški hleba. Pokrijte posudu aluminijumskom ili plastičnom folijom i stavite u frižider da prenoći, 12 sati.
Sutradan uključite rernu na 175C (350F). Napravite posip tako što ćete pomešati omekšao puter, smeđi šećer i cimet u prahu. Izvadite posudu iz frižidera, uklonite foliju, pospite je ravnomerno posipom i stavite da se peče u rerni, i pre nego što se ona zagrejala. Pošto je rerna dostigla željenu temperaturu pecite francuski tost na srednjoj pregradi oko 50 minuta. Ukoliko počne da gori po površini, prekrijte ga aluminijumskom folijom.
Kad budete izvadili francuski tost iz rerne on će lepo nabujati, odmah ga služite uz javorov sirup i iseckano sveže voće.
Pošto sam se vratila sa putovanja, gde smo za predjelo gotovo uvek dobijali slično pecivo, američke biskivite, rekla sam se sebi kad se vratim kući imam odmah da napravim nešto slično, ali opet drugačije – engleske skonse. Malo sam bila inspirisana i okolinom, u Čarlstonu sam videla toliko divnih vrtova, koji su jednostavno mamili da se u njima postavi sto i ispuni ovim divnim skonsima sa domaćim džemom, naravno tu su šoljice ispunjene čajom ili kafom, omiljene prijateljice, i jedno beskrajno opuštanje dok se pogled gubi u zelenilu.
Engleski skonsi iako sličnog oblika se razlikuju od američkih biskvita, zato što se u njih stavlja šećer, testo je glatko, i umesto jogurta, buttermilk-a, ili kisele pavlake, stavlja se punomasno mleko ili slatka pavlaka, i jede se uz džem.
Engleski skonsi sa džemom od jagoda i rabarbare su idealni za neku manju čajanku sa prijateljicama, meni su dobri i kao doručak. Tradicionalo se služe uz džem od jagoda, i nešto što se zove clotted cream, što je u stvari sladak kajmak, to mi je baš upalo u oči, vi umesto toga možete da koristite ulupani puter.
Ja sam išla korak dalje pa sam u džem od jagoda ubacila rabarbaru, koja daje kiselkast ukus i savršeno se slaže sa slatkim jagodama. Jagode i rabarbaru rado kombinujem i u američkim pitama. Ovaj džem spada u one koji se brzo prave 20-30 minuta, i nisu tako gusti kao klasični, ali su više voćkasti i zato mi se neuporedivo više dopadaju. Pada mi na pamet još jedan sličan mnogo dobar džem na blogu.
Skonsi su najbolji kada su sveži, ali ako su malo stariji, samo ih podgrejte u tosteru.
Najpre napravite džem. U šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte iseckane jagode, rabarbaru, limunov sok i šećer. Kad počne da ključa, smanjite temperaturu, i kuvajte džem oko 20-30 minuta, uz povremeno mešnje, dok se ne zgusne, ali ne previše. Kad je džem gotov, vrelog ga pažljivo stavite u čiste teglice, zatvorite, i ostavite da se ohlade. Posle teglice prebacite u frižider.
Zagrejte rernu na 205C (400F). Pripremite veliki tanki pleh i obložite ga papirom za pečenje.
U velikoj vangli pomešajte brašno, prašak za pecivo, so i šećer. Dodajte mu iseckan hladan puter i rukama ga provlačite zajedno sa brašnom, oko 5 minuta, koristite jagodice prstiju. Možda je najbolje da to sve obavite u multipraktiku, ali mene mrzi da ga posle perem. Trebalo bi da dobijete sipkavo brašno.
Dodajte 3/4 umućenog jaja i mleko brašnu i sa velikom metalnom kašikom mešajte testo. Kad postane dovoljno ujednačeno prebacite ga na radnu površinu posutu brašnom i mesite ga oko 5 minuta. Na kraju testo razvucite rukama pa preklopite kao pismo, i to ponovite još dva puta, zatim testo razvucite oklagijom na debljinu oko 2.5-3cm. Metalnim kalupom u obliku kruga, prečnika 5cm, ili čašom, zasecajte skonse i stavljajte ih na pleh.
Preostalu količinu ulupanog jajeta pomešajte sa 1 kašikom mleka, i to kuhunjsko četkicom nanosite na gornju površinu skonsa, to će im dati lepu boju.
Pecite skonse oko 20 minuta dok ne dobiju zlatnu koricu.
