Teletina Pikata (Veal Piccata)
Ivana, do you think your are still fluent in Serbian, pita me prijatelj, Englez koji dugo godina živi u Americi, dok vodimo konverzaciju o jezicima, što je inače česta tema među nama imigrantima, to je ovde neka vrsta opsesije – kako sačuvati jezik odakle smo došli, kako decu naučiti istim. I moram da kažem da to upšte nije lako. Uložen je ogroman napor i vreme, a rezultati više nego skromni. Nameravam da o toj osetljivoj temi posvetim ceo jedan post, mislim da je važno da se zna koliki je to izazov.
Nego šta je, moj srpski je i dalje odličan, samouvereno odgovaram mom prijatelju sa početka teksta, ali moram da priznam da nekad imam malu sumnju, možda me malecki detalji odaju, možda moji žargoni zvuče prevaziđeno i smešno, zbunim se kad pronađem neke nove, paraju mi uši. Nemoguće, mislim se u sebi, stalno sam u kontaktu sa našim ljudima, čitam naše vesti, pišem blog na srpskom jeziku, znači stalno ga koristim, drugačije je to nekada bilo, sada je mnogo lakše održavati jezik.
Jednom smo tako upoznali Amerikanca srpskog porekla, koji je rođen ovde ali dosta dobro priča srpski. Međutim ima nešto čudno u njegovom pričanju, nešto off što bi Amerikanci rekli, jeste da ima akcenat, ali gramatika mu je sasvim korektna. I onda ukapiramo, njegov srpski jezik je zamrznut u 60-im, 70-im godinama prošlog veka, to je onaj srpski jezik iz domaćih filmova iz tog prioda, verovatno su tih godina njegovi roditelji emigrirali iz Srbije. O, ne, možda će i moj srpski tako zvučati za koju godinu.
Ima jedna anegdota od jutros koja me je inspirisala za ovaj uvod. Sedimo u kafeu rano jutros, deca i ja, ispijam kafu i vodim razgovor sa njima dok čekamo da im se otvori škola. Pričamo šta ćemo da radimo kad dođemo u Srbiju. Pošto smo vrlo glasna i pričljiva porodica teško je da ostanemo neprimećeni. Dok napuštamo kafe prilazi mi jedna mlada žena i ushićeno mi kaže, to je tako divno što pokušavate da svoju decu naučite francuski. Nije francuski, već srpski, dodajem ja, i jedva se suzdržavam da ne puknem od smeha.
Teletina Pikata
Jedan od klasika italijanske kuhinje. Mislim da je to najčešći način na koji pravim teletinu. Možete da koristite piletinu umesto teletine. Volim mirise koji ispune kuhinju svaki put kad pravim ovo jelo.
Moram da dodama da ovde teletina nije tako mlada i mekana kao kod nas, a opet je mnogo skuplja od govedine. To je više kao naša junetina.
Sastojci za 4 osobe:
4 teleće šnicle, kotleti, dobro istučeni kuhinjskim čekićem
So i crni biber
6 kašike brašna
2 kašike maslinovog ili običnog ulja
4 kašike putera
1 ljutika ili manja glavica crnog luka, sitno iseckana
200ml suvog belog vina
150ml goveđe supe ili vode
2 kašike kapra
Sok od pola limuna
Pola šake iseckanog svežeg peršuna
Priprema:
Najpre istucite kuhinjskim čekićem meso, papirnatom salvetom ga prosušite, zatim posolite i pobiberite. Zatim ih uvaljajte u brašno u koje ste umešali ½ kašičice soli. Otresite višak brašna na šniclama.
U tiganju dobro zagrejte ulje na jakoj vatri, zatim pržite teleće šnicle, oko 1-2 minuta sa jedne strane, i isto toliko sa druge, dok ne porumene, zatim ih izvadite iz tiganja.
Potom smanjite vatru, zagrejte 2 kašike putera u tiganju, propržite luk i dodajte belo vino i supu. Varjačom sastružite sve ono što se zalepilo za tiganj, kuvajte sve uz mešanje, dok se sos ne zgusne. U međuvremenu dodajte limunov sok, kapar i crni biber, i soli ukoliko je to potrebno. Na kraju umešajte preostali puter. Stavite u tiganj šnicle da se zagreju i zatim ih odmah služite. Prelijte ih sosem i pospite peršunom.
Služite šnicle uz pire krompir, palentu ili pastu.
Kako da napravite najbolje ćufte u paradajz sosu
Ranije pravljenje ćufti mi nikada nije išlo od ruke, uvek su mi nekako bezveze ispadale, zato sam ih i retko pravila. To je zato što sam uvek koristila jedan te isti recept iz porodične sveske recepata. Onda sam počela da istražujem druge recepte, i vremenom su mi ćufte ispadala sve bolje. Sad sam u toj fazi da mislim da sam došla do idealnog recepta. Čak ih često pravim i gostima, jer znam da ne samo što će uživati u njima, već ih će se dugo sećati.
Ima nešto u ćuftama tako neodoljivo! Možda je do njihovog oblika, malih loptica, ili je razlog njihov predivan ukus. Kad bolje razmislim, puno jela sa mlevenim mesom su među najpoplarnijim, recimo sarma, punjene paprike, lazanja, musaka, špagete bolonjeze, itd.
Zaista nije lako napraviti dobre ćufte – one moraju da budu lepog oblika, ne bi trebalo ni da su suve, već sočne, i moraju da imaju lepu aromu. I volim da se kuvaju u dobrom paradajz sosu.
Evo par stvari koje bi trebalo da znate u vezi pravljenja ćufti:
Sastojci
Što se tiče vrsta mesa ja najviše volim da koristim junetinu. Po pravilu se koristi mešano, svinjsko, juneće ili teleće. Meni svinjsko meso već odavno nešto ne prija, jedino sa junećim mlevenim mesom dobijam ćufte po mom ukusu. Samo da znate da ćufte možete praviti od mlevenog ćurećeg ili jagnjećeg mesa. Da znate da je važno i koliko masti ima u mesu, ona utiče na sočnost ćufti, gledajte da nabavite juneće meso sa 15% masti.
Ranije sam koristila zemičku hleba potpoljenu u mleko, čak i rendani krompir, ali sam onda počela da stavljam u ćufte rendani Parmezan i prezle, i otada su moje ćufte jako puno napredovale. Parmezan dosta utiče na ukus, kao i začinsko bilje, peršun i majčina dušica. Vremenom sam počela da pržim luk umesto da ga stavljam sirovog, i to je takođe dosta doprinelo boljem ukusu.
Kako da dobijete ćufte lepog oblika
Ima jedno pravilo, bar se kod mene više puta pokazalo kao tako, ako imate problema da napravite lepu loptu od smese za ćufte onda je sigurno smesa previše suva ili retka. Ja uvek stavim tu smesu da se ohladi u frižideru, pre nego što počnem da pravim loptice.
Što se tiče veličine najbolje je da bude veličine većeg oraha, ili loptice za golf.
Pečene ili pržene ćufte
Ja više volim kad su pečene, što zbog toga što je manje posla oko njih, zadravije su, i na kraju, ćufte sačuvaju lep oblik. Pržim ih samo kada su u pitanju ćufte od ćuretine, jer je to meso suvo, bez masnoće.
Domaći paradajz (Marinara) sos
Moj Marinara sos, iliti sos od paradajza, je baš jednostavan za pravljenje. Pravo da vam kažem nije mi bilo lako da se setim mera, jer ja to pravim odokativno, to je ono kao kad vas pitaju kako praviš supu. Gušći je od onog kojeg pravim samo za pastu, a i ima tajni sastojak, mislim na ove zimske dane, to je zamrznuti bosiljak u maslinovom ulju.
Ukoliko se dobro sećam u onaj naš klasičan paradajz sos ide i brašno tako da je Marinara sos definitivno zdravija varijanta. Inače, Marinara sos je poreklom iz Italije.
Ovde možete da pogledate kako se pravi.
Inače, kad se ćufte potope u domaći Marinara sos, verujte mi nema ništa ukusnije. To je eksplozija divno uklopljenih ukusa. Ma ja se svaki put toliko uflekam dok ih jedem, od mirisa i ukusa potpuno izgubim samokontrolu:)
Da, Merlo po pravilu najbolje ide uz ćufte u paradajz sosu.
Ćufte u paradajz sosu
Video recept pogledajte ovde.
Sastojci za ćufte (oko 34 komada):
900g mlevenog mesa (koristite mešano, svinjsko, teletinu ili junetinu, ili samo ovo poslednje koje ima 15% masnoće)
1 kašika maslinovog ulja
1 veliki crni luk, sitno iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckana
1 1/2 kašičica soli
1/2 kašičice mlevenog bibera
1 šolja (90g) prezli
1 šolja (50g) izrendanog Parmezana
2 jajeta
1/2 kašike iseckane majčine dušice (timijana)
2 kašike iseckanog svežeg peršuna
Sastojci za paradajz sos:
1 kašika maslinovog ulja
1 manji crni luk, iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckanog
1 velika konzerva (800g) paradajz pelata ili 1l kuvanog soka od paradajza (u tom slučaju nemojte da dodajete vodu)
1 šolja vode
So i biber prema ukusu
1-2 kocke zamrznutog bosiljka u maslinovom ulju ili 2 kašike iseckanog svežeg bosiljka
Priprema:
Možete da stavite iseckani sveži crni i beli luk u smesu sa mesom, ili ga još bolje propržite. Tako ćete ga omekšati, i dobiti fini karamelizovani ukus.
Iseckajte crni luk i propržite ga u maslinovom ulju, na srednje jakoj temperaturi. Na kraju dodajte beli luk i pržite sve još jedan minut.
Meso pomešajte sa luko, svežim ili proprženim, prezlama,jajima, Parmezanom, iseckanim peršunom i majčinom dušicom. U to dodajte so i biber. Mešajte sve rukama, i na kraju dodajte maslinovo ulje (ukoliko niste propržili luk). Stavite smesu u frižider da se malo stegne, a i ne morate.
Za to vreme napravite paradajz sos. Na maslinovom ulju propržite crni luk oko 5-6 minuta, zatim mu dodajte beli luk. Na kraju sipajte paradajz pelat, vodu, i dodajte so i biber prema ukusu. Kad sos proključa, smanjite vatru i polupoklopljenog ga kuvajte, oko 15 minuta sve dok se ne zgusne. Povremeno ga mešajte, na kraju stavite bosiljak.
Na veliki pleh staviti papir za pečenje i zagrejte rernu na 210C (420F).
Izvadite smesu sa mesom iz frižidera i rukama pravite ćufte, veličine većeg oraha, i ređajte ih po plehu. Pecite ih oko 15 minuta, dok ne porumene. Kada su gotove stavite ih u paradahz sos, nek se tu kuvaju 15 minuta, a zatim služite uz pastu.
Špagete skuvajte na ovaj način. Tajming kuvanja sve tri stvari mora da bude dobar, kako bi sve bilo toplo i spremno da se odmah servira.
Ćufte u paradajz sosu možete služiti i uz pire krompir, podjednako su ukusne kao sa špagetama.
Služite ćufte u paradajz sosu sa špagetama uz prepečen hleb (obavezno!), izrenadni parmezan i bosiljak.
Volim bliskoistočnu kuhinju (Pečeni jagnjeći kotleti, baba ganuš, dip od tahinija i sos od jogurta)
Kad pomislim na bliskoistočnu kuhinju u mislima su mi sledeće stvari: humus, labneh (vrsta sira), baba ganuš, jagnjetina, tahini (pasta od susama), kebabi, šavarma (giros), nar, plavi patlidžan, susam, pita hleb, bulgar, cimet, meze, sumak, zatar, tabuli salata, kibeh, turska kafa sa kardamonom, razne pitice sa korama, falafel, kus-kus, maslinovo ulje, dolma, leblebije, smokve, pistaći… leto i omiljeni libanski restoran Lebanese taverna u Baltimoru.
Svi znaju da je bliskoistočna kuhinja veoma zdrava, bogata je povrćem i začinima, i u njenom spravljanju se dosta koristi maslinovo ulje. Nastala je na Levantu, istočnom Mediteranu, i prožeta je raznim uticajima, kako i ne bi zbog duge i burne istorije. Na kraju, i naša kuhinja, posebno ona sa juga, ima elemente bliskoistočne kuhinje. Iskreno, ne znam da li se više obradujem kad ugledam prodavnicu bliskoistočne ili istočnoevropske hrane. I shvatam da je glavni razlog tome miks obe kuhinje u našoj kuhiji. Dok neki ljudi mere kvalitet nečije kuhinje po originalnosti, to je naše jelo, mi smo ga izmislili, ili kad krene ono, pravi recept je iz mog sela, od čega se u trenutku smorim, ja, baš suprotno, veoma cenim našu kuhinju zbog toliko različitih uticaja, u kojem pomenute dve dominiraju. Da ne budemo iskreni ta južnjačka hrana je miks i turskih, i grčkih i bliskoistočnih uticaja, a sve tri kuhinje se međusobno prožimaju.
 |
| Jagnjeći kebabi, ražnjići. Recept pogledajte ovde. |
Prvi bliskoistočni restoran u kojem sam bila je čuveni libanski restoran Biblos na Vračaru, ne znam da li još uvek postoji. Bio je super u početku jer su služili bogato meze po veoma pristupačnoj ceni. Ukoliko sam dobro procenila, moj muž misli da nisam, libanski restorani su najpopularniji nosioci te bliskoistočne hrane, mada ima ih raznih, ali oni su najprepoznatljiviji, bar ovde u Americi.
I evo ga moj izbor iz bliskoistočne kuhinje, koji sam sastavila prema tome šta najviše volim da pravim.
Pečeni jagnjeći kotleti
Ko prati moj blog zna da mi je jagnjetina omiljeno meso. Pored ražnjića jagnjetinu volim da pravim i na ovaj način. Način pečenja, koji je opisan u receptu, možete da koristite i za druga mesa. Meni je to najbolji metod za pravljenje jagnjećih kotleta kao i bifteka.
Sastojci za pečenu jagnjetinu za 2 osobe:
4 jagnjeća kotleta srednje veličine
2 kašičice krupne soli
½ kašičice krupno mlevenog crnog bibera
2 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka, sitno iseckana
1 grančica svežeg ruzmarina, iseckanog
1 kašika timijana (aromatičnija vrsta majčine dušice)
Priprema:
Izvadite kotlete iz frižidera i papirnatim ubrusom ih prosušite. Zatim utrljajte u meso so i biber.
Napravite marinadu od maslinovog ulja, ruzmarina, timijana i belog luka. U veću Ziploc plastičnu kesu stavite marinadu i meso, zatvorite je, i promućkajte. Stavite kesu u frižider i tamo neka odstoji 1 sat.
Zagrejte rernu na 205C (400F). Izvadite kotlete iz frižidera na pola sata pred pečenje, da se malo zagreju. Zagrejte najbolje tučani tiganj na jakoj vatri. Zatim stavite kotlete na njih da se prže, na svakoj strani po 3-4 minuta, da pobraone. Onda ih prebacite u zagrejanu rernu da se peku 10-15 minuta, zavisi kakvo meso volite. Najbolje je da nekim oštrim i tankim predmetom ubodete meso i ako počne da izlazi crvena tečnost znači da još nije dobro pečeno. Kad je pečenje gotovo, pokrijte tiganj u kome se meso peklo alumijumskom folijom, i ostavite da se sokovi u njemu lepo rasporede, oko 6-7 minuta. Meso služite odmah uz predhodno napravljen baba ganuš, bulgur (ja ga zovem bulgar) ili kus kus.
Baba ganuš
Baba ganuš je veoma popularan bliskoistočni namaz i odlično ide uz jagnjetinu, ili sa pita hlebom. Iskreno, malo mi je čudno što se nikada nije našao na ovom blogu jer ga veoma često spremam.
Sastojci za baba ganuš za 4-6 osoba:
Sledi recept za neku osnovnu varijantu baba ganuša, ali ja stalno eksperimentišem sa njim, nekada stavim u njega ajvar ili pečenu slatku papriku, skoro sam počela da mu dodajem jogurt, ali prvom prilikom ću da mu dodam obično sirće jer uvek osećam da mu fali kiselina koju tahini pasta neutrališe.
1 veliki plavi patlidžan
1-2 manja čena belog luka, sitno iseckana
1-2 kašike tahinija, paste od susama
2 kašike limunovog soka
1-2 kašike sirćeta
So i biber po ukusu
1 kašika iseckane sveže nane
1 kašika sveže iseckanog peršuna
Malo maslinovog ulja
1 kašika iseckane sveže nane
1 kašika sveže iseckanog peršuna
Malo maslinovog ulja
*Verzija persijskog baba ganuša (dodati):
3 kašike seckanih oraha
3-4 kašike grčkog jogurta
3-4 kašike grčkog jogurta
Malo svežeg francuskog ili običnog peršuna za dekoraciju
*To je moje tumačenje nečeg što sam probala u jednom iranskom restoranu.
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Izbockajze patlidža viljuškom i stavite ga na pleh, na gornju pregradu rerne, i pecite ga sve dok skroz ne omekša, oko 45 minuta. Izvadite ga iz rerne i ostavite da se malo ohladi.
Skinite koru sa ohlađenog patlidžana kao i seme, i onda ga iseckajte. Stavite ga u neku posudu, zajedno sa belim lukom, tahinijem, sokom od limuna, sirćetom i štapnim blederom ga ispasirajte. Dodajte so i biber prema ukusu, i ukoliko ima potrebe dodajte još soka od limuna. Umešajte malo maslinovog ulja i pospite iseckanim peršunom i nanom.
Ukoliko želite persijsku verziju ručno umešajte grčki jogurt i orahe i pospite baba ganuš iseckanim peršunom.
Sos od jogurta sa belim lukom i začinskim biljem
Ovo je moja verzija Tzatziki sosa. U jedan izrendan i oceđen krastavac dadajte grčkog ili običnog jogurta (u tom slučaju dodajte i malo pavlake), limunov sok, iseckan čen belog luka, iseckano začinsko bilje (to mogu biti vlašac, nana, matičnjak, origano, mirođija), so i biber. Sve dobro promešajte i služite uz falafel ili jagnjetinu.
Tahini dip sa belim lukom i paradajzom
Tahini pastu pomešajte sa sitno iseckanim belim lukom, možete da dodate i malo crnog luka, zatim mu dodajte dosta limunovog soka, i jogurt, dodajte mu so i biber. Odozgo stavite sitno iseckan paradajz i iseckan vlašac ili origano, svež ili suv.
Dip je najbolje da služite uz falafel, pita hleb ili sveže iseckano povrće.
I za kraj evo par slika iz mog omiljenog, već pomenutog restorana. Na prvoj je tanjir sa mezetom, to i najviše volim, a na drugoj su predivni hlebčići koje prave u restoranu.
 |
|
| Ovako izgleda tradicionalni tanjir mezetluka |
U prvom redu s leva je Fatayer (pitice punjene mlevenom jagnjetinom, ili sirom i spanaćem), zatim tabuli (Tabullah), salata sa peršunom, paradajzom i bulgarom, i skroz desno je humus.
U srednjem redu su: falafel, dolma, sarmica od vinove loze, i baba ganuš.
U poslednjem redu je Kibbeh, pržene ćuftice od mlevene jagnjetine i pinjola, M’saka, sjajno varivo sa plavim patlidžanom, paradajzom i leblebijama, danas sam ga pravila, možda ga stavim na blog, i poslednji je moj omiljeni bliskoistočni sir Lebneh, nešto kao krem sir ali mnogo lakši i ukusniji.
 |
| Sa ovim se započinje ručak: hlebčići i maslinovo ulje sa mešavinom zatarom. |
Kad donesu ove hlebčiće, naduvene i još vruće, ja se sva razgalim od lepote. Lepši su od klasičnog pita hleba, mislim da se prave od semolina brašna, tako su vazdušasti i divnog ukusa. Inače se obavezno služe uz meze.
Još recepata iz bliskoistočne kuhinje pogledajte ovde.
Fritata, jelo od ostataka hrane iz frižidera i špajza
Znate ono kad nemate vremena, kada vam je frižider skoro prazan sa nešto malo ostataka hrane, isto važi i za špajz, a baš ste gladni kao i ukućani. Šta da pravim za ručak, zakukaćete u sebi, ili naglas. Fritatu, bejbe, fritatu!
Sigurna sam da svako ima neku brzu kombinaciju sa ostacima hrane, ali meni je ovo omiljena. I uvek uz veliku slast je jedem zato što sadrži svašta, obično je puna raznih boja, i uvek sebi na kraju čestitam kakav sam super ručak napravila ni od čega. Sa zadovoljstvom kostatujem da je moja porodica prehranjena i namirena za još jedan dan, uz minimalan napor u kuhinji. Ipak, da se ne lažemo, meni bilo kakva aktivnost u kuhinji, osim pranja sudova, ne predstavlja ama baš nikakav problem.
Fritata dosta podseća na klasičan omlet, jedino što se sastojci mešaju sa umućenim jajima pa onda peku, i na kraju se zapeku u rerni. Može da se služi u tiganju, ili se prevrne na veći tanjir.
Dole ću vam dati dva recepta, mada je teško biti striktan što se tiče mera i sastojaka za ovo jelo, u njega stavljate šta stignete, ostatke hrane iz frižidera i špajza kojima nije prošao rok trajanja. Evo par ideja koje namernice da koristite da bi dobili ukusnu i hranljivu fritatu:
– jaja (to je obavezan deo)
– povrće: blitva, spanać, mladi i crni luk, tikvice, paradajz, paprika, špargle, praziluk, krompir, brokoli
– sir: kačkavalj, parmezan, rikota, mocarela, Feta ili naš beli sir
– meso: slaninica, šunka, suvo meso, kobasice
– začini: vlašac, origano, majčina dušica, peršun
U fritatu se često stavljaju i ostaci od testenine, nama obično ona nikad ne preostane.
Fritata sa Rikota sirom i vlašcem
Sastojci za 4 osoba:
1 kašika ulja
8 krupnih jaja
1/2 šake iseckanog svežeg vlašca
So i biber
1 šolja Rikota sira (recept za domaći Rikota sir vidite ovde)
1/2 šake čeri paradajza, prepolovljenog
Za pravljenje fritate najbolje da koristite tučani tiganj, kao na slici. Nemojte da koristite sudove sa drškom neotporne na toplotu rerne!
Priprema:
Zagrejte rernu na 205C (400F).
Umutite jaja dobro. Dodajte im iseckan svež vlašac, so i biber. Za to vreme zagrejte ulje u tučanom tiganju, na srednje jakoj vatri, a potom mu dodajte smesu sa jajima. Posle 1 minuta rasporedite Rikota sir po jajima, i pecite još 1-2 minuta, taman dok se stvori ivica od ispečenih jaja. Rasporedite čeri paradajz po jajima, i zatim tiganj prebacite u rernu. Pecite oko 12-15 minuta dok središnji deo fritate ne bude dovoljno čvrst tj. pečen.
Fritatu služite u tiganju ili je prevrnite na tanjir.
Fritata sa lukom, slaninom i blitvom
Najčešće pravim ovakvu fritatu zato što uvek imam sveže blitve u bašti, a to ume da potraje mesecima. Jako sličan recept možete da nađete ovde, i da vidite kako dobro izgleda blitva iz moje bašte:)
Sastojci za 4-5 osoba:
2-3 režnja slaninice, sitno iseckane
1 veći crni luk, iseckan na rebarca
1 kašika maslinovog ulja
10 krupnih jaja
1 veza blitve, iseckane na deblje rezance
So i biber
3/4 šolje izrendanog Parmezana, Pekorina ili Mančego sira
Priprema:
Zagrejte rernu na 205C (400F).
Zagrejte tučani tiganj, na srednje jakoj vatri, dodajte mu ulje i na njemu propržite slaninicu, dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani luk i pržite ga dok ne postane staklast. Za to vreme umutite dobro jaja. Dodajte im iseckanu blitvu, izrendan sir, so i biber. Sve dobro promešajte. Dodajte smesu sa jajima isprženoj slanini i luku. Pržite fritatu u tiganju 2-3 minuta, taman dok se stvori ivica od ispečenih jaja, a zatim pecite u rerni oko 20 minuta, dok središnji deo fritate ne bude dovoljno čvrst tj. pečen.
Kad je fritata pečena, prevrnite je na veći tanjir, isecite na četvrtine i služite. Blitva isečena na trake daće lep presek fritati, koji se nažalost ne vidi na slikama.
Đuveč iz Patinog kuvara
Spasenija Pata Marković za ovaj đuveč kaže: Kod nas je đuveč jedno od najboljih jela među letnjim jelima. I sa razlogom je jedno od najomiljenijih jela, u njemu je, tako reći, sve što u nas ima od namernica. A dobro načinjen, on predstavlja jednu savršenu celinu svega toga.
Pata je inače vrlo škrta na rečima u svojim receptima, retko im doda još nešto osim nabrajanja sastojaka i načine pripreme jela. Izgleda da ju je ovaj đuveč posebno inspirisao. I mene je ovaj recept naterao da se vratim mojim beleškama vezanim za njen kuvar i završim “triologiju” o njemu. Ako niste do sada čitali o Velikom narodnom kuvaru na mom blogu onda članak pronađite ovde.
Nešto nisam bila najbolje prošle nedelje, trebala mi je nekakva terapija, nešto što će da odagna tužne misli, nešto što će da me inspiriše, natera da se pokrenem. Kao što to ovek biva kuvanje se pokazalo kao vrlo delotvoren lek. Ali, nisam ja pravila bilo šta, nego đuveč, iz Patinog kuvara. Samo dok pokupujete potrebne namernice potreban vam je priličan angažman, recimo nije baš lako naći okru iliti bamije, a da rastumačite Patin recept i sastojke u njemu svedete na realnu i razumnu meru traži takođe dosta vremena. Istina, nije mi prvi put da koristim ovaj recept ali više se ne sećam kako je đuveč ranije ispadao, verovatno nisam imala sve sastojke.
Još nešto mi je bilo na umu. Ovo jelo kao što Pata sama kaže predstavlja leto na svom vrhuncu, slavljenje svega onog što nam pristiže u to doba godine. I zaista dok sam pravila ovo jelo uživala sam u bojama i mirisima povrća i začinskog bilja koje se nagomilalo na mom radnom stolu. Da, đuveč je pravo jelo koje slavi leto.
U Patinom kuvaru su date prilično velike količine sastojaka, i to za ručak za samo pet osoba. Jednostavno to je nemoguće. Pogledajte sastojke koje sam ja navela pa vi količinu odredite prema sebi tj. sudu u kome će se đuveč peći. Moj dutch oven je bio pun i sigurna sam da đuveč u njemu je mogao da nahrani bar osmoro ljudi. Jedino nisam uspela da nađem kelerabu, sve ostalo sam uspela da nabavim. I umesto svežeg paradajza sam koristila onaj iz konzerve, iseckanog u soku, bilo mi je tako lakše. Mislim da je jedna šolja pirinča na toliku količinu povrća mala, pa sam ja ipak stavila jednu i po. Kao što svi znate temperature za pečenje u rerni u Patinim receptima ne postoje, pa sam je ja odredila po osećaju. To nas dovodi do dužine pečenja… u receptu je navedeno da se đuveč peče 4-5 sati, što je nepotrebno. Ja sam pekla 3 sata i meso je super ispalo, ali zato je pirinač bio raskuvan što mi je prilično smetalo u ovom jelu. Osim pirinča sve ostalo je bilo veoma dobro i ukusno. I ono što je super ništa vam drugo ne treba uz ovo jelo osim čaše vina.
Sastojci:
2 (1.6kg) velike konzerve iseckanog paradajza u soku ili 2kg iseckanog svežeg paradajza
1 velika glavica crnog luka
2 manje tikvice, iseckane
1 srednji patlidžan, iseckan
1 velika paprika babura, iseckana
150g boranije, isecakane
200g kupusa, tanko iseckanog
350g bamija, bamlji ili okre, iseckane na kolutove (mogu sveže ili zamrznute)
1 šaka peršuna, iseckanog
1/2 šake majčine dušice, iseckane, opciono (nema je u originalnom receptu ali ja mislim da svakako treba da se nađe u njemu)
1 šolja maslinovog ulja
So i crni biber
1kg goveđeg mesa, iseckanog na manje komade (umesto njega možete da koristie jagnjeće, svinjsko ili pileće)
Ukoliko želite vegeterijansku varijantu umesto mesa stavite još jednu šolju pirinča.
1 1/2 šolja pirinča
1-2 šolje vode
Priprema:
Ovo je jednostavno jelo za pripremu. Najviše vremena će vam uzeti seckanje povrća. Najpre iseckajte paradajz i ostavite ga sa strane.
Ostalo povrće iseckajte na manje komade i zajedno sa iseckanim peršunom i majčinom dušicom pomešajte sa 2/3 šolje maslinovog ulja, i tome dodajte so i mleveni crni biber.
Meso iseckano na manje komade posolite i pobiberite takođe.
Stavite rernu da se greje na 205C (400F).
Posudu u kojoj pečete đuveč nauljite iznutra pa počnite da ređate sledeće slojeve:
– pri dnu stavite trećinu ukupne količine paradajza (posolite ga)
– poređajte trećinu miksa sa povrćem
– sloj sa mesom, ako nije masno pospite ga sa 2-3 kašike maslinovog ulja
– ponovo stavite trećina paradajza (posolite ga)
– sloj miksa sa povrćem
– 1 šolja pirinča
– sloj miksa sa povrćem
– 1/2 šolja pirinča (opciono)
– ostatak paradajza (posolite ga i pobiberite)
– sve to preliti sa jednom čašom vode
Poklopite sud poklopcem, ili debljom folijom. Stavite u zagrejanu rernu da se peče 30 minta na 205C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite najduže još 2 1/2 sata. Poslednjih 20 minuta sklonite poklopac, neka se đuveč odozgo zapeče.
Špagete Karbonara (Spaghetti Carbonara)
Post koji upravo čitate je dokaz da se upornost uvek isplati. Jedna moja čitateljka, Sanja, više puta mi je sugerisala da joj napišem recept za Špagete karbonara, i evo, ja to upravo činim.
To je baš jednostavno jelo, začas se napravi, a opet može da vas dosta zasiti. Pored Špageta bolonjeze sigurno najpopularnija pasta kod nas. Iako je, kao što rekoh, vrlo jednostavno za pravljenje ima tu par forica koje morate da savladate.
Najpre, morate dobro da skuvate pastu, zatim da napravite dobar tajming kuvanje paste i spremanja sosa. Sos mora da bude kremast i jaja moraju da se dobro termički obrade.
Imam jednu anegdotu vezanu za pravljenje ovog jela. Jednom tako dok sam ga pravila, tek sam bila stavila slaninicu da se prži, miris počeo da se širi kućom, utom začuh snažan udarac vrata na spratu. Moja ćerka se probudila iz popodnevne dremke i dere se sa stepeništa, I smell something… it smells SLA-NI-NI-CA!
Špageti Karbonara (Spaghetti Carbonara)
Sastojci:
1 paket špageta
2 kašike maslinovog ulja
125g sitno iseckane slanine, najbolje pančete
4 manja čena belog luka, sitno iseckan
2 jajeta, umućena
80g sveže izrendanog parmezana + 20g za serviranje (ovaj na slici je pravljen sa Mančego sirom, a čini mi se da sam ovo jelo pravila i sa Pekorino sirom i da je bilo dobro)
So i sveže samleven crni biber
Pola šake iseckanog svežeg peršuna
Priprema:
Pripremite sve sastojke unapred, kao što rekoh tajming je veoma važan za pripremu ovog jela. Iseckajte beli luk, slaninu i peršun. Izrendajte sir i pomešajte ga sa umućenim jajima.
Najpre zagrejte vodu do ključanja, u njoj ćete skuvati pastu. Instrukcije za dobro skuvanu pastu pogledajte ovde. Prilikom kuvanja paste, pre nego što je procedite zahvatite pola šolje tečnosti u kojoj se kuvala.
Pet minuta pošto ste pastu stavili u ključalu vodu, zagrejte maslinovo ulje u većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckanu slaninu i pržite je par minuta dok se skoro sva mast iz nje se ne istopi. Pri kraju prženja pasta bi trebalo da je gotova. Procedite je, ali ne zaboravite da zadržite nešto tečnosti. Zatim slanini dodajte iseckani beli luk i pržite ga najduže 1 minut. Oceđenu pastu stavite u šerpu i mešajte sa sosem, i isključite vatru. Posle 2 minuta mešanja u pastu umešajte jaja sa sirom. Mešajte energično sve vreme dok špagete ne upiju jaja i sir. Ne bi trebalo da bude grudvica, a u isto vreme jaja su termički obrađena.
Dodajte tečnost u kojoj ste kuvali pastu da biste dobili kremastu teksturu, ne morate svu, samo onoliko koliko vama odgovara. Dodajte soli, morate da imate na umu da su špagete već dovoljno slane zbog slanine i sira, i puno mlevenog bibera, mislim da je to jako važno za ovo jelo.
Jelo služite odmah. Pospite ga sa preostalim sirom i iseckanim prešunom. Što se tiče vina meni Pino griđio najbolje leži uz ovo jelo iako ga često služe uz nešto kiselija crna vina.
Pogledajte ovde video kako da napravite autentične Špagete karbonara.
Jagnjeći ražnjići u marinadi sa jogurtom
Ivana, nismo imali odavno ovako dobar roštilj, reče moj muž, a ja pomislih u sebi, super, onda recept mora da ide na blog. Imam jednu dobru vest za vas, puno sam toga spremala ovih dana, hoću da kažem da imam puno novog materijala za blog. Loša vest je da nikako ne mogu da ispratim proizvodnju, vremena za pisanje bloga imam jako malo, nažalost. Za one koji vole slatkost, moram da vas razočaram, nastupila je mrtva sezona, čitaj radim na vitkoj liniji. Ali, za one koje vole zdravu hranu, sa posebnim osvrtom na bliskoistočnu kuhinju, očekujte puno recepata na tu temu.
Obećala sam sebi da ću ovog leta napraviti par novih članaka o roštilju, jer ne vidim ništa uzbudljivije od dobrog starog roštilja. Osim toga, moj muž je toliko srećan kad ga pravimo. Zaista postoji neka nevoravatna veza između muškog roda i roštilja, i piva naravno.
Jagnjeći ražnjići u marinadi sa jogurtom
Ko prati moj blog zna da volim jagnjetinu, pa neće biti iznenađen ovim izborom. Ipak da znate istu marinadu možete da koristite i za druga mesa, piletinu ili junetinu.
Sastojci za 6 osoba:
2kg jagnjećeg buta bez kostiju, iseckanog na manje komade, oko 3-4 cm veličine
Za marinadu:
3 grančice sveže nane, sitno iseckane
Par listića matičnjaka, sitno iseckanog
3 grančice svežeg ruzmarina, sitno iseckanog
1 kašilice svežeg origana, iseckanog
3 veća čena belog luka, sitno iseckanog
Sok od jednog limuna
1/2 kašike iseckane korice od limuna
1/4 šolje maslinovog ulja
1 1/2 šolja običnog ili grčkog jogurta
1 kašičica soli
1/2 kašičice crnog bibera
Par listića matičnjaka, sitno iseckanog
3 grančice svežeg ruzmarina, sitno iseckanog
1 kašilice svežeg origana, iseckanog
3 veća čena belog luka, sitno iseckanog
Sok od jednog limuna
1/2 kašike iseckane korice od limuna
1/4 šolje maslinovog ulja
1 1/2 šolja običnog ili grčkog jogurta
1 kašičica soli
1/2 kašičice crnog bibera
Sastojci za sos:
1 šolja grčkog jogurta ili kiselog mleka
1/2 šolje pavlake
3 kašike iseckanog svežeg začinskog bilja (vlašac, mirođija, nana)
1 kašika tušta, iseckanog (više o ovoj zdravoj biljci pogledajte ovde)
1 manji čen belog luka, sitno iseckan
1/2 kašike sirćeta
So i biber
1/2 šolje pavlake
3 kašike iseckanog svežeg začinskog bilja (vlašac, mirođija, nana)
1 kašika tušta, iseckanog (više o ovoj zdravoj biljci pogledajte ovde)
1 manji čen belog luka, sitno iseckan
1/2 kašike sirćeta
So i biber
Priprema:
Dan pre pripreme ražnjića spremite marinadu tako što ćete da pomešate sve navedene sastojke. U marinadu ubacite komade jagnjetine, promešajte sve rukama, pokrijte i ostavite u frižideru da prenoći. Sutradan nanižite komade mesa, oko 6-7 komada po štapiću, ponovo ih malčice posolite, i ostavite malo na sobnoj temperaturi. Za to vreme napravite sos od jogurta. Pomešajte sve navedene sastojke. Pecite ražnjiće na roštilju tako što ćete ih okretati više puta. Služite ražnjiće uz sos od jogurta i prepečeni hleb. I uz pivo. Više o roštiljanju pogledajte ovde.
Njoki sa spanaćem, rikotom i parmezanom & priča o žalfiji
Mogla sam slobodna da nazovem ovaj post Zeleno, volim te zeleno. Videćete, sve je zeleno, i žalfija i njoki i priroda na slikama. Sada se lepo zavalite u stolicu, fotelju ili krevet, opustite se i odmarajte oči u zelenilu.
Da, to je taj period kad je priroda najbujnija, veoma zelena, uvertira u vruće letnje dane, ispunjene zlatnim nijansama. Moram da priznam ovo mi je omiljeni deo godine.
O žalfiji
Pre nego što pređem na njoke da se zadržim kratko na žalfiji. Još malo pa sam popunila kolekciju začinskog bilja na mom blogu. Više o drugom začinskom bilju pogledajte ovde.
Dugo sam imala zazor od ove travke jer mi je uvek prva asocijacija bio čaj od iste, inače groznog ukusa, koji sam pila svaki put kad bi me zabolelo grlo. Nisam imala pojma da se koristi i u kuvanju. Kad sam došla u Ameriku primetila sa sušenu žalfiju koja se ovde prodavala pod imenom Dalmatian Rubbed Sage, pa sam odlučila da je kupim zbog geografske odrednice. Onda kada sam otvorila pakovanje ukapirala sam da je to ništa drugo do običan čaj od žalfije.
Osušena žalfija ima još intezivniju aromu od sveže pa je neki izbegavaju u kuvanju. Mislim da se takođe osušena koristi u italijanskoj mešavini začina, Italian Seasoning, zajedno sa origanom, bosiljkom, ruzmarinom i majčinom dušicom.
Kako da vam kažem, žalfija nije posebno atraktivna začinska biljka. Ipak, neka jela su nazamisliva bez nje, recimo čorba od muskatne tikve, ili svinjske kobasice, pa i pečena ćurka, na kraju i puter sos sa žalfijom koji odlično ide uz njoke čiji recept uskoro sledi.
Ima žalfija različitih vrsta, skoro sam mirisala jednu, koja ima svetle mrlje po listovima i miriše na, verovali ili ne, ananas. Nije da je previše koristim ali čupkam je s vremena na vreme, obično je koristim u salatama i sosevima za pastu. Važno je samo da ne preterujete zbog njene vrlo intezivne arome. Vrlo se lako uzgaja, i kad je jednom posadite ona se stalno obnavlja.
Njoki sa spanaćem, rikotom i parmezanom u puter sosu sa žalfijom
Ovaj recept spada u one gde vam se čula slade još u procesu pravljenja, svi sastojci su sjajni, prosto uživate u pravljenju ovog jela. Doduše, ja sam imala malog “pomagača”, pa je posao bio zahtevniji nego što bi bilo u normalnim okolnostima. Ipak, zahvaljujući ovom poduhvatu saznali smo da dete voli rikotu, pored parmezana i mocarele, a užasno je izbirljivo. Bar ima dobar ukus kad su sirevi u pitanju:)
Ovo jelo je za posebne prilike, traži vreme i skupe sastojke, ipak, kad budete grickali ove njoke znaćete da je vredelo. Možete da puter zamenite maslinovim uljem. Iako na prvi pogled ne izgledaju tako ovi njoki su vrlo zasitni, i o tome mislite kad ih budete pravili. Ova količina je dovoljna za 8-10 ljudi.
Ovo nisu klasični njoki u koje ide krompir, drugačije se i oblikuju. Poreklom su iz Firence, kao i mnoga druga jela sa spanaćem, i takođe se zovu ravioli nudi. Recept sam pronašla u maloj knjizi recepata koju sam dobila od magazina Saveur.
Sastojci:
420g sveže domaće rikote (recept za njeno pravljenje pogledajte ovde). Domaća rikota je miljama bolja od kupovne.
300g pakovanje odmrznutog spanaća, ili veza svežeg
130g brašna
150g sveže izrendanog parmezana + za služenje
4 žumanca
10 listova sveže nane, iseckanih
Prstohvat izrendanog muskatnog oraščića
So i crni biber
110g putera
10 manjih listova sveže žalfije
Priprema:
Najpre napravite rikotu. Oko sat vremena će vam biti potrebno da se sir ocedi. Sir bi trebalo da se ohladi.
Zatim pripremite spanać. Ukoliko ste koristili zamrznuti nema potreba da ga kuvate, važno je da ga dobro ocedite. Ukoliko imate svež spanać onda ga blanširajte.
U multipraktiku od njega napravite smesu sličnoj pasti. Tome dodajte iseckanu nanu. Izvadite ga iz multipraktika i pomešajte ga sa rikotom, izrendanim parmezanom, 85g brašna, i u to dodajte 4 žumanceta, prstohvat izrendanog oraščića, i so i crbi biber prema ukusu.
Kada ste sve to dobro promešali stavite smesu u frižider da se malo zgusne.
Njoke izvlačite uz pomoć dve kašičice. Bacite komad testa na površinu po kojoj ste posuli malo brašna i onda rukama oblikujte njoke u valjkasti oblik. Možete i da viljuškom ostavljate rebraste štrafte po njima, još bolje ako imate posebnu napravu sa žljebovima samo za njoke.
Ja sam dobila više od 50 komada.
Dok pravite njoke u velikom loncu zagrejte vodu do ključanja. Ubacite jednu trećinu od ukupne količine njoka i kuvajte ih oko 5 minuta. One će sve da isplivaju na površinu vode. Kada su skuvane stavite ih na salvet da se malčice ocede. Ponovite isto sa ostatkom testa.
Malo pre nego što ćete stavite prve njoke da se kuvaju zagrejte u šerpi puter na srednjoj vatri i u njega dodajte listiće žalfije da se proprže, oko 2-3 minuta, onda smanjite temperatru. Prvu turu skuvanih njoki stavite u šerpu sa puter sosem i na srednjoj temperaturi propržite, 1-2 minuta, ponovite sa ostalim turama.
Služite njoki odmah, dok su topli, uz puter sos i rendani parmezan. Ja sam ih sužila uz grilovanu piletinu što i vama preporučujem.
Slede fotografije nedavno napravljene u Patterson parku. Ono što predstavlja Central park za Njujork, to je ovaj park za Baltimor. Jedan je od najstarijih gradskih parkova u Americi, prilično je velik, i predstavlja pravu oazu. Zapravo na slikama je samo malo jezerce, flora i fauna na njemu i oko njega. Odmah da kažem da je prenaseljeno raznim pticama (patke, kanadske guske, galebovi, čaplje) i par puta sam videla u plitkoj vodi ogromne crvene ribe. Ima i kornjača i žaba, koje ispuštaju užasne zvuke, ima i divnih ptica, crnih sa jarko crvenim flekama, koje se valjda zovu kardinali. Ima i predivnih cvetova lokvanja, koji cvetaju u ovo vreme, i druge dražesne barske flore.
Tamo je najlepše otići rano ujutru, kada sve zuji i cvrkuće a nije previše toplo, noću se nikako ne preporučuje boravak tamo, ipak je to Baltimor. Pored jezerceta u parku ima puno terena, igrališta, čak i jedno posebno samo za kučiće, odvojeno za velike i male… nikad neću oprostiti gradskoj vlasti što je morala da uništi dva teniska terena zbog njega, kao da nisu imali drugog prostora da ga grade. Na vrhu parka čuči pagoda sa nekoliko spratova, koja izgleda kao da su je dovukli iz Kine, i to je sad simbol kraja.
Inspirativni prolećni meni – Chicken Marsala i Zabaglione
Ovako ja zamišljam idealni prolećni meni – malo piletine sa pečurkama u Marsala sosu posute francuskim peršunom i krem sa jagodama i nanom ukusa čokolade. Nisam izmislila, zaista postoji vrsta nane koja miriše na mentol i čokoladu, i stalno pokušavam da smislim u šta bih mogla još da je stavim.
Namerno sam stavila ove dve stvari zajedno jer obe imaju jedan zajednički sastojak koji im daje “ono nešto”, a to je slatko vino Marsala. Ah, kakav divan miris to vino širi kuhunjom. I jedna piletina, tako obična i bezukusna, definitivno nisam njen ljubitelj, sa njim doživljava potpuni preobražaj.
Više o ovom piću možete saznati u mom Kulinarskom rečniku, a ukoliko imate problem da ga nabavite ovako odokativno mislim da Porto, Šeri ili Madeira mogu da budu dobra zamena. Kažem odokativno jer nikada za ova jela nisam koristila ništa drugo osim Marsala vina.
Još samo da kažem da su obe stvari na meniju klasici italijanske kuhinje i gotovo je nemoguće da ih ne nađete u tradicionalnom italijanskom restoranu.
Piletina u Marsala sosu (Chicken Marsala)
Možete da koristite i teletinu umesto piletine.
Sastojci za 4 osobe:
4 komada pilećih prsa
So i biber
80g brašna
3 kašike maslinovog ulja za prženje
100g pančete, iseckane (može i pršute)
250g svežih pečuraka, belih ili braon (krimini) šampinjona, iseckanih uzdužno
80ml Marsala vina
1 kašika putera
Pola šake iseckanog običnog ili francuskog peršuna
Priprema:
Izvadite piletinu i dobro je obrišite papirnatim ubrusom. Zatim je istucite kuhinjskim čekićem, najbolje da meso stavite u plastičnu kesu i da ga tučete tupim delom bez bodlja.
Zatim utrljajte so i crni biber u piletinu. Brašno stavite na plitak tanjir i u njega uvaljajte meso.
Zagrejte ulje najbolje u tučanom tiganju na jakoj vatri, i stavljajte meso da se prži (pre nego što ga stavite u ulje istrsite višak brašna sa njega). Obično stanu po dva komada piletine u tiganj. Pržite piletinu oko 5 minuta sa obe strane dok se ne stvori lepa braon korica po mesu. Kad je meso isprženo izvadite ga i stavite na tanjir i pokrijte aluminijumskom folijom.
Zatim napravite sos na sledeći način. U tiganj u kome se pržilo meso stavite iseckanu pančetu ili pršutu. Smanjite temperaturu na srednje jaku. Posle par minuta dodajte pečurke i dinstajte ih oko 7 minuta uz mešanje. Dodajte crnog bibera i soli ukoliko je neophodno. Zatim sipajte Marsala vino. Kuvajte još oko par minuta. Ukoliko se izgubi suviše tečnosti tokom kuvanja dodajte malo vode, mada ne bi trebalo, jer pečurke ispuštaju dosta tečnosti tokom obrade. Na kraju dodajte puter. Smanjite vatru i stavite meso natrag u tiganj, i neka se tu malo krčka, 2-3 minuta. Služite piletinu odmah. Pospite je iseckanim peršunom.
Zabajone sa jagodama i nanom sa ukusom čokolade
Sastojci za dve osobe:
6 krupnih žumanaca (računajte 3 po osobi)
6 kašika šećera
6 kašika Marsala vina
Par komada svežih iseckanih jagoda
Par listova sveže nane sa ukusom čokolade (posebna vrsta nane)
Priprema:
Pripremite zabajone u posudi sa duplim dnom, a ukoliko je nemate, stavite u šerpu, koju ste napunili vodom, dva-tri prsta, stakleni vatrostalni sud u kome ćete žicom mešati žumanca sa šećerom i vinom. Vodu zagrejte na umerenoj vatri i ona ne sme da dodiruje stakleni sud. Mešajte sastojke dok ne dobijete gusti krem, oko 6-8 minuta. Vatra ne sme da bude previše jaka. Kada je krem zgotovljen ostavite ga da se ohladi.
Zabajone se tradicionalno služi u čašama sa visokom stopom, za vino ili koktel, zajedno sa jagodama, a u to možete da dodate i par listića nane sa ukusom čokolade da doživljaj bude poseban.
Šta sve možete da napravite od kinoe (Ćuftete, Mediteranska salata i Punjeni šampinjoni)
Moj muž često voli da kaže “Vidim, pravila se nešto zdravo”, i samo napravi neku tužnu facu. Istina, neka zdrava hrana i nije baš nešto ukusna. Ukus može često da se prepiše navici, ali nekad ma koliko nešto bilo zdravo ne mogu da jedem ako ne uživam u njegovom ukusu.
Kinoa upšte nije loša iako nosi naziv super hrana. Iskreno, mi i nismo baš navikli na tu namirnicu, ljudima često fali ideja šta da rade sa njom, i zbog toga je nastao ovaj članak. U njemu su tri jela koja najčešće pravim. Salate sa kinoom su ok, ali ja posebno volim punjene pečurke sa kinoom i ćuftete.
Samo da kažem crvena kinoa ima isti ukus kao ona bela, nema nikakve razlike, ali meni se više sviđa njena boja zato nju u poslednje vreme isključivo koristim. Osim toga moja ćerka je rado jede, onako samo skuvanu, čak je ubeđena da je to kus-kus, mada nema baš sličnosti, pogotovo zbog boje, i zato je često pravim.
Više o kinoi i njenim vrstama saznajte ovde.
Kako da skuvate kinou
Pre nego što pređem na recepte da objasnim kako se kinoa kuva. To je osnovni korak pre nego što se odlučite da bilo šta pravite od nje. Par stvari koje morate da znate je to da pre nego što počnete da kuvate kinou morate da je properete zato što ima neki gorkasti spoljašnji sloj, najbolje je da za tu svrhu koristite veliki cediljku. Od jedne šolje nekuvane dobićete oko 3 šolje skuvane. Kinoa dosta upija vodu.
Sastojci:
1 šolja kinoe
2 šolje vode
malo soli
Priprema:
Zagrejte vodu sa kinoom do ključanja, a zatim smanjite vatru, poklopite šerpu i kuvajte još oko 15-20 minuta dok ne počnu da se formiraju beli diskovi oko zrna kinoe. Ukoliko kinoa upije svu vodu a nije još skuvana dospite još. Skuvanu kinou možete da čuvate u frižideru.
Mediteranska salata sa kinoom
Ovo je super jednostavna salata, mnogo je volim. Recept za jednu egzotičniju salatu od kinoe pronađite ovde.
Sastojci:
2 šolje skuvane kinoe, recept dat gore
2 mlada luka, iseckana
1 veća mesnata paprika, iseckana
2-3 srednja paradajza, iseckana
1 srednji krastavac, iseckan
Šaka maslina, iseckane ili cele
Sok od pola limuna
3 kašike maslinovog ulja
So i biber
Svež peršun, iseckan
Šaka izmrveljenog Feta sira
Priprema:
U činiju stavite iseckano povrće, kinou i to pomešajte sa prelivom od limunovog soka, maslinovog ulja i začina. Na kraju dodajte Feta sir i iseckan peršun.
Ćuftete od kinoe
Sastojci za 12 ćufteta:
450g skuvane kinoe, recept dat gore
4 jaja
5 komada mladog luka, iseckanog
50g izrendanog parmezana
100g i više hlebnih mrvica
1 kašičica soli
Svež biber
½ kašičica kumina u prahu, opciono
1 kašika maslinovog ulja
Priprema:
U većoj posudi umutite jaja, dodajte iseckan mladi luk, kinou, prezle, izrendan Parmezan, začine i maslinovo ulje. Rukama sve mešajte, ukoliko vam se smesa učini dosta retkom dodajte još prezli.
Stavite smesu u frižider da se malo zgusne, oko 30 minuta.
Zagrejte rernu na 205C.
Pravite rukama ćuftete i gledajte da im ivice lepo zaoblite. Poređajte ih po plehu na koji ste stavili papir za pečenje. Pecite ih oko 20 minuta.
Služite ih uz neki sos, može i obična pavlaka ili majonez sa maslinovi uljem, i sa svežom zelenom salatom i rotkvicama.
Šampinjoni punjeni kinoom
Ovo mi je omiljeno jelo sa kinoom.
Sastojci:
12 većih šampinjona, očišćenih, izvadite stabla i iseckajte ih
1 1/2 šolja skuvane kinoe, recept dat gore
2 kašike maslinovog ulja
1 srednji luk, sitno iseckan
So i biber
Svež peršun, sitno iseckan
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C. Pečurke rasporedite po plehu.
Zagrejte ulje i na njemu propržite luk. Zatim dodajte iseckana stabla pečurke, so i biber. Posle par minuta dodajte kinou. Nakon par minuta sklonite sa vatre šerpu i smesi dodajte peršun.
Smesom punite pečurke na plehu. Kada je rerna zagrejana stavite pečurke da se peku, oko 20 minuta. Služite ih tople.
