Bliskoistočna kuhinja, Jagnjetina, Jelo za 30 minuta, Karfiol, Marokanska kuhinja, Prilog, Vegeterijanska, Zdravo

Kuk-kus od karfiola

January 31, 2016 5 Comments

Sigurno ste već primetili kao što postoji moda u odevanju tako isto postoje trendovi u ishrani. Istina je da nešto što vam sada izgleda bezveze nekada ste obožavali, i obrnuto.

Teško mi je da poverujem da postoji neko organizovano i masovno kreiranje ukusa kod ljudi kada je hrana u pitanju, nemoguće je to kontrolisati, ne verujem čak da na to mogu da utiču poznati kuvari ili kulinarski gurui. Opet neke stvari su mi neobjašnjive, kako se desilo da u poslednjoj deceniji verovatno najmanje omiljeno povrće postane tako popularno. To su lisnati kelj, brokoli, prokelj, karfiol, i jedino povrće koje nije iz porodice kupusa, cvekla. Odmah da kažem ja volim da jedem svo pobrojano povrće, istina, ne postoji povrće koje mi nije drago, ali znam puno ljudi koji zaziru na samu pomenu ovih namirnica. Možda je popularno zato što je tako zdravo, hm, ima i drugog veoma zdravog povrća. Jednostavno, desilo se. Kad tako nešto uđe u modu onda ljudi postaju veoma kreativni u pripremi raznih jela od te namernice. I onda se desi da se neko seti da napravi kus-kus od karfiola.

Pre nego što pređem na karfiol, još jedan interesantan osvrt na trendove u ishrani. U Americi je poslednjih godina grčki jogurt doživeo ogroman bum, jedva da se mogo naći običan. Rafovi su bili puni ove namirnice, u svim mogućim ukusima. Međutim, u poslednje vreme njegova prodaja stagnira ili opada, dakle, vreme je za nešto novo.

Postoji par stvari koje volim kada je karfiol u pitanju. Karfiol iz turšije je meni omiljen, apsolutno neodoljiva stvar, onda ona kupa od cele glavice zapečena sa pavlakom, sirom i prezlama (recept pronađite u Patinom kuvaru), i pohovani karfiol. Ispečeni karfiol je takođe dobar, ali kuvani moja porodica ne voli, dovoljno je samo da osete miris. I odskoro ovaj kus-kus. Moj muž, kada ga je prvi put probao, nije verovao da je u pitanju karfiol.

Najbolje je da ga pravite sa začinima, suvim i koštunjavim voćem. Umesto ribizli može suvo grožđe, umesto pinjola bademi, umesto zatara, kumin u prahu, itd. Takav kus-kus se odlično složio sa jagnjećim kobasicama, koje su takođe fino začinjene. Zovu se Merguez, i prave ih na Severu Afrike i na Bliskom Istoku. Odlične su.

Kuk-kus od karfiola sa zatarom, sušenim ribizlama i pinjolima

Očistite karfiol od lišća, operite ga i osušite.

Natopite 3 kašike suvih ribizili, ili nekog drugog sušenog voća, u vrelu vodu. Ostavite ih oko 15 minuta da nabubre.

Pecite pinjole dok ne dobiju tamno zlatnu boju.

Pripremite začine, maslinovo ulje i narendajte koricu limuna.

Karfiol isecite na manje komade.

Stavite karfiol u multipraktik da se “izmrvi”, iz 2-3 puta.

Da bi se karfiol izmrvio potrebno je svega par sekundi, nikako nemojte da preterujete. Ukoliko ostanu već komadi, izdvojte ih, i stavite ponovo u multipraktik sa sledećom rundom karfiola.

Ukoliko nemate multipraktik možete da izmrvite karfiol uz pomoć rendeta, što je mnogo teži posao.

Dobijeni karfiol treba da bude teksture baš kao ovaj na slici.

Neki ovakav karfiol obrađuju na pari, meni pak više odgovara onaj ispržen u maslinovom ulju. Zagrejte 2-3 kašike ulja na srednje jakoj vatri i pržite karfiol uz mešanje oko 4-5 minuta, taman da bude al dente. Dodajte 1/2 kaščice krupne soli i crnog bibera prema ukusu.

Sklonite karfiol sa vatre i u njega umešajte 1 kašiku soka od limuna i 1-2 kašičice strugane kore limuna, 1-2 kašike zatara, oceđene ribizle i prepečene pinjole. Ostavite ga par minuta da se ukusi prožmu, a onda kus-kus služite kao prilog.

Ukoliko volite klasičan kus-kus, sličan recept pogledajte ovde.

Brokoli, Prilog, Prokelj, Vegeterijanska, Zdravo

Povrće iz rerne, Prokelj sa belim lukom i semenkama & Brokoli sa parmezanom

January 25, 2016 8 Comments

Obrni-okreni povrće je uvek ukusnije kada se ispeče u rerni nego kad se skuva. Kažu da je tajna u karamelaziciji tokom pečenja. To pogotovo važi za prokelj i brokoli. Čak su i čorbe ukusnije sa povrćem iz rerne.

Kad smo već kod povrća iz rerne probajte i sledeće recepte: Pečeni paštrnak i Pasta primavera.

Prokelj sa belim lukom i bundevinim semenkama iz rerne.

Brokoli sa parmezanom

Sastojci:

1 srednja glavica brokolija

3 kašike maslinovog ulja

2 kašičice krupne soli

1/2 kašičice krupno mlevenog crnog bibera

1 šaka izrendanog parmezana

Priprema:

Zagrejte rernu na 205F (400F). Stavite papir za pečenje na tanji veći pleh.

Isecite glavicu prokelja na manje cvetove, ili uzdužno kao što sam ja to uradila, da bih zadržala stablo koje se obično odbacuje. Stablo predhodno oljuštite pilerom. Brokoli rasporedite po plehu, pospite uljem, dodajte so i biber. Rukama promešaje sve i stavite da se peče u rerni oko 20 minuta. Promešajte ga 1-2 puta tokom pečenja. Čim je brokoli pečen pospite ga izrendanim parmezanom. Služite odmah.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti

Kuglof od tamne čokolade i urmi

January 18, 2016 12 Comments

Tamna čokolada i urme, to mi je omiljena kombinacija ove zime. Pravila sam razne stvari koristeći ova dva sastojka, počevši od šejka pa do suflea, i sve je bilo veoma ukusno. Kuglof od tamne čokolade i urmi se zasluženo našao na blogu.

Inače, u ovom delu sveta gde živim ovaj kolač takođe zovu puding, što se nikako ne poklapa sa našim poimanjem ove reči. Kolač je pravi zimski, aromatičan i bogat, pogotovo ako mu još dodate i karamel sos. Možete da ga celog natopite karamel sosom, ili sos samo prelijte tokom služenja kolača. Tu je i korica pomorandže kao prijatno iznenađenje.

Ovaj kolač je idealan za svečano-intimne prilike.

Američka kuhinja, Dezerti, Kapkejksi, Kokos, Priče iz Amerike

Kapkejksi od kokosa, i Božić u emigraciji

January 12, 2016 28 Comments

Svi moji američki prijatelji znaju da ima nešto čudno u vezi sa našim Božićem – dolazi u januaru. Ne, ne slavim Epifaniju, nego srpska crkva ne prati novi kalendar, već stari, koji skoro dve nedelje kasni, svaki put im objasnim.

Kao i većina naše emigracije u danima oko Božića pomislim kako bi bilo lepo kad bi naša crkva odlučila da ne budemo mimo sveta iz mnogo praktičnih razloga. Recimo jelke, ne možete da ih kupite kasnije, jer nestanu, a opet kad su u kući tako dugo počnu da se raspadaju. Ipak, ni to nije toliko strašno koliko radni dan koji pada na Božić, posle toliko neradih dana u decembru teško je pitati poslodavca za još jedan slobodan dan u januaru. Zatim, emigracija koja je bliže Srbiji ne može da proslavi Božić sa svojom familijom, već ih posećuju pre praznika. Suprotno nama odraslima, naša deca misle da smo mi zapravo veliki srećnici jer imamo dva Božića, to znači da našu kuću Deda Mraz posećuje dva puta.

Ovde kad je naš Božić nema svečane atmosfere, na ulicama se oseća umor od praznika koji su prošli. Čak i Grci, kojih ovde ima puno, slave ovaj praznik po novom kalendaru. Prošle godine sam se za Božić vozila u taksiju mister Okbabe, imigranta iz Eritreje čije sam usluge često koristila. Tako sam saznala da i njihova crkva slavi Božić baš kad i mi. Oboje smo se obradovali toj činjenici. U taksiju je bila mala ikona tamnoputog sveca, znajući koliko imigranti vole da pričaju o stvarima iz svoje otadžbine, pogotovo ako su još “sveži”, rekla sam mu, pričaj mi malo o tom vašem svecu.

I pre nego što je počeo zimski raspust učiteljica mog šestogodinjeg sina mi je predložila da proslavimo srpski Božić u njihovom odeljenju. Učiteljica je veoma mlada i puna entuzijazma, rekla je da jedva čeka da sazna o tome kako mi slavimo naš Božič. Kako se praznik približavao puno sam razmišljala kako da predstavim deci i učiteljici taj praznik. Pokušavala sam da se setim šta smo to mi radili za Božić kad smo bili mali, potpuno sam bila zaboravila da mi nismo ni slavili taj prazik već samo Novu godinu. Moja deca su bila zaprepašćena kada su to saznala. Država ga je zabranila, rekla sam im. Setila sam se starih srpskih zajednica ovde u Americi, u kojima srpski jezik nije opstao, ali i dalje postoji crkva i i neguju se običaji.

Rešila sam da napravim i odnesem česnicu, deci će sigurno biti zanimljivo izvlačenje parica. Nadam se da neće biti tužna ako ne pronađu paru, srećom, škola nije previše politički korektna, ne ohrabruju preosetljivost kod dece. Možda da odnesem badnjak, i to je interesantan detalj, to je srpsko božićno drvo. Kao i svake godine na Badnje veče sam otišla sa decom u obližnji veliki park da potražimo badnjak. Nismo uspeli da nađemo nijednu oborenu granu, lomljenje ili seča nije dolazilo u obzir. Pokupila sam hrastovo lišće sa zemlje i kasnije kod kuće ih lepila na grančice. Nije uopšte loše ispalo, mnoge je prevarilo.

Otišla sam na jutjub da pogledam nešto od sadržaja vezanog za Božić. Najpre su se prikazali video zapisi sa prangijanjem Srba po Americi, to baš nije prihvatljivo za decu, pogotovo sada kada se u Americi vodi oštra debata o posedovanju oružja. Posle sam pronašla nešto bolje, neki stari video, prilično lošeg kvaliteta, ali na engleskom, o proslavi srpskog Božića širom sveta.

Na dan Božića sam otišla u sinovljevu školu. Deci smo prikazali video, ne mogu da kažem da su ga previše razumela, ali ipak su bila dovoljno mirna. Par puta su dobacivali kako ne mogu da dočekaju da probaju česnicu jer tako divno miriše. Jedan dečko me je upitao, da li je zaista u hlebu zlatnik, video je to na videu. Ne, nije, ali smo stavili srpski dinar. Usledilo je novo pitanje: A koliko je to u dolarima?

Održala sam deci kratko predavanje Zašto je srpski Božić drugačiji osim što kasni. Slavljenje Božića traje samo dva dana u Srbiji, Badnje veče i sam Božić. To nije kao u Americi gde proslava traje nedeljama pre Božića. U Srbiji ljudi poste šest nedelja pre praznika, tako da tu nema mesta za razne božićne žurke na kojima dominiraju hrana i piće. Ali zato kad dođe Božić onda nastupa veličanstvena gozba, pečeno prase na ražnju, razni prilozi, pite i salate, torte i kolači. I sve je homemade i from scratch, način pripreme hrane koji je prilično netipičan za američko društvo. Cela porodica učestvuje u pravljenju hrane i to su trenuci kad se članovi porodice druže i povezuju.

Srpski Božić je više spirtualni događaj, manje praznik gde dajete i dobijate poklone. Srbi su manje zainteresovani za poklone, više za hranu koja se tog dana služi. Na Badnje veče se pali badnjak, nekad to ume da bude veličanstvena vatra sa mnogobrojnim varnicama, ta ideja im se mnogo dopala.

Zatim su deca sela u klupe i onda sam ja išla od jednog do drugog deteta dok su ona lomila česnicu. Odeljenje je malo, čini ga tek četrnaest prvačića. Česnica je još uvek bila topla, deca su bila veoma uzbuđena, domaći hleb nije baš česta pojava ovde, malo je reći da su uživala u njemu. Ni kolači koji su kasnije podeljeni, nisu uspeli da nadmaše utisak koji je na njih ostavio hleb. Šenon je osvojila novčić, lucky coin, i toliko je bila uzbuđena da se sva zarumenela, uzviknula je, Oh, I wish I was Serbian! Druga devojčica je odgovorila da ona ne bi volela da bude Srpkinja, jer to znači da nema čokolade ni mesa šest nedelja zbog posta.

Uglavnom moj sin se tog dana osetio još više posebnim što slavi srpski Božić. Kada sam se vraćala iz škole sa decom na ulici smo primetili porodicu svečano obučenu, ruke su im bile pune ukrasnih kesa sa poklonima. Sigurno su Rusi, pomislila sam, i bili su. To je bila iskrica prazničnog raspoloženja u sivilu zimskog dana, dobro je, nismo jedini.

Ovaj tekst je objavljen na Politikinom vebsajtu, u rubrici Moj život u inostranstvu.

Kapkejksi od kokosa

Istina je da sam htela da pravim domaće Rafaelo kuglice za Božić, moj omiljeni kolač sa kokosom, ali nisam uspela da nađem mleko u prahu. Ovo je u velikoj meri izmenjen recept Ine Garten, ideja je od nje potekla. Spada u top 5 najukusnijih kapkejksa koje sam ikada probala. Ako vam smeta ideja krem sira u frostingu onda napravite klasičan krem od putera i šećera u prahu, buttercream.

Mediteranska, Morski plodovi, Pečurke

Posne lignje punjene rižotom od pečuraka (Kako da lako očistite lignje)

January 6, 2016 4 Comments

Nikad nisam doživela čudniju zimu nego ove godine. Ne samo što je bila veoma topla, nego nekako ne ide, ni pošten mraz nismo imali, o snegu da ne pričam. Ovdašnji praznici su prošli u nekoj čudnoj atmosferi. Čak je i praznična dekoracija izgledala nekako suvišno. U početku smo se svi radovali lepom vremenu, prva ja, jer ne volim hladnoću ni zimu, ali sada već željno iščekujem sneg i zavidim onima koji ga imaju. Pre neki dan je zahladnelo, i eto, već svi komentarišu i kukaju, i ja se mislim u sebi, Tišina!

Ipak, možda osetimo nešto od tih zimskih čarolija na naš Božić. Najpre treba da planiramo šta ćemo za Badnje veče, odlučili smo da nam to bude glavni događaj. Moram ponovo da spremimo poklone za našu decu, kod nas Deda Mraz dolazi dva puta. Onda treba da odem sa decom u park da vidim da li ima neka opala grana hrasta za badnjak, ako budemo imali sreće da nisu skoro čistili park. Zatim da potopim pasulj za prebranac, to je pod must za Badnje veče, i da se odlučim šta ću još da pravim. Najverovatnije ćemo imati ponovo ove punjene lignje jer su poslednji put baš dobro ispale.

Učiteljica mog sina je predložila da proslavimo naš Božić u školi, što me je bacilo u razmišljanje šta i kako. Napraviću još jednu česnicu, za decu u školi, sigurno će im biti interesantno to sa izvlačenjem novčića, stavićemo dinar, i odneću još neke kolače. Malo mi je problem da se setim tih nekih naših običaja za Božić, iskreno, mi to nismo ni slavili kad smo bili mali. Kad sam sinu to rekla, on me je zapanjeno pitao, zar ste stvarni bili toliko siromašni?

Kako da lako očistite lignje

Iako izgleda zastrašujuće, pogotovo sa onim mastilom svuda oko lignji, ovaj posao nije previše zahtevan. Najbolje je da pogledate ovaj video, malo je rečima teško opisati faze čišćenja.

Najpre isecite deo sa pipcima tačno na mestu gde počinju oči. Istisnite loptasta usta iz pipaka. Stavite ih sa strane, njima će te nožem odstraniti kvržice i oprati ih. Izvadite rukama sav sadržaj iz duplje, zajedno sa nečim što izgleda kao providna kost. Operite celu lignju, spolja i unutra, i rukama povucite spoljnu kožicu i celu je uklonite.Ono što je jako važno da očišćene lignje dobro natapkate papirnatim ubrusom, probajte da ih što bolje osušite pre prženja.

Za punjenje sam koristila klasičan Rižoto sa pečurkama, jedino bez mrsnih sastojaka.

Sastojci:

1 kg ili oko 7 svežih celih lignji

1 1/2 kašike maslinovog ulja

za punjenje:

1/2kg običnih belih šampinjona, ili krimini, braon šampinjona, iseckanih na manje komade

2 kašike maslinovog ulja

1 veći čen belog luka, izgnječen

1/2 luka, fino iseckanog

150g pirinča

60ml belog suvog vina

600ml vode

So i biber

1 kašika peršuna, sitno iseckanog

Limun za služenje

Priprema:

Očistite pečurke od zemlje, nemojte ih prati, nego uzmite vlažnu salvetu i njome ih brišite.

Stavite vodu da se zagreje, neka se kuva na tihoj vatri sve vreme dok pravite rižoto.

U većem dubljem tiganju, ili plićoj šerpi, zagrejte maslinovo ulje, na srednje jakoj vatri. Stavite zgnječen čen belog luka u šerpu, mešajte ga sa masnoćom da poprimi njegov šmek, a onda ga izbacite. Dodajte iseckan crni luk i pržite ga dok ne postane staklast, 2-3 minuta. Stavite šampinjone da se prže oko 5 minuta uz stalno mešanje. Zatim stavite pirinač i sve mešajte drvenom varjačom. Posle 3 minuta, pirinač ne sme da pobraoni, dodajte belo vino. Sve vreme mešajte rižoto, svaki put kad ponestane tečnosti u njemu, dodajte po jednu kutlaču vode. Dodajte soli i crnog bibera prema ukusu. Kuvajte rižoto uz stalno mešanje oko 20 minuta, najbolje je da ga probate da bi utvrdili da li je gotov. Trebalo bi da bude al dente, ni prekuvan ali ni tvrd. Na kraju umešajte iseckan svež peršun.

Sačekajte da se smesa malo ohladi i njome punite lignje, koje ste posuli sa malo soli. Kad ste lignju napunili zatvorite je čačkalicom.

U tučanom tiganju dobro zagrejte maslinovo ulje pa u njega ubacite polovinu napunjenih lignji, ili koliko može da stane, i pržite ih par minuta sa obe strane dok ne dobiju zlatnu boju kao na slikama. Pošto prženje lignji može da bude baš naporno, zbog prskanja ulja, najbolje je da tiganj pokrijete onim rupičastim poklopcem tokom prženja.

Lignje služite odmah uz kriške limuna. Najbolje idu uz krompir sa blitvom ili salatom od maslačka.

Party food, Švajcarska

Fondu sa sirom “Uradi sam”

December 30, 2015 12 Comments

Evo šta piše u mojoj maloj knjižici o fondu na samom početku: Fondue is fun. Fondue is romantic. Fondue is sweet or savory. Fondue is easy to make. Eto, tako bih ga i ja opisala. Sve navedeno ga čini idealnim izborom za neka intimna okupljanja i proslave sa prijateljima.

Fondu sa sirom

Postoje dve problematične stvari kada je fondu u pitanju: prilično je kaloričan, ali to nije strašno jer se ionako jede retko, i nedostatak posebnog seta za fondu koji se sastoji od grejača, posude i izduženih viljuškica. Meni još niko nije poklonio taj set, a iskreno, ne znam ni gde bih ga smestila, pokušavam da se kontrolišem oko kupovine stvari koje retko koristim, tako da mi improvizujemo, i verujte mi, time ceo doživljaj ne gubi uopšte na kvalitetu. Moj muž i ja smo uvek ponosni na sebe kad deci damo primer da ne mora sve da se kupi, nešto može i da se uspešno improvizuje. Dakle, topimo sir u običnoj emajliranoj šerpi, umesto grejača koristimo male sveće rospoređene na granitnoj ploči, na njih stavimo rešetku sa šporeta na plin, moguće su i druge varijacije, i na to sve stavimo šerpu dok se u njoj greje sir. Umesto izduženih viljuškica koristimo drvene štapiće za ražnjiće. Čak i moja deca se u tome fino snalaze.

Inače, moj prvi fondu koji sam probala bio je bez umakanja, već sa prženjem mesa. Pored toga postoji još jedan veoma popularan fondu, slatki fondu, u otopljenu čokoladu se umače razno voće.

Ovo jelo je nastalo u Švajcarskoj, otud švajcarski sir, ali se posle raširilo i u druge zemlje. U Americi postoji lanac restorana Melting pot, u kojem se isključivo služi fondu. Jednom smo tamo bili, i šta da vam kažem, potrošili smo ne malo para, al se nismo najeli. Fondu u kućnoj radinosti mi je mnogo bolji.

Jedna napomena pre nego što pređete na recept. Po pravilu se koristi jednaka količina Ementalera i Grijera, ali zbog naše dece mi stavljamo više ovog prvog, zato što je njegov ukus manje intezivan. Iskreno, nikada nisam koristila neke druge sireve, a znam da mogu, važno je da se dobro tope i sjedinjuju sa drugim sastojcima. Fondu se bično jede uz belo vino sa kojim se pravi, mada kuvani sajder je meni najbolji izbor.

Kiki nas posmatra dok jedemo fondu.

Čokolada, Dezerti, Francuska kuhinja, Maline, Torte

Čokoladna mus torta sa tri sloja

December 27, 2015 20 Comments

Ako vam se ovih dana u glavi mota misao, kakvu slatkost da napravim za Novu Godinu, a zna se da se u novu godinu ulazi sa posebno glamuroznom trpezom, to je za sreću, ne šalim se, možda ste je upravo našli na mom blogu.

Recept za ovu tortu je već odavno ošmekan na stranicama specijalnog izdanja All-Time Best Holiday Baking, veoma mi se svidela ideja o mus torti koja kombinuje belu i tamnu čokoladu. Morala sam da dodam maline na vrh torte, malo da “razbijem” sveprisutni ukus čokolade.

Pre nego što pređem na recept samo da vam skrenem pažnju na nekoliko stvari. Bela čokolada može da vam napravi problem, odnosno njen izbor. Ja sam koristila Nestle chips, a nije trebalo, zato što stvara grmeljastu teksturu u musu a nema ni dobar ukus. Ali, muž nije našao nijednu drugu. Mislim, nije kraj sveta, mus sigurno neće izgledati gladak, ali će se grmuljice brzo topiti u ustima.

Nešto sam istraživala taj problem sa belom čokoladom i došla sam ponovo do autora ovog recepta, i on kaže da je za pravljenje musa najbolja bela čokolada koja nema puno putera od kakaa, a to su obično one jeftinije čokolade. Eto, bar ne morate da trošite pare na skupe bele čokolade.

Kad budete ispekli prvi sloj, na dnu torte, on će prilično da se skupi, ali ne brinite, kad budete sipali drugi sloj taj prazan prostor će da se popuni. Inače, taj donji sloj je ništa drugo do čokoladna torta bez brašna, ako ste je pravili znate kako će da izgleda.

Sečenje torte je još jedan izazov. Ostavite tortu na sobnoj temperaturi bar 15 minta, a onda je secite, i to nožem koji ste umočili u toplu vodu i obrisali.

Inače, torta nije previše teška za pravljenje, iako ne izgleda tako. Zaista se topi u ustima, i na prvi zalogaj izgleda lako, ne previše slatko, mislite u sebi kako možete još par parčića pojesti, međutim, čokolada je to, i ubrzo će vas zasititi. Ipak, verujem da ću joj se rado vraćati.

Američka kuhinja, Badem, Dezerti, Lešnici, Pikani

Tart sa karamelizovanim orašastim plodovima i semenkama

December 21, 2015 4 Comments

Slatke pite i tartovi, to je ono što me inspiriše u poslednje vreme. Kad sam ugledala ovaj tart na stranicama jednog kulinarskog časopisa, momentalno sam prestala sa nonšalantnim prelistavanjem, duboko sam uzdahnula, i izgovorila, ovo moram da pravim!

Recept je ispunio očekivanja, na kraju, šta tu ima da bude loše, jer kad se svi ti plodovi, zajedno sa meni omiljenim semenkama, pomešaju sa karamelom ne može a da ne bude odlično. Podseća malo na kupovne pločice sa orašastim i suvim voćem, samo što je lepše. Fenomenalno se slaže sa sladoledom od vanile, u tom slučaju zagrejte tart.

Trebalo je da se vidim sa drugaricom, spakovala sam joj komad ovog tarta, tako kompezujem svoju nesavršenost u odnosima sa ljudima, znam da ću da ih time razoružati. Nije htela da ga jede odmah kad sam joj ga dala, ipak, samo malo da ga proba, kaže mora da ga podeli sa mužem. Ništa ti neće biti ako ga sama pojedeš, kažem joj, ah, da, čuva linuju. Uh, što je dobro, sačekaj, još samo malo da ga gricnem, mmmm, mnogo je ukusno… i tim redom. Vratih se kući, stiže poruka na telefonu, jel’ možeš da mi daš recept za tart? I tada sam znala da za muža ništa nije ostalo.

Tart sa karamelizovanim orašastim plodovima i semenkama

Originalni recept je izmenjen utoliko što sam ja karamel pravila samo sa medom, vi možete da dodate šećer. Što se tiče odabira koštunjavih plodova to je na vama da odlučite šta ćete i koliko će te da stavite. Lepota ovog tarta je u tome što ste slobodni da ga kreirate po vašoj volji, ja recimo najviše volim lešnike i bademe pa sam ih najviše stavila. Ukoliko koristite lešnike, skinite sa njih ljuske da vam ne bi izgledali suviše tamno.

Američka kuhinja, Bundeva, Dezerti, Slatke pite

Američka pita od bundeve (Pumpkin Pie)

December 15, 2015 11 Comments

Decembar. Za nekog najzabavniji, za druge najstresniji mesec u godini, bar ovde u Americi. I nekako baš kratko traje, treba otići i organizovati sva ta praznična dešavanja, obaviti kupovinu, slikati decu sa Deda Mrazom, poslati čestitike, dekorisati kuću i okućnicu, i još puno toga. Na sve to i žurke u školi, koje uglavnom roditelji organizuju. Na kalendaru, koji mi visi na zidu u kuhinji, za ovaj mesec skoro svaki dan je ispunjen. Kod Amerikanaca se bar sa prvim januarom sve završava, dok mi još treba da sačekamo naš Božić.

Prošle godine sam preskočila, ali ove godine sam ponovo pravila praznično okupljanje za moje drugarice. Ovog puta nije bilo kolača i keksića, već samo slatke pite, nešto mi se svidela ta ideja. Sad ću vam reći šta sam pravila, ali moram da priznam da sam se malčice razočarala pošto se nisu pili moji omiljni napici. Možda zato što je ovde neverovatno toplo vreme za ovo doba godine, ali vino je bilo mnogo popularnije od mog kuvanog vina, kao i začinjenog sajdera.

Spremila sam i moje omiljene biskvite iliti američke pogačice sa domaćim puterom sa začinskim biljem. Da se zna da sam koristila začinsko bilje iz moje bašte, eto, toliko je ovde toplo.

Od pita sam pravila Američku pitu sa višnjama i trešnjama, imala sam zalihe smrznutih bugarskih višanja pa sam htela da ih iskoristim, zatim Pitu sa makom, to je bila neka moja kreacija, malo je bila jaka, ali sasvim solidan dezert, ipak bila sam zapanjena kada su to moje američke drugarice opisivale kao savory stuff, kako može da bude slano kad je slatko. Zatim sam pravila Boston pie, što i nije prava pita više je kao neka vrlo jednostavna torta sa kremom od vanile i ganašom kao glazurom, ima već na blogu recept za Boston pie kapkejkse. I pravila sam klasičnu pitu od bundeve. Veoma se jednostavno pravi, to je na kraju klasik američke kuhinje, pa neka se nađe i na mom blogu.

Sve pobrojano je bilo više nego dovoljno za petnaestak osoba, apsolutni favorit je bila Pita sa višnjama i trešnjama.

Inače, Pita od bundeve se u Americi najčešće pravi za Dan zahvalnosti i Božić. Pre nego što pređete na recept postoje četiri stvari na koje treba da obratite pažnju:

I U ovom receptu je korišćeno kondezovano mleko, koje je ovde vrlo pristupačno, ali nisam sigurna da je tako i drugde. Probajte da ga sami napravite, ima dosta recepata na domaćim blogovima.

II Mešavina začina za kolače iliti Pumpkin pie spices je mešavina cimeta, on dominira, muskatnog oraščića, karanfilića i đumbira u prahu. Ovu mešavinu začina možete sami da napravite. Amerikanci je svuda koriste, bilo da je dodaju kafi, ili je stavljaju u medenjake, Gingerbread cookies. Recept za ovu mešavinu možete naću u mom Američkom kuvaru, strana 188.

III Pire od bundeve najčešće kupujem u konzervi. Ukoliko ne možete da ga nabavite napravite ga sami. Ispecite bundevu na kriške, odstranite koru, i u blenderu sa malo vode napravite pire od nje.

IV Pita od bundeve se po pravilu pravi samo sa donjom korom. Iako ima da se kupi ja bih uvek radije pravila domaću, mnogo je bolja. Detaljan opis pravljenja kore za američke pite pogledajte ovde.

Recept za sličnu pitu sa bundevom, ali sa dodatkom krem sira (Creamy Pumpkin Swirl Pie), možete naći u Američkom kuvaru, strana 158.

Indijska, Napici, Začini

Da li ste za Chai Tea Latte?

December 4, 2015 6 Comments

Moram da priznam da mi je nekad veoma teško da prevedem na srpski jezik nazive na engleskom a da sve bude ispoštovano. Najpre za ovakav napitak ne postoji reč u sprskom jeziku jer se nikada nije koristio. Chai (čai) je čaj na indijskom, tea je na engleskom čaj takođe, tako da se u nazivu koristi ista reč ali na dva različita jezika. Možda bi bio najbolji naziv Napitak od crnog čaja na indijski način, ali onda niko ne bi u tome prepoznao ovo piće, koje se kod nas došlo sa Zapada. I šta da radim, obično ostavim reč u originalu.

Kao što rekoh ovaj napitak potiče iz Indije, tamo se priprema crni čaj uz dodatak začina, zajedno sa mlekom i šećerom. U Americi, u poslednjih desetak godina, ovaj napitak je doživeo veliku popularnost pod nazivom Chai Tea Latte, i verovatno je Starbucks odgovoran za to.

Čai začin je ništa drugo do mešavina sledećih začina, kardamona, cimeta, đumbira, karnfilića i crnog bibera, a nekad mu se dodaje zvezdasti anis, muskatni oraščić ili seme od komorača. Da znate da ova mešavina može da se kupi i u prahu, a možete da je i sami napravite. Malo propecite začine i onda ih sameljite u avanu ili mlinu. Po pravilu kardamon bi trebalo da dominira. Mada ne postoji neki određeni recept, igrajte se malo dok ne dobijete mešavinu baš po vašem ukusu.

Tu mešavinu možete da koristite u pripremi raznih kolača i pita vidi – Krisp od jabuka sa kokosom i mešavinom začina.

Sastojci za 2 šolje:

2-3 kašičice kvalitetnog crnog čaja

1 šolja vode

1 šolja mleka

2 kašičice chai začina u prahu ili stavite jedan manji štapić cimeta, 3 mahune kardamona, 3 karanfilića, đumbir, svež ili u prahu, 1/2 kašičice, isto toliko semenki komorača i 2 zrna crnog bibera)

Šećera ili meda prema ukusu

Umućena slatka pavlaka za služenje

Priprema:

Zagrejte vodu i mleko, u koje ste dodali začine, do ključanja. Dodajte na kraju crni čaj i izmaknite šerpu sa vatre. Poklopite je i sačekajte oko 3-5 minuta da se čaj napravi. Sipajte proceđeni čaj u šolje, dodajte mu šećer ili med, i na kraju umućenu slatku pavlaku. Služite napitak odmah.

Kad ste napravili napitak, ništa vam drugo ne preostaje nego da odete u krevet, dobro se ušuškate, i pustite neku dobru seriju. Potrudila sam se da vam ne manjka ni taj deo, pripremila sam vam listu najboljih televizijskih serija koje sam gledala ove godine. Neke su nove, neke ne. Ja sam veoma uživala gledajući ih, uvek volim da delim dobre stvari, baš kao i knjige, ali ove godine one su podbacile. Neke su toliko dobro napravljene, od atmosfere, glume pa do same priče, sve savršeno štima, prava su remek dala. Filmove više uopšte ne gledam. Sve serije možete da nađete što na Netfliksu što na Amazon prajmu.

The Killing

Poslednja dobra serija koju sam pogledala. Rađena je po danskoj krimi seriji. Posebno bih izdvojila neviđenu hemiju između dva glavna lika, fantastičnu glumu, film noir atmosferu, u Sijetlu izgleda kao da non-stop pada kiša. Kraj serije ćete iznova da premotavate.

Bloodline
Nova serija, u proizvodnji Netfliksa, ima jednu od najjačih uvodnih špica koju sam u životu videla. Atmosfera toplog i lepljivog, i u isto vreme predivnog, južnog dela Floride, fenomenalna gluma, zanimljiva priča koju je ponekad bolno pratiti, puna obrta. Kraj prve sezone će vas potpuno šokirati, ne znate da li da se radujete sledećoj sezoni.

Rectify
Ah, kakva spora a u isto vreme veličanstvena drama. Glavni junak, osuđenik za ubistvo, posle 18 godina biva oslobođen i zatvora i krivice. Američki Jug, kao i istočni deo Srbije, pun je nadrealnih elemenata, opet, sve je dobro uklopljeno u glavnu radnju. Glumica koja glumi sestru glavnog junaka je jedna od najlepiših žena koje sam videla skoro na ekranu. Čekam treću sezonu sa velikim nestrpljenjem.

Top of The Lake

Ovo je mini serija koja se dešava na Novom Zelandu, a režirala ju je poznata rediteljka Džejn Kempion. Neverovatna priča, neverovatni likovi, neverovatno lepi kadrovi, priroda, sve. Malo mi je kraj čudan ali biće nova sezona da se neke stvari razjasne.

Midsomer Murders

Ova serija je počela da se emituje u prošlom veku, i još uvek traje, verovali ili ne. Dakle ja sam je gledala u Srbiji dok sam tamo živela i nastavila ovde. Ne znam kako da opišem iskustvo gledanja ove serije, nešto kao potpuni zen. Kad čovek vidi te prelepe kuće, vrtove, hobije kojim se bave obično stariji deo populacije u jednom od najlepših delova Engleske, ne može da se loše oseća. To što po epizodi bude nekoliko mrtvih uopšte vas posebno ne uzrujava. Jedini je problem što epizoda traje sat i po vremena, i nije loše da je presečete na dva dana.

Gran Hotel
Negde oko početka godine sam se razbolela pa sam provela dosta vremena u krevetu gledajući ovu seriju. Mnogi ljudi je smatraju boljom verzijom Downtown Abby, koja mi nije legla pa je nisam ni gledala. Radnja se dešava negde početkom prošlog veka u prelepom hotelu negde na obali severozapadne Španije. Malo trilera, malo romanse, malo humora, zanimljiv katalonski jezik, divna secnografija i fotografija, i prelepi glavni glumci. Zbog ove serije sam morala da zovem Netfliks da ih molim da kupe poslednju sezonu, to isto je uradilo ko zna još koliko ljudi, i pojavila se, tako da mi je bilo srce na mestu.

Foyle’s War
Odlična krimi serija smeštena u vreme Drugog svetskog rata. Moram da priznam da sam veoma slaba na britanske istorijske serije i filmove, toliko dobro umeju da ih naprave da su za koplje bolji od ostalih produkcija u svetu. Verovatno na to utiču sjajni britanski glumci, odlična scenografija, a i stvarno umeju da napišu dobar komad.

Endeavour
Nisam gledala popularne serije o inspektoru Morzou, ovde je opisana njegova rana karijera. Kod budete videli seriju kako je napravljena, ima tu patinu posleratnog perioda, kao da je stvarno snimana u to vreme, plus operska muzika, divan krajolik, zaljubićete se u seriju momentalno. Moram da posebno pohvalim glavnog glumca.

Transparent
Totalno iščašena mini serija o vrlo neobičnoj porodici. U svojim kasnim godina otac odlučuje da prizna da je trasgender i počinje da izgleda kao žena, i to naravno povlači niz reakcija kod preostalih članova porodice. Ni deca nisu puno drugačija od oca, i oni imaju posebne prohteve. Serija je vrlo duhovita, odlično napisana i glumci su sjajni.

Catastrophe
Još jedna humoristička serija, meni baš draga. Iako je puna komičnih situacija serija se bavim nekim vrlo teškim u uznemiravajućim stvarima. I nekako je baš realna. Jedva čekam nastavak.

« Previous 1 … 43 44 45 46 47 … 69 Next »