Klasična Cezar salata

May 30, 2013 15 Comments

Prvi put u životu sam probala Cezar salatu u Grinetu. Volela sam to mesto, ono u Bulevaru Revolucije ili Bulevaru kralja Aleksandra. Od svega najviše zaboravljam imena ulica u Beogradu… valjda zato što se tako često menjaju. Trebalo mi je vremena da se setim ovog novog imena, a nekad sam živela u toj ulici.

Dakle, Grinet je svojevremeno bilo baš cool mesto, ne znam kako sad radi i da li uopšte postoji. Volela sam taj spratni restoran sa otvorenim staklenim zidom leti. Evo još uvek se sećam te Cezar salate i Krem čorbe od pečuraka. Divno su servirali jela, još uvek se sećam posuđa koje su koristili. Po pravilu dobro pamtim sva izvrsna jela i usluge, i obrnuto, nema veze kada je to bilo.

Ovaj recept je i moja ulaznica za igru Ajme, koliko nas je, čija je domaćica ovog meseca Nevena sa bloga Hleb i lale. Tema je hleb tj. jela sa upotrebom hleba, a pošto je Cezar salata nezamisliva bez krutona, to mi je nekako prvo palo na pamet.

Cezar salata (Caesar Salad) je jedna od najpopularnijih salata u Americi. Tačno se zna ko ju je izmislio i gde ju je služio, naravno to je bila osoba po imenu Cezar. U većini restorana ova salata ima otužan ukus jer se koriste gotovi sastojci koji se malo zbrčkaju i onda se to nazove Cezar salata.

Recept koji sledi sam našla u poslednjem broju časopisa Bon Appetit i zahvaljujući njemu sam jela najlepšu Cezar salatu. I mislila sam da je red da ga podelim sa drugima. Naravno, svi sastojci su homemade:) Da ne zaboravim recept je malčice izmenjen, a i ja sam dodala neka pojašnjenja.

Cezar salata se sastoji od nekoliko sastojaka, evo liste:

Zelena salata – iz nekog razloga Romaine salata jedina ispunjava uslove. Ipak, ja sam probala i sa drugim vrstama i podjednako je ok. Romaine salata je malo gorčija a i tekstura joj je drugačija u odnosu na putericu. Obično se koristi oni mlađi listovi iznutra.

Za ovaj recept vam treba oko dve-tri glavice salate. Koristite cele unutrašnje listove.

Krutoni – najbolji su domaći napravljeni od dobrog francuskog bageta, malo maslinovog ulja, krupne soli i crnog bibera. U ovom receptu se preporučuje da se hleb ne secka na kockice što je uobičajno, već da se cepkaju komadi hleba. Verujte mi ima razlike.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Iscepkajte veknu francuskog bageta veličine 15-20cm, kao na slici. Hleb ne bi trebalo da bude previše star, jer nećete moći da ga cepkate. Komadiće hleba rasporedite na papir za pečenje, koji ste stavili na pleh, poprskajte ih maslinovim uljem i dodajte so i biber. Rukama promešajte hleb i stavite da se peče oko 10 minuta, ako volite pečenije ostavite duže da se peku.

Preliv ili dresing – tu se već javlja problem jer se kombinuju razni sastojci, ima raznih recepata, ali za originalnim se smatra onaj recept koji u sebi sadrži: žumanca, ulje, beli luk, senf, limunov sok i Parmezan sir. Ja bih tu još dodala nezaobilazne inćune. Originalno umesto njih ide Vorčerster sos. Od preliva zavisi sve tako da je jako bitno da su sastojci koji idu u njega veoma kvalitetni.

6 inćuna iz teglice sa maslinovim uljem
1 mali čen belog luka
Prstohvat krupne soli
2 žumanceta * Ovo je veoma važno * Da ne biste zaradili salmonelu, žumance obradite na pari, mešajte ih u staklenom sudu koji ste stavili na šerpu sa zagrejanom vodom. Kad žumanca dostignu odgovarajuću temperature sklonite ih sa pare. Lumunov sok tj. kiselina takođe mogu da unište štetne organizme, ali ipak uradite ovako kako sam vam rekla. Upravo se zbog toga ovaj preliv često pravi bez njih, ali onda nije tako ukusan.
2 kašike limunovog soka
3/4 kašičice dižonskog senfa
2 kašike maslinovog ulja
1/4 šolje običnog ulja
3 kašike izrendanog Parmezan sira + iseckanog sa pilerom za dekoraciju
So i biber

Inćune, so i beli luk seckajte zajedno na dasci dok ne dobijete pastu. Zatim obradite žumanca na pari. Kada su gotova sipajte u njih limunov sok i senf. Dok dodajete sastojke sve vreme žicom mešate preliv. Dodajte pastu od inćuna. I onda vrlo postepeno sipajte maslinovo i obično ulje uz stalno mešanje. Kad ste dobili glatku smesu sličnu majonezu, dodajte izrendan Parmezan sir, i na kraju biber, a i još soli i limunovog soka ukoliko tako više volite.

Grilovana piletina, opciono. Mora da bude baš dobra, inače će pokvariti ukus salate. Ja nisam obožavalac piletine jer se ona često oseća, zato ću ja sada vama da predložim organsku kao Džejmi Oliver, jer je ona obično ok. Piletine nema u originalnom receptu, da se zna, pa ipak sa njom dobijate kompletan obrok.

Rukama pomešajte preliv sa listovima zelene salate i krutonima. Preko toga stavite iseckane komade grilovane piletine i na listiće iseckan Parmezan sir. Preliv može da traje jedan dan u frižideru. Količina sastojka je za 6 osoba.

Baštovanstvo, Čorbe, Mediteranska, Rukola, Salate, Začini i začinsko bilje

Sve o rukoli, plus recepti za čorbu i pesto od rukole

May 17, 2013 20 Comments

Rukola, sveprisutna biljka na food blogovima, polako postaje passé, ali se i dalje dobro drži, ako ništa ono zbog svoje dekorativnosti… par listića ovde, par listića tamo, i eto lepog garnirunga za fotografisanje. Pored priče o rukoli, kakva je to biljka i kako se uzgaja, daću vam par recepata, jedan je za čorbu od rukole, a drugi za pesto od rukole. Takođe, priložiću par ideja za salate i druga jela od ove biljke.

Prvi put sam probala rukolu sa file minjonom i balzamikom u jednom beogradskom restoranu pre dosta godina i bila je to ljubav na prvi pogled. I dalje mi je ta kombinacija jedna od omiljenih. Posle sam je uglavnom koristila u raznim salatama, evo par – Zapečene kruške sa buđavim sirom i rukolom, Salata sa rukolom i kruškama. E onda sam počela da je sadim u bašti što je podrazumevalo ozbiljniju kulinarsku upotrebu, i tako smo došli do mojoj porodici omiljenje Paste sa rukolom, limunom i Rikota sirom. I onda sam napravila pesto od rukole jer je bašta proizvodila više od naših kapaciteta, a to je idealan način da se sačuva. Moram da priznam da mi je to jedna od najkorisnijih namernica u frižideru a videćete i zašto. Već sam ranije pisala o rukoli, ali na mom blogu na engleskom Dolce Fooda. Takođe, ako želite više da saznate o drugim vrstama začinskog bilja idite na moj članak Začinsko bilje za početnike.

Rukola je izuzetno jednostavna biljka za uzgajanje, čak ne morate ni da je sadite jer se sama oplođuje, ili kako se to već kaže. Zbog aromatičnog ukusa ni štetočine neće na nju. Najbolje uspeva u rano proleće i u jesen, dakle kad temperature nisu visoke. Najukusniji su rani listovi, što je list stariji to je ljući. Kad biljka počne da cveta vise nije za upotrebu. Mada su i cvetovi jestivi, a i dobri su za dekoraciju. Na slici čorbe od rukole možete da vidite kako izgledaju. Beli cvetovi su od obične rukole, a žuti su od divlje, koja je inače sitnija. To su dve vrste koje se najčešće uzgajaju. Negde sam čitala da se i njeno seme koristi u ishrani, umesto bibera. Inače, poreklom je iz Azije (postoji i turska rukola) i južne Evrope. Bila je popularna sve do XVIII veka a onda je bukvalno nestala. Posle dva veka dolazi do njenog preporoda, postaje jedna od najpopularnijih biljki širom sveta.

Obična rukola

Divlja rukola

Čorba od rukole

Sastojci:

4 kašike putera
200g rukole
150g mladog luka, iseckanog
1 litar supe od povrća
1 jaje
2 kašike kisele pavlake
1 kašika gustina
So i biber

Priprema:

Iseckani luk propržite na puteru, a zatim mu dodajte rukolu. Dinstajte sve par minuta a zatim dodajte supu, so i biber. Kad supa provri smanjite temperaturu i kuvajte još 30 minuta. Umutite jaje, kiselu pavlaku i gustin i na kraju to sipajte u čorbu. Štapnim mikserom izblendajte sadržaj čorbe. Služite je uz prepečen hleb i dodajte joj kisele pavlake po želji.

Pesto od rukole

Kao što sam već naglasila izuzetno korisna namernica, mi je rado koristimo za razna jela. Osim od bosiljka pesto možete da pravite od raznog zeleniša. Meni je ostalo puno rukole, a već je bila pri kraju, pa sam je utrošila za to. Takođe, umesto pinjola možete da koristite orahe, pikane (kao što sam ja radila poslednji put), a skoro sam našla recept za pesto od peršuna u koji idu čak semenke od suncokreta. Dakle, mogućnosti su ogromne. Ono zašto je pesto super je što možete napraviti zdravo i ukusno jelo očas posla, pomešajte pesto sa pastom, ili ispečenim mladim krompirim, a možete da ga dodati i u sendvič. Čak možete da napravite i odlično pecivo kao ono na slici dole, ili Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom.

Sastojci za dve manje teglice pesta:

5-6 šolja rukole (nabijene)
2 kašike iseckanog bosiljka
2 čena iseckanog belog luka
3/4 šolje narendanog Parmezan sira
1/2 šolje maslinovog ulja (ekstra devičansko)
1 kašičica soli
1 kašika limunovog soka
1 šaka oraha ili pikana ili suncokretovih semeniki

Priprema:

U multipraktiku izblendajte rukolu, bosiljak, beli luk, orahe, Parmezan sir i so. Od gore sipajte maslinovo ulje dok se formira pasta. To sve traje oko pola minuta. Na kraju dodajte limunov sok. Sipajte pesto u teglice i čuvajte u frižideru nekih desetak dana.

Evo šta sve možete da uradite sa pestom:

Pecivo sa pestom od rukole, recept pogledajte ovde.

Mladi krompirići sa pestom

Salata sa cveklom i rukolom — Salata sa crvenom i žutom cveklom i rukolom, recept pogledajte ovde.

Pasta sa pestom od rukole

Par ideja za salatu:

Salata sa rukolom, kruškama, orasima i kozijim sirom

Salata sa rukolom i pečenom cveklom

Američka kuhinja, Party food, Predjelo, Začinsko bilje

Punjena jaja (Deviled Eggs) ili šta da radite od preostalih uskršnjih jaja

May 9, 2013 20 Comments

Kratak osvrt na nedavni Uskrs i vrlo jednostavan recept za punjena jaja, iliti kako da date šmek jajima koja su vam ostala od Uskrsa. Da, to su ona jaja koja vam se vuku po kući, i ruku na srce, već su vam se smučila, jer ste ih pojeli ko zna koliko.

U Americi punjena jaja se zovu Deviled eggs i prave se za razne događaje, uglavnom kao predjelo. Jednom sam ih čak jela na pikniku. Ne mogu više da se setim kako se kod nas rade punjena jaja, mislim da se pune ruskom salatom. Uglavnom ovaj post pišem zbog toga da vam dam ideju kakve sve namernice možete da kombinujete za punjena jaja i da vam dam par saveta za dekoraciju. U suštini ovo je jedno veoma jednostavno predjelo koje može da izgleda izuzetno lepo i bude ukrs za svaku gozbu.

Za punjenje jaja možete da koristite razne sastojke: pored žumanaca, majoneza i senfa, tu su i ren, mladi luk, peršun, vlašac, kapar, kiseli krastavci, inćuni, tunjevina, slanina… izbor je ogroman. U smesu je dobro dodati puter ili mast kako bi dobila na gustini jer ćete tako lakše špricem ispuniti jaje. Tu je i neizbežna dekoracija sa kojom svašta možete da radite.

Evo kako sam ja pravila punjena jaja.

Sastojci:

10 skuvanih jaja (ukoliko su uskršnja koristite jaja farbana isključivo u lukovini jer sigurno ne želite da služite jaja sa plavim ili zelenim mrljama)
3 kašike majoneza
2 kašičice rena
1 mladi luk, iseckan
4 tanka režnja slanine (duga 20cm)
1/2 kašike limunovog soka
So i biber

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Na tanki pleh stavite papir za pečenje, a preko toga režnjeve slanine. Kada je rerna zagrejana stavite slaninu da se peče oko 12-15 minuta dok ne postane baš hrskava. Zatim je izvadite iz rerne, stavite na papirnati ubrus, a mast, koja se zadržala na plehu, sipajte u činiju u kojoj ćete praviti fil.

Oljuštite skuvana jaja. Oštrim nožem prepolovite ih na pola i izvadite žumanca.

Napravite smesu od preostale masti, žumanaca, iseckanog mladog luka, rena, majoneza, 3 ispečena režnja slanine (preostali ćete koristiti za dekoraciju), limunovog soka i vrlo malo soli (zbog slanine), i bibera. Sa štapnim mikserom ili u multipraktiku izblendajte sve dok ne dobijete glatku pastu. Ovo je neophodno ukoliko želite da koristite dresir vrećicu. Proverite ukus fila jer možete da dodate još malo limunovog soka ili rena da bi dobili odgovarajući ukus. Takođe možete u fil dodati i istucanu ljutu paprika ukoliko volite ljuto a ljutina od rena vam nije dovoljna.

Fil prebacite u frižider da se malo stvrdne, a za to vreme pripremite dekoraciju. Zatim napunite dresir vrećicu filom i punite jaja.

Stavite dekoraciju na jaja. Evo jednog trika – pošto su uskršnja jaja često sa braon flekama na belancetu, pospite jaja alevom paprikom ili krupno mlevenim biberom da se malo kamuflira njihova nesavršenost.

Ideje za dekoraciju:

mladi luk, iseckan dijagonalno
slanina, prepečena i iseckana
vlašac
mirođija
peršun
baby rukola
rotkvice, iseckane na tanke listiće
aleva paprika
biber krupno samleven

A evo kako je bilo za Uskrs…

Uskršnja jaja su mi prvi put ispala kako treba, farbala sam ih lukovinom, plus tehnika dekoracije sa biljkama. Takođe sam i prvi put koristila tehniku dekupaž i nije loše ispalo. Amerikanci su apsolutno impresionirani farbanjem jaja lukovinom zato što je to prirodan način i zato što tako dobro izgleda sa biljčicama.

Uskršnji ručak je bio onako baš prolećni, jednostavan i šaren. Pošto smo imali vegetarijance povrće je dominiralo. Nažalost nisam uspela da fotografišem gozbu, ali daću vam listu stvari koje sam pravila, čisto da ostane negde, možda će nekome trebati za sledeći Uskrs.

Za predjelo služili smo moju omiljenu Krem čorbu od špargli.

Kao glavno jelo pravili smo Provansalsku jagnjetinu sa paradajzom. A za priloge smo imali Cušpajz od šargarepe, Varivo od spanaća, mlade pečene krompiriće sa grčkim kiselim mlekom, rendanim krastavcem i začinskim biljem (ovo mi nije uspelo jer je muž kupio kiselo mleko od vanile, što je otkriveno pošto sam ga napravila). Služili smo zelenu salatu, rotkvice i mladi luk (to mi je najomiljeniji prolećni trio).

Za dezert sam se okuražila i napravila Dadinu Reform tortu (recept je na Majinom blogu). Uopšte nije bilo lako. Uspela sam da napravim onaj ne tako gust fil pa mi torta ni na šta nije izgledala. Srećom posle trimovanja i sa glazurom i nije izgledala tako loše. Moram da kažem da su svi bili veoma zadovoljni ukusom, a čak je naš prijatelj, Britanac, izjavio da je to najbolja torta koju je on ikada jeo. Nisu mogli baš da ukapiraju naziv torte tako da smo smislili novo ime za nju – Riform torta:)

Žao mi je što nisam mogla da napravim uskršnji hleb sa pletenicom, ali nisam imala dovoljno vremena.

Ne sećam se da taj običaj postoji kod nas ali ovde se za decu za Uskrs pravi Lov na jaja (Egg Hunt). Kao uskršnji zeka sakrije jaja i onda ih deca traže. Verovanto su to ranije bila farbana jaja, ali sada se sakrivaju plastična jaja sa raznim slatkišima. Meni je to sladak običaj, a i deca su bila oduševljena.

I imala sam jedno veoma nesvakidašnje iskustvo… prvi susret sa food blogerom ovde u Americi. Jovanka Baštovanka nam je bila u poseti, divno i slatko stvorenje. Bilo nam je baš lepo.

Glavna jela, Indijska, Jelo za 30 minuta, Leblebije, Priče iz Amerike, Vegeterijanska

Indijsko jelo od leblebija Daal, i priča o Indijcima u Americi

April 30, 2013 36 Comments

Pre nego što sam došla u Ameriku ja sam u životu upoznala svega jednog Indijca, naše Cigane ne računam jer su se oni posle mnogo vekova odrodili od svoje prapostojbine, a kad sam došla ovamo na postdiplomske studije bila sam potpuno okružena njima. Nikada neću zaboraviti Orientation Day (prvi dan u školi) kad smo svi pridošli strani studenti, sa Indijcima kao ubedljivom većinom, bili u jednoj velikoj prostoriji, i kad većina nije mogla da skine pogled sa mene jer sam bila plava (farbana doduše) i svi su mi prilazili sa pričom da bi želeli da budu moji prijatelji. To je ona od onih nadrealnih situcija u životu kada ste u nekoj skroz novoj sredini, okruženi ljudima o kojima znate veoma malo, a koji vole da vam se unose u lice dok pričaju, imaju smešan akcenat, čudno mašu glavom dok pričaju, mirišu na kari i izuzetno su druželjubivi.

Posle sam za vreme studiranja radila za kancelariju u kojoj su se primale aplikacije stranih studenata a i bilo je puno komunikcije sa budućim studentima, i ogromna većina su bili baš Indijci. Razlog njihove mnogobrojnosti na mom fakultetu su bile obližnje indijske kompanije koje su ih tu regrutovale.

I tako u svakodnevnom kontaktu ja sam ih prilično dobro upoznala, plus imam dosta dobru drugaricu, Indijku, i nećete mi verovati kad vidim čak i nepoznate Indijce ja prema njima osećam izvesnu bliskost, kao prema daljim tamnoputim rođacima. Znam čak da prepoznam po fizičkom izgledu iz kog dela Indije dolaze, oni niži i tamnijeg tena su sa juga zemlje.

Istina, naše kulture su dosta različite, ali ima i puno sličnosti, evo par… da li ste znali da smo mi i Indijci jedini koji imamo brata od strica ili sestru od tetke, za sve ostale su to samo rođaci… ili, kad se rodi beba, ne kaže se kako je lepa, već ružna, kao i kod nas, da se ne urekne… i naravno tu je ono pu, pu, pu ili u njihovom slučaju tu, tu, tu… opet protiv uroka. Zatim neke zajedničke reči – čaj, čorba, i ne mogu svega još da se setim, ali imamo dosta zajedničkih stvari.

Ja vam sve ovo sada pričam jer mnogi ljudi, koji nisu imali prilike da ih upoznaju, zamišljaju Indijce kao neka mistična i produhovljena bića, i sama sam bila u tom fazonu. E pa nije tako. Posle Tagore, Ruždija, Boga malih stvari, i par bolivudskih filmova koji su me naterali da mislim o njima da su lepi kao bogovi, doživela sam veliko iznenađenje.

Većina Indijaca koje sam ja upoznala nisu previše spiritualni, rekla bih da su ambiciozni i materijalisti. Oni znaju da im je uspeh životu tj. odlazak u prosperitetniju zemlju garantovan dobrim učenjem i na to su potpuno fokusirani. Pošto ostanak u Americi nije lak ni sa diplomom, oni tako idu sa jednog fakulteta da drugi ređajući diplome, neki čak sa čitavim porodicama. Zaista nisu vični sportu, i meni je čudno kako baš nikada da sretnem nekog Indijca na mojim časovima joge. Pre par godina neko je osvojio prvu zlatnu medalju za Indiju ikad, u nekom ne tako bitnom sportu, i kad se vratio kući hiljade i hiljade devojaka je htelo da se uda za njega, bio je nacionalni heroj, jedan od milijardu ljudi koji je uspeo da se okiti medaljom. I onda posle mi kukamo na naše sportiste:) Omiljeni sport im je kriket. Često ćete ih videti kako na nekim praznim parkinzima praktikuju taj sport. Sad, meni je ta igra malo dosadna, a i važi za gospodsku, i zbog toga mi nikako nije jasno na koju foru Indijci i Pakistanci samo što ne zarate kad njihove reprezentacije imaju meč u kriketu.

Kad smo kod religije preovlađuju Indusi, ali ima i muslimana, katolika, raznih sekti, ima čak i par miliona pravoslavaca. Da, pravoslavlje je ušlo u Indiju preko antiohijske patrijaršije (Sirija), i tu se primilo. Jedan kolega mog muža sa fakulteta je jednom poslao njegove slike sa venčanja, a pošto je pravoslavac mogli smo da vidimo kako izgleda crkva u kojoj su se venčali. I izgleda kao one ranohrišćanske crkve što je meni bilo veoma interesantno otkriće. Takođe u Indiji žive i Siki i njih ćete lako prepoznati jer nose one visoke turbane na glavi. Mislim da njima religija dozvoljava da jedu meso, ali nisam baš sasvim sigurna u to, za Induse govedina je zabranjena, a ima ih i puno koji su vegeterijanci. Tu su i Bramani. Iskreno, ne mogu više da se setim kakva je razlika između njih i Indusa, ali moja drugarica koja je Bramanka kaže da se oni nalaze u najvišim kastama njihovog društva.

Za indijsku kulturu nekako je bar meni bio najfamozniji ugovoreni brak koji se i dalje veoma praktikuje u svim društvenim staležima. Dešava se i da se udaju i ožene za strance, dešava se i da posle odlaska u Ameriku na studije neke veridbe budu raskinute, ali i dalje su veoma tradicionalni kada su brakovi u pitanju. Možda to nama izgleda zatucano, ali nije baš tako kako izgleda. Na primer, što ste u višoj kasti imate veću mogućnost izbora, tu izlazite sa mladićima i devojkama i birate onog ko vam se najviše sviđa, i obrnuto, ako ste niža kasta imate da se udate za onog kog vam roditelji izaberu, i tačka. Među partnerima i dalje su najpoželjniji doktori tako da ne čudi što se često opredeljuju baš za to zanimanje.

Iznenadićete se kad saznate da mnogi Indusi koje sam upoznala ovde zapravo nikada nisu bili u Indiji. Naime, ima ih puno po Bliskom Istoku, u Africi, Britaniji, čak i na Karibskim ostrvima, osim trgovinom tu su dolazili da rade kao posluga za imućnije ljude. Ja sam pre neki dan saznala da je i Freddie Mercury bio Indijac sa Zanzibara, i bila sam u potpunom šoku, jer ga nikakao nisam mogla povezati sa indijskom kulturom.

U Indiji ima puno ljudi i velika je konkurencija tako da moraju da se bore i rukama i nogama da bi uspeli da se bar malko uzdignu iznad svoje stečene kaste. Moraju da budu glasni i prodorni, i potpuno su suprotni recimo Kinezima, koji su vrlo povučeni i nekomunikativni. Za to je i veliki razlog dobro poznavanje engleskog jezika, zaovstavštine kolonijalnog vremena. Rekli su mi da je tamo engleski sve višu u upotrebi, sasvim suprotno od težnji posle oslobođenja od britanske vladavine, neki čak u kući koriste samo engleski u komunikacji.

Za Indijce najznačajniji praznik je Diwali. To se danima proslavlja, a gotovo na svakom fakultetu po Americi gde ima njihovih studenata taj praznik se obeležava specijalnom priredbom. Na toj svečanosti ćete obavezno videti modnu reviju (!) i razne plesne tačke, koje su prekopirane iz njihovih popularnih filmova. Mnogo vole igru i pesmu, i nekako su detinjaste prirode, što ih čine idealnim društvom za zabave. Na svim tim događajima koji su oni organizovali meni je bilo uvek užasno zabavno, puno sam se smejala jer umeju da budu izuzetno komični.

Ja sam se baš zanela u mom pisanju o Indijcima u Americi, šta mogu, zaista su interesantna nacija, i kao šti rekoh meni veoma bliska. Pošto imam svega par sati fore da objavim ovaj post jer konkurs za igricu Ajme, koliko nas se tada zatvara, a tema su leblebije i domaćica je Tanja (Kuhinja zaposlene žene), još samo par reči o indijskoj kuhinji.To je izuzetna kuhinja iz koje bukvalno vrište boje i mirisi. Nemam sad vremena da opisujem moja omiljena indijska jela ali biće dana za još neki post na blogu o indijskoj hrani.

Daal, koji sam spremila za ovu priliku, je apsolutno sjajno jelo. Ja imam groznu naviku da kad mi jelo divno miriše zaronim glavu u šerpu da ga još jednom omirišem. Tako je bilo i sa ovim jelom. Pokušavala sam da napravim jelo slično onom koje dobijamo kada naručimo neke indijske kebabe, ali ovo je mnooogo bolje. Recept sa izmenama je preuzet odavde, a bilo je tu sugestija i moje prijateljice Riče. Začin garam masala koji se stavlja u njega je sjajan, stavila sam i recept kako se pravi. Ja sam ga služila uz kuskus i pečene planteins, namirnica dosta slična bananama, i bio je to praznik za naša čula.

Sastojci:

2 šolje leblebija iz konzerve (ako možete da ih skuvate super, ali za mene to je suvišan posao)

3 kašike putera

1 i 1/2 glavica velikog crnog luka, iseckanog na tanka rebarca

5-6 komada belog luka, sitno iseckanog

2 komada mladog luka, iseckanog

1 komad svežeg đumbira (2.5cm dužine), sitno iseckanog

10 kašika samlevenog paradajza (crashed tomato)

2 manja krompira, oljuštena i iseckana na manje kocke

2 šolje vode (količina zavisi koliko gusto želite da vam jelo bude)

1 kašičica kurkume

1/2 kašičice tucane ljute paprika (opciono, ako volite ljuto)

1 kašičica soli

1 i 1/2 – 2 kašike začina garam masala (evo kako se pravi ovaj začin: 1/2 kašičice mlevenog kumina, 1/2 kašičice slatke paprike, 1/4 kašičice cimeta, 1/4 kašičice mlevene ljute paprike, 1/4 kašičice istucanog lovorovog lista, i 1/8 kašičice istucanog karanfilića).

Priprema:

U šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte puter i u njega dodajte luk, dinstajte ga dok ne počne da tamni. Dodajte mu beli luk i posle 1-2 minuta dodajte iseckani đumbir. Zatim dodajte mladi luk, 3 kašike samlevenog paradajza i na kraju iseckani krompir. Sve pržite uz mešanje da ne zagori par minuta. Onda dodajte preostali paradajz i oceđene leblebije iz konzerve. Dodajte so i ljutu pariku. Posle par minuta prženja dodajte konačno vodu. Kada varivo počne da ključa smanjite vatru. Dodajte kurkumu. Poklopite šerpu i kuvajte varivo dok se krompir ne skuva, mešajući povremeno. Par minuta pre nego što ćete jelo skinuti sa vatre dodajte garam masala, kažu da se tako ne gubi aroma začina, ako se stavi tek na kraju.

Služite jelo uz kus-kus ili indijski hleb naan.

Uncategorized

Osvojite elegantnu kecelju by Dragana Ognjenović

April 29, 2013 15 Comments

Kecelju na slici možete da osvojite tako što ćete ostaviti komentar ovde na blogu ili na mojoj FB stranici na pitanje – šta biste voleli od recepata da vidite na mom blogu? Pobednika će izvlačiti moj sin kao i prošlog puta, a to ćemo zabeležiti kamerom. Izvučena dobitnica/dobitnik (ima o onih koje žele da osvoje nešto i za svoje partnerke, sestre, mame) će ne samo da osvoji kecelju već ću i da kuvam jelo koje je predložila/o. Nagrada će se izvlačiti sledećeg ponedeljka.

I pre nego što postavim članak o ovoj akciji samo da kažem da mi se sviđa što kompanije u Srbiji počinju da kreativno razmišljaju o promovisanju svoga brenda. I dopada mi se to da dve veoma različite industrije (u ovom slučaju prehrambena i modna) rade na zajedničkom projektu.

Iako već imam priličnu kolekciju lepih kecelja, ova mi je baš posebna… boja je izmišljena, mislim, meni se puno dopada.

Elegancija u kuhinji uz Draganu Ognjenović

Kompanija Dijamant, u saradnji sa našom renomiranom modnom dizajnerkom Draganom Ognjenović, organizuje jedinstvenu akciju namenjenu savremenim domaćicama, koja će im omogućiti da i u kuhinji izgledaju elegantno i ženstveno. Dragana Ognjenović dizajnirala je limitiranu seriju kecelja, koje će kompanija Dijamant poklanjati svojim potrošačima u narednom periodu.

“Dopala mi se ova akcija, jer veoma cenim dobro pripremljenu hranu i volim da kuvam. Pripremanje hrane je poseban vid pažnje i ljubavi koje darujemo jedni drugima. Poznajem mnoge dame koje, bez obzira što je rad u kuhinji veoma zahtevan posao, uvek uspevaju da budu elegantne, pa čak i dok kuvaju. Mislim da njihovi ukućani i prijatelji to vrlo cene. Kecelje koje sam dizajnirala za kompaniju Dijamant, ponudiće ženama mogućnost da se i u kuhinji osećaju dobro i da plene elegancijom.“ – kaže Dragana Ognjenović.

Više detalja o ovoj akciji pronaćićete na web sajtu www.dijamant.rs i u većim marketima, na mestima prodaje Dijamant margarina.

www.soibiber.blogspot.com

Američka kuhinja, Doručak, Džemovi, Jabuke, papaja

Jedan sasvim voćkast džem (sa papajom, jabukom i pomorandžom)

April 25, 2013 10 Comments

Pre izvesnog vremena poslala sam članak Politici O američkoj kuhinji za rubriku Moj život u inostranstvu, i pošto je objavljen, dobijem puno pisama, najviše iz dijaspore, čak sam dobila i recepte. Pošto sam uvek u potrazi da dobrim i proverenim receptima, ja sam se tome baš obradovala. Ovaj sam dobila od gospođe Zlate, koja već veoma dugo živi u Kanadi. Ona je bila toliko ljubazna da mi ga pošalje kao i neke druge. Šta drugo da kažem nego da mi se mnogo dopao njen džem, iako nisam baš neki veliki ljubitelj istih. Ali ovo nije tipičan džem. Običan džem je veoma sladak, dugo se kuva, ukus i tekstura voća u njemu su dosta drugačiji od onog svežeg, ali kod ovog je to obrnuto. Ovaj džem vam izgleda kao da jedete pire od svežeg voća.

Takođe, za razliku od džema koji je želatinast, ovaj nije, ali dovoljno je gust da ga namažete na hleb ili na palačinke. Nisam proveravala ali biće da voćke u ovom džemu nemaju previše pektina, koji ima ulogu da zgusne masu, a osim toga kratko se i kuva. Ono što je takođe dobro u vezi ovog džema je i to da se kratkom termičkom obradom smanjuje gubitak hranljivih sastojaka voća.

Brzi džem sa papajom, jabukom i pomorandžom (Papaya-Orange-Apple Preserve)

Sastojci:

1 velika zrela papaja
5 jabuka
Sok od jedne pomorandže
Istrugana kora cele pomorandže
200g šećera

Priprema:

Oljuštite i očistite papaju, i u multipraktiku od nje napravite pire masu. Očistite i izrendajte jabuke. Stavite papaju, jabuke i šećer u veću šerpu i kuvajte na umerenoj vatri oko 20 minuta, uz povremeno mešanje. Zatim nastružite koru od jedne pomorandže i iscedite sok. To dodajte masi koja se kuva i nastavite sa kuvanjem još oko 10-15 minuta. Kad je džem gotov, još vrelog stavite ga u čiste tegle, i dobro ih zatvorite. Džem čuvati u frižideru. Ova smesa je dovoljna za tri tegle.

Napomena:

Pošto sam u međuvremenu pravila ovaj džem više puta, htela sam da dodam da svo voće možete da izblendate u multipraktiku pre nego što ga stavite da se kuva. U džem možete da dodate i oguljene pomorandže, kao i mango.

Baštovanstvo, Razno

Baštovanstvo u gradu (Urban gardening)

April 13, 2013 14 Comments

Nisam mogla da izdržim a da ne postavim ovaj članak koji je prošlog meseca objavljen u časopisu Mezze. Nekako mi je ideja da širim ovu priču veoma važna. Možda sam malo neobjektivna, pošto se mnogo palim na baštovanstvo, ali čini mi se da je naša sredina spremna da prigrli tu ideju iz više razloga: em je lepo za oko, em znate kako je uzgajano (kod nas je hrana koja se prodaje slabo kontrolisana), em imate i uštedu u novcu.

Ukoliko živite u zgradi, bez uslova da uzgajate bilo šta (nemate terasu, ili nemate dovoljno sunca), a voleli biste da se time bavite, moj savet vam je da se organizujete sa komšijama u kraju i da zatražite od opštine da vam ustupi neki deo zemlje koji se ne koristi, a često je i ruglo, toga baš svugde ima, i tu napravite gradsku baštu gde ćete sa ostalima deliti parcelice. Znam da za neke ovo zvuči neverovatno, ali probajte, možda je lakše nego što vam se čini.

Pogledajte ovaj članak i u časopisu Mezze (str. 100-112), jer su ga urednice i dizajnerke, Ana i Marija, divno prelomile.

Oduvek sam maštala da živim na moru, i to mi se i desilo, ali na hladnom i nije baš neko iskustvo. Takođe sam uvek želela da živim u gradu, a opet sa druge strane čeznula da imam svoju baštu. I nekako se desilo da mi se obe želje ispune – živim u kući, u gradu, i imam svoju malu baštu u zadnjem dvorištu, i meni je to dovoljno da sebe smatram srećnicom.

Jedna od mojih proverenih teorija je – ili imaš ogromnu, ili nemaš nikakvu strast za baštovanstvom. Zalivanje, kopanje, zagledanje, čupkanje korova, borba protiv štetočina, itd, za nekoga je suvišan i bespotreban posao, ali za pasioniranu baštovanku, kao što sam ja, to su savršene antistres aktivnosti u kojima beskrajno uživam, izuzimajući onaj deo sa štetočinama.

Izgleda da nisam jedina u svojoj pasiji jer danas postoji puno ljudi koji žive u gradu sa svojim malim baštenskim oazama. To je valjda odraz želje da životu u gradu dodamo tu iskidanu vezu sa prirodom. I iskreno ja mislim da u svakom čoveku čuči ta iskonska potreba da uzgaja svoju sopstvenu hranu.

Te male gradske vrtove često ćete videti u većim gradovima Severne Amerike. Baštovanstvo u gradu je postalo idealno rešenje za prazne zapuštene gradske površine, sada svako može da se prijavi da koristi ili čak zakupi parčence tog zemljišta. Jedini je problem što su ljudi godinama na listi čekanja. Takođe, gradski vrtovi postoje i pri većim parkovima, a skoro da ne postoji škola koja nema svoj vrt sa voćem i povrćem i to pre svega zbog edukativnih razloga.

Gradski vrt može da bude i na terasi, a meni se posebno sviđaju oni na krovovima.

Za razliku od nas, koji imamo prave bašte uz kuću, familiju na selu ili vikendicu, pa smo u direktnom dodiru sa prirodom, kod Amerikanaca je to drugačije. Ima i tamo farmera, ali malo, većinsko gradsko stanovništvo jednostavno nema prilike da vidi kako se uzgajaju biljke. Tako da ovde ako uspešno gajiš svoju baštu ti si “faca“ i sa velikim oduševljenjem komšije preko ograde prate razvoj situacije u tvom vrtu.

Gde i kako saditi biljke

Pre nego što se odlučite da postanete baštovan(ka) morate da znate da povrće, voće i začinsko bilje traže dosta sunca, zapravo 6 i više sati direktnog sunca, tako da za pravljenje vrta dolaze u obzir samo one lokacije koje su okrenute ka jugu i zapadu, bez hlada.

Biljke možete gajiti i u zemlji ili u saksijama – dosta povrća lepo raste u njima, a i začinsko bilje je najbolje tako saditi. Ja pored saksija imam i veliku izdignutu leju sa drvenim okvirom gde sadim najveći broj biljaka.

Zemlja treba da bude obogaćena humusom i dovoljno rastresita. Povremeno joj dodavajte organsko đubrivo koje će vašim biljkama da pomogne da brzo raste i donose veći prinos.

Najbolje kulture za gradske bašte

Pošto je u gradu uvek borba za prostor najvažniji je napraviti dobar odabir biljaka koje će vam na malom prostoru ostvariti veliki prinos, a i neće tražiti specijalnu negu. Evo par njih koje su se dobro pokazale u mome vrtu.

Rukola – izuzetno jednostavna salata za gajenje, uz to možete je saditi dvaput godišnje, u rano proleće i u ranu jesen.

Zelena salata – preporučujem vam da posadite miks različitih salata, ima da se kupi u posebnoj kesici. Kada krajem proleća salati dođe kraj, možete umesto nje posaditi neko drugo povrće.

Blitva – u mom vrtu najvrednija biljka. Koristila sam je skoro dobrih 6 meseci (od maja do decembra). Od nje uvek možete na brzinu da napravite ručak.

Lisnati kelj (Kale) – slično kao blitva, lak za uzgajanje i dugo traje u bašti. Veoma je zdrava biljka i koristi se u raznim jelima.

Krastavac – ukoliko imate ogradu uz koju krastavac može da se penje, dobićete super produktivnu biljku u bašti. Sadi se u kasno proleće jer seme ne podnosi niske temperature.

Paradajz – iako tako ne izgleda odlična biljka za uzgajanje u gradu. Možete da je posadite i u saksiji. Preporučujem čeri paradajz koji ima sitnije ali zato brojnije plodove, idealan da leti svaki dan obogatite salatu ili sendvič.

Paprika – ovo povrće se kod mene u bašti pokazalo kao veoma zahvalno. Ako nemate puno prostora onda odvojte bar jednu saksiju za ljute i dekorativne papričice.

Bamija (Okra) – iako ne previše uzbudljiva biljka, bamija ima predivne cvetove slične hibiskusu tako da će sigurno ulepšati vaš vrt. Plod možete da dodajete u razna variva. Vrlo jednostavna biljka za uzgajanje, i jedno njeno stablo će vam biti dovoljno.

Komorač (Fennel) – zbog mirisa koji dosta podseća na anis praktično nema neprijatelja. Sem korena na njemu se sve ostalo koristi. Izuzetnog je ukusa.

Luk – mladi luk uvek vam je pri ruci kad nešto kuvate.

Začinsko bilje

Evo ideja koje sve začinsko bilje možete da posadite: peršun, korijander, bosiljak, origano, marjoram, timijan, ruzmarin, nana, vlašac, mirođija, matičnjak, žalfija, lavanda, estragon, itd.

Većina začina traži vrlo rastresitu zemlju zato povedite računa o tome. Pošto se začinsko bilje puno širi najbolje je da ga sadite u saksijama. Nemojte da sadite nanu i bosiljak jedno pored drugog, a bosiljak najbolje je da stavite negde blizu paradajza jer mu to daje posebnu aromu.

Basta u gradu 3-1

Zalivanje

Budite spremni da tokom celog leta svako jutro odnosno svako veče zalivate baštu. Trudite se da voda ne pada po lišću, jer vlaga na njemu može da privuče gljivice, a i drugi problemi se javljaju zbog toga. Ono što je veoma važno jeste da zalivanje ne bude ni preobilno a ni premalo.

Pakovanje od 200 bubamara

Štetočine

Pored ogromne radosti i satisfakcije da nešto što ste posadili raste i donosi plodove, ima nešto što će vam pomutiti tu sreću a to su štetočine. Pitaćete se da li je moguće da postoji toliko buba, crva, glista i ostalih organizama kojima je izgleda jedini cilj da unište vašu baštu. Posle par meseci baštovanstva, verujte mi, gusenice vam više neće izgledati nimalo poetično, samo ćete gledati da ih se rešite. Meni je poenta uzgajanja sopstvene bašte u tome da ne koristim pesticide, ali to iskreno traži puno vremena i odlučnu borbu. Ima par prirodnih metoda koje možete da primenite – rastvor sa ljutom paprikom, ili belim lukom, sa sodom bikarbonom, sapunom, uljem (canola oil), itd. O njima možete više da saznate na internetu. Srećom gde su loše tu su i dobre bube, koje ih jedu: bubamare, bogomoljke i pauci. Ja sam jednom prilikom kupila 200 bubamara (da, i to je moguće nabaviti) jer one tamane jednu vrstu biljnih vaši koje su se bile pojavile na mom cveću.

Takođe jedan od metoda je da sadite povrće i začinsko bilje jedne pored drugih, ovo poslednje rasteruje štetočine zbog svog mirisa, ali to u mom slučaju nije pomoglo. Iako ćete u početku misliti kako je super što vaša mala bašta privlači toliko leptirova, shvatićete uskoro da su oni prava pošast zbog gusenica koje jedu sve pred sobom, čak i cveće.

Najbolja metoda je ipak mehaničko uklanjanje jajašaca i odraslih organizama sa biljki ukoliko je to moguće.

Bogomoljka, dobra buba koja tamani one loše.

Od semena do ploda

Biljke možete uzgajati iz semena, a možete kupiti sadnice. Neke biljke rastu u bašti direktno iz semena kao zelena salata, rukola, blitva, lisnati kelj, komorač, tikvice, krastavac, brokoli, praziluk, mirođija, ali za neke vrste najbolje je kupiti sadnice – to važi za paradajz, papriku, plavi patlidžan, bamiju, bosiljak, estragon, itd.

Ono što čini mi se svaki početnik radi a to je da kad počnu da izbijaju prvi izdanci u njegovoj bašti padne u takvu euforiju da mu je prosto žao da proredi usev. Sledite upustva na kesici (zato je najbolje da ih uvek čuvate) koliko treba da je rastojanje među biljkama, ostavite one najkrupnije. Time će biljka imati više prostora i hrane da raste. Đubrite ih redovno organskim đubrivom, to će puno da pospeši njihov rast. Svake nove sezone rotirajte kulture.

Kao i sve i bašta traži puno nege i pažnje. Ali ona donosi i veliku radost, jer da li postoji išta lepše nego kad uberete sveže, neprskane, plodove iz vaše bašte pa ih onako uz slast pojedete.

Američka kuhinja, Dezerti, Jagode, Torte

Njujorški čizkejk (New York Cheesecake)

April 7, 2013 28 Comments

Njujorški čizkejk je definitivno jedan od najraskošnijih i najviših američkih čizkejkova, i verovatno najpoznatiji. Za tu tortu vam je potrebno čitavih 5 pakovanja krem sira “Filadefija”, i onda zamislite kakva je to kalorijska bomba. Zato mi je i dugo trebalo da se odvažim i napravim je. Pronađen je razlog za okupljanje i pravljenje ovog čizkejka – kraj prolećnog raspusta, deca konačno kreću u obdanište, a za nas mame malo predaha uz pomenutu tortu… da ne kažem kalorije se najlakše dele u društvu drugarica:) Bio je to mali party sa pet mama i šestoro sitne dece, koji je pao na dan kad se proleće konačno stidljivo promolilo.

Kao što možete da primetite na slikama kora mi nije nešto ispala, što zbog izbora 100% integralnih graham krekera, imaju grozan izgled i ukus, plus sam zaboravila da pre upotrebe rerne izvadim kamen za pečenje, koji mi inače sad redovno stoji u rerni jer neutrališe neravnomernu temperaturu, rerna greje jače sa donje strane. I to će se pokazati kao fatalna greška, jer se njujorški čizkejk peče na jako visokoj temperature tek desetak minuta, i onda se toplota naglo smanjuje. Time se doprinosi da torta ne pukne prilikom pečenja, tj. njen kremast fil. “Usijani” kamen nije dozvolio da se takav proces desi, u mom slučaju kora je bila prepečena i površina je malko napukla. Naravno sve je to sakriveno prelivom od jagoda.

Svejedno, bila je to jedan od najboljih čizkejk koje sam probala. Fil je tako kremast i bogat, zapravo dosta se slabo oseća sir u njemu, plus sjajan preliv od jagoda. Praveći ovu tortu konsutovala sam dva izvora: za koru sam koristila recept sa bloga Smitten Kitchen a za fil recept iz moje omiljene knjige recepata The Cook’s Country Cookbook. U suštini recept za ovaj čizkejk slabo varira, svuda je manje više isti.

Sastojci za koru:

227g graham krekera (ukoliko ne možete da nađete ove krekera slobodno koristite plazmu)
113g putera, otopljenog
115g šećera

Sastojci za fil:

5 komada “Filadelfija” krem sira (svaki je težak 227g, što je ukupno 1135g), na sobnoj temperaturi
172g šećera
Prstohvat soli
1/3 šolje kisele pavlake
2 kašike limunovog soka
2 kašičice vanila ekstrakta
6 jaja + 2 žumanceta

Sastojci za preliv od jagoda:

400g svežih jagoda
1/4 šolje šećera
Prstohvat soli
1/3 šolje džema od jagoda
1 kašika limunovog soka

Priprema:

U multipraktiku najpre sameljite graham krekera, zatim im dodajte šećer i na kraju otopljen puter. Kad je sve dobro izmešano prebacite smesu u okruglu tepsiju (prečnika 24cm, visine 7.6cm) kojoj se pomera dno (springform baking pan). Rukama obložite ravnomerno celu tepsiju, i dno i zidove, tankim slojem smese. Stavite tepsiju u frižider.

Zagrejte rernu na 260C (500F).

U velikoj vangli mikserom na maloj brzini izmešajte krem sir koji je neko vreme proveo na sobnoj temperaturi jer će se tako lakše mešati. Dodajte mu polovinu šećera i soli i nastavite sa mešanjem, a zatim dodajte preostalu polovinu šećera. Na kraju dodajte limunov sok, kiselu pavlaku, vanilin ekstrakt, i jaja sa žumancima, dva po dva. Dok mešate spatulom skidajte slojeve sa neumešanim sirom.

Kad dobijete glatku i ujednačenu smesu prebacite je u tepsiju za pečenju obloženu smesom sa krekerima, koju ste izvadili iz frižidera. Fil bi trebalo da ispuni skoro celu tepsiju. U slučaju da se desi neka nepredviđena situacija u rerni najbolje je da tepsiju stavite na neki veći pleh tokom pečenja.

Stavite čizkejk da se peče u predhodno zagrejanoj rerni na 260C (500C), na srednjoj pregradi, nekih deset minuta i zatim smanjite temperaturu rerne na 94C (200F) i pecite 1 i 1/2 sata. Rotirajte tepsiju u rerni na pola datog vremena.

Kada je torta gotova, izvadite je iz rerne. Ukoliko imate ubodni termometar on bi trebalo da pokazuje 66C (150F). Pređite nožem oko ivice torte da se kora ne bi zalepila. Ostavite je da se hladi nekih 2 i 1/2 do 3 sata. Skinite ivice tepsije pokrijte zvonom tortu i stavite je u frižider oko 3 sata ili da prenoći.

Kada ste spremni da služite čizkejk napravite preliv od jagoda. Isecite na tanje listove sveže jagode. Pospite ih šećerom, promešajte, i ostavite 1/2 sata da ogreznu. U međuvremenu u manjoj šerpici zagrejte džem. On će početi da penuša, posle par minuta sklonite ga sa vatre. Umešajte ga u jagode kojima ste dodali sok od limuna. Ostavite da se preliv malo ohladi a zatim ga stavite na čizkejk.

Prilikom služenja čizkejka pravilo je da ga ostavite nekih 30 minuta izvan frižidera. Da bi vam parčići torte lepo izgledali, uvek obrišite nož prilikom novog sečenja.

Američka kuhinja, Prilog, Vegeterijanska, Zdravo

Cušpajz, baby, cušpajz!

March 31, 2013 10 Comments

Znate ono kad mislite da je nešto super cool i drugačije, a onda ukapirate da je to neka obična stvar koju ste probali sto puta, samo je malo drugačija. Uvek se setim kako smo u nekom budimskom restoranu na meniju našli jednu salatu “koja se sprema mesecima”, i brzopleto je naručili. Imali smo šta da vidimo, to je bila naša obična turšija.

Tako sam i ja mislila za Glazed carrots, mora da je to nešto baš posebno. Zavaralo me to što je često prave sa šargarepama različitih boja (ovde ima da se kupi struk šarenih i zove se rainbow carrots), ili ostave malo od stabla pa dobije neki rustičan izgled. Gledam ja tako jednog dana na televiziji Martu Stjuart koja pravi ovo jelo, i pomislih u sebi “Čekaj bre, pa to je naš cušpajz!”

Za razliku od našeg cušpajza od šargarepa u ovaj ne ide brašno, već med i balzamiko sirće. Ako vam je dosadio naš evo recepta kako da malo osvežite ovo tradicionalno jelo.

Sastojci za 2-3 porcije:

1/2 kg očišćene šargarepe, možete da stavite one baby kao što sam ja koristila na slikama, ili ih samo isecite na oko 2cm dužine.
1 kašika ulja
1 ljutika luk (shallot), iseckan
So i biber
1/2 šolje vode
2 kašike balzamik sirćeta
1 /4 šolje meda
1-2 kašike putera

Priprema:

Na srednje jakoj vatri zagrejte ulje u šerpi i zatim mu dodajte iseckanu ljutiku. Posle 1 minuta stavite iseckanu šargarepu i pržite je par minuta uz mešanje. Zatim dodajte vodu, balzamik sirće, med, so i biber. Sve dobro promešajte i sačekajte da proključa. Smanjite temperaturu, poklopite šerpu i dinstajte šargarepu oko 10-15 minuta. Onda skinite poklopac i kuvajte dok ne ispari tečnost i dobijete gustu glazuru. U to dodajte na kraju puter i služite odmah dok su tople.

Ovako pripremljene šargarepe služite kao prilog uz meso, pirinač, ja ih volim u kombinaciji sa barenom boranijom.

Doručak, Hleb i peciva, Mafini, Mediteranska, Predjelo, Začini i začinsko bilje

O ruzmarinu & Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

March 23, 2013 14 Comments

Uopšte nije teško pogoditi da su ovi slani mafini jedno malo savršenstvo, kako drugačiji da budu kad su pravljeni sa maslinama, Pekorino sirom, ruzmarinom i orasima. Recept sledi uskoro posle priče o ruzmarinu.

O ruzmarinu

Iako dosta često koristim ruzmarin u kuvanju meni je i dalje prva asocijacija na njega svadbarska dekoracija – okačene grančice na reveru sa pridodatim satenskim cvetovima. Ranije sigurno nisam imala neko posebno mišljenje o tome, ali sada meni ta dekoracija izgleda tako slatko i romantično. Moram odmah da kažem da nemam nikakvo iskustvo kićenja, i da pozitivne asocijacije ne dolaze zbog novca zarađenog na tim događajima.

Sigurno da ruzmarin nosi neku simboliku u sebi pa ga zato koriste na venčanjima, a moguće da je razlog krajnje prozaičan… u jesen, kada se svadbe često prave, verovatno je jedna od retkih biljaka koja je još uvek sa zelenim lišćem.

Rack of Lamb, čuveno francusko jelo od jagnjetine

Ruzmarin u kuvanju ume da bude veoma dominantan, zato morate da vodite računa sa čim ga uparujete i gde ga stavljate, i naravno, koliko. Odlično se slaže sa jagnjetinom, ribom, svinjskim mesom, krompirom, belim lukom, paradajzom, tikvama, pasuljem, plavim patlidžanom, pomorandžom, maslinama i maslinovim uljem.

Od njega se pravi i provansalski začin (Herbes du Provence) u koji još idu timijan, lovorov list i marjoram.

Pored lišća koriste se i grančice, najbolje kao drvenca za ražnjiće, pa i cvetovi. Lako se nalazi i sušeni ruzmarin, ali njega je dobro uvek pre upotrebe istucati u avanu.

Ruzmarin se koristi u spravljanju marinada za meso, neizostavan je sastojak u fokačiji, idealan je u hlebu sa maslinama, krekerima daju naročit šmek, čorba Pasta e Fagioli se ne može da zamisliti bez njega, i šta drugo staviti na povrće prženo na maslinovom ulju nego ovo začinsko bilje.

Veoma je lak za uzgajanje. Čak uspeva da prezimi napolju. Ova žbunasta biljka vrlo je dekorativna u vrtovima.

Ovde možete naći i o drugom začinskom bilju.

Recept za odlične mafine koji sledi je moja ulaznica za food igricu Ajme, koliko nas je. Ovog meseca tema je bila ruzmarin, a domaćica je bila Milkica.

Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

Sastojci za 12 mafina:

280g brašna

2 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice soli (biće dovoljno slani od sira i maslina)

1/4 kašičica sveže samlevenog crnog bibera

2 jajeta

1 i 1/4 šolje jogurta

230ml ulja

60g narendanog Pekorino sira (ili Parmezana kao alternativa)

70g iseckanih crnih maslina

60g grubo iseckanih oraha

1 kašičica svežeg ruzmarina, sitno iseckanog

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pleh za mafine.

U jednom sudu izmešajte prosejano brašno, so, biber, ruzmarin i prašak za pecivo. U drugom sudu umutite jaja, dodajte im jogurt, sir i ulje. Smesu sa jajima dodajte brašnu. Promešajte sve varjačom, u par poteza i na kraju umešajte masline i orahe.

Sipajte smesu u papirnate kapice za mafine i stavite pleh u rernu. Pecite oko 25 minuta, dok mafini ne dobiju rumenu boju.

Služite ih dok su još topli.

« Previous 1 … 56 57 58 59 60 … 69 Next »