Glavna jela, Meksička kuhinja, Paprike, Svinjetina

Zeleni čili, Meksički paprikaš sa svinjetinom (Chili Verde)

August 26, 2015 No Comments

Kad je u pitanju čili ubeđena sam da ne postoji muškarac koji ga ne voli. Da vidite kako im se momentalno popravi raspoloženje kad ga ugledaju na trpezi. Ne znam u čemu je fora, možda je samo do puno mesa, svejedno muškarci ga obožavaju, zato im se često čili pravi za rođendan.

Ima ih raznih, u našoj kući se vrlo često pravi onaj sa mlevenim goveđim mesom, crvenim pasuljem i paradajzom, svi ga volimo, a najviše moj muž. Vrlo je hranljivo jelo, može da traje nekoliko dana, zapravo sve je bolji kako vreme odmiče, može da se zamrzne, super su i prilozi koji idu uz njega, i jede se sa tortiljama. Recept možete pronaći u Američkom kuvaru, strana 70.

Čili verde je meksički specijalitet sa svinjskim mesom i zelenim sastojcima zbog čega je i dobio ime. Možete da stavite druge zelene ljute paprike umesto halapinjo. Za tomatiljo ne znam šta bi bila dobra zamena, ono jeste da podseća dosta na zeleni paradajz, ali ne znam da li bi to bila adekvatna zamena.

Jelo ima divan ukus zbog zelenih sastojaka, nekako daju dobar balans mesu u njemu. Sigurno je jedno od jela u mom kulinarskom repertoru koje je najbliže autentičnoj meksičkoj kuhinji. Odlična ideja za rođendane ili neka manja okupljanja prijatelja.

Meksički paprikaš sa svinjetinom (Chili Verde)

Čili jelo

Sastojci:

1 kg svinjskog mesa (pečenica ili bilo koji deo koji nije puno masan), isečenog na kocke, veličine 2-3cm, odbacite masne delove

So i biber

2-3 kašike ulja

2-3 kašike brašna

1 kašika ulja

750g tomatilja (popularno meksičko povrće koje izgledom i ukusom dosta podseća na zeleni paradajz, više o njemu pogledajte ovde)

3-4 halapinjo paprika (male paprike, obično ne previše ljute, vidi na slici)

1 veliki crni luk, sitno iseckan

2 ½ kašičice istucanog kumina

1 kašika istucanog korijandera

2 kašičice sušenog origana

3 lovorova lista

3 velika čena belog luka, sitno iseckana

2 velike zelene babure paprike, iseckane

750ml supe ili vode

So i biber

Za služenje:

Lišće korijandera (cilantro)

Mladi luk

Pavlaka

Limeta

Tortilje

Priprema:

U rerni ispecite halapinjo papričice i tomatiljo. Kad im koža potamni i kad odmeknu izvadite ih iz rerne. Oljuštite ih i iseckajte, paprikama otklonite semenke.

Komade mesa prosušite tapakanjem papirnatim ubrusom. Meso posolite, pobiberite, nauljite i pospite brašnom. Zagrejte ulje u tučanom tiganju, i u njemu propržite meso iz tri puta. Kad meso pobraoni prebacite ga u veću šerpu u kojoj ćete kuvati čili.

U istom tučanom tiganju nastavite da dinstate luk, predhodno dodajte 1 kašiku ulja. Luku dodajte kumin, korijander, origano, lovorov list, biber. Kad luk omekša dodajte mu beli luk. Posle 1 minuta dodajte seckanu papriku. Dinstajte sve još oko 5 minuta. Na kraju dodajte supu. Dobro sve promešajte i sipajte u šerpu gde ste stavili meso, i to sve nastavite da kuvate. Dodajte i iseckan tomatiljo i halapinjo paprike. Ukoliko ne volite ljuto paprike ostavite sa strane i služite je kao prilog onima koji vole ljuto.

Kad čili počne da ključa, smanjite vatru i neka se tako krčka još 2 sata uz povremeno mešanje. Dodajte soli i bibera ukoliko je neophodno.

Čili služite uz iseckano lišće korijandera i mladog luka, pavlaku, sok od limete i zagrejane tortilje.

Čorbe, Italijanska kuhinja, Paradajz, Putovanja i hrana

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom, i šta se jelo u Firenci

August 18, 2015 7 Comments

Moj skorašnji put u Italiju je samo potvrdio moju ambivaletnost prema globalizmu. Sa jedne strane srećna sam što mi je sve dostupno, počevši od namernica pa sve do recepata, u mojoj kući italijanska hrana je vrlo često na trpezi, a sa druge strane imam osećaj da nisam ni morala da izlazim iz Baltimora da bi uživala u dobroj italijanskoj hrani. Ima ovde dosta italijanskih restorana sa mediokritetskom hranom, a opet ima i neki biser kao što je radnja DiPasquale’s, stara 100 godina, koja izgleda veoma autentično, i u kojoj se pravi odlična pica i hleb, panini, punjene artičoke, i svašta još. Hoću da kažem, danas nema puno novih stvari koje čekaju da budu otkrivene.

Otišla sam na put potpuno nepripremljena, sve sam prepustila mužu, koji se i ovoga puta pokazao kao organizacijski čarobnjak, želela sam da doživim poneko iznenađenje, a i iskreno, do poslednjeg dana nisam bila sigurna da li ćemo putovanje otkazati, sama pomosao na putovanje bez dece mi je bila neverovatno stresna. Btw, deca su preživela.

Posle, kada sam se vratila sa putovanja, bacila sam se na proučavanje regionalnih kuhinja Italije, utvrđivala sam gradivo, ali sam otkrivala i neke nove detalje. I u kuhinji je započela moja ponovna romansa sa italijanskom hranom, čorba sa prve slike je rezultat te moje nove strasti. Ustvari, kad bolje razmislim, kad sam bila u Italija ta čorba mi se sve vreme jela, ali nigde je nisam našla, samo neke veoma guste su služili na moje veliko razočarenje.

U Firenci smo najduže boravili na dosta kratkom putovanju. Odlazili smo u razne kafee i restorane, više su to bila usputna mesta dok smo obilazili brojne znamenitosti, ali odlazak u zatvorenu pijacu, Mercato Centrale, je bio potpuno planski, i posetili smo je dva puta, veoma nam se dopala.

Na donjem nivou zgrade se nalaze štandovi sa hranom, gore su restorani sa raznovrsnom ponudom. Na gornjem nivou zdanje izgleda veoma impresivno što možete da vidite na slikama. Pokušaću da vam približim firentisku kuhinju kroz šetnju kroz ovo čarobno mesto.

Vino i maslinovo ulje, to su i dalje najprepoznatljivije stvari u ovdašnjoj kuhinji. Smatra se da je maslinovo ulje iz Toskane najkvalitetnije, o vinu Kjanti i dezertima će biti više reči u novom postu.

Znala sam da se u Toskani jede neslan hleb, ali nisam znala kako je čudan ukus takvog hleba. Kažu da on duže traje, ali džabe, teško se navići na takav hleb, da vidite moju radost kad sam u Rimu konačno probala normalan hleb.

Pekorino, tvrdi sir od ovčijeg mleka, sličan parmezanu, se upravo ovde pravi.

Ima divne paste da se kupi, raznih boja i oblika, kao i sušenih pečuraka, vrganja, veoma popularnih u ovom delu Italije.

Mašina koja pravi raviole, ne znam šta se radi sa preostalim testom.

Ne možete da zamislite moju radost među salamama i pršutama, u Americi ta hrana je uništena raznim regulativama. Uživala sam jedući ih u sendvičima i antipasto mezetlucima. Posebno sam bila oduševljena braseolom, to je ono što mi zovemo suvo meso, od govedine.

Zečetina je veoma popularna u toskanskoj kuhinji. Imala sam ideju da je pravim, proučavala sam razne recepte, a onda sam ukapirala da ne mogu da imam u rukama odranog zeca, ma koliko pokušavala da budem fearless u kuhinji.

Ovako izložene životinje je nemoguće naći u Americi, ovde se svi nešto zgražavaju na ovakve scene, a jedu piletinu i ostalo mesište. Mene su dosta podsetile na mrtve prirode holandskih majstora.

Zukini tikvice sa cvetovima me uvek ostave bez daha.

U Firenci se oseća nedostatak obale, iako ribe ima, ovde su domaća svinja kao i ona divlja glavni izvori mesa, mada se jede i goveče, kao i ostala divljač. Meni se jela sa mesom divlje svinje nisu nešto dopala.

Na slici možete da vidite najčuvenije meso iz Firence, firentinski stejk, Bistecca alla Fiorentina, skroz desno. Dobija se od krupnog govečeta Chianina, obično je prevelik za jednu osobu, pa se deli.

Najbizarnije jelo koje smo jeli bilo je škembe, goveđi želudac, u paradajz sosu. Probali smo komad, i momentalno odustali od ovog jela.

Možda najbolje jelo u Firenci, kaneloni punjeni rikotom i spanaćem. Spanać je još jedna tipična namernica u firentiskoj kuhinji. Sličnu kombinaciju rikote i spanaća možete da nađete i ovom receptu na mom blogu, ali u pitanju su njoki.

Pappa al pomodoro, imam ovu čorbu čak u dve verzije na blogu, i moram da kažem da se obe bolje od one što sam jela u Firenci. Toliko ima hleba i tako je gusta da smo uz nju dobili viljuške umesto kašika. Postoji još jedna popularna gusta čorba sa hlebom, Ribollita, nju sam jela u Sijeni, i upravo se spremam da je napravim.

Još par fotografija izvan pijace.

Ovako izgleda doručak. Pecivo koje podseća na kroasan, zovu ga Cornetto i kafa, espreso ili kapućino. Moram da kažem da je kafa u Italija izuzetna, gde god da smo je pili bila je vrhunska.

Pored kafe, sladoled je takođe izuzetan. Ovde se prodaje đelato, Gelato, sladoled sa manje mlečne masti i gušći od običnog. Ovaj na slici je pojedan uz zalazak sunca na reci Arno.

Kao što sam već pomenula ovdašnje stanovništvo voli iznutrice, tako je i pašteta jedno od čestih antipasto jela.

Ovu picu smo naručili u nekom popularnom mestu, odneli smo je na trg i tamo jeli. I bilo nam baš lepo kao i golubovima oko nas. Neskromno moram da kažem da moja pica uopšte ne zaostaje za italijanskim.

Popularna pasta u Firenci, Pici. Podseća dosta na špagete samo što je deblja, bukvalno se rukama oblikuje.

Predjelo sa plavim patlidžanom, mocarelom, paradajzom i bosiljkom. Već sam ga ranije pravila, recept možete da pronađete ovde.

Ovo je bio samo deo gastronomskog putopisa iz Toskane, nastavak sledi…

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom

Ako postoji idealno jelo za ovo doba godine onda je to ova čorba. Ranije smo je kupovali spremljenu, a onda sam jednog dana rešila da je sama napravim. Ima raznih recepata za ovu čorbu, neko koristi sok od paradajza, neko celi oguljeni paradajz, verovatno može i onaj domaći sok, ali meni je najlakše da koristim onaj celi, u soku, iz konzerve. Kožica na paradajzu nije ok, semenke su prihvatljive. Umesto slatke pavlake možete da koristite mešavinu sa mlekom. U onu kupovnu čorbu stvaljali su i brašno da bude gušća, ali za tim stvarno nema potrebe.

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

30g putera

1 srednji luk, sitno iseckan

4 manje konzerve celog paradjza (1.2kg)

So i biber

1/2-1l pileće ili supe od povrća, zavisi koliko gustu čorbu volite

200ml slatke (neutralne) pavlake

20 listova svežeg bosiljka

Za služenje: parmezan i sveži bosiljak

Priprema:

Zagrejte maslinovo ulje i puter u loncu. Dodajte iseckan luk i dinstajte ga nekoliko minuta na srednje jakoj vatri. Sipajte paradajz iz konzerve, nema potrebe da ga gnječite, kasnije ćete čorbu blendati, i supu. Dodajte so i biber prema ukusu. Poklopite čorbu i kuvajte je dok ne počne da vri, a onda još 30 minuta na tihoj vatri.

Sklonite čorbu sa vatre, dodajte joj slatku pavlaku i sveži bosiljak i onda sve to izblendajte štapnim blenderom dok ne dobijte ujednačenu smesu.

Služite čorbu dok je veoma topla uz parmezan i svež bosiljak.

Brokoli, Čorbe, Domaća kuhinja, kineska kuhinja, Pečurke, Zdravo

Pileća supa sa soba testeninom na domaći način

July 17, 2015 No Comments

Najpre smo koristili soba testeninu onda kada bi ostali bez onih klasičnih rezanaca za supu, deci se baš dopala, onda je ta supa evoluirala u neki hibrid, nešto između domaće i dalekoistočne supe. Naravno, vi možete da odaberete bilo koje povrće, klice, alge, dodate sveži đumbir ili limetin sok, ili neki od japanskih preliva, ovo je moj izbor, jednostavan i veoma ukusan. I da znate, zdraviji obrok od ove supe skoro da ne postoji.

Soba testenina

Soba je japanska testenina koja se pravi od heljdinog brašna. Ima tamniju boju i vrlo je elastična kada se skuva. Od skuvane sobe se prave razna jela ali u mojoj kuhinji se najviše koristi umesto domaćih rezanaca za supu.

Sastojci za 4 osobe:

120g soba testenine (obično su u pakovanju grupisane u manje vezice, potrebna vam je 1 vezica)

2 kašike soli

11/2 l vrele domaće pileće supe

Skuvano pileće meso iz supe

Par komada skuvane šargarepe iz supe

2 šake brokolija, iseckanih na manje cvetiće

4-6 komada svežih šitaki pečuraka, bez stabala, iseckanih na tanje listiće (to je jako bitan sastojak, jer su veoma aromatične i daju supi poseban ukus)

1 mladi luk, iseckan dijagonalno

2 kašike iseckanog peršuna

So i biber

Priperema:

Skuvajte pileću supu.

Pripremite sastojke, iseckajte brokoli, mladi luk, pršun i pečurke, izvadite iz supe skuvane šargarepe i pileće meso, koje možete rukama da razdvojite.

Skuvajte soba testeninu. U lonac sa ključalom vodom, u koji ste stavili 2 kašike soli, stavite testeninu da se kuva, oko 6 minuta. Ocedite je u đevđiru i položite u 4 činije u kojima ćete da služite supu. Preko njih stavite pileće meso, šargarepe, brokoli i pečurke. Preko toga prelijte vrelu supu, trebalo bi da prekrijete sadržaj činije. Dodajte iseckani mladi luk i peršun, so i krpuno samleven biber.

Konzumirajte iseckane sastojke i testeninu štapićima, ukoliko ih imate, a tečnost slobodno pijte iz činije.

Jelo za 30 minuta, Mediteranska, Morski plodovi, Začinsko bilje, Zdravo

Lignje sa začinskim biljem

July 11, 2015 1 Comment

Ne volim lignje u sušiju, živa lignja nije baš neki gurmanski doživljaj, ali zato na žaru ih obožavam. Dakle, moraju da budu dobro termički obrađene, kratko ali na vrlo jakoj vatri, što već predstavlja veliki izazov ako nemate roštilj ili fritezu. Zato morate da pravite kompromis, a to znači da će vam lignje ipak biti više kuvane nego pržene.

Probala sam razne stvari, da ih baš dobro isušim papirnatim ubrusom, jer su uvek pune vode, da ih pržim u manjim količina, ali one uvek ispuste neku funky tečnost tokom prženja. I onda sam rešila da ipak promenim fokus sa lignji na druge sastojke, i to začinsko bilje koga ovih dana imam u izobilju. Maslinovo ulje, beli luk i vino se podrazumevaju. I dobila sam jelo neverovatnog ukusa i mirisa. Znate ono kad uživate u nekom jelu ne samo dok ga jedete već satima posle toga, neko zadovoljstvo i radost vas obuzimaju dok pokušavate da se prisetite tog skoro magičnog iskustva.

I korica limuna, nju sam zaboravila, ona je u ovom jelu imala veoma važnu ulogu. Nećete verovati koliko to pravi razliku, definitivno nije isto kao kad stavite sok od limuna. Praveći limunade ovog leta sačuvala sam puno limunove i limetine kore u zamrzivaču. Sad to često koristim u raznim stvarima, i moram da vam kažem to mi je ovog leta veliko kulinarsko otkriće. Ono što je važno da znate kod upotrebe ove kore je da ona sadrži dosta pesticida u sebi, i da je zbog toga najbolje da koristite organski limun, ili bar da ga potopite u vodu na više sati.

Lignje sa začinskim biljem

Sastojci:

1 kg svežih lignji, trup seckan na kolutove, plus pipci (pogledajte ovde kako da očistite lignje)

Krupna so i biber

3 kašike maslinovog ulja

4 čena belog luka, isečenog na tanke listiće

2 ljutike (shallot), iseckane

1 -2 kašike, sitno iseckne korice limuna

1 grančica svežeg ruzmarina, sitno iseckana

1 kašika svežeg origana, iseckanog

5 grančica timijana, sitno iseckanog

2 kašike vlašca, iseckanog na sitne krugove

1/2 šake peršuna, iseckanog

1/2 šolje suvog belog vina

So i biber

Priprema:

Isečene lignje dobro osušite papirnatim ubrusom. Utrljajte u njih so i mleveni biber.

U većem tiganju zagrejte maslinovo ulje na jakoj vatri, pržite lignje u 4 ture, ako ih stavite sve odjednom dobićete kuvane lignje, jer one puštaju dosta tečnosti. Lignje se prže dosta brzo, 1-2 minuta, kada meso postane “nategnuto”. Kad su lignje gotove prebacite ih u drugu posudu a u tiganj stavite novu turu. Budite pažljivi jer ume ulje dosta da pršti dok se lignje prže, najbolje da stavite onaj specijalan rupičasti poklopac na tiganj (splatter screen). Pošto ste lignje ispržili, smanjite temperaturu na srednje jaku i propržite ljutiku i beli luk, oko 1 minut, dodajte iseckan ruzmarin, timijan i origano, limunovu koru, i na kraju sipajte belo vino. Kuvajte oko 2-3 minuta uz mešanje, dodajte soli i mlevenog bibera, ako je potrebno. Stavite u tiganj lignje da se zagreju, isključite ringlu, i na kraju dodajte iseckan peršun i vlašac.

Služite lignje odmah uz predhodno pripremljen bulgar, ili kus kus, ili palentu, ili kuvani krompir i blitvu.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Paradajz, Pasta

Makaroni sa votkom (Penne alla Vodka)

July 2, 2015 3 Comments

Znam, zvuči neobično, ali ovo jelo se često služi i rado jede po ovdašnjim italijanskim restoranima. Vrlo je ukusno i jednostavno za pravljenje. Ono se po pravilu pravi od penne makarona i paradajz sosa u koji ide votka i slatka pavlaka. Smatra se da votka dobro sjedinjuje slatku pavlaku i paradajz, iskreno slabo se razumem u hemiju pa ne znam da li je to glavni razlog njene upotrebe. Moguće da postoje i neki drugi motivi:)

Sastojci za 6 osoba:

1/2kg penne makarona

½ šake soli

100g pančete, iseckane

1 kašika maslinovog ulja

3 čena belog luka, sitno iseckana

800g celih komada paradajza u konzervi ili 10 manjih komada paradajza (ako su iz konzerve rukama ih izgnječite, ako su sveži iseckajte ih, najbolje bez kožice)

So i biber

80ml votke

150ml slatke pavlake

¼ kašičice izrendanog oraščića

Puna šaka sveže izrendanog parmezana

Priprema:

Zagrejte pun lonac vode, u koji ste stavili pola šake soli, do ključanja.

Za to vreme napravite sos. U većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, propržite iseckanu pančeru zajedno sa maslinovim uljem dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani beli luk i pržite ga oko pola minuta. Zatim dodajte izgnječen paradajz, so i mlevni biber, malo smanjite vatru, i kuvajte sve oko 15 minuta uz povremeno mešanje.

U međuvremenu sipajte pastu u ključalu vodu i kuvajte je prema upustvu na pakovanju, obično oko 12 minuta. Ostavite pola šolje vode u kojoj se kuvala pasta sa strane.

U sos umešajte votku i slatku pavlaku, i kuvajte uz mešanje oko 2 minuta. Na kraju dodajte izrendan oraščić.

Oceđene makarone stavite u šerpu u kojoj se kuvao sos, isključite vatru, sve dobro promešajte i na kraju dodajte izrendan parmezan. Proverite da li je jelo dovoljno slano, i ukoliko vam se čini da je previše gusto dodajte vodu koju ste sačuvali. Služite odmah, najbolje uz zelenu salatu.

Priče iz Amerike

Can you speak srpski?

June 23, 2015 32 Comments

Uskoro putujemo za Srbiju, cela porodica, nismo tamo bili odavno. Veoma se radujem, ali ima nešto što mi stvara malu nelagodu, nešto kao krivica, mada ne bi trebalo da se tako osećam. Ali znam, kad budem videla razočaranje na licima ljudi u Srbiji pošto čuju srpski moje dece, neće mi biti svejedno. Sigurna sam da slično osećanje delim sa mnogim ljudima iz naše emigracije, retko se piše o tome, u stvari radije se ćuti, to je kao neki tabu, ali treba glasno reći, jeste problem je, i nije da se ne trudimo, ali nekad je život jači od nas.

A veoma je tešto ubediti ljude u Srbiji da je učenje srpskog jezika za decu emigranata, pogotovo onu koja su rođena i žive „preko bare“, veliki izazov. I meni je to bilo čudno pre nego što sam se odselila iz Srbije, razmišljala sam, kako je moguće da deca naših ljudi loše ili uopšte ne pričaju naš jezik, ali kasnije sam shvatila da je to ovde veoma česta pojava, više pravilo nego izuzetak.

Bez obzira na veliki trud da svojoj deci prenesemo znanje i ljubav prema našem jeziku, za moju decu, i uopšte decu naših iseljenika, srpski je neka vrsta egzotičnog jezika, koji koriste mama i tata, i par njihovih prijatelja, kao i family from Serbia. On im ne pomaže da se snađu u svakodnevnom životu, i bez srpskog jezika sasvim normalno funkcionišu.

Ako u blizini ne postoji velika zajednica naših iseljenika sa decom, kao ni škole koje samo veće emigrantske zajednice mogu sebi da priušte (recimo Rusi, Kinezi ili Grci), vrlo je mala šansa da se jezik održi. Od naših srpskih prijatelja ovde, samo jedno dete dobro priča srpski i to zato što su ga sve vreme čuvale bake i deke iz Srbije, i zato što još nije krenulo u školu gde će biti izloženo isključivo engleskom jeziku.

Mnogo smo vremena i truda potrošili učeći našu decu srpski, sa prilično jadnim rezultatom. Kod kuće suprug i ja isključivo pričamo na srpkom, i deca, istina, sve razumeju, ali kad treba da pričaju, tu nastaju muke. Nije mi važan akcenat, trudim se da budem realna, ali mešanje rodova, „gađanje“ padežima, uopšte problemi da se izgovore neki reči, to me izluđuje. Neverovatno je i to da naš sin, koji je nedavno napunio šest godina, ume sasvim pristojno da čita ćirilicu kao i da na njoj piše, ali eto pričanje mu loše ide. Iskreno, kad deca savladaju čitanje i pisanje na engleskom, saladavanje ćirilice nije baš veliki izazov, čak je i moj sin primetio kako je mnogo lakše. Kad dođemo u Srbiju, rekla sam sebi, kupujem sliku Vuka Karadžića i kačim je u sobu moje dece, to je moj mali čin zahvalnosti tom čoveku zbog koga imamo tako jednostavno pismo, a ne kаo ovde što se deca zlopate, godinama uče da čitaju i pravilno speluju reči. Mada, srpski i nije baš lak jezik za učenje, neki bi rekli da je idealan za lomljenje jezika, kad se naređaju suglasnici stvarno nije lako da se izgovore reči, a tek koliko su duge...

Muž i ja smo dugo lupali glavu i pravili strategiju kako da naučimo decu srpski. Između ostalog smo počeli da im puštamo crtaće na srpskom. Problem je bio u tome što je produkcija uglavnom bila zastarela a prevodi i sinhronizacija na srpski loši, jedino im se Baltazar dopao. Probali smo sa čitanjem knjiga na srpskom, ni to nije išlo. Retko koja knjiga im se dopala, stare bajke više nisu relevantne, Čika Jovine pesmice su čak i meni kao detetu bile malo anahrone, mnogo nekih slikovnica i knjiga loše napisano ili prevedeno, i valjda je neka moda da ceo tekst bude napisan velikim štampanim slovima. Nekako pored ovdašnjih knjiga na engleskom, koje su sjajno ilustrovane i sa veoma interesantnim pričama, naše ne mogu da dođu do srca naše dece. Vide deca i sama, imaju i ona neki ukus. Ni duži boravci babe i dede ovde kod nas nisu popravili situaciju. Komunikacija preko skajpa takođe je imala limitirani uspeh, jer ko ima iskustvo sa tim zna koliko je teško decu naterati da sede mirno pred kompjuterom i pričaju sa odraslima. Teme preko skajpa su vrlo ograničene, uglavnom se svode na priču o vremenu i sportskim dešavanjima, bar u mojoj porodici. Ipak, za nas je skajp zlata vredan, da vidite kad sin izgovori, Deda, Đoković pobedia!, svima se momentalno popravi raspoloženje. Mislim se u sebi, hajde da probam neki alternativni način. Jedno vreme sam im punila glavu pričama kako samo posebni ljudi mogu da pričaju srpski, kako kad pričaš srpski mozak ti brže radi, onda su počela da idu okolo i da to isto ponavljaju komšijama i prijateljima, You know, Loren, my family is very special. You know why, because we speak Serbian. Rešili smo da ipak odustanemo od tog pristupa. Zatim smo počeli da pozivamo prijatelje Srbe u goste, mislili smo eto tako će videti da i drugi ljudi koriste taj jezik, Sada samo na srpkom pričamo, davala sam im instrukcije. Jednom se sin tako zatvorio u kupatilo i ne izlazi, uđem, pitam ga šta se dešava, kaže, Mama, but my brain can’t talk Serbian. Ok, možda sam ipak malo preterala.

Deca, pritisnuta sa jedne strane srpskim a sa druge engleskim, počiju da razvijaju neki njihov englesko-srpski jezik, neki ludi miks dva jezika. Pored toga što u rečenici mešaju srpske i engleske reči, primenjuju gramatiku engleskog na srpske reči i obrnuto. Tako lak za nokte postaje laktes for noktes, mačke mačkas, nogice legice, phone is punning (telefon se puni), baba i deda su babi i dedi, itd.

Nije kraj sveta ni ako deca ne pričaju srpski, ali ipak stalo mi je da ih tome naučim. Želim da moja deca mogu lepo da komuniciraju sa porodicom, rođacima i prijateljima iz Srbije, i da preko jezika upoznaju i srpsku kulturu. Upoznavanje kulture koja je toliko drugačija od ove u kojoj odrastaju će ih obogatiti i pružiti drugačiju perspektivu na život i svet. Ne treba zanemariti ni blagotvorni uticaj koji učenje jezika, samo po sebi, ima na ljudski mozak.

I na kraju, neću da mi kukaju kad budu odrasli ljudi zašto ih nisam učila. Poznajem ovde par starijih ljudi našeg porekla, druga generacija, njihovi roditelji su došli pre gotovo sto godina iz naših krajeva. I dalje su ponosni na svoje poreklo, idu u spsku crkvu, ali ne znaju srpski, ponekad nešto probaju da izuste, ali ja to jedva da razumem. Žao im je što ne znaju naš jezik, ali objašnjavaju kako je njihovim roditeljima bilo najvažnije da im deca perfektno pričaju engleski, bez akcenta, da bi se što bolje integrisala u društvo. Danas ipak nije tako, i poznavanje više od jednog jezika može samo da bude prednost i privilegija.

Ne, neću se smiriti dok ga ne progovore dobro. Deca ko deca, uvek idu linijom manjeg otpora, ali ja znam za staru poslovicu koja kaže Bez muke nema nauke.

Dakle, pre nego što počnete da kritikujete sunarodnike u inostranstvu, zapitajte se da li ste vi uspeli vašu decu da naučite da odlično vladaju nekom veštinom. To je upravo ono što mi pokušavamo. Nije da nam nije stalo do toga da naša deca dobro pričaju naš jezik, nego nije uopšte lako, iako dosta radimo na tome.

Ništa, ostaje mi da sačekam da još malo porastu pa da ih pošaljem da ceo raspust provedu u Srbiji na “summer camp“-u. Bez mame i tate da se nađu pri ruci kao prevodioci, možda će konačno da progovore srpski.

Branč, Francuska kuhinja, Glavna jela, Jelo za 30 minuta, Pečurke

Dinstane pečurke sa kremastom palentom

June 15, 2015 10 Comments

Odlična ideja za branč iliti kasni doručak. Savršen obrok koji se brzo i lako priprema. Kod nas je veoma često na trpezi, zato što sam veliki ljubitelj pečurki i palente.

Možete da kombinujete razne pečurke i gljive, na gornjoj slici su tamni šampinjoni i sušene bukovače, a na donjoj šampinjoni i sveže šitaki pečurke. Na gornjoj slici sos je obogaćen slatkom pavlakom, na donjoj ne. Ipak, preporučujem vam da uvek koristite puter i timijan.

Sastojci za 4 osobe:

250g svežih šampinjona, belih ili tamnih (krimini)

200g svežih šitaki pečuraka

1 kašika maslinovog ulja

2 kašike putera

2 ljutike (shallot) ili jedan srednji crni luk, ili 3 mlada luka, sitno iseckana

4 grančice timijana (alternativa je majčina dušica)

1 lovorov list

So i biber

½ šolje vode ili supe

½ šolje slatke pavlake

Za kremastu palentu:

750ml vode

150ml mleka

100ml slatke pavlake

1 kašičica soli

250g palente

1 šaka Parmezana, izrendanog

Priprema:

Nemojte da perete već vlažnom papirnatom salvetom uklonite svu prljavštinu sa pečuraka. Iseckajte ih, ja više volim kad su krupniji komadi.

Zagrejte maslinovo ulje i puter u šerpi i dodajte iseckan luk. Zatim dodajte timijan i lovorov list, tako će bilje da ispusti svoju aromu. Onda, posle 2-3 minuta, umešajte iseckane pečurke. Dinstajte ih dok ne počnu da ispuštaju tečnost, oko par minuta. U međuvremenu dodajte so i dosta bibera. Na kraju umešajte slatku pavlaku i vodu.

U drugoj šerpi zagrejte vodu, mleko, slatku pavlaku i so. Kada tečnost počne da ključa, smanjite vatru, i počnite da dodajete palentu uz stalno mešanje. Kad smesa postane gusta, sklonite je sa vatre i umešajte izrendani Parmezan. Dodajte još soli ako je potrebno.

U dublje činije stavite palentu i preko nje dinstane pečurke sa sosom. Služite jelo odmah.

Francuska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Losos, Paradajz, Riba, Tikvice, Zdravo

Fileti lososa sa povrćem pečeni u papiru

June 8, 2015 14 Comments

Nije mi jasno kako se ovaj recept nikada nije našao na blogu, ovo mi je jedan od omiljenih načina pripreme ribe.

En papillote je francuska tehnika obrade namernica uz pomoć pare. Povrće i riba se kuvaju unutar paketa, koji je napravljen od papira za pečenja, i time se omogućava da se u pari ukusi i mirisi lepo sjedine. Ova tehnika ne postoji samo u francuskoj kuhinji već i u drugim delovima sveta gde se umesto papira koristi lišće banane, kukuruza, itd.

Za 4 osobe sastojci:

4 srednja komada fileta od lososa

Krupna sos i mleveni crni biber

4 manja komada ljutike (shallot) ili crvenog luka, tanko isečenog na kolutove

2 manje tikvice, zukini ili žute, tanko isečene na kolutive

2 šake čeri paradajza, prepolovljenog

8 kašika belog suvog vina

4 kašike maslinovog ulja

1 limun

Svež bosiljak

Papir za pečenje

Priprema:

Najpre napravite paketiće od papira za pečenje u kojima će se peći riba.

Isecite veće komade papira dužine oko 25cm. Presavijte ih i isecite tako da dobijete oblik srca.

Na donju polovinu stavite po četvrtinu ukupne količine luka, tikvica i paradajza. Tome dodajte četvrtinu belog vina i maslinovog ulja, kao i so i biber prema ukusu. To sve promešajte prstima i na to stavite po komad fileta od lososa koga ste posolili i pobiberili. Sva četiri paketića od papira zatvorite tako što ćete ivice zavrtati, krenite od početka srca (vidi sliku). Kada ste dobro zatvorili papir probajte malo da okretanjem istog promešate sadržaj. Onda ih stavite na tanji pleh i tako ostavite ne duže od 15 minuta.

U međuvremenu zagrejte rernu na 205C. Pecite ribu oko 10-15 minuta, zavisi od debljine fileta. Prilikom služenja pazite da vas vrela para ne opeče dok otvarate papir. Ribu pospite limunovim sokom i bosiljkom, i najbolje je da je služite uz kuskus koji ste sipali u papir da pokupi tečnost i ukuse.

Američka kuhinja, Badem, Prilog, Tikvice, Zdravo

Neodoljive tikvice-špagete

May 29, 2015 7 Comments

Čitala sam skoro neki članak u Vašington Postu, što je dokazano i opsežnim istraživanjem, da loš izbor hrane utiče na gojaznost a ne nedostatak fizičke aktivnosti. Mogli su i mene da pitaju, ja bih im isto to rekla, i sama sam došla do istog zaključka. Nema veze koliko ste fizički ativni ako ne sredite ishranu tj. smanjite unos kalorija, ništa od “zmijskog tela”. A često se dešava da vam baš zbog te fizičke aktivnosti telo traži, jaču, kaloričniju hranu.

Pre desetak dana sam učestovala na nekom događaju, zove se Warrior Dash. Iako se skoro desio slabo ga se sećam, bila sam pod takvim adrenalinom da mi cela trka izgleda kao u nekoj sumaglici. Pre par meseci nas je drugarica, koja puni 45 godina, pozvala da učestvojemo u njoj. Ovde je to popularan način proslavljanja značajnih brojki, u fazonu “i dalje se ne dam”. Neko je rekao, kada smo pričali o knjizi Hunger Games na sastanku mog kluba knjige, Ivana bi pobedila na jednom takvom takmičenju, i priznajem, primila sam se, prihvatila sam rado poziv. Dva dana pred početak trke, kada je trebalo da dam saglasnot da organizatora oslobađam bilo kakve obaveze ako mi se nešto desi, pa i ono najgore, tu mi je već zastala knedla u grlu. Onda mi je muž saopštio da je skoro na tom događaju neki lik preminuo, zbog srca, tu sam već počela da paničim, Bože, ko me natera da se upuštam u ovu trku! Pogledala sam nekoliko videa da vidim na šta liči trka, i bila sam baš preplašena. Ta trka se sastoji od 12 prepreka, plus preskakanje vatre, i one mnogo gore izgledaju uživo nego na videu. Samo polako, rekla sam sebi i krenula na trku.

Evo kako su izgledale neke od prepreka: u rupi punoj blata pokušavate da se uspenjete na neverovatno strmo brdašce, a posle par sekundi stajanja u mestu više ne možete da izvučete noge iz blata, oko 50 metara puzite po blatu jer tik iznad vas je bodljikava žica, pentrate se po svim mogućim konstrukcijama, verete uz konopac, prelazite preko klizave grede a ispod vas ambis, onda monkey bars, i svašta još, kao što rekoh slabo se sećam. Uz to sve vreme trčite uglavnom kroz šumu, nizbrdo i uzbrdo, kroz blato, ono duboko, pa kroz potok, a baš bilo upeklo taj dan. Bila sam skroz prekrivena blatom, najteže mi je palo pranje hladnom vodom posle trke. Tu sam videla devojku sa polomljenom rukom, samo su joj privezali granu drveta. Kažem vam, prave Hunger Games. Tokom trke viđate raspale patike i delove odeće. I nije bilo samo do snage, kada se verete po konopcima, spretnost je vrlo važna. Viđala sam muškarce-snagatore kako samo što ne zaplaču dok neuspešno pokušavaju da savladaju prepreku. Uspela sam da ih sve savladam, i sreća da sam bila u grupi, pa smo jedni druge čekali, jer ko zna kako bih završila. Kada ste tako puni adrenalina ništa vam ne izgleda nemoguće. Više se ne plašite i ne razmišljate o potencijalnom riziku, nego samo gledate kako da savladate prepreku, korak po korak.

Razmišljala sam o tome kad sam poslednji put bila tako blatnjava, kad sam izgledala tako divlje i “oslobođeno”, verovatno u detinjstvu, ili je to ipak bilo kasnije, pala mi je na pamet eksurzija u Stražilovu i kupanje u Savi na blatnjavoj obali.

Posle trke rekla sam mužu, idemo da se negde ubijemo od hrane. Chick-fill-A mi nije baš bio na umu, ali bila je provala oblaka pa nismo imali puno opcija. Ipak sam se “ubila” od pomfrita i verovatno nadoknadila sve izgubljene kalorije od trke.

Ipak, meni fizička aktivnost mnogo znači. Jeste, od nje mi raste apetit, ali zadovoljstvo je neizmerno. Joga, trčanje, pa čak i taj intezivni barre traning, nešto kao pilates, doprinose mnogo mom dobrom fizičkom i mentalnom stanju. Za to ne postoji alternativa.

Ništa, jedino što mi preostaje je da se ovog leta fokusiram na niskokalorične i zdrave obroke. Ovo jelo sa tikvicama je jedno od njih. Delim mišljenje moje prve komšinice i mog muža da je to najbolje jelo sa tikvicama koje sam u životu jela.

Fora je u tome što su one divno hrskave, i iskreno svi sastojci savršeno idu jedni uz druge. Sos od jogurta i bulgar su odlični prilozi za ovo jelo.

Ovo jelo je još jedan od dokaza koliko je tekstura važna, i kako jedan te isti sastojak varira od toga kako je isečen ili oblikovan, pomislite samo na testeninu. Takođe, na kvalitet jela utiče i to da što su korišćene veoma mlade tikvice, a one su tako dobre, skoro sirove mogu da se jedu. Brzo i lako se spremaju, najviše će vam vremena otići na seckanje tikvica, ali videćete vredi.

Tikvice-špagete sa sosom od jogurta i začinskog bilja

Sastojci za 4 osobe:

1 šaka sirovog badema
750g mladih zukini i žutih tikvica
1 kašičica soli
2 kašike maslinovog ulja
2 velika čena belog luka, iseckana na tanke listiće
1/4 kašičica bibera
1 šaka sveže izrendanog parmezana

Sastojci za sos:

1 šolja jogurta
1/2 šolje pavlake ili grčkog jogurta
1 kašika iseckane sveže mirođije
1 kašika iseckanog peršuna
1 kašika isckanog vlašca
1 kašika soka od limuna
So i biber

Prilog: bulgar

Priprema:

Najpre badem istucite kuhinjskim čekićem u zatvorenoj kesici i onda ga pecite na tiganju, nekoliko minuta, dok ne pobraoni.

Napravite sos od jogurta tako što ćete pomešati sve sastojke.

Tikvice isecite na vrlo tanke i duge trake da izgledaju kao špagete. Pomešajte ih sa solju i ostavite u đevđiru da ispuste tečnost, oko 30 minuta. Zatim probajte rukama da iscedite preostalu tečnost iz njih, nemojte previše da ih stiskate jer ćete im uništiti oblik.

U dubljem tiganju ili voku zagrejte maslinovo ulje na jakoj temperaturi, dodajte mu iseckan belik luk, samo da zamiriše, i stavite četvrtinu tikvice da se proprže. Dakle, nemojte stavljati celu količinu, jer onda tikvice neće biti hrskave. Pržite oko 3 minuta uz mešanje. Ponovite isto sa preostalim tikvicama. Kada se skuvali tikvice umešajte sveže izrenadan parmezan, mleveni biber i so, ukoliko je potrebno.

Pospite tikvice prepečenim bademom, i služite ih uz preipremljeni bulgar i sos od jogurta i začinskog bilja.

Američka kuhinja, Maline, Napici

Savršena limunada

May 20, 2015 11 Comments

Iliti limunada sa voćem i začinskim biljem. Ovo je trenutno najpopularnije piće u našoj kući. Skoro svaki dan ga pravimo. Deca obožavaju da prave ovakvu limunadu, a i da je piju. I ranije smo je rado pravili i konzumirali, jedino smo odskoro počeli da dodajemo voće, i to razno, bobičasto voće, grejpfrut, ananas, itd. Došli smo do zaključka da su ipak maline najbolje. Mi koristimo smrznute, jeftinije su a i dodatno hlade napitak.

Bili smo skoro u nekom fensi restoranu u Njujorku, i probali smo nešto slično, zapravo isto, samo što su korišćene izgnječene kupine. Ipak, naša limunada je još ukusnija, jer smo dodali bosiljak, pored nane. Da, on se super slaže sa limunom, i malinama. Takođe, koristili smo tajlandski bosiljak, on ima malo slatkastu aromu. Ja bih stavila i matičnjak, ali nije mi nikao ove godine.

I mi uvek mešamo limun i limetu. Ja obožavam limetu, pogotovo u koktelima, savršeno ide uz skoro sve. Tu je i đumbir, sitno iseckan, daje dobar ukus a i veoma je zdrav.

Izbegnite šećer i dodajte med, ukoliko hoćete zdravu varijantu. Meni je dobra i kad nije zaslađena uopšte.

Sastojci:

1/2 limuna ili limete po osobi

1 manji komad svežeg đumbira, očišćenog i sitno iseckanog

Šećer ili med prema ukusu

3-4 kašike listića svežeg začinskog bilja (nana, matičnjak, bosiljak)

2 pune šake zamrznutih malina

Puno kocki leda

Voda

Priprema:

Iscedite limun i limetu u većem bokalu. Dodajte iseckani đumbir, i šećer tj. med. Dobro promešajte dok se šećer ne rastvori. Dodajte začinsko bilje i krajem od varjače probajte da ga malo izgnječite, da bi pustilo aromu.

Stavite maline, njih takođe možete da malo izgnječite, ili ih ostavite cele. Promešajte sve. Dodajte puno leda i na kraju vodu. Još jednom promešajte limunadu i služite je.

Možda nije loše da stavite u čaše, pored slamčica, i izdužene kašičice, da bi lakše nahvatali voće.

Sledeći put vam pravim još jedan savršen napitak, koji nikad ne stignem da uslikam jer se odmah popije. U pitanju je koktel sa izblendanim ananasom, đumbirom i sokom od limete, belim rumom i šampanjcem. Nazvalali smo ga Sponge Bob (Bob Kockalone) i sad ga uvek pravimo kad su neka veća okupljanja, gosti ga obožavaju.

Pade mi na pamet i ovo piće sa voćem i bosiljkom, pronađite ga ovde.

Uživajte!

« Previous 1 … 43 44 45 46 47 … 67 Next »