Američka kuhinja, Glavna jela, Razno, Roštilj

Oda roštiljanju, plus ideje i saveti za dobar roštilj

July 9, 2013 19 Comments

Ova tema je iskrsla mimo svih mojih planova za ovaj mesec, i uopšte. Danas smo pravili roštilj, i u jednom trenutku sam pomislila kako je sve, baš sve, cool u vezi roštilja, i pripremanje marinade, i paljenje vatre, i prevrtanje, i iznošenje hrane na sto, i degustacija, čak me i dosadne muve, koje su se skupljale po ostacima na stolu, nisu previše nervirale. Kako da ne zabeležim taj skoro spiritualni obred koji puni naše stomake. Ali nije samo do hrane, nešto je i u druženju i deljenju hrane sa drugima, jer i to je roštilj.

Ima nečeg iskonskog u roštiljanju jer kako inače objasniti da svi u njemu uživaju i svi ga imaju. Moram priznati ja sam ranije mislila kako se on posebno ceni i praktikuje samo kod nas, kad ono, gle, i druge nacije ga obožavaju i svako ima svoj način na koji ga pravi. Ipak, suština roštiljanja je svugde manje više ista: vatra, meso, povrće, i okupljeni ljudi… da, baš kao oni naši prapreci, kojima je uzgred to bio jedini način obrade hrane.

Odmah da se kažem da ja nisam neki specijalista što se tiče roštilja. Umem ja da izaberem dobro meso ili povrće, da ga lepo nanižem na štapiće, umem čak i pljeskavice da spremim, i dobre su mi marinade, ali te tehničke pripreme, paljenje vatre i njeno održavanje, štimovanje jačine vatre i prevrtanje hrane na rešetki, nisu moja specijalnost i ja to uvek rado prepuštam mom mužu. I zaista mislim da je to muški posao, jer to je njima čist instikt.

U Americi roštilj je neverovatno popularan. Svaki letnji praznik, posebno 4. juli, je u znaku roštiljanja. Gotovo svaka kuća ima roštilj, a često ćete ih videti i na terasama onih koji žive u stanu. Ne znam kako bih se izrazila ali veoma su ponosni na svoje umeće roštiljanja, i stvarno nema nijedne letnje žurke bez njega. Ti američki roštilji u poređenju sa našima, koji se obično sastoje od dve cigle i rešetke, su ultra-mega-sega nabudženi. Bukvalno. U stanju su da bace neviđene pare na njih. Pored ćumura i drva puno njih koriste i gas. Svi su sa poklopcem što nekad mesu daje poseban dimljen ukus, ali sve zavisi šta se sprema.

Bilo bi šteta ne pomenuti koreanski roštilj koji je veoma cenjen. Ovde ćete u restoranima naći usred stola roštilj sa kuljajućom vatrom gde se direktno gostima sprema meso. Meksička kuhinja, koja je veoma zastupljena na američkom Jugu, je takođe veoma orijentisana na roštilj.

Kad smo kod roštiljanja moram da pomenem i jedog sjajnog lika čije emisije obožavam da gledam. Njegovo ime je Steven Raichlen, a njegova emisija ima fenomenalan naziv Primal Grill i isključivo je vezana za roštilj. Snimljena je na nekom idiličnom ranču u Arizoni. Taj čovek nije folirant, kao što je većina kulinarskih selebritija, kad on roštilja vidite da ima puno znanja i da voli to što radi. Skoro sam visila na njegovom veb sajtu i pronašla mnoštvo recepata za roštilje, iz svih strana sveta. Ima čak i neki recepat za srpski roštilj meni sasvim nepoznat.

A sad ideje i saveti za dobar roštilj:

* Pre nego što zapalite vatru morate metalnom četkom dobro da sastružete ostatke na rešetki. Zatim je premažite uljem koristeći papir.

** Da biste samouvereno i opušteno obavili posao morate da imate sledeći stvari uz sebe:

Veliku šerpu sa poklopcem čije ste dno pokrili iseckanim crnim lukom. U nju se ubacuju gotovi komadi mesa. Mljac!

Hvataljke koje su neprocenjive kada je u pitanju rukovanje mesom ili povrćem.

Pivo. Da osveži ali i da ugasi razbuktalu vatru.

*** Ima još jedna fora. Često se vatri dodaju komadići nekog kvalitetnog tvrdog drveta (hrast, javor, jabuka, trešnja, a nikako čamovina), jer daje mesu naročitu aromu, ali se prethodno namoče u vodi, oko sat vremena, i onda se bace u vatru.

**** Ako hoćete da vam meso lepo izgleda tokom pečenja slažite ga i prevrćite na rešetki tako da dobije lepe štrafte (pogledajte sliku sa krmenadlama dole).

Marinade

Imam puno važnih detalja kako da se napravi dobar roštilj ali marinade su jedne od ključnih, naravno govorimo o mesu. Sigurna sam da se tu kriju tajne dobrih roštiljdžija. Postoji nekoliko grupa sastojaka koje utiču na krajnji rezultat roštilja:

– kiseli sastojci (sok od limuna ili limete, sirće, balzamiko, pivo)

– masti (maslinovo ili obično ulje, jogurt, puter)

– enzimi (đumbir, ananas, papaja, kivi)

– začini i začinsko bilje (beli i crni luk, timijan, peršun, ruzmarin, slatka mlevena paprika, ljute papričice, kapar, biber i so, itd.)

– ostalo (senf, vorčerster sos, soja sos, harisa, med, smeđi šećer, kafa)

Svi ovi sastojci čine da meso bude sočno, mekano i sa posebnom aromom. Različiti sastojci idu u različito meso. Meso se stavlja u marinadu najkraće oko 1-2 sata pre pečenja, idealno bi bilo da prenoći u njoj, a što se tiče ribe i morskih plodova neposredno pre nego što se bace na roštilj. Meso stavite u kesu zajedno sa marinadom, dobro zatvorite i povremeno prevrnite kesu.

Odnos masnih i kiselih sastojaka bi trebalo da bude 2:1.

Kod nas u osnovnu marinadu ide so, biber, luk, peršun i ulje. Rado se stavlja i vegeta, ali ja to izbegavam. Ako ste ambiciozniji koristite sledeće sastojke za date vrste mesa:

– piletina (pivo, đumbir, garam masala)

– svinjetina (jabukovo sirće, limeta, ananas, kivi, med, smeđi šećer, bobice od kleke, timijan)

– junetina (sušeni origano, papaja, vino, balzamiko)

– jagnjetina (jogurt, limunov sok, sveža nana, ruzmarin, beli luk)

– ribe i plodovi mora (maslinovo ulje, limunov sok, beli luk, majčina dušica, vlašac)

Možete da napravite buket začinskog bilja koje ćete da umačete u maslinovo ulje, i da time premazujete meso tokom pečenja. Takođe marinade, recimo za ribu, možete da služite kao sos.

Meso

Što se tiče roštiljanja istina je da svašta možete da pravite na njemu, mislim da nema vrste mesa koje ne možete baciti na njega. Ipak, najvažnije je odabrati kvalitetno meso. Neko je opšte pravilo da se za roštilj koristi masnije meso jer mu mast daje sočnost. Da meso ne bi bilo suvo koriste se i marinade koje u sebi sadrže ulje, kisele sastojke i enzime koji meso čine ukusnijim.

Piletina nije neko preterano aromatično meso pa traži maštovite marinade. Belo meso, pileća krilca, džigerica obmotana slaninom, pa i celo pile (ima jedan poznati recept gde je pile nasađeno na limenku od piva i tako se peče), se često koriste za roštilj.

Svinjetina je vrlo zahvalna za roštiljanje. Vrat, koji je prošaran mašću, krmenadle, rebarca, pa i celo prase su rado viđeni na roštilju. Moje omiljeno jelo spremljeno na grilu od svinjetine je američki Pulled pork. Već neko vreme se spremamo muž i ja da ga napravimo jer njegova priprema traje dosta dugo.

Kod nas junetina i jagnjetina nisu toliko zastupljeni kao provopomenuti, ipak juneći stejk je najbolji na roštilju, a jagnjetinu bi posebno izdvojila, koja je inače posebno popularna u Turskoj, Bliskom Istoku, zatim Indiji, Pakistanu, pa sve negde do Avganistana kad se ide istočno.

Biftek na žaru

Kobasice su odličan izbor zato što se veoma jednostavno spremaju. Tu je i nezaobilazni hot dog, koji rado preskačem zbog otužnih kupovnih zemički.

Pljeskavice i ćevapčići se obično prave od mešanog mesa, svinjetine i junetine, ipak probajte i varijantu pljeskavica od jagnjećeg mesa (Mezze, strana 53). Nije loše da ih napunite sirom koji će tokom pečenja da se fino istopi. Mljac!

Ćevapčiće nikada nisam pravila, ali i zašto bih kad ima ovde da se kupe dosta dobri ,zamrznuti. Proizvodi ih kompanija Brat i sestra i verujem da ima svugde da se kupe po Americi u radnjama sa našom robom.

Ražnjići (kebabi, suvlaki)

Ciganski ćevap sa škampima

Nekako moram da stavim u posebno poglavlje ražnjiće ili kebabe, iako je ovaj tekst postao bezobrazno dug i opširan. Meni su omiljeni zato što nanizani na štapiće omogućavaju da se njima lako manipuliše dok su na vatri. Osim toga to omogućava da se prave razne kombinacije mesa (piletina obmotana slaninom recimo), ili kombinuje meso i povrće, negde sam čula da se tada zovu ciganski ćevapi. Prutići mogu da budu drveni ili metalni, ali meni se veoma sviđa kada se koriste grane ruzmarina u tu svrhu.

Pod ražnjiće spadaju i giros ili šavarma (shavarma) sa Bliskog Istoka. Moram da napomenem da u Americi se teško nalazi autentični džajro iako ima puno grčkih restorana, obično se dobije nešto što podseća na iseckanu tanku pljeskavicu.

Solunski giros

Riba

Roštiljanje ribe je najveći izazov zato što se ona vrlo lako lepi za rešetku. Probajte da je dobro nauljite kao i rešetku mada je najbolje da za njeno pečenje koristite specijalno napravljenju rešetku ili žicu. Takođe ostaje vam i mogućnost da je uvijete u foliju, ali onda nećete dobiti reš pečenu ribu. Ako imate krupnu ribu ili njene kotlete (sabljarka, ajkula, itd) uvek možete da ih isečete na kocke i nanižete na štap kao ražnjiće. Stavite ribu u marinadu neposredno pre stavljanja na roštilj, nikako duže od 30 minuta.

Rešetke za grilovanje ribe

Morski plodovi

Lignje, oktopod, škampi, jastozi, krabe, pa čak i ostrige mogu da se bace na roštilj. Uvek su mi u lepom sećanju grilovanje lignje iz restorana po grčkim letovalištima. Ja često koristim gambore na roštilju, nanižem ih na prutiće.

Lignje i brancin

Povrće

Gotovo da nema povrća koje nije dobro kad se stavi na roštilj – paprike, plavi patlidžan, tikvice, crni luk, paradajz, pečurke i naravno kukurz. Čak su veoma ukusni zelena salata, radič i endevija na roštilju. Moram da priznam da sam se ovog leta ozbiljno navukla na kukuruz pečen na roštilju. Volim da stavim preko njega otopljen puter, malo soli i sok od limete i mogu da vam kažem da je to nešto neviđeno dobro. Mljac, mljac, mljac!

Grilovani plavi patlidžan

Jedan od veoma čestih načina roštiljanja povrća je pravljenje ražnjića. Najzahvalnije povrće za to su crni luk, paprika, tikvice, malo krupniji čeri paradajz, obični šampinjoni nisu loši ali često pucaju dok ih nižete na štapić. Moj vam je savet da probate da nabodete uzduž celu pečurku zajedno sa stablom.

Voće

Voće za grilovanje su ananas, breskve i kruške. Nemojte da koristite prezrele komade. Najbolje je da ih servirate sa nekim sirupom, sladoledom i nanom. Nije uobičajno ali je dobra ideja za brz i jednostavan dezert kad vam dođu gosti na roštilj.

Breskve na grilu — Grilovane breskve sa sladoledom od vanile, medom i nanom

Testo

Da, istina je da se pice i tortilje mogu napraviti na roštilju. Ne moram da pominjem kako je neodoljiv hleb prepečen na grilu. Mi smo pravili Majine vašarske tortilje na taj način.

Sosevi

Nažalost još se nisam obrela u svetu soseva za roštilj, ali neke od njih možete da nađete u magazinu Mezze. Gotovo uvek pravim tzatziki umak kada pravimo pljeskavice ili ćevapčiće jer oni savršeno idu uz to, plus ajvar od cepkanih paprika.

Još bih dodala majonez i ajoli (recepte za njih možete naći ovde), koji odlično idu uz grilovanu ribu, morske plodove i biftek.

Takođe, rado služim obične salate kao što je ova na slici sa paradajzom i bosiljkom.

Toliko o ovoj temi možda dopišem još nešto kasnije. Stvarno je neiscrpna tema.

Želim vam uspešno roštiljanje ovog leta!

Glavna jela, Indijska, Jelo za 30 minuta, Leblebije, Priče iz Amerike, Vegeterijanska

Indijsko jelo od leblebija Daal, i priča o Indijcima u Americi

April 30, 2013 36 Comments

Pre nego što sam došla u Ameriku ja sam u životu upoznala svega jednog Indijca, naše Cigane ne računam jer su se oni posle mnogo vekova odrodili od svoje prapostojbine, a kad sam došla ovamo na postdiplomske studije bila sam potpuno okružena njima. Nikada neću zaboraviti Orientation Day (prvi dan u školi) kad smo svi pridošli strani studenti, sa Indijcima kao ubedljivom većinom, bili u jednoj velikoj prostoriji, i kad većina nije mogla da skine pogled sa mene jer sam bila plava (farbana doduše) i svi su mi prilazili sa pričom da bi želeli da budu moji prijatelji. To je ona od onih nadrealnih situcija u životu kada ste u nekoj skroz novoj sredini, okruženi ljudima o kojima znate veoma malo, a koji vole da vam se unose u lice dok pričaju, imaju smešan akcenat, čudno mašu glavom dok pričaju, mirišu na kari i izuzetno su druželjubivi.

Posle sam za vreme studiranja radila za kancelariju u kojoj su se primale aplikacije stranih studenata a i bilo je puno komunikcije sa budućim studentima, i ogromna većina su bili baš Indijci. Razlog njihove mnogobrojnosti na mom fakultetu su bile obližnje indijske kompanije koje su ih tu regrutovale.

I tako u svakodnevnom kontaktu ja sam ih prilično dobro upoznala, plus imam dosta dobru drugaricu, Indijku, i nećete mi verovati kad vidim čak i nepoznate Indijce ja prema njima osećam izvesnu bliskost, kao prema daljim tamnoputim rođacima. Znam čak da prepoznam po fizičkom izgledu iz kog dela Indije dolaze, oni niži i tamnijeg tena su sa juga zemlje.

Istina, naše kulture su dosta različite, ali ima i puno sličnosti, evo par… da li ste znali da smo mi i Indijci jedini koji imamo brata od strica ili sestru od tetke, za sve ostale su to samo rođaci… ili, kad se rodi beba, ne kaže se kako je lepa, već ružna, kao i kod nas, da se ne urekne… i naravno tu je ono pu, pu, pu ili u njihovom slučaju tu, tu, tu… opet protiv uroka. Zatim neke zajedničke reči – čaj, čorba, i ne mogu svega još da se setim, ali imamo dosta zajedničkih stvari.

Ja vam sve ovo sada pričam jer mnogi ljudi, koji nisu imali prilike da ih upoznaju, zamišljaju Indijce kao neka mistična i produhovljena bića, i sama sam bila u tom fazonu. E pa nije tako. Posle Tagore, Ruždija, Boga malih stvari, i par bolivudskih filmova koji su me naterali da mislim o njima da su lepi kao bogovi, doživela sam veliko iznenađenje.

Većina Indijaca koje sam ja upoznala nisu previše spiritualni, rekla bih da su ambiciozni i materijalisti. Oni znaju da im je uspeh životu tj. odlazak u prosperitetniju zemlju garantovan dobrim učenjem i na to su potpuno fokusirani. Pošto ostanak u Americi nije lak ni sa diplomom, oni tako idu sa jednog fakulteta da drugi ređajući diplome, neki čak sa čitavim porodicama. Zaista nisu vični sportu, i meni je čudno kako baš nikada da sretnem nekog Indijca na mojim časovima joge. Pre par godina neko je osvojio prvu zlatnu medalju za Indiju ikad, u nekom ne tako bitnom sportu, i kad se vratio kući hiljade i hiljade devojaka je htelo da se uda za njega, bio je nacionalni heroj, jedan od milijardu ljudi koji je uspeo da se okiti medaljom. I onda posle mi kukamo na naše sportiste:) Omiljeni sport im je kriket. Često ćete ih videti kako na nekim praznim parkinzima praktikuju taj sport. Sad, meni je ta igra malo dosadna, a i važi za gospodsku, i zbog toga mi nikako nije jasno na koju foru Indijci i Pakistanci samo što ne zarate kad njihove reprezentacije imaju meč u kriketu.

Kad smo kod religije preovlađuju Indusi, ali ima i muslimana, katolika, raznih sekti, ima čak i par miliona pravoslavaca. Da, pravoslavlje je ušlo u Indiju preko antiohijske patrijaršije (Sirija), i tu se primilo. Jedan kolega mog muža sa fakulteta je jednom poslao njegove slike sa venčanja, a pošto je pravoslavac mogli smo da vidimo kako izgleda crkva u kojoj su se venčali. I izgleda kao one ranohrišćanske crkve što je meni bilo veoma interesantno otkriće. Takođe u Indiji žive i Siki i njih ćete lako prepoznati jer nose one visoke turbane na glavi. Mislim da njima religija dozvoljava da jedu meso, ali nisam baš sasvim sigurna u to, za Induse govedina je zabranjena, a ima ih i puno koji su vegeterijanci. Tu su i Bramani. Iskreno, ne mogu više da se setim kakva je razlika između njih i Indusa, ali moja drugarica koja je Bramanka kaže da se oni nalaze u najvišim kastama njihovog društva.

Za indijsku kulturu nekako je bar meni bio najfamozniji ugovoreni brak koji se i dalje veoma praktikuje u svim društvenim staležima. Dešava se i da se udaju i ožene za strance, dešava se i da posle odlaska u Ameriku na studije neke veridbe budu raskinute, ali i dalje su veoma tradicionalni kada su brakovi u pitanju. Možda to nama izgleda zatucano, ali nije baš tako kako izgleda. Na primer, što ste u višoj kasti imate veću mogućnost izbora, tu izlazite sa mladićima i devojkama i birate onog ko vam se najviše sviđa, i obrnuto, ako ste niža kasta imate da se udate za onog kog vam roditelji izaberu, i tačka. Među partnerima i dalje su najpoželjniji doktori tako da ne čudi što se često opredeljuju baš za to zanimanje.

Iznenadićete se kad saznate da mnogi Indusi koje sam upoznala ovde zapravo nikada nisu bili u Indiji. Naime, ima ih puno po Bliskom Istoku, u Africi, Britaniji, čak i na Karibskim ostrvima, osim trgovinom tu su dolazili da rade kao posluga za imućnije ljude. Ja sam pre neki dan saznala da je i Freddie Mercury bio Indijac sa Zanzibara, i bila sam u potpunom šoku, jer ga nikakao nisam mogla povezati sa indijskom kulturom.

U Indiji ima puno ljudi i velika je konkurencija tako da moraju da se bore i rukama i nogama da bi uspeli da se bar malko uzdignu iznad svoje stečene kaste. Moraju da budu glasni i prodorni, i potpuno su suprotni recimo Kinezima, koji su vrlo povučeni i nekomunikativni. Za to je i veliki razlog dobro poznavanje engleskog jezika, zaovstavštine kolonijalnog vremena. Rekli su mi da je tamo engleski sve višu u upotrebi, sasvim suprotno od težnji posle oslobođenja od britanske vladavine, neki čak u kući koriste samo engleski u komunikacji.

Za Indijce najznačajniji praznik je Diwali. To se danima proslavlja, a gotovo na svakom fakultetu po Americi gde ima njihovih studenata taj praznik se obeležava specijalnom priredbom. Na toj svečanosti ćete obavezno videti modnu reviju (!) i razne plesne tačke, koje su prekopirane iz njihovih popularnih filmova. Mnogo vole igru i pesmu, i nekako su detinjaste prirode, što ih čine idealnim društvom za zabave. Na svim tim događajima koji su oni organizovali meni je bilo uvek užasno zabavno, puno sam se smejala jer umeju da budu izuzetno komični.

Ja sam se baš zanela u mom pisanju o Indijcima u Americi, šta mogu, zaista su interesantna nacija, i kao šti rekoh meni veoma bliska. Pošto imam svega par sati fore da objavim ovaj post jer konkurs za igricu Ajme, koliko nas se tada zatvara, a tema su leblebije i domaćica je Tanja (Kuhinja zaposlene žene), još samo par reči o indijskoj kuhinji.To je izuzetna kuhinja iz koje bukvalno vrište boje i mirisi. Nemam sad vremena da opisujem moja omiljena indijska jela ali biće dana za još neki post na blogu o indijskoj hrani.

Daal, koji sam spremila za ovu priliku, je apsolutno sjajno jelo. Ja imam groznu naviku da kad mi jelo divno miriše zaronim glavu u šerpu da ga još jednom omirišem. Tako je bilo i sa ovim jelom. Pokušavala sam da napravim jelo slično onom koje dobijamo kada naručimo neke indijske kebabe, ali ovo je mnooogo bolje. Recept sa izmenama je preuzet odavde, a bilo je tu sugestija i moje prijateljice Riče. Začin garam masala koji se stavlja u njega je sjajan, stavila sam i recept kako se pravi. Ja sam ga služila uz kuskus i pečene planteins, namirnica dosta slična bananama, i bio je to praznik za naša čula.

Sastojci:

2 šolje leblebija iz konzerve (ako možete da ih skuvate super, ali za mene to je suvišan posao)

3 kašike putera

1 i 1/2 glavica velikog crnog luka, iseckanog na tanka rebarca

5-6 komada belog luka, sitno iseckanog

2 komada mladog luka, iseckanog

1 komad svežeg đumbira (2.5cm dužine), sitno iseckanog

10 kašika samlevenog paradajza (crashed tomato)

2 manja krompira, oljuštena i iseckana na manje kocke

2 šolje vode (količina zavisi koliko gusto želite da vam jelo bude)

1 kašičica kurkume

1/2 kašičice tucane ljute paprika (opciono, ako volite ljuto)

1 kašičica soli

1 i 1/2 – 2 kašike začina garam masala (evo kako se pravi ovaj začin: 1/2 kašičice mlevenog kumina, 1/2 kašičice slatke paprike, 1/4 kašičice cimeta, 1/4 kašičice mlevene ljute paprike, 1/4 kašičice istucanog lovorovog lista, i 1/8 kašičice istucanog karanfilića).

Priprema:

U šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte puter i u njega dodajte luk, dinstajte ga dok ne počne da tamni. Dodajte mu beli luk i posle 1-2 minuta dodajte iseckani đumbir. Zatim dodajte mladi luk, 3 kašike samlevenog paradajza i na kraju iseckani krompir. Sve pržite uz mešanje da ne zagori par minuta. Onda dodajte preostali paradajz i oceđene leblebije iz konzerve. Dodajte so i ljutu pariku. Posle par minuta prženja dodajte konačno vodu. Kada varivo počne da ključa smanjite vatru. Dodajte kurkumu. Poklopite šerpu i kuvajte varivo dok se krompir ne skuva, mešajući povremeno. Par minuta pre nego što ćete jelo skinuti sa vatre dodajte garam masala, kažu da se tako ne gubi aroma začina, ako se stavi tek na kraju.

Služite jelo uz kus-kus ili indijski hleb naan.

Glavna jela, Pasulj, Praziluk, Vegeterijanska, Zdravo

Ćufteta od praziluka, pasulja i integralnog pirinča

February 27, 2013 20 Comments

Da li imate neku kulinarsku zvezdu, blogerku, prijateljicu ili rođaku kojoj verujete u svaki gram kada on ili ona napiše recept? Pa sigurno da imate. To su one osobe koje su veoma precizne, imaju razvijen osećaj za detalj i potpuno poznaju i vladaju materijom kojom se bave.

Ovo pitanje mi se uvek provuče kroz misli onda kada koristim dosta nepouzdan recept od nekih kulinarskih veličina kao što je recimo Spasenija -Pata Marković. Imala sam ja i ranije takva iskustva sa njenim receptima, ali uvek kažem sebi “Ivana, Pata je tu da ti da neke opšte smernice, a gde ćeš da završiš to zavisi pre svega od tebe a ne od njenog recepta”.

Ja, nažalost, slabo učestvujem u food blogerskim igricama, ali ovog meseca sam se zainatila, praziluk kao tema mi je bio dosta primamljiv. Latih se tako Patinog kuvara, koga već mesecima ne ispuštam iz ruku, pogledam u registru recepte sa prazilukom, i izbor pade na ovo jelo.

Moram da priznam da mi se ta njena ideja o ćuftetama sa prazilukom i pasuljem baš svidela. Međutim kad sam pomešala dinstani praziluk sa pire pasuljem, čak i posle boravka u frižideru od toga nije bilo šanse da se napravi nešto što će ličiti na lopticu. Da bi dala toj smesi neophodnu teksturu dodala sam još pasulja, onako ovlaš izdrobljenog viljuškom, ali pošto nije ni to bilo dovoljno na kraju sam u panici dodala integralni pirinač koji sam bila već spremila kao prilog. I to je odradilo posao.

Meni nikako ne ide od ruke pravljenje ćufti, pa sam koristila brašno da bi ih formirala, ali verujem sa veštijim rukama može i bez toga. Takođe, ovim ćuftetama fali neki sos, iako nisu preterano suve. Ja sam umesto originalnog dinstanog luka koristila sos od grčkog jogurta i krstavca, a vi kako volite.

Ovo je idealno jelo za vegeterijance i vegane. Za nas što ne volimo da ograničavamo svoju ishranu mislim da su ćuftete odlične za predjelo. Sledeći put bih ih servirala na malo zelene salate zajedno sa sosom od grčkog jogurta.

Sastojci za 30 ćufteta:

1/2 kg praziluka, oko 3 komada
2 kašike maslinovog ulja
2 x 850g konzerve crvenog pasulja
2 kašike brašna + za pravljenje ćufteta
1 kašika slatke aleve paprike
2 jajeta
1/2 šake isekanog svežeg peršuna
1 1/2 šolja integralnog pirinča, skuvanog u slanoj vodi
So i biber

Za sos od grčkog jogurta:

1 srednje veličine krastavac
2 šolje grčkog jogurta
3 kašike kisele pavlake
So i biber

Priprema:

Očistite praziluk tako što ćete mu odstraniti ona najtvrđa perca. Zatim ga isecite uzdužno na četvrtine i stavite u vanglu sa vodom, promešajte rukama, i onda ocedite od vode. U praziluku ume da se zavuče zemlja zato je ovo neophodno uraditi. Zatim praziluk isecite na komade duge 2 cm.

U šerpi zagrejte maslinovo ulje i dinstajte praziluk na umerenoj temperaturi, poklopljen, oko 15 minuta. Na kraju mu dodajte 2 kašike brašna i 1 kašiku aleve paprike, soli i bibera. Kad je praziluk gotov ostavite ga da se malo prohladi.

Za to vreme grubo ispasirajte viljuškom pasulj kojeg ste predhodno skuvali i ocedili, ili onaj iz konzerve. Zadim ga dodajte praziluku. U tu smesu dodajte dva umućena jajeta, iseckan peršun i na kraju skuvan integralan pirinač. Sve dobro promešati i ostaviti smesu u frižideru oko 1 sat.

Zagrejte rernu na 215C (420F).

Izvadite smesu za ćuftete iz frižidera i mokrim rukama oblikujte ćuftete ili koristite brašno. Poređajte ih na masni papir kojim ste obložili pleh za pečenje.

Pecite ćuftete oko 10 minuta, dok ne dobiju zlatnu koricu.

Za to vreme napravite sos od grčkog jogurta. Izrendajte krastavac, poslite i ostavite 5 minuta da odstoji. Onda ga iscedite, dodajte mu grčki jogurt i kiselu pavlaku, so i biber.

Kad su ćuftete gotove služite ih uz sos od grčkog jogurta i zelenu salatu.

Američka kuhinja, Ćuretina, Glavna jela, Meso

Pečena ćurka

December 26, 2012 27 Comments

Ovog puta gost na mom blogu je moj muž sa receptom za pečenu ćurku. Toliko puta ju je pravio, i uvek je super isapadala.

Za ćurku za 8 osoba potrebno je:

Mlada ćurka – 5 do 6 kg

2 kašike soli

1 kašičica bibera

1 l pilećeg ili ćurećeg bujona

Kupite ćurku najmanje dva dana pre nego što ćete je peći jer proces pripreme zahteva da se ćurka unapred posoli i tako posoljena odstoji u frižideru. Ukoliko je kupljena smrznuta, dodajte tome još dva-tri dana – toliko je, naime, potrebno da se ćurka u frižideru odmrzne. Ćurka treba da bude mlada, 5 do 6 kg. Pticu veću od ovoga je u rerni vrlo teško ravnomerno ispeći.

Priprema (dva dana pred pečenje):

Ocedite tečnost iz duplje i izvadite iznutrice i šiju ukoliko su ostavljene unutra. Spolja, dobro osušite pticu papirnim kuhinjskim ubrusom i zatim u nju, spolja i iznutra, utrljajte dve kašike soli i kašičicu bibera. Tako pripremljenu, ćurku stavite u pleh i odložite u firžider. Ne pokrivajte je. U naredna dva dana meso će potpuno upiti i ravnomerno raporediti so, što će pomoći da mišićne ćelije tokom pečenja ne izgube tečnost. U isto vreme, koža nepokrive ćurke će se u frižideru dobro isušiti i zategnuti. Rezultat će biti hrskava kožica spolja i sočno meso unutra.

Pečenje:

Ćurka treba da u plehu bude postavljena sa grudima nagore, vrhovi bataka vezani jedan za drugi kanapom, a krila zataknuta iza leđa. U pleh sipajte i dve šolje bujona. Najbolje je ako imate pleh sa rešetkom, tako da ćurka leži na rešetki iznad tečnosti. Takodje, dobro je da stranice pleha ne budu previsoke inače može da se desi da ćurka sa strane ostane nepečena.Zagrejte rernu na 230 C i ubacite pleh. Odmah snizite temperaturu na 180 C i ostavite ćurku da se peče. Svakih pola sata prelivajte je ili premazujte bujonom sa dna pleha. Po potrebi dospite još bujona (ukoliko je ispario). Takođe, na pola pečenja rotirajte pleh za 180 stepeni da bi se obe strane ispekle ravnomerno. Ćurka se peče oko 30 minuta po kilogramu težine, znači dva i po do tri sata ukupno. Ubodite karabatak (mesnati deo) oštrim nožem i ukoliko je tečnost koja iscuri skoro, ali ne savim providna, ćurka je gotova. Možete koristiti i kuhinjski termometar-sondu, zaboden u karabatak (ne skroz do kosti), treba da pokaže oko 70C.

Kada je ćurka ispečena, izvadite pleh i prekrijte ćurku aluminijumskom folijom i ostavite da odstoji oko pola sata. Ovaj period „odmaranja“ će pomoći da se proteini zgusnu i meso ostane sočno tokom sečenja. Za to vreme pripremite sos („grejvi“) od ćurkine moče.

Još da dodam da dan kada se najviše ispeče i pojede ćurećeg mesa u Americi jeste Dan zahvalnosti. Pogledajte kako izgleda tradicionalna trpeza za taj praznik.

Možete pogledati i moj video kako da ispečete ćurku, spremite sos od moče i džem od brusnica.

Ovaj recept je objavljen u decembarskom broju online gastronomskog časopisa Mezze. Obavezno ga pogledajte.

Francuska kuhinja, Glavna jela, Meso, Piletina

Zapečena piletina sa 40 čenova belog luka

November 29, 2012 22 Comments

U 17. veku, u Holandiji, paralelno sa Rembrantom i Vermerom, stvarali su mnogo manje poznati slikari koji su slikali isključivo hranu tj. mrtvu prirodu. Te slike su bile jako popularne među bogatim trgovcima i zanatlijama. Većina tih slika izgledaju kao da su se osobe koja su sedele za stolom u sred jela negde izgubile. To je trebalo da simboliše prolaznost života – memento mori. Osim toga sva ta hrana bila je puno religioznih simbola, ali po mom mišljenju to je bio samo izgovor da bi se predstavila u svojoj punoj raskoši i bogatstvu, bio je to praznik za svačije oči čak i na slici.

Zašto ja sad vama držim čas istorije umetnosti? Delom zato što su me moje fotografije zapečene piletine jako podsetile na te slike svojim naturalizmom, i zato što nije suvišno pomenuti holandske slikare koji su bili pioniri današnjih stilista i fotografa hrane. Da se ne lažemo hrana je bila večita inspiracija tokom istorije slikarstva, još su Stari Rimljani voleli da je prikazuju na mozaicima i freskama, ali čini mi se da niko nikada nije toliko do detalja obrađivao ovaj motiv kao ovi holandski slikari.

Ono što je takođe interesantno a što se može zaključiti iz slika holandskih slikara je to da se i pre nekoliko vekova dobro jelo. Verovatno ta hrana nije bila dostupna mnogima, ali se može videti da su i tada ljudi imali osećaj da lepo prikažu i serviraju hranu.

Evo par slika iz tog doba.

Floris Dijck

Osias Beert, Mrtva priroda sa ostrigama

Clara Peeters, Mrta priroda sa sirom, bademima i perecima

Piletina nije moje omiljeno meso, ali uz neki poseban začin kao što je beli luk, tu već menjam stav. Ne treba tu mnogo pripreme, ni sastojaka, vrlo jednostavno za pravljenje, a izgleda bogato i veoma je ukusno.

Sastojci:

1 celo pile, tranžirano na osam delova

Maslinovo ulje

So i biber

Pola šake svežeg timijana (majčine dušice)

40 čenova belog luka (prilikom čišćenja olakšajte sebi život, najpre zgnječite čen belog luka širokom stranom noža, ljuske će se same skidati)

Priprema:

Uključiti rernu na 175C (350F).

Komade piletine posoliti i pobiberiti i staviti da se prže u većoj šerpi na maslinovom ulju, na jakoj vatri. Kada počnu da dobijaju braon koricu sklonite ih sa vatre i stavite u pleh u koji ste već predhodno stavili čenove belog luka, timijan i maslinovo ulje. Pomešajte začine sa mesom. Pokrijte pleh aluminijumskom folijom i pecite oko 1 sat i 15 minuta. Ako hoćete da vam piletina bude zapečenija otkrijte pleh 5-10 minuta pre navedenog vremena za pečenje.

Služite piletinu uz kuskus. Odlično ide uz ovo jelo.

Da, poželećete da je bilo više belog luka u jelu, stoga nije loše da malo pretereta se njegovim brojem.

Francuska kuhinja, Glavna jela, Jelo za 30 minuta, Meso, Piletina, Začini i začinsko bilje

Estragon, i francuska klasika – Piletina sa estragonom

September 7, 2012 6 Comments

I am back, posle kraćeg putovanja. Bila u Torontu i puna sam lepih utisaka. Pre nego što sredim utiske, i nadam se napravim jedan post o tome, vraćam se mom malom projektu – začinskom bilju. Ukoliko niste zakačili početak, idite na ovaj link.

Estragon (Tarragon)

Estragon, ili tarragon na engleskom, je jedna od najsuptilnijih začinskih biljaka, koje se koristi u kuvanju, naročito kada je u pitanju francuska kuhinja. Iz nekog razloga u našoj kuhinji se slabo koristi, pa otuda ovaj post, da se malo populariše.

Poreklom sa Sibira i zapadne Azije uspešno je raširen po Evropi i u drugim delovima sveta. Francuski estragon je najkvalitetniji, mada ja glasam i za meksički koji ima sličan ukus ali malo oporiji i kiseliji. Imam ga u svojoj bašti i naročito mi je drag zbog ljupkih žućkastih cvetova.

Ima karakterističan i delikatan ukus, malo podseća na anis. Koristi se u pripremanju piletine i ostale peradi, ribe i jela od jaja. Pored Piletine sa estragonom, ovo začinsko bilje je nezaobilazno u Béarnaise, Holandez i Tartar sosu, i Puteru sa začinskim biljem. Ja ga nekad stavljam i u klasičnu supu, ali moj muž nije baš oduševljen time. Takođe dobro ide uz krompir, špargle, zukini i paradajz.

Estragon je sastavni deo kombinacija začinskog bilja koje se koriste u francuskoj kuhinji – Fines Herbés, Herbes de Provence i Bouquet garni.

Bouquet garni – estragon, peršun, timijan i kora od limuna; koristi se pri pripremanju ribe.

Prilikom kuvanja najbolje da ga stavite pri kraju da ne bi narušili njegovu aromu.

Estragon možete sačuvati sušenjem ili zamrzavanjem.

Ukoliko želite da ga gajite najbolje je da ga kupite u saksiji jer teško raste iz semena. Višegodišnja je biljka i počinje da raste u rano proleće. Izbegavajte ruski estragon jer mu je aroma inferiornija u odnosu na onaj francuski.

Piletina sa estragonom

Ne volim baš piletinu, ali ovo jelo je izuzetno. Vrlo jednostavno za pravljenje, prefinjeno i ukusno. Kada budete probali ovo jelo shvatićete zašto je francuska kuhinja toliko cenjena. Ja sam je služila uz još jedan tipičan francuski prilog, dinstani komorač sa crvenim lukom, i sve zajedno to je bio fantastičan gastronomski doživljaj.

Sastojci:

3 kašike putera

4 fileta belog pilećeg mesa, ili drugi komadi piletine

So i biber

2 ljutike (shallot), sitno iseckane (ovaj luk je najbolji za pravljenje soseva)

5-7 grančica svežeg estragona, iseckanog

3/4 šolje belog vina

1/3 šolje slatke pavlake, opciono

Priprema:

Zagrejte puter u širokoj šerpi, ili tučanom tiganju, na jakoj temperaturi i propržite pileće filete koje ste predhodno posolili i pobiberili. Pržite piletinu oko par minuta sa svake strane, dok ne dobiju braon koricu.

Kada je piletina gotova izvadite je, smanjite vatru i u šerpu stavite iseckanu ljutiku. Kad postane staklast posle 2-3 minuta, dodajte mu estragon i belo vino. Promešajte dobro sve, sastružite varjačom sve ono što se zalepilo za dno šerpe, dodajte biber i so i na kraju slatku pavlaku. Piletinu vratite u šerpu. Neka se sve zajedno krčka na slaboj vatri dok piletina ne upije ukuse, par minuta. Okrenite meso i na drugu stranu. Služite jelo odmah.

Američka kuhinja, Glavna jela, Pasta

Mac and Cheese, jelo na kome su Amerikanci odrasli

July 7, 2012 15 Comments

Juče je bio 4. juli, veliki praznik za Amerikance. Dok je većina food blogerki uoči tog dana pravilo kolače i torte u bojama nacionalne zastave (najčešća kombinacija su jagode, borovnice i šlag) ja sam se odlučila za nešto na čemu su generacije Amerikaca odrastale, nešto što je posle hamburgera i pomfrita najpopularnije jelo – Mac and Cheese iliti Makarone sa sirom.

Ovo jelo je drugačije od naših makarona sa sirom koje jedva da sam pravila jer nikada nisam uspela da dostignem tu hrskavu zapečenost makarona koje su pravile tete u mom obdaništu. Ono se sastoji od makarona sa bešamel sosom u kome je istopljen sir. Jako je bitno odabrati pravi sir ili kombinaciju sireve, jer u suprotnom sir se neće dobro istopiti. Najčešće se koristi čedar sir koji ima jaču aromu.

Inače, žali mi se jedna naša, Beograđanka koje se udala ovde za Amerikanca: “Ja ovom mom ne mogu ništa drugačije da spremam, on bi samo da jede Mac and Cheese, na tome je vala i odrastao, i ne zna za bolje:)

Sad možete da pogledate i moj video kako da napravite ovo jelo.

Američki makaroni sa sirom

Sastojci:

1/2 kg makarona (penne ili slične)

1 litar mleka

115g putera

1/2 šolje brašna

570g izrendanog sira (2/3 čedar + 1/3 gaude ili nekog drugog kvalitetnog kačkavalja)

1/2 kašičice izrendanog oraščića

So i biber

1 i 1/2 šolje hlebnih mrvica

Priprema:

Skuvajte makorone prateći uputstvo na kutiji.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite malo dublju posudu u kojoj ćete peći makarone sa sirom.

Napravite bešamel sos tako što ćete u šerpi zagrejati 85g putera, dodajte mu brašno, mešajte sve najbolje sa žicom za mućenje, i pre nego što brašno počne da gori dodajte vrelo mleko. Kuvajte sos na tihoj vatri uz stalno mešanje oko par minuta, dok se ne stegne. Dodajte mu so i biber i oraščić. Kad je sos gotov umešajte u njega sav sir dok se ne otopi. U pripremljenu posudu kombinujte bešamel sos sa makaronama.

U manjoj šerpici zagrejte preostali puter a zatim mu dodajte mrvice. Propržite ih malo dok se ne zarumene a onda ih stavite preko makarona sa sirom.

Pecite jelo u rerni oko 35 minuta.

Ovako je izgledala prvobitna američka zastava.

Kao svaki 4. jul i ovaj je završen uz vatromet. Neki su ga gledali sa krovova, kao moje komšije na slici dole, vide im se samo siluete. Neki su ga posmatrali sa obale, što je inače i najbolje.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Pasta, Razno, Rikota, Rukola, Zdravo

Kako da napravite Rikota sir, i bonus recept Pasta sa rikotom i rukolom

February 24, 2012 24 Comments

Kanim se odvajkada da napravim sir, ali nikako nisam mogla da se odvažim, sve dok nisam naišla na recept za pravljenje Rikota sira koji mi je delovao dosta jednostavno. I zaista veoma ga je lako napraviti, a ukus ne može da se meri sa onim kupovnim.

Rikota nije neki posebno raskošan sir, zapravo nije ni pravi sir, ali može da bude dobar za neki snek kao na slici, ili za picu, pastu, ili čizkejk. Neko ga jede zašećeren i topao sa voćem. A mi iz dijaspore volimo da ga pomešamo sa fetom kad pravimo pite sa sirom, proje i ostalo.

Ja sam se odlučila za recept Ajne Garten, ali naišla sam na recepte Dejvida Lebovica i naše blogerke Jelene, pa možete i njih da probate. Koristila sam za kiseljenje sirće od belog vina, mada neko koristi limunov sok ili obično belo sirće.

Kako da napravite Rikota sir

Sastojci:

1 litar punomasnog mleka
2 šolje (500ml) slatke pavlake
3 kašike sirćeta od belog vina ili limunovog soka
1 1/2 kašičica Košer soli (krupnija so)

Pripremite i duplu gazu i veću cediljku.

Priprema:

Skuvajte mleko i slatku pavlaku u koje ste dodali soli. Kad počne da vri, pomerite sa vatre i dodajte 3 kašike sirćeta. U roku od jednog minuta nastupiće reakcija, odvojiće se grudvasti deo od surutke.
Kutlačom sipajte ceo sadržaj iz lonca kroz cediljku sa gazom. Ostavite da se sir cedi oko pola sata. Što duže to čvršći sir.
Dobićete oko 2 šolje sira. U frižideru može da vam traje oko 4-5 dana, ali verovatno ćete sir pojesti mnogo ranije.

Ovaj uspešni pokušaj pravljenja sira skoro me je ohrabrio da se upustim u ambicioznije projekte. Već sam počela da razmišljam o nabavci Maje za sirenje kad budem uskoro išla za Srbiju. Ako neko ima ideju gde se ona kupuje neka mi javi.

Ispod je recept za koji vam treba domaća rikota kao i surutka preostala od njenog pravljenja. Jelo je ukusno, zdravo i brzo se pravi. Rikota i rukola su odlična kombinacija. Limun, beli luk i sveže samleven biber čine tu kombinaciju još savršenijom.

Pasta sa Rikota sirom i rukolom

Sastojci:

Pakovanje paste campanella, ili koja god

4 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka, isečenog na tanke listiće
1 limun, izrendana cela kora, plus sok od polovine istog
So i sveže samleven biber na krupno
1 šolja Rikota sira
1/2 šolje surutke od Rikota sira
1/2 pakovanja baby rukole

Priprema:

Iseckajte beli luk na listiće. Izrendajte koru limuna i iscedite sok.
Stavite pastu da se kuva, a kako da je dobro skuvate pogledajte ovde. Kuvajte je onoliko dugo koliko je to naznačeno na pakovanju.
Dok se pasta kuva napravite sos. U dublju šerpu zagrejte preostalo maslinovo ulje na tihoj vatri i dodajte isečen beli luk. Pazite da se luk ne preprži. Dodajte koru od limuna, rikotu, so i sveže izmleven biber. Posle par minuta prženja sklonite šerpu sa vatre.
Kada ste pastu skuvali i ocedili, sipajte je u šerpu sa lukom, rikotom i začinima. Dodajte pola šolje surutke, ali i više ukoliko je neophodno, i limunov sok. Sve dobro izmešajte i na kraju dodajte rukolu. Dodajte so i biber ukoliko je neophodno.
Služite odmah.

Francuska kuhinja, Glavna jela, Jagnjetina, Meso, Paradajz

Provansalska jagnjetina i malo o mačo kuvaru, Entoni Bordenu

February 3, 2012 14 Comments

Upravo završavam jednu mnogo dobru knjigu Kitchen Confidential popularnog kuvara Entoni Bordena (Anthony Bourdain) i baš me drži. Početak uopšte nije obećavao, ali negde oko pedesete stranice sve je postalo veoma interesantno i uzbudljivo. Dakle, ko još nije čuo za njega, Entoni je kuvar koji putuje svuda po svetu, degustira raznu hranu, malo filozofira, puno pije i puši, i baš psuje, ali mene to posebno ne impresionira s obzirom odakle dolazim. Možda nije loš frajer za neku stariju generaciju, recimo nešto malo mlađu od moje mame, za žene koje vole taj njego mačo-pank fazon. Ima popularnu emisiju No reservation na Travel kanalu i sasvim sam sigurna da se ona emituje na našim prostorima. Uglavnom taj čovek zna zašto živi.

Čitajući tu knjigu možete da uđete u svet profesinalnih kuhinja, što je za nas laike dosta zanimljivo, i to manje ni više nego u NYC-u, jednom od najglamuroznijih gradova na svetu, mada se dešavalo da mesta na kojima je radio i nisu baš bila previše na nivou. Iskreno, mene Entoni malo nervira kada piše o sebi, mnogo je ufuran, ali kada piše o drugima tu je zaista neodoljiv. Ima tu i nekih praktičnih saveta šta da zaobiđete u restoranu, kada je hrana najsvežija, u koja jela se stavljaju već bajate stvari, itd.

Pošto sam i sama na kratko bila u tom restoranskom biznisu moram da potvrdim da su mnoge stvari istinite. Ima jedno poglavlje gde on opisuje kako izgleda jedan običan dan u njegom životu, glavnog kuvara renomiranog francuskog restorana u NYC-u, i za sve nas koji maštamo da jednog dana posedujemo restoran, apsolutno je fascinanto.

Kao i ja i on slabo ceni piletinu, tu se potpuno slažemo da je to meso bez ikakvog ukusa, prezire vegeterijance, i food personalities, mada iskreno i on je u tom fazonu… voli šelot luk i francusku kuhinju, iako poslednjih godina malo više forsira azijsku hranu.

Sve u svemu dosta dobra knjiga. Pošto sam je pročitala palo mi na pamet šta bih ja kuvala kuvaru Entoniju, i nema sumnje on bi pao na Provansalsku jagnjetinu; konkreto, a opet nekako delikatno jelo, pa uz to još i francusko. Pravila sam je za Novu godinu i ko voli jagnjetinu kao ja uživaće u njoj.

Recept je preuzet od Ine Garten, i u originalu su duple mere.

Sastojci:

2kg jagnjećeg buta sa koskom, uvezan kanapom
1/4 šolje dižonskog senfa
5 čena iseckanog belog luka
1 kašika iseckanog svežeg ruzmarina
3 kašike balzamiko sirćeta
Soli i sveže mlevenog bibera (pošto je nama jagnjetina ispala slanija nego što bi trebalo vama ostavljam da odredite željenu količinu, Ina voli uvek da presoli)
1.5kg paradajza, isečen na kocke (možda je čak bolje da stavite krupnije isečenu šargarepu, paštrnak, i stabla celera)
1/4 šolje maslinovog ulja
1/4 šolje meda
1 veliki crni luk, sečen na rebra
2 grančice sveže majčine dušice (timijana)
1 grančica svežeg ruzmarina

Priprema:

Zagrejte rernu na 235C (450F) stepeni.
Stavite meso u pleh i osušite ga papirnatim ubrusom.
Umutite senf, 3 čena iseckanog belog luka, ruzmarin, balzamiko sirće, so i biber u multipraktiku. Dobijenu smesu stavite na meso.
U većoj posudi promešajte iseckan paradajz, maslinovo ulje, polovinu meda, crni luk, preostali beli luk, so i biber. Sipajte ovu mešavinu oko jagnjetine i položite na nju grančice majčine dušice i ruzmarina. Prelite jagnjetinu sa preostalom količinom meda.
Kada je rerna zagrejane stavite meso da se peče oko 20 minuta na 235C (450F). Zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite još jedan sat do jedan sat i 15 minuta, termometar treba da pokazuje oko 55C ukoliko želite srednje pečeno meso.
Kad je jagnjetina pečena stavite je na veliku dasku za seckanje i pokrijte je aluminijuskom folijom. Neka tako odleži 15 minuta. Pleh sa paradajzom i začinima vratite u rernu da se ne ohladi. Kada je meso gotovo služite ga uz povrće u kome se peklo. Mi smo ga jeli uz pečeni krompir.

Ako ste ljubitelji jagnjetine vidite recept za indijsku i grčku (Kleftiko) i bliskoistočnu jagnjetinu.

Američka kuhinja, Glavna jela, Svinjetina

Zrna koja donose sreću – Crnooki pasulj

January 3, 2012 7 Comments

Sad znate odakle ime poznatoj američkoj grupi, po jednoj vrsti pasulja. Razlog zašto se našao na mom blogu jeste verovanje da ukoliko ga pojedete za Novu godinu imaćete sreće cele godine. Budući da su predviđanja za 2012. uglavnom crna da ne mogu biti crnja, ovo je jedan od načina kako se ja borim protiv tog negativizma.

Ovaj pasulj, koji stvarno izgleda kao da ima crne oči na sebi, veoma je popularan na američkom Jugu. Danas mi je potvrdila drugarica da njena svekrva iz Džordžija obavezno pravi varivo od ovog pasulja za Novu godinu, samo što ona doda i blitvu i slični zeleniš, i ja sam gotovo sigurna da je to odlična kombinacija.

Recept za je preuzet odavde. Ja sam ga malo izmenila. Koristila sam celi čeri paradajz koji se vizuelno sjajno slaže sa crno belom bojom pasulja. Dodala sam više šunke, ali nažalost jedva da se osetio njen ukus u jelu.

Varivo koje sam pravila nije loše ispalo, ali sledeći put kad ga budem pravila dodaću slaninu, kao i neke začine, recimo ruzmarin, i blitvu. I probaću da ukoliko ne nađem dobro dimljenu šunku ubacim suva rebra.

Varivo od “crnookog” pasulja

Sastojci:

500g crnooki pasilj, potopite ga u vodi oko 1-2 sata

1.5 l vode

2 luka, iseckana na rebra

2 čena belog luka, sitno iseckana

3 šolje iseckane kuvane šunke na kocke

2 šake čeri paradajza, može i krupniji, ali ga iseckajte

So i biber

Priprema:

U dublji lonac sipajte vodu. Dodajte pasulj, luk, šunku i paradajz. Poklopite lonac i kad počne da ključa smanjite vatru i kuvajte 2 i 1/2 sata. Dodajte biber i so po ukusu.

« Previous 1 … 9 10 11 12 Next »