Domaća kuhinja Archives - Page 5 of 7

Bliskoistočna kuhinja, Dezerti, Domaća kuhinja, Orijentalna kuhinja

Baklava sa pistaćima i suvim brusnicama

January 10, 2019 8 Comments

Čini mi se da ne postoji nijedan kolač na svetu toliko popularan, od Mongolije na istoku do Maroka na zapadu, kao što je to baklava. Pravi se čak na tri različita kontinenta, u Aziji, Africi i Evropi. I u Americi je popularna, najviše zbog brojnih grčih restorana. Sećam se, tek sam došla u Ameriku, pa otišla u jedan grčki restoran i naručila baklavu sa grčkom (turskom) kafom, koja je takođe bila preslatka. Baklava je bila drugačijeg ukusa od naše, napravljena sa puterom i začinjena cimetom. Tad sam pomislila u sebi, ovo nije prava baklava. Posle sam shvatila da sve što nije naše ne mora da znači da nije “pravo”, osim toga kao da je važno.

Baklavu retko kad pravim, znate i sami zašto, to je kalorijska bomba i teško joj je odoleti, zato je spremam o velikim praznicima, kad znam da ću imati dosta gostiju. Iako su mi tulumbe #1 kolači, kad su u pitanju orijentalne poslastice, baklava je odmah iza njih, na drugom mestu.

Kad sam nedavno pravila baklavu, dosta sam istraživala o njoj, te sam saznala puno zanimljivih detalja o istoriji i rasprostranjenosti ovog kolača, u nastavku teksta postoji malo poglavlje o tome.

Ove baklave sam pravila za ovogodišnji srpski Božić, tačnije za cookie party koji sam organizovala za moje srpske prijateljice iz Baltimora. Htela sam da napravim nešto slično što postoji u Americi, svaka dama je donela kolače koje je spremila za tu priliku. Razni kolači su bili servirani (pri kraju posta možete da ih vidite), pa su svi mogli da ih probaju i da im se dive, i na kraju je svako izabrao kolače i odneo ih kući. Nadam se da će ovaj običaj zaživeti i u narednim godinama.

Ja sam se ovog puta odlučila da baklavu punim pistaćima i brusnicama iz više razloga. U poslednje vreme sam navučena na pistaće, u kombinaciji sa kardamonom, skoro sam objavila na blogu recept za izuzetan kolač sa ovim sastojcima. Došla sam do zaključka da su pistaći, koji se prodaju sa ljuskom blago posoljeni, odlični za kolače. Čak me ne mrzi da ih čistim. Zatim ih u multipraktiku sameljem. Vi naravno možete da umesto pistaća stavite mlevene orahe, ili bademe, čak i lešnike, sa kojima se takođe prave. Ili ih pomešajte.

Meni se kod ove baklave dopada gornji hrskavi sloj, sočan središnji i donji deo, pistaći krupno i sitno samleveni sa divnim kiselkastim ukusom brusnica. I ono što je najvažnije, kako prolaze dani, baklava je sve ukusnija.

Moglo bi se reći na prvi pogled da nije previše teško napraviti baklavu, ali kad krenete da tražite recepte, gde vam svi govore ovo je originalni način, ili nikako nemojte to i to, ili bolje je ovako, onda vam se učini da nema komplikovanijeg kolača za pravljenje do baklave. To i ne treba da iznenađuje, jer baklavu pravi toliko nacija. U suštini ne bi trebalo da bude većeg problema, ukoliko imate adekvatne fine tanke gotove kore, dobar fil, glasam za puter umesto ulja, i dobro pripremljen sirup.

I još jedna anegdota vezana za baklave. Jednom sam tako, dok sam bila u Istanbulu, naišla na divnu poslastičarnicu sa prelepim baklavama. I dok sam se spremala da “napadnem” jednu, moj muž, tada još dečko, me je fotografisao kako je sa velikim osmehom stavljam u usta. Kad ono, katastrofa, baklava je bila spremljena sa ovčijim lojem, potpuno nejedljiva, osmeh mi se momentalno ugasio:)

Istorija baklave

Iako se baklava smatra turskim kolačem, ona svoje korene vuče još iz Antičke Grčke i Rima. Već tada su pravljene poslastice sa tankim korama filovane orasima i medom. U Starom Rimu taj kolač je nosio interesantno ime – placenta. Veruje se da je današnji izgled baklava dobila u kuhinjama Topkapi dvorca u Istanbulu.

Zahvaljujući ogromnoj teritoriji na kojoj se prostiralo Otomansko carstvo, popularnost baklave se raširila na nekoliko kontinenta. Naravno, svaki region pravi baklavu na specifičan način, u zavisnosti od toga koji su ima sastojci dostupni. Tako se kod nas baklava pravi sa orasima u Turskoj sa pistaćima, mi stavljamo limun u sirup, u Iranu se stavlja ružina vodica. Takođe i upotreba začina varira, negde se stavlja u fil cimet, negde karanfilić, kardamon, itd.

Baklava pored klasičnog oblika u vidu romba ili kvadrata, može da ima razne oblike, recimo u vidu zamotuljaka ili “cigare”.

Nekada su baklave pravljene samo u bogatim kućama, i to za posebne prilike, uglavnom na velike verske praznike, i to kod Hrišćana, Muslimana i Jevreja. Kod nas su spremane za Božić i Uskrs. Pošto nekada nisu postojale gotove kore, samo oni najvičniji su mogli da naprave veoma fine tanke kore, to je određivalo kvalitet baklave, kao i broj listova kora.

Veruje se da je baklava uticala na nastanak štrudle, i to zahvaljujući otomanskim osvajačima koji su uspeli da u par navrata okupiraju deo Hazburškog carstva.

Baklava sa pistaćima i suvim brusnicama

Sastojci:

Pakovanje tankih gotovih kora od 1/2kg

350g + za posip pistaća, pečenih, oljuštenih i krupno i sitno samleveni u multipraktiku

150g suvih brusnica, iseckanih

3 mahune kardamona, istucanih u avanu

225g putera, otopljenog

Za slatki sirup:

360ml vode

300g šećera

2/3 šolje meda

1/2 limuna, iseckanog na kriške

Priprema:

Pripremite pravougaoni pleh, dimenzija 32 x 23 x 5 cm. Ja ga oblažem papirom za pečenje.

Zagrejte rernu na 165C (330F).

U jednoj posudi pomešajte samlevene pistaće, iseckane suve brusnice i kardamon.

Gotove kore isecite nožem na pola, da bi mogle da stanu u pleh.

Najpre poređajte 8 listova kora na dnu pleha, premazujući svaki sa otopljenim puterom. Za to koristite kuhinjsku četku. Pošto ste stavili osmi list kora, premažite ga puterom i preko njega stavite ravnomerno sloj pistaća i brusnica, oko 3 kašike. Zatim stavite dva lista kore, opet ih premazujući puterom, pa 3 kašike pistaća i brusnica, i tim redom dok ne potrošite smesu za filovanje. Na kraju će vam ostati par listova kora koje ćete premazivati preostalim puterom, dok sve ne potrošite.

Na kraju oštrim nožem isecite testo pre nego što ćete ga staviti u rernu, dijagonalno ili pravo. Ali dok sečete nemojte da idete do samog dna testa.

Pecite baklavu 50-55 minuta dok korica ne dobije zlatnu boju.

Dok se baklava peče napravite sirup ili agvu. U šerpici zagrejte vodu sa šećerom i medom, i u to stavite kriške limuna. Pošto je smesa ključala, ostavite je par minuta da se kuva. Skroz je ohladite pre nego što je sipate preko baklave koju ste upravo izvadili iz rerne.

Ostavite baklavu da se ohladi i dobro natopi sirupom. Baklavu pre služenja pospite mlevenim pistaćima.

Baklava najbolje ide uz tursku kafu.

Američka kuhinja, Domaća kuhinja, Krompir, Prilog

Kako da napravite savršen pire krompir (pire sa pečenim belim lukom & pire sa čedar sirom i vlašcem)

November 28, 2018 10 Comments

Nema jednostavnijeg jela od pire krompira, opet za mnoge je to veliki izazov, u šta ste se sigurno više puta uverili. Pošto je sad iza mene dugogogodišnje isprobavanje i usavršavanje, u početku sam čak pripremala onaj instant pire iz kutije, mislim da mogu sa velikim samopozdanjem da tvrdim da se ispod zaista nalazi recept za savršeni pire krompir. I ne samo to, tu su ideje kako da od pire krompira napravite još zanimljivije jelo, dodajući mu beli luk pečen u rerni ili čedar sir i vlašac.

Inače, pire krompir je retko jelo koje je podjednako popularno i u američkoj i našoj kuhinji. Kad bolje razmislim svuda po Evropi je veoma popularno. Pravi se kao prilog jelima za svaki dan, kao i za specijalne prilike. Meni je teško da zamislim sarmu ili punjene paprike bez ovog priloga. Takođe volim da ga jedem uz ćufte u paradajz sosu, pržene krmenadle, pačetinu, ćuretinu, goveđi gulaš, brisket (Američki kuvar, strana 96) i uopšte razna jela sa mesom. Iskreno, to je za mene nešto najlepše što možete da napravite od krompira.

Još malo da se podsetimo u čemu se sve koristi pire krompire:

u kroketima
u knedlama sa šljivama
u njokima
u pastirskoj piti
u piroškama

Moji novi video tutorijal kako da napravite savršeni pire krompir pogledajte ovde.

Sastojci:

1kg belog krompira

1/2 kašike soli

60g putera

200ml vrućeg mleka

Soli prema ukusu

Koja vrsta krompira se koristi za pire krompir?

Za pripremu pirea od krompira treba vam krompir koji ima u sebi puno skroba, a to je beli krompir. Pokušavala sam da pronađem koje su to sorte kod nas najbolje za pire krompir, ali nijedna mi nije zvučala poznato, kod nas se ionako razlikuju krompiri ne prema sorti već gde se uzgajaju. U Americi se tačno zna koje su sorte krompira za pravljenje pirea, a to su – Russet i Yukon gold. Ja koristim ovaj poslednji, zbog dobre teksture, puterastog ukusa i lepe boje.

Takođe je bitno da odaberete stariji krompir, koji ima deblju koru.

Da li se krompir kuva sa korom ili ne?

Naravno da možete da krompir kuvate sa korom, ali bojim se da nećete dobiti baš najlepši pire krompir. Osim toga dugo se i kuva, zato je najbolje da ga oljuštite, i iseckate na kocke, približne veličine, oko 2 cm dužine, i tako ih kuvate.

Inače, nekada se često pravio pire krompir sve sa korom.

Kako se kuva krompir?

Pored kuvanja u vodi, krompir može da se obradi na pari, kao i da se kuva u mleku. Od sva tri metoda, prvi je najlakši i najkraći, tako da ga najviše preporučujem.

Kod kuvanja krompira važno je da on ne upije previše vode, jer ga ona čini gnjecavim, tako da se kuvanjem na pari i u mleku to minimalizuje. Problem sa mlekom je taj što morate da pazite da mleko ne pokipi ili zagori, kuvanje na pari traje duže nego kuvanje u vodi. Ja zbog toga koristim sledeći trik – kad ocedim krompir ostavim ga par minuta u đevđiru da što više pare izađe iz njega, ali da se ne ohladi.

Iseckani krompir stavite u hladnu vodu, koju ste posolili, i kuvajte u šerpi dok krompir ne odmekne. Kad voda počne da ključa smanjite temperaturu, i kuvajte sve dok krompir ne postane mekan, to se najbolje utvrđuje ako ga sa lakoćom probodete viljuškom.

Kako izgnječiti krompir?

Postoje razne alatke za gnječenje, meni je obična gnječilica, ili kako se već zove, sasvim dovoljna. Možete krompir gnječiti i običnom viljuškom. Nemojte nikako da pire stavljate u blender, jer ćete dobiti užasnu, skoro gumenu smesu. Znam da neki ljudi koriste mikser, u tom slučaju najbolje da to bude na minimalnoj brzini.

Šta da dodate u krompir?

Mleko i puter, ako hoćete da dobijete savršen pire krompir, sve ostalo je bleda kopija. Može i slatka, iliti neutralna pavlaka, da se doda umesto mleka. Ukoliko ste posebno ambiciozni možete da kuvate mleko ili slatku pavlaku za začinima i začinskim biljem, u tom slučaju preporučujem lovorov list, muskatni oraščić, celo zrno bibera, timijan, ruzmarin i žalfiju. Posle ocedite mleko i stavite ga u izgnječen krompir.

Gledajući domaće recepte shvatila sam se da se kod nas dosta štedi na puteru i mleku, a tako nećete dobiti kremasti i izdašan pire krompir.

Dakle, iseckajte puter na manje kocke i onda ga umešajte u pire krompir još dok ga gnječite. On će se brzo istopiti. Zatim počnite da dodajete vruće mleko, ali postepeno, dok sve vreme gnječite krompir, i sve tako dok ne dobijete pire krompir odgovarajuće teksture i konzistentnosti.

Stavite u pire krompir soli prema ukusu, sve dobro promešajte i služite odmah.

Pire krompir varijacije

Postoji bezbroj dodataka za pire krompir, od krem sira, jaja, pržene slanine i masti, spanaća, itd, ali ja sam izdvojila dve meni najprivlačnije kombinacije – jednu sa čedar sirom i vlašcem, i drugu sa belim lukom iz rerne. Kad ih budete probali, videćete koliko su ukusni.

Pire krompir sa čedar sirom i vlašcem

150g sveže izrendanog čedar sira (može da bude beli ili narandžasti, važno je da ima izraženu aromu, sharp cheddar cheese)

1 kašika, iseckanog vlašca (može i mladi luk)

Izrendan sir umešajte u topao pire krompir, vlašac pospite pre samog služenja.

Pire krompir sa pečenim belim lukom

Uzmite 1-2 glavice belog luka, za 1 kg krompira, nožem odsecite 1/4 glavice luka, i onda sve delove uvijte u aluminijumsku foliju. Prethodno ih posolite i pospite sa malo maslinovog ulja. Stavite beli luk u rernu zagrejanu na 175C (350F) i pecite oko 1 sat.

Tokom pečenja luk će omekšati i dobiće divan slatkast, gotovo karamelizovan ukus, ni nalik onom svežem. To me podseti na ovaj sjajan recept Piletina iz rerne sa 40 čenova belog luka, to je još jedno jelo koje može da se jede uz pire krompir.

Kad se ispečeni beli luk prohladi, onda ga rukama istisnite iz ljuske, nema potrebe da ga ljuštite, a to nije baš ni lak posao. Belik luk izgnječite viljuškom dok ne dobijete ujednačenu smesu. Zatim je dodajte pire krompiru, sve dobro promešajte i služite odmah.

Domaća kuhinja, Paprike, Predjelo, Putovanja i hrana

Rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom (šetnja po restoranima Beograda i okoline)

August 29, 2018 5 Comments

Ovo leto je bilo vrlo uzbudljivo za moju porodicu, obeležila su ga putovanja. Muž i ja smo proveli u Srbiji dve nedelje, u dva navrata, a moja deca čitavih mesec i po dana. Ovog puta boravak je bio nešto drugačiji, i puni smo utisaka.

Odlasci u Srbiju, za nas iz Dijaspore, nisu obična putovanja. Pored dugih priprema i napornog putovanja, naročito ako živite “preko bare”, ona su obeležena nekim neobičnim osećajem, kao da ste prespavali odsustvo i sad ponovo živite svoj stari život. Neke stvari su se promenile, ali to je i dalje isto mesto, a i ljudi su isti. Zaista posebno iskustvo, i teško ga je opisati nekom ko nije živeo vani. Ipak, moram da priznam da kako godine odmiču, sve se više osećam kao turista, upijam samo ono najbolje, i trudim se da ignorišem manje lepe stvari. Kako da vam kažem, meni je sad i putovanje u javnom prevozu doživljaj.

Mislim da je obilazak restorana u Beogradu i okolini jedan od boljih načina da provedete vreme tamo. I dalje tvrdim da je to jedan od najuzbudljivijih stvari koje turistima nudi naš glavni grad. Lepi i maštoviti ambijenti restorana, dobra hrana, poslednjih godina značajno unapređena uticajima sa strane, i vrlo prihvatljive cene su dovoljan razlog da obiđete Beograd.

Ovog leta muž i ja smo odustali od obilaska super fensi restorana, jer smo hteli da što više vremena provedemo sa decom pokazujući im Beograd. Deco, ovde je fakultet u koji su mama i tata išli, ovo je bio naš omiljeni kafić, u ovoj zgradi su mama i tata živeli, ovde smo nekada radili, i taj rad. Obilasci nekih restorana i kafea su bili sasvim neplanirani, obično smo išli u onaj najbliži.

Neka mesta nisam stigla da uslikam, ali i ovako ima dovoljno materijala za jednu prijatnu šetnju po restoranima i kafeima Beograda i okoline. Uživajte!

Odlazak u prvi restoran je u isto vreme bilo naše najbolje iskustvo. Izdvojila bih izuzetan enterijer u kojem dominira zelena boja, obratite pažnju na zeleni pliš na stolicama, i odličnu hranu, koja predstavlja kombinaciju internacionalne i domaće kuhinje. Tu smo probali i moje omiljeno jelo – rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom. Toliko mi se svidelo ovo jelo da, kad sam se vratila kući u Ameriku, poželela sam da ga rekreiram u svojoj kuhinji, i opet sam bila oduševljena. Zbog toga se i našao na mom blogu. Komplimenti kuvaru Remixa.

Teško je zamisliti da sa ovim rolnicama možete da omanete kad ih iznesete pred goste.

Jedno popodne kiša nas je naterala da odemo u restoran Caruso, koji se nalazi na vrhu zgrade, koja je tačno preko puta hotela Moskva. Goveđa kolenica i kobasice su bile manje-više dobri, ali pogled na Terazije, i još dalje, posle kiše, je bio neprocenljiv.

Restorani u Beogradu 14-1 — Četiri dunje

Teško je opisati sreću kad u Beogradu naiđete na knedle sa šljivama. Ferdinand knedle su fenomenalan koncept.

Koristeći Google-ov pretraživač, uputili smo se u restoran Little Bay. Ne znam šta sam tačno očekivala, ali kad sam ušla unutra, potpuno sam bila iznenađena enterijerom. U nekom naoko privremenom objektu nalazi se svečana soba sa galerijama, i sve zajedno podseća na omanje opersko pozorište. Muzika, kao i jelovnik, su vrlo klasični.

U kafeima lanca Kafeterija smo bili u više navrata, imaju lepe kolače. Ne znam kada su se otvorili, ali sada ih ima svuda po centru grada. Ja bih izdvojila kafe u kralja Petra ulici, zato što se nalazi u zgradi koja predstavlja jedan od najlepših primera secesije u Beogradu. Zgradu je projektovao David Azrijel, i u njoj je bila smeštena prva moderna robna kuća u Beogradu. I kao kafe danas izgleda odlično.

Ako mene pitate, kao i moje prijatelje-zemljake koji žive u Americi, Ada Ciganlija je jedno od najboljih mesta u Beogradu. Nije samo do prirode, nešto je i do brojnih, opuštenih, restorana na obali.

Pošto smo došli u Srbiju, sutradan smo već slavili rođendan mom sina, to mu je bila želja, na ranču Sava. Rezervisali smo ovu sobu na fotografiji, doduše deca su sve vreme bila na igralištu koje pripada restoranu. Nadam se da kad sledeći put dođem tamo da ću moći da iznajmim brodić za vožnju po Savi, to mi je velika želja.

Kad smo kod Save, ponovo smo bili u restoranu Etno kuća na Zabranu. Ako volite tradicionalnu hranu i ambijent, i vodite decu sa sobom, to je onda pravo mesto za vas.

Još pregleda beogradske gastro scene pogledajte ovde i ovde.

Rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom

Sastojci sa osam rolnica:

4 crvene paprike, može i babure ako nemate drugog izbora

1/2 šolje izmrvljenog zrelijeg domaćeg sira ili grčke Fete

2 kašike kisele pavlake

2-3 šake mlade rukole

So prema ukusu

1 kašika maslinovog ulja

1 kašika pesta od bosiljka, ovde pogledajte kako da ga napravite

1-2 kašike prepečenih pinjola

Priprema:

Najpre ispecite paprike, zatim kad se ohlade oljuštite ih, uklonite peteljke i semenke, i uzdužno ih podelite na sva dela.

Dok ste spremali paprike napravite mus od sira i pavlake. Dovoljno je da sir izgnječite viljuškom i pomešate sa pavlakom.

Stavite na svaku polovinu paprike, koju ste prethodno posolili, po kašiku musa od sira i pavlake, i zarolajte papriku.

Na tanjiru u sredini stavite rukolu, posolite je i poprskajte maslinovim uljem, i po njoj poređajte zarolane paprike. Oko i preko njih stavite zagrejani pesto, najbolje sa plastičnom bočicom koja izgleda kao pumpica i ima uski otvor, i na sve to stavite prepečene pinjole.

Dezerti, Domaća kuhinja, kajsija, Pikani, Višnje

Komisbrot, ponovo otkriveni kolač koji savršeno ide uz čaj ili kafu

April 28, 2018 7 Comments

Skoro sam pravila ovaj klasik domaće kuhinje, posle dugo vremena, i sad mogu sa potpunim uverenjem da kažem – komisbrot je jedan od najlepših kolača koji idu uz čaju ili kafu. Njegov ukus i tekstura su u savršenoj harmoniji, bogata aroma sušenog voća, hrskavi komadići orašastih plodova, meki biskvit od belanaca, sve je baš kako treba da bude.

Setite se komisbrota kad pravite tiramisu, poslastičarski krem, zabajone, ili slične kremove sa žumancima, ovo je najbolji način da utrošite preostala belanca.

Ovog puta sam eksperimentisala sa suvim višnjama u rakiji (suvo voće natopljeno u rakiji je moje najprijatnije otkriće tokom prošle zime, vidi Toplu čokoladu i Čokoladnu tortu sa suvim šljivama i rakijom) i to je kolaču dalo dodatnu sočnost i aromatičnost. Naravno da možete da se igrate i sa drugim suvim voćem i orašastim plodovima.

Pada mi na pamet i ideja, koju ću prvom prilikom da probam, da kad pravite neko fensi predjelo sa raznim sirevima, služite uz to kriške komisbrota, u tom slučaju koristite manje šećera za njegoj pripremi.

Juče sam morala da idem kod doktora, pojavio mi se bolan osip na licu, što se ispostavilo da je bila reakcija na nešto što ovde zovu shingles, ima veze sa virusom malih boginja. Ništa strašno. Neka nova osoba me je primila umesto moje doktorke. Vidim preziva se Radowic. Pošto sam koristila neku srpsku kremu, koju smo nabavili kada su nas ono jednom izujedali komarci u Srbiji, pokazujem joj je, da ipak zna. Ona gleda kremu i srpska slova, clueless. Kaže da joj je deda došao iz nekadašnje Jugoslavije, ne zna nijednu reč na srpskom, ali baba, Poljakinja, ju je naučila dve reči na poljskom. How cool is that, mislim se u sebi.

Priznajem, malo sam osetljiva na tu temu, kad vidim koliko je teško održati srpski jezik među drugom, a kamoli trećom generacijom. Engleski jezik i američka kultura su nemilosrdni u svojoj dominaciji.

Skoro sam prevodila, i tumačila, jedno pismo, sa srskog na engleski jezik. To što je bilo napisano rukom, već je bio kuriozitet sam po sebi. Naime, naši prijatelji Amerikanci srpskog porekla su našli first cousin (brata od strica) u nekom selu u Hrvatskoj, mislim da je u pitanju Krajina, i sad se dopisuju. Njihov otac je iz tog sela pre više od sto godina došao u Ameriku da radi u pensilvanijskim kopovima nedaleko od Pitsburga, tu se oženio ženom srpskog porekla i dobio četrnaestoro dece. Deca su porasla, iškolovala se, postali uspešni ljudi, izrodili decu, dobili unuke, i pre desetak godina na porodičnom okupljanju, koje organizuju svake godine u julu, bilo ih je sto trideset i nešto potomaka, sad je taj broj sigurno veći.

Iako ne znaju srpski jezik, sem ono par arhaičnih reči, iako su se poudavali i poženili sa lokalnim stanovništvom, oni su veoma vezani za svoje poreklo, slave sve najveće srpske religiozne praznike zajedno, uz srpsku hranu. Mi smo bili na par njihovih okupljanja, i veoma smo srdačno dočekani, kao par “autentičnih” Srba. Svih četrnaesto dece nose jedno američko i jedno srpsko ime. Tako Darlin, gospođa sa kojom smo najbliži, jer živi blizu nas, ima srpsko ime – Darinka. Nju šaljemo u školu deci za Grandparents day (veoma čest običaj u američkim školama), pošto su im baba i dede daleko.

Pre par godina su se organizovali i otputovali su u zemlju svojih predaka. To je bilo njihovo hodočašće kojem su se toliko radovali. Čak su i u Politici pisali o tom njihovom epskom putu. U Hrvatskoj i Srbiji su upoznali svoje rođake koje nikada nisu videli. Jedan od njih je gospodin sa kojim se dopisuju, uz pomoć prevodioca. Stalo im je do toga šta mislim o tom njihovom rođaku, ja im kažem, I got emotional about his letter, žao mi je što je u teškoj životnoj situciji, mislim da je pošten, ponosan i dobronameran čovek, i mislim da je iskreno srećan zato što je u kontaktu sa svojim rođacima, bez obzira da li su iz Amerike ili ne, i da je sasvim ok što ga oni pomažu. Šalju mi njegovu sliku, i puno emailova, uzbuđeni su i žele da pričaju o njemu sa mnom. Na kraju pisma brat od strica pozdravlja i prevodioca. Baš pažljivo.

Komisbrot

Sastojci:

6 belanaca, na sobnoj temperaturi

130g brašna

1 kašičica praška za pecivo

150g šećera

60ml ulja

Sok od jedne pomorandže

50g pikana ili oraha, tostiranih i krupno iseckanih

100g suvih višanja ili trešanja natopljenih u rakiji

1/2 šolje rakije šljivovice

50g suvih kajsija, iseckanih

Priprema:

Najpre u maloj šerpici kuvajte sušene višnje ili trešnje u pola šolje rakije. Kad rakija skoro ispari, sklonite šerpicu sa vatre, i čekajte da se voće prohladi. Ohlađeno voće ocedite od viška tečnosti.

Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite izduženi pleh za hleb, pokrijte ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte 3 kašike brašna sa iseckanim pikanima (orasima), oceđenim višnjama i suvim kajsijama. To će pomoći da ti sastojci ne padnu na dno kolača tokom pečenja. Preostalo brašno prosejte.

Najpre mikserom dobro umutite belanca dok ne dobijte vrlo gust sneg, postepeno dodavajući šećer. Zatim dodajte polovinu brašna, mešajući varjačom. Onda dodajte sok od pomorandže i ulje, pa drugu polovinu brašna. Na kraju umešajte voće i pikane odnosno orahe. Stavite smesu u pleh, pa u rernu da se peče na srednjoj pregradi. Pecite kolač 50-55 minuta. Kad je ispečen, ohladite ga. Čuvajte ga uvijenog u plastičnu foliju.

Recept za ovaj slani komisbrot pogledajte ovde.

Dezerti, Domaća kuhinja, Praznična hrana

Tri vrste zdravih posnih kuglica sa koštunjavim plodovima i suvim voćem

December 17, 2017 5 Comments

Iako ne predstavljaju poseban izazov u kuhinji, ove slatke kuglice, verujte mi, su prava mala savršenstva, veoma interesantan spoj raznih ukusa. U mom slučaju sve što u sebi sadrži koštunjave plodove i suvo voće predstavlja poseban gurmanski užitak. Ja sam se malo igrala sa različitim sastojcima i vidite šta je na kraju ispalo.

Pored toga što se lako prave one mogu dugo da se čuvaju u zamrzivaču, dakle idealne za iznenadne goste, kao i za rane pripreme za posnu slavu, za to su i pravljene pre neki dan.

Za pravljenje ovih kuglica koristite kvalitetnu čokoladu za kuvanje (sa 100% kakaa). Pošto u sebi sadrže dosta suvog voća koje je veoma slatko ne morate da koristite šećer, eventualno dodajte malo meda, sirup od javora ili agave. Ja sam koristila za posip dehidrirane maline i borovnice, ali nisam dobila odgovarajuće boje, osim divnog kiselkastog ukusa po površini kuglica. Date količine sastojaka su dovoljne za 12-13 komada po vrsti.

U prvom redu (vidi gornju sliku) su kuglice sa urmama, čokoladom i orasima,

u drugom su kuglice sa čokoladom, suvim višnama i bademom,

i u trećem redu su kuglice sa suvim kajsijama i pistaćima.

Još ideja za zdrave kuglice pogledajete ovde:

– Kuglice sa puterom od kikirikija

– Kuglice sa smokvama i pikanima

Kuglice sa urmama, čokoladom i orasima

Sastojci:

230g suvih urmi

100g mlevenih oraha

80g kokosovog brašna

60g gorke čokolade za kuvanje (100% kakao)

1-2 kašike sirupa od agave, ili javora, ili meda

Za posip:

Kokos i dehidrirane borovnice u prahu

Priprema:

Sameljite sve sastojke u blenderu i dodajte sirup ili med. Ostavite smesu 15 minuta u frižideru da se malo stegne, zatim rukama oblikujte kuglice. Uvaljajte ih u kokosovo brašno koje ste pomešali sa prahom od dehidrirane borovnice. Čuvajte kuglice u frižideru ili zamrzivaču da vam duže traju.

Kuglice sa čokoladom, suvim višnjama i bademima

Sastojci:

130g suvih urmi

80g suvih višanja ili trešanja

100g mlevenih badema

60g gorke čokolade za kuvanje (100% kakao)

1 kašičica ekstrakta vanile

1-2 kašike sirupa od agave ili meda

Za posip:

Mleveni badem i dehidrirane maline u prahu

Priprema:

Sameljite sve sastojke u blenderu i dodajte sirup, ili med, i ekstrakt vanile. Ostavite smesu 15 minuta u frižideru da se malo stegne, zatim rukama oblikujte kuglice. Uvaljajte ih u bademovo brašno koje ste pomešali sa prahom od dehidrirane maline. Čuvajte kuglice u frižideru ili zamrzivaču da vam duže traju.

Kuglice sa suvim kajsijama i pistaćima

Sastojci:

120g suvih kajsija

80g mlevenih oraha

50g mlevenih pistaća

50g mlevenih badema

1/4 kašičice cimeta u prahu

2 kašike sirupa od agave ili meda

Za posip:

Mleveni pistaći

Priprema:

Sameljite sve sastojke u blenderu i dodajte sirup ili med i cimet u prahu. Ostavite smesu 15 minuta u frižideru da se malo stegne, zatim rukama oblikujte kuglice. Uvaljajte ih u mlevene pistaće. Čuvajte kuglice u frižideru ili zamrzivaču da vam duže traju.

Američka kuhinja, Dezerti, Domaća kuhinja, Jabuke, Slatke pite

Američka pita od jabuka sa gotovim korama

November 27, 2017 1 Comment

Ovo pita od jabuka je još jedan u nizu eksperimenata – American meets Serbian cuisine. Ideja je bila da napravim američku pitu sa jabukama ali umesto standardnih prhkih kora koristila sam gotove kore za pitu. I ispalo je odlično. Da ne pominjem da je ovaj način pravljenja pite lakši i brži, jedino što odmah plane.

Da, na prvi pogled zaista podseća na burek sa jabukama, ako takav uopšte postoji. Samo što je u ovaj burek otišlo dosta putera. Postoji nešto dosta slično i u francuskoj kuhinji što se zove croustade. Meni je bilo veoma važno da dobijem lepu slojevitu koru, nikako vlažnu, i u tome sam uspela.

Američka pita od jabuka sa gotovim korama

Sastojci:

12 listova gotovih kora

130g + 30g putera

1250g jabuka, najbolje zlatni delišes koji nije sasvim požuteo

1 limun

Prstohvat soli

2 kašičice cimeta u prahu

1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića

1 kašika ekstrakta vanile

200g šećera + plus za posip

2 kašike gustina

2 kašike hlebnih mrvica

1 1/2 šaka tostiranih oraha, grubo iseckanih

Suda za pečenje pite prečnika 25cm.

Priprema:

Ukoliko koristite zamrznute kore izvadite ih 2 sata pre korišćenja.

Najpre oljuštite jabuke, odstranite peteljke i seme, i onda svaku četvrtinu secite na tanke listove. Dok seckate jabuke posipajte ih sokom od limuna. Na kraju ih pomešajte sa cimetom, muskatnim oraščićem, ekstraktom vanile, šečerom i prstohvatom soli.

U šerpi ili tučanom tiganju zagrejte 30g putera i onda u to dodajte iseckane jabuke sa začinima i kuvajte ih oko 10 minuta dok ne odmeknu. Na kraju umešajte gustin.

Za to vreme zagrejte rernu na 205C (400F).

Najpre namažite sud u kome će se pita peći puterom. Ređajte kore preko suda kao na slici – kada položite koru na sud brzo pređite otopljenim puterom preko dela koji se nalazi u sudu i pospite ga sa malo šećera i hlebnih mrvica. Kada ste postavili svih 12 listova kora, tada stavite skuvane jabuke i u njih umešajte tostirane orahe.

Zatim preklapajte smesu sa voćem, krenite od poslednje kore koju ste stavili u sud, pa sve do prve. Pre nego što ćete ih preklopiti premažite ih otopljenim puterom, zatim kada su preklopljene pospite ih sa malo šećera i hlebnih mrvica.

Ne moram da vas podsećam da je brzina rada veoma važna jer se kore brzo suše.

Kad ste sve kore preklopili pospite gornju površinu sa preostalim puterom. Stavite pitu da se peče 25-30 minuta dok kora ne počne do dobija zlatno braon boju.

Kad je pita gotova sačekajte da se malo ohladi, a onda je služite dok je još uvek topla.

Dezerti, Domaća kuhinja, Torte

Vasina torta

September 29, 2017 2 Comments

Svi su čuli za Vasinu tortu, to je najčuvenija srpska tradicionalna torta, pominje se još u originalnom Patinom kuvaru, mnogima su mame i bake pravile upravo ovu tortu za rođendane, ali, verovali ili ne, ja sam je prvi put u životu probala tek pre neki dan, nikada se nije pravila u mojoj kući. Doduše mama mi je uvek spremala za rođendan tortu koja je imala identičan fil kao Vasina torta.

Ovo je jedna od retkih domaćih poslastica uz koju ide priča o njenom nastanku, i vrlo je romantična. Izgleda da ju je Spasenija Pata Marković prva zabeležila u svom Velikom narodnom kuvaru. Legenda kaže da je torta nastala tako što ju je napravila tašta jednog Vase iz Paraćina u zahvalnost što je njenu ćerku davne 1908. godine odveo u Beč kod doktora da se porodi, i tako dobila zdravog unuka. Torta je za to vreme bila vrlo posebna zato što je u nju išla pomorandža koja je u to vreme bila retka i skupocena voćka. Skoro sam bila na nekom starom imanju jedne bogataške porodice, ovde u Merilendu, i pored kuće je bio jedan omanji staklenik, i kada sam pitala čemu to, dobila sam odgovor da je to mesto za uzgoj pomorandži, svaka bogataška kuća je nekada imala pomorandžino drveće na svom imanju, to je bila stvar statusa. Eto, sad vidite koliko je ta voćka nekada bila dragocena.

U tortu su išli i drugi skupi sastojci – bademi, orasi, čokolada i puter. Ovde sam našla jednu teoriju da se Vasina torta izgubila sa naših trpeza poslednjih decenija upravo zbog svojih skupih sastojaka, imala je veliku konkurenciju u mnogo jeftinijim domaćim tortama.

Još jedna posebnost ove torte je u tome što ima različite slojeve, ne kao klasična torta koja ima 2-3 kore i fil između.

I tu je šaum, ili kako se već zove sneg od belanaca. U pitanju je italijanski, inače postoje još i francuski i švajcarski šaum. Italijanski sneg od belanaca je karakterističan po tome što je svilenkast i veoma vazdušast. Dobija se tako što se muti sa ušpinovanim šećerom određene temperature. Ispod možete da vidite video kako se on pravi.

Trudila sam da sledim originalni recept iz Patinog kuvara, ipak kuvala sam žumanca na pari jer ne koristim sirova jaja, i za pravljenje šauma koristila sam drugačije instrukcije.

Moram priznati da sam se prilično potrudila oko dekoracije ove torte, i tu ne mislim na neke posebne finese, već sam htela da ona dočara sadržaj torte na najbolji način. Bilo mi je važno da se vidi da se torta sastoji od tri različita sloja, nisam htela da bude sva prekrivena snegom od belanaca. Dalje, htela sam da se udenem pomorandžu u dekoraciju, jer ona jeste najvažniji sastojak ove torte. I htela sam da Vasina torta ima malo moderniji izgled.

Pošto se Vasina torta izgubila sa naših trpeza, puno ljudi mi je reklo, jao, Vasinu tortu nismo jeli decenijama, ovo je moj mali doprinos njenom povratku. Inače, pravila sam je za rođendan mom mužu, i svi su bili veoma zadovoljni njenim ukusom, i Amerikanci i domaći.

Vasina torta

Sastojci za prvu koru:

5 jaja na sobnoj temperaturi, belanca odvojena od žumanaca

5 kašika šećera

1 kašika brašna

6 kašika samlevenih badema

1 kašičica ekstrakta vanile

Sastojci za kremasti sloj:

1 pomorandža, kora izrendana i sok isceđen (oko 10 kašika)

125ml vrućeg mleka

4 kašike šećera

200g mlevenih oraha

60g gorke čokolade

4 žumanca

125g šećera

150g putera, na sobnoj temperaturi

Sastojci za italijanski šaum (Italian meringue):

4 belanca, na sobnoj temperaturi

200g šećera

125ml vode

1/2 kašičice limunovog soka

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh prečnika 23cm, podmažite ga i pospite brašnom.

Najpre mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. U drugoj posudi mikserom umutite jaja sa šećerom dok se smesa ne utrostruči. Zatim spatulom umešajte jednu kašiku brašna i mlevene bademe. Dodajte i ekstrakt vanile. Na kraju u to dodajte umućena belanca, ali mešajte sve spatulom ili kašikom, nikako mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u podmazani pleh i pecite je oko 32 -35 minuta na srednjoj pregradi. Kad je kora gotova ostavite je par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na rešetku da se potpuno ohladi.

Fino izrendajte jednu celu pomorandžu koju ste dobro oprali (najbolje da koristite organsku), a zatim iscedite sok.

Zagrejte mleko i dodajte mu 4 kašike šećera. Sklonite ga sa vatre pa u njega umešajte mlevene orahe, i na kraju u to dodajte izlomljenu čokoladu. Pokrijte posudu i čekajte da se čokolada otopi.

Umutite žumanca sa 125g šećera i to kuvajte na pari, par minuta dok se ne zagreje, uz stalno mešanje.

Smesu sa mlekom i orasima promešajte sa umućenim jajima, pomorandžinom korom i sokom. Ostavite smesu da se ohladi.

Na kraju mikserom umešajte omekšao puter i njega dobro promešajte sa pripremljenim filom.

Prethodno ispečenu koru stavite na tanjir za služenje, oko nje stavite ivicu okruglog pleha, obično nešto užeg od onog u kome se kora pekla, i preko nje ravnomerno rasporedite fil. Pokrijte pleh folijom i stavite u frižider, najbolje da prenoći.

Sutradan napravite šaum. U manjoj šerpici stavite da se kuvaju 200g šećera i oko 125ml vode, toliko da voda prekrije šećer. Za to vreme pored šporeta mutite belanca mikserom, dodajte u to sok od limuna.

Šećer sa vodom će u nekom trenutku da počne da ključa i kad dostigne temperaturu od 118C (245F), skinite ga sa vatre. Postepeno ga dodavajte umućenim belancima dok sve vreme mešate mikserom. Kad ste potrošili sav sirup mešajte šaum na jakoj brzini dok se potpuno ne ohladi, oko 10 minuta.

Zatim ga stavite na tortu.

Najbolje da pogledate pripremu šauma na ovom videu –

Još ideja za razne torte pogledajte ovde.

Domaća kuhinja, Glavna jela, Paprike

Punjene paprike na moj način, bez zaprške i Vegete

August 25, 2017 11 Comments

Punjene paprike su ultimativno letnje jelo. Postoji izraz na engleskom koji ih najbolje opisuje – comfort food, hrana koju biste mogli da jedete u svakoj prilici, jelo kome se uvek vraćate, jer izaziva dobro raspoloženje.

Skoro sam ih pravila, moj muž samo što nije zaplakao od sreće kad ih je probao. Njemu se to retko dešava, ali više puta ih je hvalio kako su bile odlične i sugerisao mi je da ih stavim na blog. Bile su zaista dobre, ali mislim da je reakcija mog muža više bila izazvana time što ih nije odavno jeo. Naravno uz pire krompir, to je u našoj kući obavezan prilog uz punjene paprike, utisak je bio potpun.

Moje paprike nisu spremljene po receptu moje majke, bake ili svekrve, ovo je neki moj način koji se menjao tokom vremena. U stvari nije to posebno originalan recept, jedino što nisam koristila neke tradicionalne sastojke u njihovoj pripremi. Koristila sam:

maslinovo ulje umesto običnog ulja,
juneće mleveno meso umesto svinjskog,
začini i začinsko bilje umesto Vegete,
i nema zaprške.

Da se razumemo, ja sigurno ne želim da izigravam nekakvu policajku i da ljudima po internetu zabranjujem šta da koriste, vidim da je to danas postao popularan vid komunikacije, valjda se ljudi tako osećaju bolje i superiornije, mislim, ako ljudi vole Vegetu i zapršku neka je i koriste, već samo želim da vam sugerišem da tome postoji alternativa, koja sigurno ne narušava dobar ukus punjenim paprikama. Eto, umesto Vegete možete da koristite začine i začinsko bilje. U španskoj kuhinji postoji nešto što se zove sofrito, to je ništa drugo do baza za razne čorbe i paprikaše u našoj kuhinji, jedino dinstanom luku, šargarepi i stabljici celera se dodaje iseckan peršun, kao i mlevena slatka paprika, ali se kratko kuva, ne duže od jednog minuta.

Ekstra devičansko maslinovo ulje uvek koristim pri kuvanju, sa par izuzetaka, znam da i tu postoje nedoumice, ali ja sam malo proučavala te stvari, i uverila se da je ekstra devičansko maslinovo ulje sasvim ok u kuvanju. Na kraju, ljudi na Mediteranu su ga vekovima koristili u pripremi hrane, pa zašto ne bih i ja.

Svinjsko mleveno meso izbegavam da koristim iz jednostavnog razloga što mi ne prija, zato uvek koristim juneće mleveno meso.

Upotreba klasične zaprške nije mi bliska, najbliže tome je proprženi beli luk u maslinovom ulju koji koristim kada zakuvavam neke čorbe na kraju.

Što se tiče odabira paprika bilo koja boja je u redu, jedino zelena ume da bude oporijeg ukusa. Kada je u pitanju količina punjenja uzmite je sa rezervom jer ona zavisi od veličine paprika i njihovog broja. Ako vam ostane višak, možete da ga zamrznete, i kasnije koristite za pravljenje špageta bolonjeze ili đuveča.

Inače punjene paprike su poplarne i u Americi, jedino što se drugačije prave. Paprike se kratko obare pa se u njih stavi punjenje od mesa, a onda se zapeku u rerni.

Videla sam i u nekoj ruskoj radnji da prave punjene paprike od peglane crvene paprike iz zimnice.

Punjene paprike

Sastojci:

7 srednjih babura, najbolje crvenih ili žutih, broj paprika zavisi od veličine šerpe koju imate i veličine paprika

Za punjenje:

1 kašika maslinovog ulja

1 veći luk, iseckan

1 manja šargarepa, sitno iseckana

1 stabljika celera, iseckana

3 kašike, iseckanog peršuna

1 kašičica, iseckanog origana

2 čena belog luka, sitno iseckanog

2 kašičice slatke mlevene paprike

800g mlevenog goveđeg mesa

120ml paradajz pirea

So i biber prema ukusu

70g pirinča srednje dužine

Voda

150ml paradajz pirea

2 kašike maslinovog ulja

1/2 kašičice soli

Priprema:

Najpre isecite gornji deo paprike (koji će služiti kao poklopac), uklonite semenke, i pospite je unutra sa malo soli.

U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle dva minuta dodajte iseckanu šargarepu i stabljiku celera. Dinstajte sve još 2-3 minuta uz mešanje, zatim dodajte iseckan peršun i origano, iseckan beli luk i mlevenu slatku papriku. Kuvajte još 1 minut uz mešanje. Na kraju dodajte mleveno meso, i kuvajte ga dok se ne izgubi crvena boja, gledajte da razbijete grudvice mesa. Dodajte pire od paradajza, so i biber prema ukusu i pirinač. Kuvajte sve još oko 2-3 minuta.

Paprike rasporedite u široj šerpi ali tako se tesno dodiruju. U svaku stavite pripremljen sadržaj za punjenje do vrha. Poklopite papriku sa njenim gornjim delom sa drškom.

Šerpu ispunite vodom da pokriju oko 1/2 paprike, dodajte paradajz pire i 2 kašike maslinovog ulja i 1 kašičicu soli.

Kuvajte paprike oko 1 sat na tihoj vatri, sa poklopcem neznatno odškrinutim.

Na kraju zapecite paprike u zagrejanoj rerni na 200C (400F), oko 15 minuta.

Služite paprike odmah uz pire krompir. Obavezno sipajte i sos u kojem se paprika kuvala.

Domaća kuhinja, Glavna jela, Meso, Svinjetina

Kako da dobijete savršene krmenadle

March 23, 2017 12 Comments

U mojoj kuhinji krmenadle su ponovo in, kao i svinjetina. Ne, nisam posebno originalna, ko se malo više bavi hranom sigurno je primetio da svinjetina postaje sve privlačnija Amerikancima. Potražnja za svinjetinom je sve veća, i dešava se nešto vrlo neobično, a to je da po prvi put u zemlji hamburgera svinjetine preti da bude popularnija od govedine. Verujem da je glavni razlog tome rast populacije iz Latinske Amerike koji su inače veliki ljubitelji svinjetine. Tu su i razni pokreti povratka iskonskoj ishrani, koji podrazumevaju izbor kvalitetnog smesa, često se ispoljavaju u bavljenju lovom ili otvaranju hipsterskih restorana u kojima dominira meso. Možda je samo nostalgija u pitanju, povratak u doba kada su muškarci bili muškarci:)

Nažalost ja sam za života pojela puno osrednjih krmenadli, što onih kojih sam ja pravila, to onih koji su drugi pripremali. Mislim da generalno žene ne vole toliko meso kao muškarci, i stoga su manje uspešne u njihovoj pripremi. Opet naši muškarci slabo borave u kuhinji, tako da se kod nas nikada nije razvio taj kult pripreme mesa kao u Americi.

Najveći problem, kao što svi znate, jesu krmenadle koje su suve i prepečene, i ceo ovaj post ima za cilj da vam pokaže kako da do toga ne dođe. Sva ova pravila mogu da se primene i za druga mesa. U pitanju je priprema mesa na šporetu, ne na roštilju niti u rerni.

Kad je u pitanju priprema mesa najvažnije su dve stvari a to je kvalitet mesa i tehnika pripreme istog. Ako se malo bolje razumete u pripremu mesa već znate da ako je meso kvalitetno nema potrebe da ga stavljate u marinade, ili koristite začine, već su dovoljni samo so i biber.

Ova priprema mesa je drugačija od klasične, jer se meso u tiganju prevrće više puta, i moram da priznam da ta tehnika daje dobre rezultate. Ovog puta sam koristila bobice kleke (Juniper), slabo poznat začin kod nas, što je šteta jer može lako da se nabavi, i zanimljivog je ukusa.

Evo par saveta kako da dobijete dobro ispržene krmenadle:

– Kupujte krmenadle deblje i sa koskom, one tanje se lako isuše tokom prženja, a koska je tu da uspori proces termičke obrade.

– Izvadite meso iz frižidera bar 30 minuta pre prženja, zagrejano meso će se ravnomerno peći.

– Natapkajte meso papirnatim ubrusom, tako uklanjate nepotrebnu tečnost, ako ne želite da dobijete kuvano već isprženo meso.

– Utrljajte krupnu so i i krupno mleven biber u meso, zatim ga premažite uljem. I nemojte da štedite na količini.

– Nemojte da uklanjate masne delove sa mesa, ta masnoća daje sočnost mesu tokom prženja. Uklonite je kad meso budete služili.

– Najbolji začini i začinsko bilje koji idu uz krmendalu su: timijan, beli luk, žalfija, ruzmarin, bobice kleke i seme komorača.

– Obavezno pržite meso u tučanom tiganju.

– Kad su krmenadle gotove uvijte ih u aluminijumsku foliju, i neka u njoj odstoje 5-10 minuta, tako će se sokovi u mesu dobro distribuirati. Ovo pravilo možete da primenite i na druga mesa.

– Lista priloga koji najbolje idu uz krmenadle izgleda ovako: pire krompir, dinstana repa, restovani krompir sa paštrnakom i repom, složenac od krompira i komorača, pire sa jabukama i paštrnakom, brokoli i prokelj iz rerne.

Savršene krmenadle

Sastojci:

3 krmenadle sa koskom

So i biber prema ukusu

1 kašika maslinovog ulja

1 kašika istucanih bobica kleke, opciono

1 kašika putera

2 velika čena belog luka, izgnječena

4 grančice timijana

Priprema:

Pripremite meso pre nego što ćete ga ispržiti, izvadite ga iz frižidera na vreme, natapkajte papirnatim ubrusom, u njega utrljajte so, biber i istucane bobice kleke, i premažite ga maslinovim uljem.

Posle pola sata zagrejte veliki tučani tiganj na srednje jakoj vatri. Kad je dobro zagrejan u njega stavite meso da se prži. Posle 2 minuta okrenite kremenadle, pa za dva minuta ponovo ih okrenite, i tako ih prevrćite sve dok se na njima ne napravi tamno braon korica tj. ne budu ispržene, 8-12 minuta, zavisi od debljine mesa. Takođe, pecite i ivice.

Kad su krmenadle gotove uvijte ih u aluminijumsku foliju. U tiganj u kome su se pržile stavite puter, beli luk i grančice timijana. Na srednjoj temperaturi pržite začinsko bilje dok ne pusti aromu. Vratite ponovo meso u tiganj da pokupi sos, ili sos prelijte preko krmenadli uoči služenje.

Dezerti, Domaća kuhinja, Torte

Torta kraljice Marije

February 14, 2017 2 Comments

Ovaj post može da nosi nekoliko podnaslova – povratak domaćoj kuhinji, ili kako sam ponovo zavolela orahe, ili kako sam mislila da sam izmislila novu tortu a ono takva već odavno postoji, ni manje ni više kraljica Marija Karađorđević ju je pravila za svoj rođendan, baš kao i ja.

Elem, pred kraj godine sam se uželela domaćih sitnih kolača, pa sam pravila štanglice koje su se u mojoj kući zvale Puter štangle, ali vidim da na internetu nose razna druga imena, najčešće Žute ili Kraljičine štangle. Ime nije toliko bitno, važno je to da su one neverovatno ukusne, možda najbolje štangle koje sam u životu probala, da imaju divnu višeslojnu teksturu, i da se zaista tope u ustima. Recept sam pronašla ovde.

Kao što rekoh štangle su mi se mnogo dopale, pa sam posle nekog vremena rešila da napravim istu takvu tortu, i to za moj rođendan. Moram da kažem da mi je u tom poduhvatu sve naopako krenulo, jer sam veoma žurila, a torte ne vole žurbu, ipak, na kraju sam uspela da je nekako dovedem u red.

Iskreno, štanglice su mnogo ukusnije sa puterom nego sa margarinom, ne sećam se da su mi ranije bile toliko lepe. Krem sa orasima je fenomenalan, prvom prilikom kad budem pravila kapkejkse, koristiću ovaj krem – Walnut Buttercream frosting. Priznajem, dolaskom u Ameriku zaljubila sam se u pikane, najpre zato što su mi bili novi i drugačiji, i zato što se od njih pravi predivna Pita od pikana, ali orasi, tek sa ovim kremom su me zaista oduševili.

Ovu tortu možete da pravite samo sa jednom korom (sloj sa belenacima + sloj sa žumancima), a ne kao ja sa dve, jer je prilično jaka, osim toga biće dovoljno visoka. Zato sam u receptu stavila mere za jednu i dve kore.

Ipak torta bez 10 jaja i nije neka torta:)

Skoro sam gledala domaći nemi film “Grešnica bez greha”, snimljen 1927, baš u vreme kraljice Marije, i prijatno sam se iznenadila kako je nekada izgledao Beograd. Pogledajte ga na youtube-u.

Torta kraljice Marije

Sastojci

Za 2 kore sa belancima:

5+5 (10) belanaca, na sobnoj temperaturi

150g+150g (300g) putera, na sobnoj temperaturi

150g+150g (300g) šećera

200g+200g (400g) mlevenih oraha

80g+80g (160g) brašna

Za 2 kore sa žumancima:

5+5 žumanaca (10), na sobnoj temperaturi

100g+100g (200g) šećera

Za krem:

200g mlevenih oraha

100ml vrućeg mleka

200g putera

200g šećera u prahu

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva okrugla pleha prečnika 25cm, kojima se pomeraju ivice, ukoliko ih nemate, najbolje da ih obložite papirom za pečenje.

Najpre umutite belanca mikserom dok ne dobijete čvrst sneg. U drugoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom i kada ste dobili kremastu smesu dodajte na kraju mlevene orahe i prosejano brašno. U tu smesu spatulom ili varjačom umešajte sneg od belanaca iz više puta. Rasporedite smesu jednako u oba pleha, smanjite temperaturu rerne na 180C (355F) i pecite je 30 minuta na srednjoj rešetki.

Dok se kora sa belancima peče, umutite žumanca sa šećerom dok ne dobijete ujednačenu smesu. Kad je prva kora ispečena preko nje ravnomerno stavite umućena žumanca, smanjite temperaturu rerne na 100C (215F) i pecite sve dok se žuta kora ne stvrdne i potpuno osuši, to može da traje i jedan sat.

Kad su se kore ispekle posle par minuta izvadite ih iz pleha i ostavite da se potpuno ohlade.

U međuvremenu napravite krem. Potopite orahe u vruće mleko i sačekajte da se skroz ohladi. Mikserom umutite šećer sa omekšalim puterom i njemu dodajte ohlađeno mleko sa orasima. Ovim kremom filujte tortu. Na kraju pospite mlevene orahe po torti.

Još ideja za razne svečane torte pogledajte ovde.

« Previous 1 … 3 4 5 6 7 Next »