jagnjetina na francuski način Archives

Jagnjeći kotleti na francuski način (Rack of Lamb)

Čuveni francuski specijalitet koji je postao popularan u raznim delovima sveta. Ova jagnjeća rebarca su jedinstvena po tome kako se tranžiraju, skidaju im se komadi mesa sa vrha rebara, oko 4-6cm, pa izgledaju kao ralje. Mogu da se služe cela ili pojedinačna rebra. Kad su cela onda se dva reda rebara ukrste, kao ukrštene ralje, ili se od njih napravi krug i onda izgledaju kao kruna. U američkim tradicionalnim restoranima ovo jelo, zajedno sa Osso Bucco, je najraskošnije kao i najskuplje.

Ko prati moj blog zna da mi je jagnjetina omiljena, ovde možete da nađete puno jela sa ovim mesom: Jagnjetina na provansalski način, Kleftiko, jagnjetina na grčki nači, Jagnjetina na indijski način, Jagnjeći ražnjići i Jagnjeći kotleti.

Zanimljivo je da i moja deca obožavaju jagnjetinu, iako su mala umeju da je prepoznaju. Ja sam zavolela jagnjetinu u Grčkoj, moja deca u obližnjem grčkom restoranu. Taj restoran je fenomenalan, prave odlična grčka jela, vrlo autentična, i pri tome je neobično jeftin. To se retko nalazi, i pravo da vam kažem i ne pričam o njemu okolo jer ne želim da se raščuje. Ne treba da pominjem da u ovaj restoran najčešće odlazimo. Na zidovima restorana su fotografije iz Grčke, plava boja dominira, ako provirite u kuhinju videćete stariju ženu sa dugom kikom kako sprema jela, grčka majka… gazda nekad pusti grčki radio, jednom sam čak prepoznala grčku pobedničku pesmu sa Eurosonga, to je bilo prilično davno… oduševljena pokušavam da to objasnim konobaru, koji je sa Tajlanda ili sa Filipina, on me onako bledo gleda, inače mnogo fin dečkić.

U tom restoranu moja deca isključivo naručuju jagnjeći suvlaki, tih 10-15 minuta dok su zauzeti jelom, i dok vlada mir za našim stolom, je nešto neprocenjivo. Kad završe sa jelom onda se po pravilu mačuju štapićima od suvlakija dok mi završavamo naša jela. Ali tada me to više ne uzbuđuje, ne obraćam pažnju, jer sam opijena divnim mirisima i ukusima, pomalo i sangrijom.

Jagnjeći kotleti na francuski način

Sastojci:

1 komad jagnjećih rebara (postoji 8 rebara u svakom, istranžirana na francuski način, predhodno opisan), ostavite ih 30 minuta izvan frižidera

1 1/2 kašičica soli

½ mlevenog crnog bibera

1 kašika maslinovog ulja

5 grančica svežeg timijana

2 grančice svežeg ruzmarina

2 velika čena belog luka, sitno iseckana

Pola šake svežeg peršuna

1 kašika maslinovog ulja

2 kašike putera

1 šaka prezli

So i biber

Priprema:

Zagrejte rernu na 230C (450F). U ceo komad rebra utrljajte so i biber.

Zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja u širokoj šerpi, ili najbolje tučanom tiganju, i na jakoj vatri propržite rebra sa obe strane, minut dva, dok ne dobiju zlatnu koricu. Izvadite rebra i neka se malo prohlade.

Za to vreme u jednoj činiji pomešajte u multipraktiku timijan, ruzmarin, beli luk, peršun, prezle, so i biber prema ukusu, omekšao puter i ulje. Tu smesu stavite preko rebara koje ste stavili u sud za pečenje. Pecite jagnjetinu od 15 do 18 minuta, zavisi od veličine rebara, i kakvo meso volite, dobro ispečeno ili malo živo.

Kad je meso pečeno uvijte ga u aluminijumsku foliju i neka tako ostane oko 5 minuta. Zatim isecite meso na dva ili jedno rebro, i služite ga odmah, najbolje uz pire krompir.

Provansalska jagnjetina i malo o mačo kuvaru, Entoni Bordenu

February 3, 2012 14 Comments

Upravo završavam jednu mnogo dobru knjigu Kitchen Confidential popularnog kuvara Entoni Bordena (Anthony Bourdain) i baš me drži. Početak uopšte nije obećavao, ali negde oko pedesete stranice sve je postalo veoma interesantno i uzbudljivo. Dakle, ko još nije čuo za njega, Entoni je kuvar koji putuje svuda po svetu, degustira raznu hranu, malo filozofira, puno pije i puši, i baš psuje, ali mene to posebno ne impresionira s obzirom odakle dolazim. Možda nije loš frajer za neku stariju generaciju, recimo nešto malo mlađu od moje mame, za žene koje vole taj njego mačo-pank fazon. Ima popularnu emisiju No reservation na Travel kanalu i sasvim sam sigurna da se ona emituje na našim prostorima. Uglavnom taj čovek zna zašto živi.

Čitajući tu knjigu možete da uđete u svet profesinalnih kuhinja, što je za nas laike dosta zanimljivo, i to manje ni više nego u NYC-u, jednom od najglamuroznijih gradova na svetu, mada se dešavalo da mesta na kojima je radio i nisu baš bila previše na nivou. Iskreno, mene Entoni malo nervira kada piše o sebi, mnogo je ufuran, ali kada piše o drugima tu je zaista neodoljiv. Ima tu i nekih praktičnih saveta šta da zaobiđete u restoranu, kada je hrana najsvežija, u koja jela se stavljaju već bajate stvari, itd.

Pošto sam i sama na kratko bila u tom restoranskom biznisu moram da potvrdim da su mnoge stvari istinite. Ima jedno poglavlje gde on opisuje kako izgleda jedan običan dan u njegom životu, glavnog kuvara renomiranog francuskog restorana u NYC-u, i za sve nas koji maštamo da jednog dana posedujemo restoran, apsolutno je fascinanto.

Kao i ja i on slabo ceni piletinu, tu se potpuno slažemo da je to meso bez ikakvog ukusa, prezire vegeterijance, i food personalities, mada iskreno i on je u tom fazonu… voli šelot luk i francusku kuhinju, iako poslednjih godina malo više forsira azijsku hranu.

Sve u svemu dosta dobra knjiga. Pošto sam je pročitala palo mi na pamet šta bih ja kuvala kuvaru Entoniju, i nema sumnje on bi pao na Provansalsku jagnjetinu; konkreto, a opet nekako delikatno jelo, pa uz to još i francusko. Pravila sam je za Novu godinu i ko voli jagnjetinu kao ja uživaće u njoj.

Recept je preuzet od Ine Garten, i u originalu su duple mere.

Sastojci:

2kg jagnjećeg buta sa koskom, uvezan kanapom
1/4 šolje dižonskog senfa
5 čena iseckanog belog luka
1 kašika iseckanog svežeg ruzmarina
3 kašike balzamiko sirćeta
Soli i sveže mlevenog bibera (pošto je nama jagnjetina ispala slanija nego što bi trebalo vama ostavljam da odredite željenu količinu, Ina voli uvek da presoli)
1.5kg paradajza, isečen na kocke (možda je čak bolje da stavite krupnije isečenu šargarepu, paštrnak, i stabla celera)
1/4 šolje maslinovog ulja
1/4 šolje meda
1 veliki crni luk, sečen na rebra
2 grančice sveže majčine dušice (timijana)
1 grančica svežeg ruzmarina

Priprema:

Zagrejte rernu na 235C (450F) stepeni.
Stavite meso u pleh i osušite ga papirnatim ubrusom.
Umutite senf, 3 čena iseckanog belog luka, ruzmarin, balzamiko sirće, so i biber u multipraktiku. Dobijenu smesu stavite na meso.
U većoj posudi promešajte iseckan paradajz, maslinovo ulje, polovinu meda, crni luk, preostali beli luk, so i biber. Sipajte ovu mešavinu oko jagnjetine i položite na nju grančice majčine dušice i ruzmarina. Prelite jagnjetinu sa preostalom količinom meda.
Kada je rerna zagrejane stavite meso da se peče oko 20 minuta na 235C (450F). Zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite još jedan sat do jedan sat i 15 minuta, termometar treba da pokazuje oko 55C ukoliko želite srednje pečeno meso.
Kad je jagnjetina pečena stavite je na veliku dasku za seckanje i pokrijte je aluminijuskom folijom. Neka tako odleži 15 minuta. Pleh sa paradajzom i začinima vratite u rernu da se ne ohladi. Kada je meso gotovo služite ga uz povrće u kome se peklo. Mi smo ga jeli uz pečeni krompir.

Ako ste ljubitelji jagnjetine vidite recept za indijsku i grčku (Kleftiko) i bliskoistočnu jagnjetinu.