Key Lime Pie – Pita od limete sa Floride

January 10, 2013 31 Comments

Ima jedna sjajna pesma B.B. Kinga The Thrill Is Gone, i kod mene je baš tako kad je u pitanju doček Nove godine. Moram da priznam da se malo nerviram oko toga. Samo kad se setim kolika je to bila radost za mene kad sam bila dete, sećate se onog TV dodatka za novogodišnji program, sa neverovatnim uzbuđenjem sam podvlačila šta ću da gledam. Film Supermen mi je i dalje direktna asocijacija za doček. Posle u tinejdžerskim godinama žurke… neke od njih su bile sasvim dobre. Onda kasnije dočeci na trgovima, samo jedne godine je baš bilo super, čini mi se da je to bilo za doček 1997. Prve godine pošto sam došla u Ameriku, živela sam blizu Njujorka, i naravno jedva sam čekala da odem na Tajms Skver i da tu proslavim doček… srećom baš sam se bila prehladila pa nisam mogla da odem, inače bi se sjajno provela čekajući ceo dan po zimi zbog sigurnosnih mera. I to sa spuštanjem kugle oko ponoći moram da priznam nikad me nije posebno impresioniralo. Neviđena turistička navlakuša.

Ove godine smo se vratili sa žurke kući nešto pre 22 h, deca više nisu mogla da izdrže. Jedva sam ostala budna do ponoći, čitala sam knjigu i gledala prenos sa Tajms Skvera da ne bi omašili odbrojavanje. Tom sam prilikom prvi put videla gangam stajl i moram da kažem neki ljudi baš imaju sreću da ih proslavi krajnje mediokritetska dela, mada tu nisu usamljeni.

U ponoć smo se ušunjali u sobu moga sina koja ima pogled na grad i vatromet. Tu smo ćuteći pijuckali šampanjac dok smo posmatrali vatromet koji je trajao čitavih 15 minuta.

Onda smo otišli u krevet prepričavajući po hiljaditi put jedan od dočeka kada smo peške krenuli ka Brankovom mostu, a nije bio blizu, da bi imali najbolji pogled na vatromet. Kad je ponoć došla, moj muž je krenuo da otvara šampanjac. Međutim, tu se nešto pampur odlomio kako ne treba, i suvišno je da dodajem da smo ceo vatromet proveli u pokušaju da otvorimo šampanjac i na kraju nismo ga ni otvorili.

Da ne bi prolazila kroz slična stanja ove godine rešila sam da napravim sebi Key Lime Pie, to je trebalo da bude nešto zbog čega ću se radovati dočeku Nove godine. Oduvek sam zamišljala ovu pitu kao nešto egzotično, tropsko, slatko, lepljivo, kakav drugačiji može biti doživljaj kad zamišljate slatkiš koji dolazi sa Floride. Ko nije probao ovaj kolač ne zna koliko je dobar. Potpuno je drugačiji od svega.

Legenda kaže da je potekao sa juga Floride. Onda kada je pronađeno kondezovano mleko (pre toga korišćenje običnog mleka je bilo riskantno zbog kvarenja) samo je bilo pitanje vremena kada će neko da se seti da ga iskombinuje sa limetom koje je ovde bilo u izobilju i tako je nastala ova pita.

Možete da koristite običnu limetu, ali kao što naziv pite kaže u pitanju je key limeta, sitnija varijanta, koje je malčice oporija i sa intezivnijom aromom.

Posle konsultacije sa brojnim receptima odlučila sam se za ovaj – kažu ljudi posle pravljenja skoro 30 pita došli su do najboljeg mogućeg i oberučke sam ga prihvatila (The Cook’s Country Cookbook). Ima i jednostavnijih, bar što se tiče sastojaka, ali ovaj recept je zaista odličan.

Nisam koristila klasičan kalup za pite, što i nije bila previše pametna ideja. Iako je korica bila izuzetno ukusna, ona ipak treba da bude što tanja, u suprotnom teško ju je iseći.

Na dekoraciji možete videti razliku u veličini obične i male limete. Ono naradžasto je kamkvat.

Sastojci

Za koru:

8 komada (125g) graham krekera (možete da stavite plazmu umesto toga)

70g putera, otopljenog

3 kašike šećera

Za fil:

1 šolja ceđenog soka od limete (za to vam je potrebno 8-10 velikih limeta i oko 20 malih limeta)

1 kašika izrendane kore od limete

55g šećera

225g krem sira na sobnoj temperaturi

400 ml zaslađenog kondezovanog mleka

80g praha od instant vanila pudinga

1 1/4 kašičice želatina

1 kašičica ekstrakta vanile

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F).

Napravite koru tako što ćete u multipraktiku samleti krekere, dodati im otopljen puter i šećer. Obložite unutrašnjost pleha dimenzije oko 23cm ovom smesom, dobro je pritisnite. Pecite u rerni oko 15-18 minuta dok kora ne počne da dobija braon boju i intezivan miris. Izvadite koru iz rerne i ohladite je.

U multipraktiku najpre promešajte šećer i izrendanu koru limete. Zatim im dodajte krem sir. Posle 30 sekundi mešanja dodajte instant prah pudinga od vanile i kondezovano mleko.

U maloj posudi zagrejte 2 kašike soka od limete, dodajte mu želatin i to promešajte da se želatin rastopi.

Želatin, sok od limete i ekstrakt vanile dodajte smesi u multipraktiku, sve dobro promešajte. Kad smesa postane ujednačena sipajte je preko kore. Stavite pitu u frižider da odstoji oko 6 sati, a onda je služite.

Nešto drugačiji i jednostavniji recept možete naći u Američkom kuvaru, strana 166.

Američka kuhinja, Ćuretina, Glavna jela, Meso

Pečena ćurka

December 26, 2012 28 Comments

Ovog puta gost na mom blogu je moj muž sa receptom za pečenu ćurku. Toliko puta ju je pravio, i uvek je super isapadala.

Za ćurku za 8 osoba potrebno je:

Mlada ćurka – 5 do 6 kg

2 kašike soli

1 kašičica bibera

1 l pilećeg ili ćurećeg bujona

Kupite ćurku najmanje dva dana pre nego što ćete je peći jer proces pripreme zahteva da se ćurka unapred posoli i tako posoljena odstoji u frižideru. Ukoliko je kupljena smrznuta, dodajte tome još dva-tri dana – toliko je, naime, potrebno da se ćurka u frižideru odmrzne. Ćurka treba da bude mlada, 5 do 6 kg. Pticu veću od ovoga je u rerni vrlo teško ravnomerno ispeći.

Priprema (dva dana pred pečenje):

Ocedite tečnost iz duplje i izvadite iznutrice i šiju ukoliko su ostavljene unutra. Spolja, dobro osušite pticu papirnim kuhinjskim ubrusom i zatim u nju, spolja i iznutra, utrljajte dve kašike soli i kašičicu bibera. Tako pripremljenu, ćurku stavite u pleh i odložite u firžider. Ne pokrivajte je. U naredna dva dana meso će potpuno upiti i ravnomerno raporediti so, što će pomoći da mišićne ćelije tokom pečenja ne izgube tečnost. U isto vreme, koža nepokrive ćurke će se u frižideru dobro isušiti i zategnuti. Rezultat će biti hrskava kožica spolja i sočno meso unutra.

Pečenje:

Ćurka treba da u plehu bude postavljena sa grudima nagore, vrhovi bataka vezani jedan za drugi kanapom, a krila zataknuta iza leđa. U pleh sipajte i dve šolje bujona. Najbolje je ako imate pleh sa rešetkom, tako da ćurka leži na rešetki iznad tečnosti. Takodje, dobro je da stranice pleha ne budu previsoke inače može da se desi da ćurka sa strane ostane nepečena.Zagrejte rernu na 230 C i ubacite pleh. Odmah snizite temperaturu na 180 C i ostavite ćurku da se peče. Svakih pola sata prelivajte je ili premazujte bujonom sa dna pleha. Po potrebi dospite još bujona (ukoliko je ispario). Takođe, na pola pečenja rotirajte pleh za 180 stepeni da bi se obe strane ispekle ravnomerno. Ćurka se peče oko 30 minuta po kilogramu težine, znači dva i po do tri sata ukupno. Ubodite karabatak (mesnati deo) oštrim nožem i ukoliko je tečnost koja iscuri skoro, ali ne savim providna, ćurka je gotova. Možete koristiti i kuhinjski termometar-sondu, zaboden u karabatak (ne skroz do kosti), treba da pokaže oko 70C.

Kada je ćurka ispečena, izvadite pleh i prekrijte ćurku aluminijumskom folijom i ostavite da odstoji oko pola sata. Ovaj period „odmaranja“ će pomoći da se proteini zgusnu i meso ostane sočno tokom sečenja. Za to vreme pripremite sos („grejvi“) od ćurkine moče.

Još da dodam da dan kada se najviše ispeče i pojede ćurećeg mesa u Americi jeste Dan zahvalnosti. Pogledajte kako izgleda tradicionalna trpeza za taj praznik.

Možete pogledati i moj video kako da ispečete ćurku, spremite sos od moče i džem od brusnica.

Ovaj recept je objavljen u decembarskom broju online gastronomskog časopisa Mezze. Obavezno ga pogledajte.

Američka kuhinja, Dezerti, Keksi, Predjelo, Priče iz Amerike

O američkom Božiću, božićnim keksima i poklončićima…

December 23, 2012 10 Comments

Božić u Americi dolazi baš rano, ne mislim na datum, već na čitavu euforiju oko ovog praznika. Nisam pre to posebno primećivala ali sa decom to je druga priča.

Negde odmah posle Thanksgiving-a, krajem novembra, počinje kićenje, slanje čestitki, i razne aktivnosti uglavnom za decu vezane za Božić.

Slanje čestitki poštom je ovde i dalje veoma popularno. Često se naprave čestitke sa fotografijom dece ili cele porodice koja je šalje. Ili, na primer moj bivši profesor uvek šalje pismo gde piše o svemu što mu se desilo te godine, sa propratnim fotografijama… nije mu zameriti pošto dosta putuje po egzotičnim mestima. Čestitke su jako bitne u američkoj kulturi i kad uđete u prodavnicu da ih kupite izgubite se u količini kao i u klasifikaciji… te ove su za babe i dede, ove su za posebno drage prijatelje, ove za unuke, a ima ih onih za poštare. Pomislili biste kakve ima veze koja je za koga čestitka, ali ima jer svaka čestitka ima već oštampan tekst, obično u stihu.

Skoro sam saznala i da se daju pokloni ne samo porodici, familiji i prijateljima već i vaspitačicama u vrtićima, čak i vozaču školskog autobusa, frizeru, kozmetičaru, pa i poštaru. Obično su to poklon čestitke, a neki imaju čak i wish list.

Pored brda poklona koje morate da kupite, što često baca u depresiju, što zbog trošenja para što zbog odabira poklona, morate da se dobro organizujete da bi posetili sve bitnije događaje. U Americi deca se često slikaju sa Deda Mrazom, zatim se obilaze minijaturni gradovi sa vozovima (Holiday Train Display) koji se obično nalaze po tržnim centrima. Tu je još bezbroj događanja u cilju da se deci obezbedi nezaboravan Božić.

Što se tiče kićenja, od jelke do okućnice, to je posebna priča. Kiti se dosta u gradu, ali u predgrađu to mogu biti baš ozbiljni poduhvati. Znam osobe koje su uzimale slobodan dan na poslu zbog božićne kupovine i dekoracije.

Onda zamislite onu decu koja nisu Hrišćani kako je tek njima, svuda euforija oko Božića a ti ne možeš da učestvuješ u tome. Ne znam da li je to istina ali upravo zbog toga Hanuka je postao jedan od važnijih jevrejskih praznika koji se slavi u decembru. Moja prijateljica, Jevrejka, kaže kako su uvek odlazili na Božić u kineske restorane koji su tada jedini bili otvoreni.

Kinezi malo kasnije slave svoju Novu godinu. A odskoro se provlači i praznik Kwanzaa, nastao 60-tih godina prošlog veka, koji slave Afro-Amerikanci iliti crnci, pošto i oni treba da imaju svoj praznik pandan Božiću.

Ne znam kako će to naša deca da dožive kad malo budu starija, ali zar nije cool imati dva Božića?

Inače ja sam ove godine pravila božićne paketiće za decu i vaspitačice iz grupe moga sina. Ne znam koliko se njima sviđa moja ideja oko poklona, ali ja se pak nadam da im je bar bilo ukusno to što sam pravila za njih.

Na slikama možete da vidite kako su paketići izgledali.

Paketići su se sastojali od:

*Gingerbread cookies iliti medenjaka, sa rupama i vrpcama da bi mogli da vise na jelki. Na nekim mojim ranijim postovima imate već jedan recept, ali ovaj put sam koristila jedan drugi i čini mi se da su ovaj put ispali još bolji. Samo sam još dodala malo sveže samlevenog bibera. Inače molasess im daje tu tamnu boju. Da, na njima je moja originalna dekoracija, koja je trebalo da predstavlja mraz. Korišćen je običan royal icing i malo krupniji šećer u kristalu.

*Malih platnenih ukrasa za jelku.

*Domaće Raffaello i Ferrero Rocher kuglica.

*I štapića od crnih maslina i Pecorino sira, čiji sam recept našla na Ireninom blogu. Ja sam moje pekla na nižoj temperaturi i duže. Mnoooogo su dobri. Da ne bi umastili preostali sadržaj u kesici uvijala sam ih u obojenu (naravno crevnu i zelenu) masnu hartiju.

Tu je bilo oko 20 paketa što i nije mala brojka. Eto par ideja pa nadam se da će nekom da pomogne.

Mi ćemo otići na Badnje veče kod naših prijatelja, sad u ponedeljak, a onda čekamo srpski Božić.

Srećan Božić svima koji ga slave 25. decembra!

Priče iz Amerike

Slavska trpeza na drugačiji način

December 21, 2012 33 Comments

Nisam mogla da odolim a da ne napišem post o mojoj slavi. U draftu mi čuče postovi koji već čekaju da budu objavljeni, ali kako da ne pišem o svojoj slavskoj trpezi koja je bila sigurno jedna od ekscentričnijih. Mnogo mi se dopalo kako je sve ispalo, neke stvari su bile proizvod trenutne inspiracije, i bilo je bolje nego što sam planirala, a to se ipak retko događa. Obaška što volim da menjam pravila i veoma sam veliki avanturista kada je hrana u pitanju.

Pre nego što nastavim svoju sagu o slavskoj trpezi da objavim ime pobednika u nagradnoj igri. Dakle osoba pod imenom Sanja 9 je izvučena od strane moga sina (pogledajte video ovde http://www.facebook.com/Soibiber). Čestitam pobednici i da joj knjiga bude od koristi!

Da se vratim na priču. Sve je počelo našim odlaskom u H-mart, fenomenalni lanac prodavnica sa azijskom i drugom egzotičnom hranom. Kad uđete u ovu radnju, kao da niste na teritorije Amerike. Tu retko kad Amerikanci zalaze, uglavnom neki hipici, ili oni koji vole da dožive nešto veoma egzotično, pa posle da o tome danima pričaju svojim prijateljima. Iako je azijski lanac ovde dolaze i Indijci, Afrikanci, ljudi sa Bliskog Istoka, i ko zna ko još. Nekad smo jedini belci u prodavnici. Kao što rekoh obožavam tu radnju. Ima neverovatan izbor povrća, voća, ribe i morskih plodova i mesa (videla danas goveđi jezik, svinjske uši i bubrege, rep od bivola, kokošija srca, koja samo što nisam uzela, i nogice). Baš svašta ima. Kad odem tamo ponašam se kao dete u prodavnici igračaka. Uspela sam nekom čoveku da “kidnapujem puna kolici”, a da toga nisam bila ni svesna.

Tu sam na licu mesta sastavila meni za slavsku večeru koja je inače bila samo za našu porodicu. Jako nam je teško da organizujemo nešto veće sa malom i veoma živahnom decom.

Evo kako je izgledala slavska gozba koja je imala diskretan azijski uticaj.

Ostrige za predjelo – sa mojom verzijom mignonette sosa za ostrige koji se sastoji od sitno iseckanog šelot luka i limunovog soka.

Riba – butterfish ili puterasta riba… sa njom me upoznala moja bivša cimerka, Tajlanđanka. Iaoko je bila najskuplja rešila sam da se otvorim za slavu i da je kupim. Ova riba je vrlo delikatna i ono što je razlikuje od ostalih riba jeste njen puterasti ukus mesa. Stvarno je posebna. Meni se posebno svideo crveni luk poslagan ispod ribe što zbog dekorativnosti što zbog fenomenalnog ukusa… verovatno od marinade u koju sam stavila estragon, lemon grass, peršun i limunov sok zajedno sa maslinovim uljem.

Pečeni ljubičasti i roze krompir – sviđa mi se kako su se složile boje. Zato i nisam htela da ga kuvam i da pravim klasičnu krompir salatu. Krompir ipak ne mora da bude dosadan.

Baby bok čoj dinstan sa belim lukom i svežim đumbirom i sa soja sosom.

Egzotične pečurke dinstane sa šelot lukom.

Dezert je bio mrsan tako da ga ću da ga zaobiđem. Srećna slava svima koji je slave!

Ostalo

Poklanjam knjigu Will Write for Food, koristan priručnik za food blogere

December 12, 2012 76 Comments

Pošto u naslov nije moglo sve da stane evo kako treba da izgleda isti –

Poklanjam knjigu Will Write for Food, autorke Dianne Jacob, koristan priručnik za food blogere i sve one koji vole da pišu o hrani, onom ko bude imao najviše sreće tj. bude izvučen.

Razmišljala sam dosta koja knjiga bi bila najinteresantnija kao poklon blogerima i upšte ljubiteljima pisanja o hrani i mislim da je ovo dobar izbor. Najpre zato što se često zanemaruje tekst o hrani, i zato što obično fotografije odnesu prevagu u odnosu na reči koje su čak i važnije.

I pošto je knjiga sa ovom tematikom retka i pošto znam koliko je komplikovano nabaviti takvo štivo kod nas meni je baš stalo da je nekome poklonim.

Ko god vodi blog o hrani zna da nije lako napraviti dobar članak. Od izbora teme tj. recepata, pa zatim razvijanja priče, sve do nabrajanja sastojaka i njihovih količina i instrukcija za pripremu. Nekad mozak naprasno stane pred belilom strane i ni makac. E pa tu je ova knjiga da vas malo ohrabri, da vam da ideje, da vam ukaže na stilske i krajnje praktične detalje.

Ja sam uglavnom pročitala celu knjigu i mogu da kažem da ima veoma korisnih saveta, neke ću čak i da stavim na ovaj post. I pridržavam se nekih iako za mene to nije lako. Meni je blog ipak hobi i volim tu slobodu da radim sa njim šta ja hoću.

Da bi osvojili knjigu treba da ostaviti neki komentar (na primer kako vam se sviđa moj blog, možete da ga hvalite ili kudite, samo bez preterivanja:). Komentar ostavite ovde na ovom postu, ili ako vam je to komplikovano idite na moj Face Book Page i ostavite poruku na postu sa fotografijom ove knjige. To je uglavnom zbog toga da bih mogla lakše da vas kontaktiram ukoliko dobijete nagradu. Nagradna igra traje od 12. – 19. decembra 2012.

Izvlačenje će biti javno… probaću da snimim mog sina kako izvlači dobitnka, a ako po običaju bude nešto komplikovao, ta dužnost će pripasti mojoj ćerkici.

Knjiga će vam stići poštom iz Amerike nadam se pre praznika. Nikad se ne zna sa međunarodnom poštom.

Nije suvišno znati da su pre nego što su postali popularni i Ree Drummond (The Pioneer Woman) i David Lebowitz su se kalili na ovoj knjizi, a i Anthony Bourdain je pun hvale za nju.

Knjiga takođe daje savete u vezi pisanja za časopise o hrani, zatim pravljenje kuvara, pisanje memoara, prikaza restorana, dakle sve o hrani. Puna je saveta ljudi koji su vrlo uspešni u tom poslu. Stil i jezik su vrlo jednostavni tako da i ako vam engleski jezik nije jača strana knjiga vam neće biti teška za razumevanje.

Par saveta iz knjige:

Od pisanja o hrani se nećete obogatiti.
Naslov, prva rečenica i podnaslovi su jako važni, kako zbog pažnje čitalaca tako i generisanja poseta. Naime ključna reč ili fraza bi trebalo da se ponavljaju u njima, pa i u tekstu, kako bi vas Google pretraživač visoko rangirao. (tako funkcioniše SEO – Search Engine Optimization)
Čitaoci provedu oko 1-2 minuta čitajući post zato je nabolje da odmah pređete na suštinu i ograničiti pisanje na 250 reči. (Sad but true)
Što više postova na blogu to ste više Googleable – ljudi češće dolaze na vaš blog. Preporuka je dva posta nedeljno. (Uf, mnogo)
Ukoliko vaš blog nema puno komentara, najbolje je da počnete da komentarišete one blogove koji imaju 5 ili manje komentara jer će vam ti blogeri biti veoma zahvalni pa su velike šanse da će svratiti na vaš blog i ostaviti komentar. (ovo mi je skroz ludo, komentarišem samo kada imam vremena i kada mi je interesantno to što pročitam… nekad jednostavno nemam šta pametno da kažem)
Pre nego što objavite svoj recept trebalo bi ga bar četiri puta isprobati.
Kada nabrajate sastojke krenite redom po redosledu njihove upotrebe.
Najbolje je pisati mere u šoljama i kašikama, jer ljudi obično nemaju vage i ništa im ne znače mere u gramima. (O ovome puno razmišljam u poslednje vreme i pitam se da li ima smisla)
Ukoliko imate oko 1000 poseta dnevno priključite se mrežama (BlogHer, Federated Media, Foodbuzz, Glam Media, Martha Stewart Circle PlateFull) gde možete da zaradite zahvaljujući CPM-u (Cost Per Thousand) oko 3 dolara dnevno.

Puno sreće svima. Uživajte u predprazničnim radostima!

www.soibiber.blogspot.com

Američka kuhinja, Riba

Havajski pink sneper (Opakapaka) sa začinskim biljem i limetom

December 6, 2012 12 Comments

Zamislite srpsku slavu, posnu, recimo sveti Nikola… gosti su taman završili sa predjelom, a domaćin im kaže: Hajde ljudi, navalite na opakapaku! Možda je ovaj scenario sasvim izvodljiv za one koje žive blizu Pacifika, ili dobro snabdevene ribarnice, za Srbiju teško. Ipak ja sam uvek za novine tako da probajte da ove godine za posnu slavu uvedete nešto novo. Dajte vašim gostima povod da pričaju o vašoj slavi i da je se dugo sećaju.

Inače, opakapaka je havajska reč za pink snapper. Znam i za havajsku ribu mahimahi, pa se pitam da li inače Havajci ponavljaju reči kao u slučaju imena ovih riba. Da, ova riba se lovi isključivo na havajskim ostrvima. Izgledom veoma podseća na red snapper, ali joj je boja drugačija, i po mom mišljenju je ukusnija.

Ovo je zapravo jedna od najukusnijih riba koje sam ikada jela. Posle opakapake nekako postanete probirljivi kada je riba u pitanju. Meso je tako čisto i ukusno da je šteta da eksperimentišete i mešate je sa drugim stvarima. To sam bar naučila, jako kvalitetne stvari se same konzumiraju, možda malo začina i vina, i to je to, ili nikada nećete najbolje osetiti njihov pravi ukus.

Najbolje je da ribu pečete sa maslinovim uljem, začinski biljem, limetom ili limunom, i da dodate soli i svežeg bibera. Jednostavno je najbolje.

Sastojci:

Začinsko bilje: timijan, čajvs, peršun, estragon.
1 limeta po ribi, iseckane na tanke kolutove
So i sveže samleven biber
Maslinovo ulje

Priprema:

Zagrejte rernu na 220C.
Iseckajte sveže začinsko bilje. Pomešajte sa maslinovim uljem, dodajte so i biber.
Očišćenu ribu isperite vodom, i papirantim ubrusom osušite. Posolite je i pobiberite, napunite smesom sa začinima. Nožem je zasecite po površini. Stavite par režnjeva limete i malo začinskog bilja radi dekoracije. Poprskajte maslinovim uljem i pecite.

Pecite ribu na 220C, oko 10-15 minuta.

Zato što je ukus mesa tako delikatan a tekstura čvrsta često se koristi kao sirova riba za pravljenje sašimija. Ne znam kako vi, ali ja sam luda za sirovom ribom. Poslednjih godina ili sam trudna ili dojim, pa je zbog toga izbegavam, ali uskoro se ozbiljno spremam da “omastim brk” sa sušijem.

Inače, ovu ribu ćete naći u azijskom lancu supermarketa H-mart, ako živite u Americi.

Više o pripremi ribe pogledajte ovde.

Francuska kuhinja, Glavna jela, Meso, Piletina

Zapečena piletina sa 40 čenova belog luka

November 29, 2012 22 Comments

U 17. veku, u Holandiji, paralelno sa Rembrantom i Vermerom, stvarali su mnogo manje poznati slikari koji su slikali isključivo hranu tj. mrtvu prirodu. Te slike su bile jako popularne među bogatim trgovcima i zanatlijama. Većina tih slika izgledaju kao da su se osobe koja su sedele za stolom u sred jela negde izgubile. To je trebalo da simboliše prolaznost života – memento mori. Osim toga sva ta hrana bila je puno religioznih simbola, ali po mom mišljenju to je bio samo izgovor da bi se predstavila u svojoj punoj raskoši i bogatstvu, bio je to praznik za svačije oči čak i na slici.

Zašto ja sad vama držim čas istorije umetnosti? Delom zato što su me moje fotografije zapečene piletine jako podsetile na te slike svojim naturalizmom, i zato što nije suvišno pomenuti holandske slikare koji su bili pioniri današnjih stilista i fotografa hrane. Da se ne lažemo hrana je bila večita inspiracija tokom istorije slikarstva, još su Stari Rimljani voleli da je prikazuju na mozaicima i freskama, ali čini mi se da niko nikada nije toliko do detalja obrađivao ovaj motiv kao ovi holandski slikari.

Ono što je takođe interesantno a što se može zaključiti iz slika holandskih slikara je to da se i pre nekoliko vekova dobro jelo. Verovatno ta hrana nije bila dostupna mnogima, ali se može videti da su i tada ljudi imali osećaj da lepo prikažu i serviraju hranu.

Evo par slika iz tog doba.

Floris Dijck

Osias Beert, Mrtva priroda sa ostrigama

Clara Peeters, Mrta priroda sa sirom, bademima i perecima

Piletina nije moje omiljeno meso, ali uz neki poseban začin kao što je beli luk, tu već menjam stav. Ne treba tu mnogo pripreme, ni sastojaka, vrlo jednostavno za pravljenje, a izgleda bogato i veoma je ukusno.

Sastojci:

1 celo pile, tranžirano na osam delova

Maslinovo ulje

So i biber

Pola šake svežeg timijana (majčine dušice)

40 čenova belog luka (prilikom čišćenja olakšajte sebi život, najpre zgnječite čen belog luka širokom stranom noža, ljuske će se same skidati)

Priprema:

Uključiti rernu na 175C (350F).

Komade piletine posoliti i pobiberiti i staviti da se prže u većoj šerpi na maslinovom ulju, na jakoj vatri. Kada počnu da dobijaju braon koricu sklonite ih sa vatre i stavite u pleh u koji ste već predhodno stavili čenove belog luka, timijan i maslinovo ulje. Pomešajte začine sa mesom. Pokrijte pleh aluminijumskom folijom i pecite oko 1 sat i 15 minuta. Ako hoćete da vam piletina bude zapečenija otkrijte pleh 5-10 minuta pre navedenog vremena za pečenje.

Služite piletinu uz kuskus. Odlično ide uz ovo jelo.

Da, poželećete da je bilo više belog luka u jelu, stoga nije loše da malo pretereta se njegovim brojem.

Čokolada, Napici, Začini i začinsko bilje

Lavanda & Domaća moka kafa sa lavandom

November 22, 2012 14 Comments

Ovaj post je jedan od onih u koji strpate nekoliko tema. Prva se odnosi na sledeće postove u najavi, zatim tu je priča o lavandi, nastavak serijala o začinskom bilju, i na kraju recept za Domaću moka kafu sa ukusom lavande koji je objavljen u septembarskom broju online magazina Mezze. Kako imam veliki problem da se držim isplaniranog redosleda tema koristim ovu priliku da ih zvanično objavim sa nadom da ću obećanje ispuniti.Evo liste za sledeći mesec:

Piletina sa 40 čena belog luka
Riba Pink Snapper sa timijanom i limetom – u susret slavi sv. Nikola
Priča o Patinom kuvaru
I darivanje! Uoči praznika reših i ja da nekome budem Deda Mraz. Imam jedan mali problem, još uvek se dvoumim između dve knjige, jedna je o pisanju o hrani (kuvari, blogovi, magazini, itd.), a druga je o fotografisanju hrane. Obe su veoma popularne i korisne, i meni iskreno podjednako intresantne, ali možda vi možete da mi pomognete da se odlučim.

Inače, ja sve svoje planove u vezi mojih blogova zapisujem u vreme pauze za kafu, pre nego što mi počne čas joge. Sedim u lobiju sportskog centra, deca su u kids zone-u, i uz kafu i Ipod, planiram i planiram…

Lavanda

Jedna od najpopularnijih biljaka kako zbog svog fenomenalnog mirisa tako i zbog svoje dekorativnosti. Dosta kasno ljudi su počeli da je upotrebljavaju u kuhinji. Koristi se sušena i sveža, i to cvetovi i lišće. Zato što je veoma aromatična nemojte preterivati sa količinom.Vrsta koja je najpopularnija jeste engleska lavanda. Francuska tj. ona koja se uzgaja na Mediteranu je nešto drugačija. Vrlo je jednostavna za uzgajanje, traži puno sunca i porozno tlo. Kad su blaže zime može da preživi.

Često se stavlja par pupoljaka lavande u teglu sa šećerom koji posle izvesnog vremena poprimi njenu aromu. Taj šećer se koristi u spravljanju raznih kolačića i peciva. Lavanda se koristi uglavnom u čokoladnim kremovima, zatim je koriste i u pravljenju krem brulea i sladoleda. Tehnikom infuzije koristi se za spravljenje osvežavajućih napitaka, kafe, ili u vinu. Pored slatkiša koristi se i u slanim jelima, kao recimo u pripremi jagnjetine i zečetine. Takođe, može da se koristi sa šljivama, trešnjama, rabarbarom, jagodama, kupinama i borovnicama. Lepo se se slaže sa ruzmarinom, origanom, timijanom, marjoramom i peršunom. Pored recepta koji sledi upotrebu lavande možete naći i u ovom kolaču Kapkejks sa bostonskim kremom i čokoladnim glazurom sa ukusom lavande.

Domaća moka kafa sa lavandom

Moka kafa, jedno od dekadentnijih napitaka, odlična je kako hladna tako i topla. To je kombinacija latte kafe i čokolade. Pošto retko ko poseduje espreso mašinu u svojoj kući ovo je moja verzija kako da sami napravite moka kafu a da bude slična onoj koju kupujete u kafićima. Uz to ja sam dodala i ukus lavande da napitak napravim još raskošnijim i zanimljivijim.

Za 4 šolje kafe potrebno vam je:

1 šolja slatke pavlake

1 kašičica suvih cvetova lavande

50g čokolade

4 šolje filter kafe

Malo šlaga, opciono

Priprema:

Najpre slatku pavlaku zagrejte u manjoj šerpici, kad počne da ključa dodajte joj kašiku suvih cvetova lavande. Kuvajte sve zajedno par minuta, sklonite sa vatre, i ostavite 15 minuta da ukus lavande prožme pavlaku. To je inače popularan način da dodate ukus lavande bilo čemu. Isto to možete da uradite i sa mlekom.

Koristeći cediljku očistite slatku pavlaku od cvetova lavande. Ponovo vratite pavlaku u šerpicu, zagrejte je i dodajte joj čokoladu koja će se ubrzo istopiti.

Napravite filter kafu. Sipajte je u šolje. Stavite 2-3 kašike čokolade sa pavlakom po šolji. I dodajte šlag ukoliko želite.

Američka kuhinja, Borovnice, Dezerti, Jabuke, Jagode, Slatke pite

Kako se pravi američka pita (American Pie)

November 13, 2012 42 Comments

Slatke pite su nešto najbolje u američkoj kuhinji. Verovatno su došle iz Zapadne Evrope sa prvim doseljenicima tako da nisam sigurna koliko su američke originalno, ali svejedno ovde se najviše jedu. I ima ih raznih – otvorene, zatvorene, pečene u dubokom sudu, sa jabukama, bobičastim voćem, breskvama, bundevom, slatkim krompirom, sa pikanima, i još ko zna sa čim već. Da ne dužim, upravo sledi master recept kako se pravi američka pita.

Pite se sastoje od dva dela: crust iliti kore, i punjenja. Sipkavo testo, kako ga mi još zovemo, zvuči jednostavno za pravljenje ali da bi se postigla savršena tekstura i ukus mora domaćica da se malo pomuči. Po originalnom receptu kora se sastoji od brašna, vode, soli i šećera, i svinjske masti. Možda jednom i napravim pitu sa mašću ali za sada držim se putera. On piti daje neverovatno lepu teksturu, miris i ukus.

Dakle, testo mora da bude veoma hladno, zato se koristi ledeno hadna voda i puter, što zbog kvaliteta kore što zbog lakšeg rukovanja testom.

Sud u kome se peče pita je obično staklena ili keramička, vatrostalna i okrugla posuda, prečnika 25cm. Ivice mogu da budu 3-5cm. Ovo je bitan detalj zbog mera za testo.

Ovako bi trebalo da izgleda presek američke pite sa jabukama, Američki kuvar, strana 156.

Pre nego što pogledate recept najbolje je da pogledate ovde moj tutorijal kako da napravite američku pitu sa jabukama.

Sastojci za duplu koru:

300g brašna
225g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

Količina sastojaka može da varira u zavisnosti kakvo testo volite.

Preporučujem da se testo mesi u multipraktiku ili u mikseru za testo jer će se mešanjem ruku ono brzo zagrejati. U tom slučaju najbolje da koristite varjaču. Najpre promešajte samo brašno u multipraktiku, umesto da ga prosejete, dodajte so i šećer, a zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno.

Nemojte da previše mesite testo. Testo treba da bude sipkavo, ne previše vlažno.

Kad ste umesili teso podelite ga, ukoliko želite dve kore, oblikujte u diskove, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider.

Testo mora da provede bar 1 sat u frižideru.

Testo se razvlači oklagijom, meni ne treba dodatno brašno, ali to zavisi i od površine na kojoj se radi. Krug od testa treba da bude par centimetara veći od suda u kome se peče. Oklagijom prenesite testo u sud. Ili razvijte testo preko masne hartije pa zajedno sa njom prenesite testo. Ne razvlačite obe kore u isto vreme, nego prvo donju, pa kad ste stavili voće onda gornju.

Važno je da celu unutrašnju površinu zajedno sa ivicama suda premažete puterom, lakše će se seći.

U punjenje idu razne voćke, ali gotovo uvek se pored šećera, doda malo gustina ili brašna da se malo zgusnu sokovi. Takođe, voću se dodaju začini (cimet, oraščić, allspices, vanila) i malo limunovog soka.

Voće može da bude sveže ili zamrznuto. Ukoliko je iz zamrzivača morate dobro da ga ocedite. Moje iskustvo je da je u tom slučaju punjenje više nalik na džemu.

Sastojci za punjenje:

Pita sa jabukama – 6 velikih jabuka ili 8 manjih, zlatni delišes koji još nije potpuno žut, a možete da dodate i kisele ili bilo koje druge jabuke dobre za pitu. Oljuštite koru, presecite na pola, izvadite koštice i isecite polovine na tanke listiće.
Ceo recept za pitu sa jabukama, i to štampanu verziju, možete naći ovde.

Pita od rabarbare i jagoda – 1/2 kg iseckanih jagoda i 1/2 kg iseckane rabarbare.

Pita sa bobičastim voćem – 2 šolje borovnica, 2 šolje iseckanih jagoda i 1 šolja kupina (ceo recept zajedno sa verzijom za štampu imate u časopisu Mezze.

Pita od borovnica – 4 šolja svežih borovnica (600g)

Ostali sastojci:

1 šolja belog šećera, može i smeđ
3 kašike gustin,a ili 5 kašika brašna
1 kašika soka od limuna
1 kašika ekstrakta vanile
Cimet obavezno ide u pitu sa jabukama
All spices, muskatni orašćič, karanfilić prema potrebi

Kada ste stavili filing, stavite na površinu par komadića putera kao na donjoj slici.

Gornju koru na piti možete da napravite sa raznom dekoracijom. Napravite preplet kao na slici dole. Ili kalupima raznih oblika secite koru, a posle možete isečene delove da dodajete.

Što se tiče spajanja donje i gornje korice ja najčešće koristim tehniku otiska viljuške, ali postoje razne druge metode. Višak testa na ivici, koja prelazi sud, odstranite.

Ukoliko pokrivate pitu sa testom uvek zasecite testo nebili pita mogla da “diše” tokom pečenja.

Uvek stavite veći pleh na donju pregradu rerne da bi zadržala sadržaj koji vrlo često curi iz pite tokom pečenje. Suprotno uništiće vam rernu.

Gornju koru premažite sa izmućenim jajetom da bi dobila zlatno braon boju, i pospite sa malo šećera.

Pecite pitu na 205C 20 minuta, a zatim smanjite temperaturu na 175C i pecite još oko 40 minuta.

Ukoliko se desi da tokom pečenja gornja korica počne da gori, poklopite je aluminijumskom folijom.

Pošto ste ispekli pitu ostavite je još neko vreme, najbolje 2 sata, da se sve lepo integriše, sokovi zgusnu, a tek onda je služite.

Amerikanci skoro uvek zagreju pitu prilikom služenja, obično u mikrotalasnoj, što nije baš najbolje za testo, i još dodaju sladoled od vanile. To jesu dodatne kalorije, ali vala stvarno je super, neviđeno dobra kombinacija.

Pumpkin pie 2-1 — Pita od bundeve. Vidi recept ovde.

AMerička pita od kupina i lavande — Američka pita od kupina sa lavandom. Vidi recept ovde.

Američka pita od višanja i trešanja, moj favorit, recept pogledajte ovde.

Američka pita od šljiva i čokolade, recept pogledajte ovde.

Ukoliko želite da saznate više o nešto drugačijim američkim pitama sa voćem (crumble, cobbler, crisp) posetite ovaj moj članak.

Američka kuhinja, Putovanja i hrana

Na imanju Džordža Vašingtona, Maunt Vernon

November 6, 2012 17 Comments

Nekako se baš poklopilo da pišem ovaj post uoči američkih izbora za predsednika, a svi znamo ko je bio prvi – Džordž Vašington.

Posetila sam njegovo imanje prošlog vikenda i bila oduševljena. Zašto se ova priča nalazi na mom blogu? Zato što je jedno od najlepših imanja koje sam imala prilike da posetim i zato što dosta podseća na ideal današnjeg čoveka – izgraditi nešto što će biti trijumf čovekove samodovoljnosti. Farma koja će zadovoljiti sve naše potrebe za hranom. Uz to zadovoljava potrebu čoveka da bude okružen prirodom.

Evo sad sam pronašla i članak iz Politike o ovom imanju koji sam čitala u ovo vreme pre godinu dana, on me je jednim delom motivisao da ga posetim. Članak možete da nađete ovde, dosta je informativan, jedino što se malo pretereno osvrće na Vašingtona kao robovlasnika. Nije da nije bio ali u to vreme južne države još nisu bile spremne na ukidanje robova. Posle njegove smrti njegova žena ih je oslobodila.

Možete da volite ili ne volite Ameriku ali fascinantno je kako su je par umnih ljudi, očevi Amerike, organizovali, tj. napisali Ustav, koji traje i traje, i dalje predstavalja ideal svih onih liberala i libertijanaca gde bih negde i sebe svrstala.

U današnjem političkom životu gde obično biramo manje loše, ti osnivači Amerike (George Washington, Benjamin Franklin, John Adams, Thomas Jefferson, James Madison, Alexander Hamilton, itd.) su bili istinski rodoljubi koji su imali jake principe, sjajnu viziju, dovoljno pameti i snažnu volju da ih realizuju. Ko ima vremena i želje da nešto više sazna o ovome neka odgleda seriju John Adams, gde je sjajno opisano kako je stvarana američka država, koliko je bilo otpora i muke da se stvari postave na dobar temelj. Ne zaboravite u to vreme Amerika je bila siromašna, neorganizovana unija vrlo različitih zemalja.

Pre par godina imala sam priliku da posetim i Monticello, imanje Thomasa Jefferson-a, koji ima sličan koncept kao Mount Vernon. Takođe je veoma lepo, a posebno bih izdvojila glavnu kuću, divno paladijumsko zdanje.

Vrt

Ovako se ovde razapinju stabla voća.

Biće interesantno pratiti izbore, čak i meni koja jedva da sam pratila izbornu kampanju. Iako je jako teško reći ko će pobediti, ja znam ko bi sigurno pobedio da može ponovo da se kandiduje – Bill Clinton. Iako je nama neomiljen to je predsednik kojeg Amerikanci obožavaju, i sve mu opraštaju, jer u vreme kad je on bio na vlasti ekonomija je cvetala, a to je za njih najvažnije.

I u američkom društvu ima te podeljenosti, kao i svuda manje-više, na konzervativce i one liberalnije, republikance i demokrate. Nije cool ako se izjašnjavate kao republikanac, bar u mom društvu, pa često ljudi kažu da su za demokrate a u stvari glasaju za republikance. Njima je izgleda najvažnije koji izbor će biti dobar po ekonomiju, i ja iskreno mislim da je to i najbolji motiv, bar u krizna vremena. Ideologije su suviše komplikovane stvari a i imali smo često priliku da vidimo kako se čak i one dobre ideje izvitopere.

Kuhinja, odvojena od glavne kuće da ne bi ulazili mirisi hrane.

Što se tiče farme ona se nalazi na severu Virdžinije, južno od grada Vašingtona, na obali reke Potomak. Ogromna je. Tu su bašte, voćnjaci, magacini, kuće, šume, štale, mlinovi, destilerija, čak i dok za čamce na reci Potomak.

Posetioci mogu da vide u potpunosti kako je izgledalo imanje u 18. veku, u vreme kada je Vašington tu živeo… još su tu ljudi u kostimima iz tog doba, sve sa životinjama. Ima i dodatnih sadržaja kao što su koncerti, razgledanje glavne kuće (propustili zbog dece), vožnja zapregom sa konjima, pravljenje kukuruznog hleba na tradicionalan način, degustacija pite od bundeve, krstarenje brodom po Potomak reci i ostale aktivnosti.

Kroz slike možete najbolje da vidite kako izgleda imanje.

Onovremenska moda

Pogled na Pionirski vrt

Pogled na vrt sa suprotne strane

Kejl

Vašington ne samo što je bio veliki vojskovođa i političar on je bio i uspešan farmer. Među prvima je uveo u to vreme napredne metode u obrađivanju zemlje, a i bavio se proizvodnjom viskija.