Rižoto sa pečurkama
Zaista je čudno kako se ovo jelo, Rižoto sa pečurkama, nikada nije našlo na mom blogu a obožavam ga. I sad kad gledam ove slike moj želudac kao i čula potpuno polude, eto, toliko je ovo jelo dobro. Svaki put kad ga napravim odmah skače raspoloženje u kući.
Rižoto je jedno veoma posebno jelo i ko god ga je probao to zna. Ukoliko imate dobar recept i kvalitetne sastojke, vaš rižoto će biti rame uz rame sa onima iz najboljih restorana. Dodajte tome neko dobro vino, glasam za Pinot Noir, i eto radosti za vas kao i vaše goste.
Master recept i malo detaljniju priču o pravljenju savršenog rižota pronađite ovde. Ovim rižotom možete da punite i lignje, pogledajte kako.
Sastojci:
1/2kg običnih belih šampinjona ili krimini, braon šampinjona
30g sušenih vrganja
2 kašike maslinovog ulja
3 kašike putera
1 veći čen belog luka, izgnječen
1 veći luk, fino iseckan
300g Arborio ili kočanskog pirinča, koji su najbolji za pravljenje rižota
120ml belog suvog vina
1200ml pileće supe
40g parmezana, sveže izrendanog
So i biber
Priprema:
U pola litre vruće vode potopite sušene vrganje i ostavite ih tako oko 30 minuta.
Očistite pečurke od zemlje, nemojte ih prati, nego uzmite vlažnu salvetu i njome ih brišite.
Stavite pileću supu zajedno sa vodom u kojoj su bili suvi vrganji u neku šerpu i zagrejte je, neka se kuva na tihoj vatri sve vreme dok pravite rižoto. Oceđene vrganje iseckajte.
U većem, dubljem, tiganju ili plićoj šerpi zagrejte maslinovo ulje i 2 kašike putera, na srednje jakoj vatri. Stavite zgnječen čen belog luka u šerpu, mešajte ga sa masnoćom da poprimi njegov šmek, a onda ga izbacite. Dodajte iseckan crni luk i pržite ga dok ne postane staklast, 2-3 minuta. Šampinjone zajedno sa sušenim vrganjima stavite da se prže oko 5 minuta uz stalno mešanje. Zatim stavite pirinač i sve mešajte drvenom varjačom. Posle 3 minuta, pirinač ne sme da pobraoni, dodajte belo vino. Sve vreme mešajte rižoto, svaki put kad ponestane tečnosti u njemu, dodajte po jednu kutlaču supe. Kuvajte uz stalno mešanje oko 20 minuta, najbolje je da ga probate da bi utvrdili da li je gotov.
Trebalo bi da bude al dente, ni prekuvan ali ni tvrd. Ukoliko ponestane supe, dodajte vrelu vodu. Takođe, rižoto ne sme da bude ni previše tečan, a ni gust, više kremast. Ja na kraju dodam so, imajte na umu da je pileća supa slana, kao i parmezan. I crni biber. Sklonite rižoto sa vatre i onda na kraju umešajte 1 kašiku preostalog putera i izrendan parmezan, malo ostavite za serviranje.
Rižoto odmah služite.
Ukoliko želite da ga servirate kao na donjoj slici stavite ga u mokru šolju ili malu činijicu, a onda izručite na tanjir.
Pečena patka
Od čega da počnem… od zamrzivača u kojem je moja draga patkica boravila danima, dok sam se konačno usudila da je pravim, ili od brojnih recepata koje sam pregledala dok nisam našla onaj pravi. Ovo je moja prva ispečena patka, ali je zahvaljujući odličnom receptu, kojeg sam našla ovde, ispala tako dobro kao da sam je pravila ne znam koliko puta.
Morate priznati nije lako naći dobar recept, neko predznanje morate da imate. Eto, ja sam znala da je patka dosta masna, i da je teško napraviti hrskavu koricu na njoj. Jednom je moja prijateljica donela celu pečenu patku, ali meso je više ličilo na svinjsko nego na meso peradi, upravo zbog toga što se nije dobro ispekla.
Proučavajući načine na koje se ona sprema, shvatila sam da postoje dva najčešća: najpre se patka prži o onda se peče u rerni na visokoj temperaturi, i drugi način na koji se patka peče na nižoj temperaturi ali dosta duže. Pošto sam ja veliki ljubitelj Pačijeg konfita (Duck confit), popularnog francuskog jela, koji se pravi tako što se pačiji bataci peku dosta dugo u masti, i to na tihoj vatri, ja sam se odlučila za ovaj drugi. Bilo mi je veoma logično da će na taj način da izađe suvišna mast, a i da će zbog dugog pečenja meso biti mekano i puterasto.
Moja ćerka je toliko obigravala oko pečene patke dok sam je fotografisala da je umalo nije oborila na zemlju. Jedva smo dočekale da počnemo da je jedemo. I bila je odlična.
Evo jedne fotografije sa patkama, skoro sam je našla u nekom od starih foldera. Slikala sam neko vojvođansko dvorište.
Kad budete pravili patku sačuvajte mast koja se bude cedila sa nje. Sa njom možete svašta da radite, vrlo je ukusna… možda je najpoznatiji pomfrit pržen u pačijoj masti.
Što se tiče serviranja patke, ona može da se prelije sa nekim sosem. Ja sam pravila onaj od mandarina i nije dobro ispao, sledeći put ću probati klasičan sa pomorandžama, mada nije loš ni azijski sos iliti glazura koji se nalazi u originalnom receptu. Takođe, možete da napravite sos od moče. Ovde možete da vidite kako se to pravi, doduše od pečene piletine, ali tehnika je ista. Iskreno i bez sosa pečena patka je bila super, servirana samo uz pire krompir.
Još jedna stvar jako bitna. Moj muž kad pravi ćurku, on je odmrzava 3 dana u frižideru, otkrivenu, tako se takođe dobija hrskava korica. Ja sam to isto učinila sa patkom, htela sam da budem 100% sigurna da ću dobiti ono što sam htela. Verujte mi, ima razlike.
Jednom davno sam pravila pečenu celu gusku. Neka žena mi je uvalila na pijaci na Đermu, i meni neiskusnoj to je bila teška trauma. Ma koliko da je patka masna guska je deset puta masnija, kad se otopi sva mast tokom pečenja jedva da ostane nešto mesa na njoj. Najstrašnija je bila moja reakcija kada sam ukapirala da su unutar guske stavljeni šija i ostali delovi. Nisam ni gledala šta je sve bilo samo sam sve bacila u kantu. Kasnije sam saznala da je guščija džigerica poseban delikates, pa i probala, i zaista je veoma ukusna.
Pečena patka
Sastojci:
Patka očišćena, oko 2-3kg teška, zamrznuta ili sveža (već sam napomenula u tekstu da patka treba da stoji u frižideru 3 dana otkrivena)
Patka se obično prodaje sa šijom, džigericom i bubcem, koji se stave unutar nje. Od šije možete napraviti supu, a preostale delove ispržite. Ako ima komade sala možete da ih ostranite.
Operite patku i papirnatim ubrusom je dobro obrišite.
Pre pečenja ćete uraditi sledeću stvar. Oštrim nožem ćete grudi zaseći dijagonalno, i na jednu i na drugu stranu, vidite kako to izgleda na slikama, ali ćete samo masni deo zaseći, ne i meso. Takođe, nožem ćete bockati meso, naročito tamo gde je ono najdeblje, oko bataka.
Zavežite pačije noge kanapom, a krilca položite na leđa, nažalost nisam napravila fotografiju da vidite kako to izgleda.
Krupna so, ne mogu da vam kažem tačnu količinu jer ja to uvek odokativno radim, a i ukusi su različiti. Važno je da dobro utrljate meso, pogotovo ono deblje delove.
Pleh sa rešetkom, zahvaljujući njemu mast će se zadržati pri dnu pleha.
Priprema:
Stavite pregradu na sredinu rerne. Zagrejte rernu na 150C (300F).
Patku ćete peći 4 sata na 150C (300F), i na kraju 10 minuta na 205C (400F).
Stavite pripremljenu patku u pleh (već je u uvodnom delu objašnjeno kako), sa grudima na gore, i stavite je u rernu. Pecite 1 sat.
Posle jednog sata, izvadite patku, okrenite na drugu stranu, grudi ka dole, izbockajte gornje delove nožem, videćete kako će mast poteći. I vratite patku da se peče još 1 sat.
Ponovo izvadite patku, okrenite grudi na gore, izbockajte je ponovo, i vratite u rernu da se peče 1 sat.
Još jednom pecite patku okrenutu grudima na dole 1 sat.
Do tada patka je već lepo ispečena, još samo završni tač, pojačajte rernu na 205C (400F), ponovo okrenite patku i pecite je još 10 minuta.
Što se tiče dužine pečenja ona zavisi od jačine rerne i veličine patke. Najbolje ćete odrediti da li patka pečena po boji ali i ako prilikom uboda štapića do kraja bataka poteče bezbojna tečnost.
Kad je patka ispečena odmah je stavite u foliju i dobro pokrijte. Tako će se u tečnost u mesu lepo distribuirati. Ostavite je tako oko 15 minuta.
Za to vreme procedite mast koja se zadržala na dnu pleha, stavite u neku teglicu i čuvajte u frižideru.
Patka se seče tako što se najpre iseku bataci, sve sa karabaticama. Zatim krilca, a onda se iseku grudi… bolje pogledajte ovaj video nego da vam ja to objašnjavam.
Najbolje je da služite pečenu patku uz krompir pire koji možete uporedo da pravite.
Pečeno punjeno mlado pile i šta ste najviše voleli na mom blogu
Kada je počeo da se širi miris iz rerne znala sam da će ovo jelo biti nešto najlepše što sam skoro jela. Zapravo znala sam to već kad sam ugledala recept na sajtu Marte Stjuart. Ima tu par izmena u mojoj verziji. Ne znam kako u par reči da opišem ovo jelo, možda bih mogla ovako – ako želite da obradujete svoja čula jelom koje kao da je naručeno u nekom vrhunskom restoranu, uz to ste ga lično pravili i to na veoma jednostavan način, onda je ova piletina pravi izbor za vas.
Sigurno sam već pominjala negde da nisam neki poseban ljubitelj piletine, uglavnom zato što je bland, što bi ovde rekli. A i nešto sam istripovana da se nekad baš bezveze oseća a i izgleda, zato trošim pare na organsku. Ipak, zato što je tako bez naročitog ukusa super je da se kombinuje sa začinima. Drugo, ovi pileći nisu obični, oni su baš mladi, oko mesec dana stari, svako teži oko 1/2 kilograma. Zovu ga Poussin, a u Americi mu je naziv Cornish Game Han. Dugo sam mislila da je u pitanju minijaturna vrsta kokoški, zbog tog han. Meni su ukusniji od običnih, a to govori i njihova cena.
Ipak, vi možete da koristite starije pile, samo što ćete da ga duže pečete. Kad smo već kod toga evo kako ćete utvrditi da li je meso dovoljno pečeno – ako nemate termometar, onda nekim zašiljenim štapićem probodite pile do kraja, negde kod karabataka, kad izvadite štapić ukoliko poteče bezbojna tečnost to znači da je meso dovoljno pečeno.
Inače ovo je idealno jelo za neka manja okupljanja. Videćete, vaši gosti će biti oduševljeni. Ako služite ove mlade pileće, računajte jedno je dovoljno za dve osobe. Ovi pilići su punjeni suvim šljivama, to mi je trenutno omiljeni sastojak u kuhinji, lukom i timijanom. Servirani su preko bulgara, mada može da koristite i kuskus, i preliveni sjajnim sosem od moče, iliti grejvijem.
Ispod recepta možete pogledati galeriju mojih recepata koji su nastali prošle godine i koje ste najviše voleli. Videla sam tu vrstu rekapitulacija na drugim blogovima, pa rekoh da vidim kako stvari stoje na mom blogu. Iskreno, za neke recepte sam se baš iznenadila, jer nisam očekivala da će tako dobro da prođu.
Pečeni punjeni mladi pilići
Sastojci za 4 osobe:
2 mlada pileta (svako teško oko 1/2kg, mogu i teža uz duže pečenje)
So i biber
14 komada suvih šljiva
5 manjih komada crnog luka, isecite ga na četvrtine
3 stabla celera, iseckana
Šaka svežeg timijana (možete koristiti majčinu dušicu koja ima manje intezivnu aromu, zato i pravim razliku između njih, iako su dosta slični)
2 kašike putera
Za grejvi, sos od moče:
1 kašika putera
235ml pileće supe
1 kašika slatkog vina kao što je Marsala ili Porto
Za prilog:
1 šolja bulgara
1 1/2 šolja vode
So
1 kašika maslinovog ulja
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (425F).
Piliće dobro natapkajte papirnatom salvetom da bi ih dobro osušili. Uzmite radije krupnu so i njome trljajte pile spolja i unutra. Takođe ga pobiberite.
Unutar jednog pileta stavite po tri četvrtine luka i tri suve šljive i polovinu timijana. Kuhinjskim konopcem zavežite pileće nogice.
U pleh u kome će se pileći peći, ja sam koristila dutch oven, stavite preostale suve šljive, četvrtine luka, i iseckani celer. Premažite piliće sa 2 kašike putera. I položite ih u pleh. Stavite u zagrejanu rernu i pecite oko 55 minuta. Kao što sam već ranije rekla ako želite da utvrdite da li je pile dovoljno pečeno zašiljenmi štapićem probodite pile do kraja, negde kod karabataka, ukoliko poteče bezbojna tečnost to znači da je meso dovoljno pečeno.
Dok se pilići peku napravite bulgar. Ja sam imala neki sitan pa sam mogla brzo da ga spremim.
Zagrejte vodu do vrenja, sklonite je sa vatre, dodajte malo soli i maslinovog ulja. I u to sipajte šolju bulgara. Poklopite šerpu i čekajte oko 10 minuta. Kada je bulgar gotov samo ga malo viljuškom promešajte.
Kada je piletina gotova, prebacite je u neki sud, zajedno sa komadima luka i šljiva. Poklopite sve alumijumskom folijom.
Prebacite pleh na ringlu, na srednje jaku vatru. Sipajte pileću supu i drvenom varjačom probajte da sastružete meso koje se zalepilo za pleh. Dodajte Marsala vino. Posolite i pobiberite ukoliko za to ima potrebe. Posle oko 5-10 minuta kuvanja sklonite moču sa vatre. Pažljivo procedite moču kroz cediljku. U nju stavite preostali puter. Dobro promešajte i dobili ste apsolutno božanstven sos.
Servirajte piliće na bulgaru, poređajte po njima preostale šljive i luk. I prelijte sve grejvijem.
Neka sva čula počnu da uživaju!
A sada sledi galerija recepta nastalih prošle godine koje ste vi najviše voleli. Slike nisu poređane po nekom posebnom redu.
Podvarak sa dimljenim ćurećim batacima i suvim šljivama
I dalje tvrdim da je podvarak sa dimljenim svinjskim crevima najbolja moguća kombinacija, ali kad nema crevaca onda su i dimljeni ćureći bataci dobri.
Ovo je sad idealno vreme za ovakvo jelo. Napolju ciča zima, a u kući se širi miris podvarka. Ja često pravim ribanac ali sa kobasicama, pa ga još zapečam sa pastom… da, da, pasta i ribanac se super slažu (pogledajte recept ovde). I suve šljive su sjajne gde god da ih stavite.
Što se tiče ćurećih bataka to mi je jedno od omiljenijih komada mesa, jedino što ih ovde ne spremaju tako dobro kao kod nas, i uopšte tako je sa bilo kojim mesom. Priznajem ove zime me više interesuju pačiji bataci i dok in ne nabavim i ne napravim čuveni Pačiji konfit neću se smiriti.
I da, obavezno stavite lovorov list i crni biber u zrnu, bez toga nema dobrog podvarka.
Sastojci:
4 dimljena ćureća bataka
60g slanine, iseckane
1 crni luk, iseckan
2kg kiselog kupusa ribanca
2-3 lista lovorovog lista
1 kašičica crnog bibera u zrnu
1 šaka suvih šljiva
Priprema:
Ćureće batake oprati i staviti u šerpu sa hladnom vodom. Kuvati ih oko 30 minuta, zavisi koliko su bataci slani.
U šerpi ispržite iseckanu slaninu. Kad postane hrskava, dodajte joj luk. Posle 2 minuta prženja dodajte ribanac koji ste malo ocedili. Tečnost je neophodna da ne bi kupus zagoreo tokom prženja. Dodajte kupusu crni biber u zrnu i lovorov list i poklopite šerpu. Povremeno mešajte kupus da ne bi zagoreo, dodajte mu vodu ako je neophodno. Kuvajte kupus oko 30 minuta na srednje jakoj temperaturi.
U međuvremenu zagrejte rernu na 205C (400F).
Kad su meso i kupus skuvani, stavite ih u neki zemljani sud, dutch oven ili sličnu posudu i pecite oko 50 minuta, najpre poklopljeno poklopcem ili folijom, a onda otvorite da se lepo zapeče.
Služite jelo uz crno vino ili pivo i prepečen hleb. Uživajte!
Oda roštiljanju, plus ideje i saveti za dobar roštilj
Ova tema je iskrsla mimo svih mojih planova za ovaj mesec, i uopšte. Danas smo pravili roštilj, i u jednom trenutku sam pomislila kako je sve, baš sve, cool u vezi roštilja, i pripremanje marinade, i paljenje vatre, i prevrtanje, i iznošenje hrane na sto, i degustacija, čak me i dosadne muve, koje su se skupljale po ostacima na stolu, nisu previše nervirale. Kako da ne zabeležim taj skoro spiritualni obred koji puni naše stomake. Ali nije samo do hrane, nešto je i u druženju i deljenju hrane sa drugima, jer i to je roštilj.
Ima nečeg iskonskog u roštiljanju jer kako inače objasniti da svi u njemu uživaju i svi ga imaju. Moram priznati ja sam ranije mislila kako se on posebno ceni i praktikuje samo kod nas, kad ono, gle, i druge nacije ga obožavaju i svako ima svoj način na koji ga pravi. Ipak, suština roštiljanja je svugde manje više ista: vatra, meso, povrće, i okupljeni ljudi… da, baš kao oni naši prapreci, kojima je uzgred to bio jedini način obrade hrane.
Odmah da se kažem da ja nisam neki specijalista što se tiče roštilja. Umem ja da izaberem dobro meso ili povrće, da ga lepo nanižem na štapiće, umem čak i pljeskavice da spremim, i dobre su mi marinade, ali te tehničke pripreme, paljenje vatre i njeno održavanje, štimovanje jačine vatre i prevrtanje hrane na rešetki, nisu moja specijalnost i ja to uvek rado prepuštam mom mužu. I zaista mislim da je to muški posao, jer to je njima čist instikt.
U Americi roštilj je neverovatno popularan. Svaki letnji praznik, posebno 4. juli, je u znaku roštiljanja. Gotovo svaka kuća ima roštilj, a često ćete ih videti i na terasama onih koji žive u stanu. Ne znam kako bih se izrazila ali veoma su ponosni na svoje umeće roštiljanja, i stvarno nema nijedne letnje žurke bez njega. Ti američki roštilji u poređenju sa našima, koji se obično sastoje od dve cigle i rešetke, su ultra-mega-sega nabudženi. Bukvalno. U stanju su da bace neviđene pare na njih. Pored ćumura i drva puno njih koriste i gas. Svi su sa poklopcem što nekad mesu daje poseban dimljen ukus, ali sve zavisi šta se sprema.
Bilo bi šteta ne pomenuti koreanski roštilj koji je veoma cenjen. Ovde ćete u restoranima naći usred stola roštilj sa kuljajućom vatrom gde se direktno gostima sprema meso. Meksička kuhinja, koja je veoma zastupljena na američkom Jugu, je takođe veoma orijentisana na roštilj.
Kad smo kod roštiljanja moram da pomenem i jedog sjajnog lika čije emisije obožavam da gledam. Njegovo ime je Steven Raichlen, a njegova emisija ima fenomenalan naziv Primal Grill i isključivo je vezana za roštilj. Snimljena je na nekom idiličnom ranču u Arizoni. Taj čovek nije folirant, kao što je većina kulinarskih selebritija, kad on roštilja vidite da ima puno znanja i da voli to što radi. Skoro sam visila na njegovom veb sajtu i pronašla mnoštvo recepata za roštilje, iz svih strana sveta. Ima čak i neki recepat za srpski roštilj meni sasvim nepoznat.
A sad ideje i saveti za dobar roštilj:
* Pre nego što zapalite vatru morate metalnom četkom dobro da sastružete ostatke na rešetki. Zatim je premažite uljem koristeći papir.
** Da biste samouvereno i opušteno obavili posao morate da imate sledeći stvari uz sebe:
Veliku šerpu sa poklopcem čije ste dno pokrili iseckanim crnim lukom. U nju se ubacuju gotovi komadi mesa. Mljac!
Hvataljke koje su neprocenjive kada je u pitanju rukovanje mesom ili povrćem.
Pivo. Da osveži ali i da ugasi razbuktalu vatru.
*** Ima još jedna fora. Često se vatri dodaju komadići nekog kvalitetnog tvrdog drveta (hrast, javor, jabuka, trešnja, a nikako čamovina), jer daje mesu naročitu aromu, ali se prethodno namoče u vodi, oko sat vremena, i onda se bace u vatru.
**** Ako hoćete da vam meso lepo izgleda tokom pečenja slažite ga i prevrćite na rešetki tako da dobije lepe štrafte (pogledajte sliku sa krmenadlama dole).
Marinade
Imam puno važnih detalja kako da se napravi dobar roštilj ali marinade su jedne od ključnih, naravno govorimo o mesu. Sigurna sam da se tu kriju tajne dobrih roštiljdžija. Postoji nekoliko grupa sastojaka koje utiču na krajnji rezultat roštilja:
– kiseli sastojci (sok od limuna ili limete, sirće, balzamiko, pivo)
– masti (maslinovo ili obično ulje, jogurt, puter)
– enzimi (đumbir, ananas, papaja, kivi)
– začini i začinsko bilje (beli i crni luk, timijan, peršun, ruzmarin, slatka mlevena paprika, ljute papričice, kapar, biber i so, itd.)
– ostalo (senf, vorčerster sos, soja sos, harisa, med, smeđi šećer, kafa)
Svi ovi sastojci čine da meso bude sočno, mekano i sa posebnom aromom. Različiti sastojci idu u različito meso. Meso se stavlja u marinadu najkraće oko 1-2 sata pre pečenja, idealno bi bilo da prenoći u njoj, a što se tiče ribe i morskih plodova neposredno pre nego što se bace na roštilj. Meso stavite u kesu zajedno sa marinadom, dobro zatvorite i povremeno prevrnite kesu.
Odnos masnih i kiselih sastojaka bi trebalo da bude 2:1.
Kod nas u osnovnu marinadu ide so, biber, luk, peršun i ulje. Rado se stavlja i vegeta, ali ja to izbegavam. Ako ste ambiciozniji koristite sledeće sastojke za date vrste mesa:
– piletina (pivo, đumbir, garam masala)
– svinjetina (jabukovo sirće, limeta, ananas, kivi, med, smeđi šećer, bobice od kleke, timijan)
– junetina (sušeni origano, papaja, vino, balzamiko)
– jagnjetina (jogurt, limunov sok, sveža nana, ruzmarin, beli luk)
– ribe i plodovi mora (maslinovo ulje, limunov sok, beli luk, majčina dušica, vlašac)
Možete da napravite buket začinskog bilja koje ćete da umačete u maslinovo ulje, i da time premazujete meso tokom pečenja. Takođe marinade, recimo za ribu, možete da služite kao sos.
Meso
Što se tiče roštiljanja istina je da svašta možete da pravite na njemu, mislim da nema vrste mesa koje ne možete baciti na njega. Ipak, najvažnije je odabrati kvalitetno meso. Neko je opšte pravilo da se za roštilj koristi masnije meso jer mu mast daje sočnost. Da meso ne bi bilo suvo koriste se i marinade koje u sebi sadrže ulje, kisele sastojke i enzime koji meso čine ukusnijim.
Piletina nije neko preterano aromatično meso pa traži maštovite marinade. Belo meso, pileća krilca, džigerica obmotana slaninom, pa i celo pile (ima jedan poznati recept gde je pile nasađeno na limenku od piva i tako se peče), se često koriste za roštilj.
Svinjetina je vrlo zahvalna za roštiljanje. Vrat, koji je prošaran mašću, krmenadle, rebarca, pa i celo prase su rado viđeni na roštilju. Moje omiljeno jelo spremljeno na grilu od svinjetine je američki Pulled pork. Već neko vreme se spremamo muž i ja da ga napravimo jer njegova priprema traje dosta dugo.
Kod nas junetina i jagnjetina nisu toliko zastupljeni kao provopomenuti, ipak juneći stejk je najbolji na roštilju, a jagnjetinu bi posebno izdvojila, koja je inače posebno popularna u Turskoj, Bliskom Istoku, zatim Indiji, Pakistanu, pa sve negde do Avganistana kad se ide istočno.
 |
| Biftek na žaru |
Kobasice su odličan izbor zato što se veoma jednostavno spremaju. Tu je i nezaobilazni hot dog, koji rado preskačem zbog otužnih kupovnih zemički.
Pljeskavice i ćevapčići se obično prave od mešanog mesa, svinjetine i junetine, ipak probajte i varijantu pljeskavica od jagnjećeg mesa (Mezze, strana 53). Nije loše da ih napunite sirom koji će tokom pečenja da se fino istopi. Mljac!
Ćevapčiće nikada nisam pravila, ali i zašto bih kad ima ovde da se kupe dosta dobri ,zamrznuti. Proizvodi ih kompanija Brat i sestra i verujem da ima svugde da se kupe po Americi u radnjama sa našom robom.
Ražnjići (kebabi, suvlaki)
 |
| Ciganski ćevap sa škampima |
Nekako moram da stavim u posebno poglavlje ražnjiće ili kebabe, iako je ovaj tekst postao bezobrazno dug i opširan. Meni su omiljeni zato što nanizani na štapiće omogućavaju da se njima lako manipuliše dok su na vatri. Osim toga to omogućava da se prave razne kombinacije mesa (piletina obmotana slaninom recimo), ili kombinuje meso i povrće, negde sam čula da se tada zovu ciganski ćevapi. Prutići mogu da budu drveni ili metalni, ali meni se veoma sviđa kada se koriste grane ruzmarina u tu svrhu.
Pod ražnjiće spadaju i giros ili šavarma (shavarma) sa Bliskog Istoka. Moram da napomenem da u Americi se teško nalazi autentični džajro iako ima puno grčkih restorana, obično se dobije nešto što podseća na iseckanu tanku pljeskavicu.
 |
| Solunski giros |
Riba
Roštiljanje ribe je najveći izazov zato što se ona vrlo lako lepi za rešetku. Probajte da je dobro nauljite kao i rešetku mada je najbolje da za njeno pečenje koristite specijalno napravljenju rešetku ili žicu. Takođe ostaje vam i mogućnost da je uvijete u foliju, ali onda nećete dobiti reš pečenu ribu. Ako imate krupnu ribu ili njene kotlete (sabljarka, ajkula, itd) uvek možete da ih isečete na kocke i nanižete na štap kao ražnjiće. Stavite ribu u marinadu neposredno pre stavljanja na roštilj, nikako duže od 30 minuta.
 |
| Rešetke za grilovanje ribe |
Morski plodovi
Lignje, oktopod, škampi, jastozi, krabe, pa čak i ostrige mogu da se bace na roštilj. Uvek su mi u lepom sećanju grilovanje lignje iz restorana po grčkim letovalištima. Ja često koristim gambore na roštilju, nanižem ih na prutiće.
 |
| Lignje i brancin |
Povrće
Gotovo da nema povrća koje nije dobro kad se stavi na roštilj – paprike, plavi patlidžan, tikvice, crni luk, paradajz, pečurke i naravno kukurz. Čak su veoma ukusni zelena salata, radič i endevija na roštilju. Moram da priznam da sam se ovog leta ozbiljno navukla na kukuruz pečen na roštilju. Volim da stavim preko njega otopljen puter, malo soli i sok od limete i mogu da vam kažem da je to nešto neviđeno dobro. Mljac, mljac, mljac!
 |
| Grilovani plavi patlidžan |
Jedan od veoma čestih načina roštiljanja povrća je pravljenje ražnjića. Najzahvalnije povrće za to su crni luk, paprika, tikvice, malo krupniji čeri paradajz, obični šampinjoni nisu loši ali često pucaju dok ih nižete na štapić. Moj vam je savet da probate da nabodete uzduž celu pečurku zajedno sa stablom.
Voće
Voće za grilovanje su ananas, breskve i kruške. Nemojte da koristite prezrele komade. Najbolje je da ih servirate sa nekim sirupom, sladoledom i nanom. Nije uobičajno ali je dobra ideja za brz i jednostavan dezert kad vam dođu gosti na roštilj.
Testo
Da, istina je da se pice i tortilje mogu napraviti na roštilju. Ne moram da pominjem kako je neodoljiv hleb prepečen na grilu. Mi smo pravili Majine vašarske tortilje na taj način.
Sosevi
Nažalost još se nisam obrela u svetu soseva za roštilj, ali neke od njih možete da nađete u magazinu Mezze. Gotovo uvek pravim tzatziki umak kada pravimo pljeskavice ili ćevapčiće jer oni savršeno idu uz to, plus ajvar od cepkanih paprika.
Još bih dodala majonez i ajoli (recepte za njih možete naći ovde), koji odlično idu uz grilovanu ribu, morske plodove i biftek.
Takođe, rado služim obične salate kao što je ova na slici sa paradajzom i bosiljkom.
Toliko o ovoj temi možda dopišem još nešto kasnije. Stvarno je neiscrpna tema.
Želim vam uspešno roštiljanje ovog leta!
Indijsko jelo od leblebija Daal, i priča o Indijcima u Americi
Pre nego što sam došla u Ameriku ja sam u životu upoznala svega jednog Indijca, naše Cigane ne računam jer su se oni posle mnogo vekova odrodili od svoje prapostojbine, a kad sam došla ovamo na postdiplomske studije bila sam potpuno okružena njima. Nikada neću zaboraviti Orientation Day (prvi dan u školi) kad smo svi pridošli strani studenti, sa Indijcima kao ubedljivom većinom, bili u jednoj velikoj prostoriji, i kad većina nije mogla da skine pogled sa mene jer sam bila plava (farbana doduše) i svi su mi prilazili sa pričom da bi želeli da budu moji prijatelji. To je ona od onih nadrealnih situcija u životu kada ste u nekoj skroz novoj sredini, okruženi ljudima o kojima znate veoma malo, a koji vole da vam se unose u lice dok pričaju, imaju smešan akcenat, čudno mašu glavom dok pričaju, mirišu na kari i izuzetno su druželjubivi.
Posle sam za vreme studiranja radila za kancelariju u kojoj su se primale aplikacije stranih studenata a i bilo je puno komunikcije sa budućim studentima, i ogromna većina su bili baš Indijci. Razlog njihove mnogobrojnosti na mom fakultetu su bile obližnje indijske kompanije koje su ih tu regrutovale.
I tako u svakodnevnom kontaktu ja sam ih prilično dobro upoznala, plus imam dosta dobru drugaricu, Indijku, i nećete mi verovati kad vidim čak i nepoznate Indijce ja prema njima osećam izvesnu bliskost, kao prema daljim tamnoputim rođacima. Znam čak da prepoznam po fizičkom izgledu iz kog dela Indije dolaze, oni niži i tamnijeg tena su sa juga zemlje.
Istina, naše kulture su dosta različite, ali ima i puno sličnosti, evo par… da li ste znali da smo mi i Indijci jedini koji imamo brata od strica ili sestru od tetke, za sve ostale su to samo rođaci… ili, kad se rodi beba, ne kaže se kako je lepa, već ružna, kao i kod nas, da se ne urekne… i naravno tu je ono pu, pu, pu ili u njihovom slučaju tu, tu, tu… opet protiv uroka. Zatim neke zajedničke reči – čaj, čorba, i ne mogu svega još da se setim, ali imamo dosta zajedničkih stvari.
Ja vam sve ovo sada pričam jer mnogi ljudi, koji nisu imali prilike da ih upoznaju, zamišljaju Indijce kao neka mistična i produhovljena bića, i sama sam bila u tom fazonu. E pa nije tako. Posle Tagore, Ruždija, Boga malih stvari, i par bolivudskih filmova koji su me naterali da mislim o njima da su lepi kao bogovi, doživela sam veliko iznenađenje.
Većina Indijaca koje sam ja upoznala nisu previše spiritualni, rekla bih da su ambiciozni i materijalisti. Oni znaju da im je uspeh životu tj. odlazak u prosperitetniju zemlju garantovan dobrim učenjem i na to su potpuno fokusirani. Pošto ostanak u Americi nije lak ni sa diplomom, oni tako idu sa jednog fakulteta da drugi ređajući diplome, neki čak sa čitavim porodicama. Zaista nisu vični sportu, i meni je čudno kako baš nikada da sretnem nekog Indijca na mojim časovima joge. Pre par godina neko je osvojio prvu zlatnu medalju za Indiju ikad, u nekom ne tako bitnom sportu, i kad se vratio kući hiljade i hiljade devojaka je htelo da se uda za njega, bio je nacionalni heroj, jedan od milijardu ljudi koji je uspeo da se okiti medaljom. I onda posle mi kukamo na naše sportiste:) Omiljeni sport im je kriket. Često ćete ih videti kako na nekim praznim parkinzima praktikuju taj sport. Sad, meni je ta igra malo dosadna, a i važi za gospodsku, i zbog toga mi nikako nije jasno na koju foru Indijci i Pakistanci samo što ne zarate kad njihove reprezentacije imaju meč u kriketu.
Kad smo kod religije preovlađuju Indusi, ali ima i muslimana, katolika, raznih sekti, ima čak i par miliona pravoslavaca. Da, pravoslavlje je ušlo u Indiju preko antiohijske patrijaršije (Sirija), i tu se primilo. Jedan kolega mog muža sa fakulteta je jednom poslao njegove slike sa venčanja, a pošto je pravoslavac mogli smo da vidimo kako izgleda crkva u kojoj su se venčali. I izgleda kao one ranohrišćanske crkve što je meni bilo veoma interesantno otkriće. Takođe u Indiji žive i Siki i njih ćete lako prepoznati jer nose one visoke turbane na glavi. Mislim da njima religija dozvoljava da jedu meso, ali nisam baš sasvim sigurna u to, za Induse govedina je zabranjena, a ima ih i puno koji su vegeterijanci. Tu su i Bramani. Iskreno, ne mogu više da se setim kakva je razlika između njih i Indusa, ali moja drugarica koja je Bramanka kaže da se oni nalaze u najvišim kastama njihovog društva.
Za indijsku kulturu nekako je bar meni bio najfamozniji ugovoreni brak koji se i dalje veoma praktikuje u svim društvenim staležima. Dešava se i da se udaju i ožene za strance, dešava se i da posle odlaska u Ameriku na studije neke veridbe budu raskinute, ali i dalje su veoma tradicionalni kada su brakovi u pitanju. Možda to nama izgleda zatucano, ali nije baš tako kako izgleda. Na primer, što ste u višoj kasti imate veću mogućnost izbora, tu izlazite sa mladićima i devojkama i birate onog ko vam se najviše sviđa, i obrnuto, ako ste niža kasta imate da se udate za onog kog vam roditelji izaberu, i tačka. Među partnerima i dalje su najpoželjniji doktori tako da ne čudi što se često opredeljuju baš za to zanimanje.
Iznenadićete se kad saznate da mnogi Indusi koje sam upoznala ovde zapravo nikada nisu bili u Indiji. Naime, ima ih puno po Bliskom Istoku, u Africi, Britaniji, čak i na Karibskim ostrvima, osim trgovinom tu su dolazili da rade kao posluga za imućnije ljude. Ja sam pre neki dan saznala da je i Freddie Mercury bio Indijac sa Zanzibara, i bila sam u potpunom šoku, jer ga nikakao nisam mogla povezati sa indijskom kulturom.
U Indiji ima puno ljudi i velika je konkurencija tako da moraju da se bore i rukama i nogama da bi uspeli da se bar malko uzdignu iznad svoje stečene kaste. Moraju da budu glasni i prodorni, i potpuno su suprotni recimo Kinezima, koji su vrlo povučeni i nekomunikativni. Za to je i veliki razlog dobro poznavanje engleskog jezika, zaovstavštine kolonijalnog vremena. Rekli su mi da je tamo engleski sve višu u upotrebi, sasvim suprotno od težnji posle oslobođenja od britanske vladavine, neki čak u kući koriste samo engleski u komunikacji.
Za Indijce najznačajniji praznik je Diwali. To se danima proslavlja, a gotovo na svakom fakultetu po Americi gde ima njihovih studenata taj praznik se obeležava specijalnom priredbom. Na toj svečanosti ćete obavezno videti modnu reviju (!) i razne plesne tačke, koje su prekopirane iz njihovih popularnih filmova. Mnogo vole igru i pesmu, i nekako su detinjaste prirode, što ih čine idealnim društvom za zabave. Na svim tim događajima koji su oni organizovali meni je bilo uvek užasno zabavno, puno sam se smejala jer umeju da budu izuzetno komični.
Ja sam se baš zanela u mom pisanju o Indijcima u Americi, šta mogu, zaista su interesantna nacija, i kao šti rekoh meni veoma bliska. Pošto imam svega par sati fore da objavim ovaj post jer konkurs za igricu Ajme, koliko nas se tada zatvara, a tema su leblebije i domaćica je Tanja (Kuhinja zaposlene žene), još samo par reči o indijskoj kuhinji.To je izuzetna kuhinja iz koje bukvalno vrište boje i mirisi. Nemam sad vremena da opisujem moja omiljena indijska jela ali biće dana za još neki post na blogu o indijskoj hrani.
Daal, koji sam spremila za ovu priliku, je apsolutno sjajno jelo. Ja imam groznu naviku da kad mi jelo divno miriše zaronim glavu u šerpu da ga još jednom omirišem. Tako je bilo i sa ovim jelom. Pokušavala sam da napravim jelo slično onom koje dobijamo kada naručimo neke indijske kebabe, ali ovo je mnooogo bolje. Recept sa izmenama je preuzet odavde, a bilo je tu sugestija i moje prijateljice Riče. Začin garam masala koji se stavlja u njega je sjajan, stavila sam i recept kako se pravi. Ja sam ga služila uz kuskus i pečene planteins, namirnica dosta slična bananama, i bio je to praznik za naša čula.
Sastojci:
2 šolje leblebija iz konzerve (ako možete da ih skuvate super, ali za mene to je suvišan posao)
3 kašike putera
1 i 1/2 glavica velikog crnog luka, iseckanog na tanka rebarca
5-6 komada belog luka, sitno iseckanog
2 komada mladog luka, iseckanog
1 komad svežeg đumbira (2.5cm dužine), sitno iseckanog
10 kašika samlevenog paradajza (crashed tomato)
2 manja krompira, oljuštena i iseckana na manje kocke
2 šolje vode (količina zavisi koliko gusto želite da vam jelo bude)
1 kašičica kurkume
1/2 kašičice tucane ljute paprika (opciono, ako volite ljuto)
1 kašičica soli
1 i 1/2 – 2 kašike začina garam masala (evo kako se pravi ovaj začin: 1/2 kašičice mlevenog kumina, 1/2 kašičice slatke paprike, 1/4 kašičice cimeta, 1/4 kašičice mlevene ljute paprike, 1/4 kašičice istucanog lovorovog lista, i 1/8 kašičice istucanog karanfilića).
Priprema:
U šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte puter i u njega dodajte luk, dinstajte ga dok ne počne da tamni. Dodajte mu beli luk i posle 1-2 minuta dodajte iseckani đumbir. Zatim dodajte mladi luk, 3 kašike samlevenog paradajza i na kraju iseckani krompir. Sve pržite uz mešanje da ne zagori par minuta. Onda dodajte preostali paradajz i oceđene leblebije iz konzerve. Dodajte so i ljutu pariku. Posle par minuta prženja dodajte konačno vodu. Kada varivo počne da ključa smanjite vatru. Dodajte kurkumu. Poklopite šerpu i kuvajte varivo dok se krompir ne skuva, mešajući povremeno. Par minuta pre nego što ćete jelo skinuti sa vatre dodajte garam masala, kažu da se tako ne gubi aroma začina, ako se stavi tek na kraju.
Služite jelo uz kus-kus ili indijski hleb naan.
Ćufteta od praziluka, pasulja i integralnog pirinča
Da li imate neku kulinarsku zvezdu, blogerku, prijateljicu ili rođaku kojoj verujete u svaki gram kada on ili ona napiše recept? Pa sigurno da imate. To su one osobe koje su veoma precizne, imaju razvijen osećaj za detalj i potpuno poznaju i vladaju materijom kojom se bave.
Ovo pitanje mi se uvek provuče kroz misli onda kada koristim dosta nepouzdan recept od nekih kulinarskih veličina kao što je recimo Spasenija -Pata Marković. Imala sam ja i ranije takva iskustva sa njenim receptima, ali uvek kažem sebi “Ivana, Pata je tu da ti da neke opšte smernice, a gde ćeš da završiš to zavisi pre svega od tebe a ne od njenog recepta”.
Ja, nažalost, slabo učestvujem u food blogerskim igricama, ali ovog meseca sam se zainatila, praziluk kao tema mi je bio dosta primamljiv. Latih se tako Patinog kuvara, koga već mesecima ne ispuštam iz ruku, pogledam u registru recepte sa prazilukom, i izbor pade na ovo jelo.
Moram da priznam da mi se ta njena ideja o ćuftetama sa prazilukom i pasuljem baš svidela. Međutim kad sam pomešala dinstani praziluk sa pire pasuljem, čak i posle boravka u frižideru od toga nije bilo šanse da se napravi nešto što će ličiti na lopticu. Da bi dala toj smesi neophodnu teksturu dodala sam još pasulja, onako ovlaš izdrobljenog viljuškom, ali pošto nije ni to bilo dovoljno na kraju sam u panici dodala integralni pirinač koji sam bila već spremila kao prilog. I to je odradilo posao.
Meni nikako ne ide od ruke pravljenje ćufti, pa sam koristila brašno da bi ih formirala, ali verujem sa veštijim rukama može i bez toga. Takođe, ovim ćuftetama fali neki sos, iako nisu preterano suve. Ja sam umesto originalnog dinstanog luka koristila sos od grčkog jogurta i krstavca, a vi kako volite.
Ovo je idealno jelo za vegeterijance i vegane. Za nas što ne volimo da ograničavamo svoju ishranu mislim da su ćuftete odlične za predjelo. Sledeći put bih ih servirala na malo zelene salate zajedno sa sosom od grčkog jogurta.
Sastojci za 30 ćufteta:
1/2 kg praziluka, oko 3 komada
2 kašike maslinovog ulja
2 x 850g konzerve crvenog pasulja
2 kašike brašna + za pravljenje ćufteta
1 kašika slatke aleve paprike
2 jajeta
1/2 šake isekanog svežeg peršuna
1 1/2 šolja integralnog pirinča, skuvanog u slanoj vodi
So i biber
Za sos od grčkog jogurta:
1 srednje veličine krastavac
2 šolje grčkog jogurta
3 kašike kisele pavlake
So i biber
Priprema:
Očistite praziluk tako što ćete mu odstraniti ona najtvrđa perca. Zatim ga isecite uzdužno na četvrtine i stavite u vanglu sa vodom, promešajte rukama, i onda ocedite od vode. U praziluku ume da se zavuče zemlja zato je ovo neophodno uraditi. Zatim praziluk isecite na komade duge 2 cm.
U šerpi zagrejte maslinovo ulje i dinstajte praziluk na umerenoj temperaturi, poklopljen, oko 15 minuta. Na kraju mu dodajte 2 kašike brašna i 1 kašiku aleve paprike, soli i bibera. Kad je praziluk gotov ostavite ga da se malo prohladi.
Za to vreme grubo ispasirajte viljuškom pasulj kojeg ste predhodno skuvali i ocedili, ili onaj iz konzerve. Zadim ga dodajte praziluku. U tu smesu dodajte dva umućena jajeta, iseckan peršun i na kraju skuvan integralan pirinač. Sve dobro promešati i ostaviti smesu u frižideru oko 1 sat.
Zagrejte rernu na 215C (420F).
Izvadite smesu za ćuftete iz frižidera i mokrim rukama oblikujte ćuftete ili koristite brašno. Poređajte ih na masni papir kojim ste obložili pleh za pečenje.
Pecite ćuftete oko 10 minuta, dok ne dobiju zlatnu koricu.
Za to vreme napravite sos od grčkog jogurta. Izrendajte krastavac, poslite i ostavite 5 minuta da odstoji. Onda ga iscedite, dodajte mu grčki jogurt i kiselu pavlaku, so i biber.
Kad su ćuftete gotove služite ih uz sos od grčkog jogurta i zelenu salatu.
Pečena ćurka
Ovog puta gost na mom blogu je moj muž sa receptom za pečenu ćurku. Toliko puta ju je pravio, i uvek je super isapadala.
Za ćurku za 8 osoba potrebno je:
Mlada ćurka – 5 do 6 kg
2 kašike soli
1 kašičica bibera
1 l pilećeg ili ćurećeg bujona
Kupite ćurku najmanje dva dana pre nego što ćete je peći jer proces pripreme zahteva da se ćurka unapred posoli i tako posoljena odstoji u frižideru. Ukoliko je kupljena smrznuta, dodajte tome još dva-tri dana – toliko je, naime, potrebno da se ćurka u frižideru odmrzne. Ćurka treba da bude mlada, 5 do 6 kg. Pticu veću od ovoga je u rerni vrlo teško ravnomerno ispeći.
Priprema (dva dana pred pečenje):
Ocedite tečnost iz duplje i izvadite iznutrice i šiju ukoliko su ostavljene unutra. Spolja, dobro osušite pticu papirnim kuhinjskim ubrusom i zatim u nju, spolja i iznutra, utrljajte dve kašike soli i kašičicu bibera. Tako pripremljenu, ćurku stavite u pleh i odložite u firžider. Ne pokrivajte je. U naredna dva dana meso će potpuno upiti i ravnomerno raporediti so, što će pomoći da mišićne ćelije tokom pečenja ne izgube tečnost. U isto vreme, koža nepokrive ćurke će se u frižideru dobro isušiti i zategnuti. Rezultat će biti hrskava kožica spolja i sočno meso unutra.
Pečenje:
Ćurka treba da u plehu bude postavljena sa grudima nagore, vrhovi bataka vezani jedan za drugi kanapom, a krila zataknuta iza leđa. U pleh sipajte i dve šolje bujona. Najbolje je ako imate pleh sa rešetkom, tako da ćurka leži na rešetki iznad tečnosti. Takodje, dobro je da stranice pleha ne budu previsoke inače može da se desi da ćurka sa strane ostane nepečena.Zagrejte rernu na 230 C i ubacite pleh. Odmah snizite temperaturu na 180 C i ostavite ćurku da se peče. Svakih pola sata prelivajte je ili premazujte bujonom sa dna pleha. Po potrebi dospite još bujona (ukoliko je ispario). Takođe, na pola pečenja rotirajte pleh za 180 stepeni da bi se obe strane ispekle ravnomerno. Ćurka se peče oko 30 minuta po kilogramu težine, znači dva i po do tri sata ukupno. Ubodite karabatak (mesnati deo) oštrim nožem i ukoliko je tečnost koja iscuri skoro, ali ne savim providna, ćurka je gotova. Možete koristiti i kuhinjski termometar-sondu, zaboden u karabatak (ne skroz do kosti), treba da pokaže oko 70C.
Kada je ćurka ispečena, izvadite pleh i prekrijte ćurku aluminijumskom folijom i ostavite da odstoji oko pola sata. Ovaj period „odmaranja“ će pomoći da se proteini zgusnu i meso ostane sočno tokom sečenja. Za to vreme pripremite sos („grejvi“) od ćurkine moče.
Još da dodam da dan kada se najviše ispeče i pojede ćurećeg mesa u Americi jeste Dan zahvalnosti. Pogledajte kako izgleda tradicionalna trpeza za taj praznik.
Možete pogledati i moj video kako da ispečete ćurku, spremite sos od moče i džem od brusnica.
Ovaj recept je objavljen u decembarskom broju online gastronomskog časopisa Mezze. Obavezno ga pogledajte.
Zapečena piletina sa 40 čenova belog luka
U 17. veku, u Holandiji, paralelno sa Rembrantom i Vermerom, stvarali su mnogo manje poznati slikari koji su slikali isključivo hranu tj. mrtvu prirodu. Te slike su bile jako popularne među bogatim trgovcima i zanatlijama. Većina tih slika izgledaju kao da su se osobe koja su sedele za stolom u sred jela negde izgubile. To je trebalo da simboliše prolaznost života – memento mori. Osim toga sva ta hrana bila je puno religioznih simbola, ali po mom mišljenju to je bio samo izgovor da bi se predstavila u svojoj punoj raskoši i bogatstvu, bio je to praznik za svačije oči čak i na slici.
Zašto ja sad vama držim čas istorije umetnosti? Delom zato što su me moje fotografije zapečene piletine jako podsetile na te slike svojim naturalizmom, i zato što nije suvišno pomenuti holandske slikare koji su bili pioniri današnjih stilista i fotografa hrane. Da se ne lažemo hrana je bila večita inspiracija tokom istorije slikarstva, još su Stari Rimljani voleli da je prikazuju na mozaicima i freskama, ali čini mi se da niko nikada nije toliko do detalja obrađivao ovaj motiv kao ovi holandski slikari.
Ono što je takođe interesantno a što se može zaključiti iz slika holandskih slikara je to da se i pre nekoliko vekova dobro jelo. Verovatno ta hrana nije bila dostupna mnogima, ali se može videti da su i tada ljudi imali osećaj da lepo prikažu i serviraju hranu.
Evo par slika iz tog doba.
 |
| Floris Dijck |
 |
| Osias Beert, Mrtva priroda sa ostrigama |
 |
| Clara Peeters, Mrta priroda sa sirom, bademima i perecima |
Piletina nije moje omiljeno meso, ali uz neki poseban začin kao što je beli luk, tu već menjam stav. Ne treba tu mnogo pripreme, ni sastojaka, vrlo jednostavno za pravljenje, a izgleda bogato i veoma je ukusno.
Sastojci:
1 celo pile, tranžirano na osam delova
Maslinovo ulje
So i biber
Pola šake svežeg timijana (majčine dušice)
40 čenova belog luka (prilikom čišćenja olakšajte sebi život, najpre zgnječite čen belog luka širokom stranom noža, ljuske će se same skidati)
Priprema:
Uključiti rernu na 175C (350F).
Komade piletine posoliti i pobiberiti i staviti da se prže u većoj šerpi na maslinovom ulju, na jakoj vatri. Kada počnu da dobijaju braon koricu sklonite ih sa vatre i stavite u pleh u koji ste već predhodno stavili čenove belog luka, timijan i maslinovo ulje. Pomešajte začine sa mesom. Pokrijte pleh aluminijumskom folijom i pecite oko 1 sat i 15 minuta. Ako hoćete da vam piletina bude zapečenija otkrijte pleh 5-10 minuta pre navedenog vremena za pečenje.
Služite piletinu uz kuskus. Odlično ide uz ovo jelo.
Da, poželećete da je bilo više belog luka u jelu, stoga nije loše da malo pretereta se njegovim brojem.
Estragon, i francuska klasika – Piletina sa estragonom
I am back, posle kraćeg putovanja. Bila u Torontu i puna sam lepih utisaka. Pre nego što sredim utiske, i nadam se napravim jedan post o tome, vraćam se mom malom projektu – začinskom bilju. Ukoliko niste zakačili početak, idite na ovaj link.
Estragon (Tarragon)
Estragon, ili tarragon na engleskom, je jedna od najsuptilnijih začinskih biljaka, koje se koristi u kuvanju, naročito kada je u pitanju francuska kuhinja. Iz nekog razloga u našoj kuhinji se slabo koristi, pa otuda ovaj post, da se malo populariše.
Poreklom sa Sibira i zapadne Azije uspešno je raširen po Evropi i u drugim delovima sveta. Francuski estragon je najkvalitetniji, mada ja glasam i za meksički koji ima sličan ukus ali malo oporiji i kiseliji. Imam ga u svojoj bašti i naročito mi je drag zbog ljupkih žućkastih cvetova.
Ima karakterističan i delikatan ukus, malo podseća na anis. Koristi se u pripremanju piletine i ostale peradi, ribe i jela od jaja. Pored Piletine sa estragonom, ovo začinsko bilje je nezaobilazno u Béarnaise, Holandez i Tartar sosu, i Puteru sa začinskim biljem. Ja ga nekad stavljam i u klasičnu supu, ali moj muž nije baš oduševljen time. Takođe dobro ide uz krompir, špargle, zukini i paradajz.
Estragon je sastavni deo kombinacija začinskog bilja koje se koriste u francuskoj kuhinji – Fines Herbés, Herbes de Provence i Bouquet garni.
 |
| Bouquet garni – estragon, peršun, timijan i kora od limuna; koristi se pri pripremanju ribe. |
Prilikom kuvanja najbolje da ga stavite pri kraju da ne bi narušili njegovu aromu.
Estragon možete sačuvati sušenjem ili zamrzavanjem.
Ukoliko želite da ga gajite najbolje je da ga kupite u saksiji jer teško raste iz semena. Višegodišnja je biljka i počinje da raste u rano proleće. Izbegavajte ruski estragon jer mu je aroma inferiornija u odnosu na onaj francuski.
Piletina sa estragonom
Ne volim baš piletinu, ali ovo jelo je izuzetno. Vrlo jednostavno za pravljenje, prefinjeno i ukusno. Kada budete probali ovo jelo shvatićete zašto je francuska kuhinja toliko cenjena. Ja sam je služila uz još jedan tipičan francuski prilog, dinstani komorač sa crvenim lukom, i sve zajedno to je bio fantastičan gastronomski doživljaj.
Sastojci:
3 kašike putera
4 fileta belog pilećeg mesa, ili drugi komadi piletine
So i biber
2 ljutike (shallot), sitno iseckane (ovaj luk je najbolji za pravljenje soseva)
5-7 grančica svežeg estragona, iseckanog
3/4 šolje belog vina
1/3 šolje slatke pavlake, opciono
Priprema:
Zagrejte puter u širokoj šerpi, ili tučanom tiganju, na jakoj temperaturi i propržite pileće filete koje ste predhodno posolili i pobiberili. Pržite piletinu oko par minuta sa svake strane, dok ne dobiju braon koricu.
Kada je piletina gotova izvadite je, smanjite vatru i u šerpu stavite iseckanu ljutiku. Kad postane staklast posle 2-3 minuta, dodajte mu estragon i belo vino. Promešajte dobro sve, sastružite varjačom sve ono što se zalepilo za dno šerpe, dodajte biber i so i na kraju slatku pavlaku. Piletinu vratite u šerpu. Neka se sve zajedno krčka na slaboj vatri dok piletina ne upije ukuse, par minuta. Okrenite meso i na drugu stranu. Služite jelo odmah.
