Nica je jedno gospodsko mesto. Dovoljno je da vidite taj grad iz daleka kako ponosno stoji na obali, uokviren morem i Alpima. Kad uđete u Nicu, tek tada ćete biti očarani arhitekturom, šetalištem, trgovima, restoranima, uskim ulicama, i veličanstvenim pogledom sa brda Colline du Château.
Otuda ne čudi što ovaj grad bio omiljena turistička destinacija, još od 19. veka. Ali u početku njega su posećivali samo zimi, ne leti kao danas, i to iskuljučivo bogata klijantela iz severnijih krajeva Evrope, posebno Englezi i Rusi.
Gledala sam jednom neki dokumentarni film o kojem je jedna vlasnica poznatog hotela iz Nice pričala kako se jedna vrlo bogata plemkinja iz Rusije, koja je bila stalni gost, posle oktobarske revolucije nikada nije pojavila, a ostavila je hotelu na čuvanje dragocen nameštaj i nakit. Ne sećam se tačno šta se desilo na kraju, kome je to pripalo, ali ko zna koliko je bilo takvih priča. I danas se oseća prisustvo Rusa, postoji ruska crkva a i ruski turisti i dalje vole da posećuju ovo mesto.
Posle boravka na Antibima, mi smo u Nici odseli u hotelu koji se nalazi odmah uz aerodrom, tako smo sutradan peške došli do njega, što nam je puno značilo. Tu prolazi voz koji ide kroz grad i odlično je sredstvo za prevoz. Šetali smo se od istoka ka zapadu, i sada ćete videti šta smo sve lepo videli u Nici. Plus, na kraju putopisa vas čeka recept za čuvenu salatu iz Nice.
Najpre smo izašli na čuveno šetalište Promenade des Anglais, koje je dugo oko 7 kilometara. Ono se pruža uz dugačku plažu koja je pokrivena ne tako udobnim oblucima. Ionako je šteta ovde boraviti na plaži pored takvog grada.
Sa druge strane šetališta se nalazi drvored palmi, a iza njih se nalaze grandiozne zgrade u kojima su često smešteni hoteli. Fasade zgrada su najčešće žute, oker, narandžaste i crvene boje. Nica je i dalje zadržala duh Belle epoque, perioda koji je trajao od 1871. pa do Prvog svetskog rata, i koga odlikuje eklektična arhitektura inspirisana Art deco stilom.
Popularno mesto za obilazak je Place Massena, ogroman trg uokviren crvenim zgradama u čijem se centru nalazi fontana.
Kad se uvučete u središte grada, ulice postaju uže, ali tu su mali trgovi koji su često načičkani restoranima i pijacama. Najlepši je stari istorijski deo, tu je najživlje. Ako malo zađete severno, možete da vidite uske ulice koje izgledaju kao od pre sto godina, sa fasadama živopisnih boja, zelenim žaluzinama i sa raširenim vešom koji se suši.
Ipak, moja prva asocijacija na Nicu su slike Anrija Matisa na kojima je prestavljao dame uhvaćene u nekom intimnom trenutku. Međutim ono najfascinatnije na tim slikama je prikaz balkona ili prozora sa pogledom na more. Žaluzine, zavese, balustrade, palme na promenadi i plavo more prosto vas mame da budete deo te scene. Ako je neko mogao bolje da opiše atmosferu leta na Mediteranu, onda je to Matis. Slučajno smo naišli na tablu okačenu na zgradi u kojoj je on nekad živeo i stvarao. U gradu se nalazi i njegov muzej, ali ga nismo posetili, jer kad putujete sa decom mora da se pravi puno kompromisa. U nekom trenutku se iscrpe sva sredstva pomićivanja i ucenjivanja da bi se videlo što više stvari.
Ipak, najimpresivnije je brdo Colline du Château, sa koga puca neverovatan pogled na grad. Kako krenete da se penjete na to brdo, gde god vam padne pogled, sve izgleda impresivno. Tu je i vila u kojoj je snimnjen film Tender Is The Night, rađen po istoimenom romanu Skota Ficdžeralda, koju trenutno čitam. Negde na vrhu brda se nalazi vodopad, veštački stvoren, taman da se malo osvežite posle ne baš tako prijatnog pentranja.
Zanimljivo je da je ovaj grad osnovan 350. godine pre nove ere od strana Starih Grka. Tada je dobio ime Nikai.
Nica je grad u kome se prepliću francuski i italijanski uticaji. Nekada je ovaj grad pripadao italijanskog kneževini Savoj pa je 1860. postao deo Francuske. Tada se puno Italijana odselilo iz ovog grada. Ipak njihov uticaj se i dalje oseća, posebno kada je hrana u pitanju.
Nisoaz salata (Salata iz Nice)
Ova salata je jedna od onih koja se priprema od raznih ostataka prethodnih jela. Ne morate nužno da se držite svih sastojaka koje sam stavila u receptu, koristite šta god vam je pri ruci. Možete salatu da služite gostima kao predjelo, ali je odlična i kao letnji ručak preko radne nedelje.
sastojci za 2-3 osobe:
300g mladog krompira, ispečen
150g boranije
2 jaja
1 konzerva tune
3-4 inćuna
100g zelene salate, oprane i iseckane
2 šake paradajza, čeri ili običan, iseckan
1 manji krastavac
1 šaka maslina
1 kašika kapra
za preliv:
80ml maslinovog ulja
2 kašike sirćeta od belog vina ili limunovog soka
1 kašičica dižonskog senfa
1 mali čen belog luka, sitno iseckan
So i biber prema ukusu
priprema:
Ispecite mlade krompiriće u rerni. Obarite boraniju ali da bude hrskava. Skuvajte jaja, oljuštite ih i isecite na četvrtine. Isecite krastavac i paradajz. U maloj teglici pomešajte sve sastojke za salatni preliv.
Na velikom tanjiru za služenje najpre stavite iseckanu salatu, pa preko nje ređajte preostale sastojke: krompir, boraniju, krastavce, paradajz, masline i skuvana jaja. U sredini stavite oceđenu tunu iz konzerve, pa preko nje inćune i kapar. Sve to prelijte salatnim prelivom kojeg ste dobro pomešali. Služite salatu odmah.
2 Comments