Nisam mogla da izdržim a da ne postavim ovaj članak koji je prošlog meseca objavljen u časopisu Mezze. Nekako mi je ideja da širim ovu priču veoma važna. Možda sam malo neobjektivna, pošto se mnogo palim na baštovanstvo, ali čini mi se da je naša sredina spremna da prigrli tu ideju iz više razloga: em je lepo za oko, em znate kako je uzgajano (kod nas je hrana koja se prodaje slabo kontrolisana), em imate i uštedu u novcu.

Ukoliko živite u zgradi, bez uslova da uzgajate bilo šta (nemate terasu, ili nemate dovoljno sunca), a voleli biste da se time bavite, moj savet vam je da se organizujete sa komšijama u kraju i da zatražite od opštine da vam ustupi neki deo zemlje koji se ne koristi, a često je i ruglo, toga baš svugde ima, i tu napravite gradsku baštu gde ćete sa ostalima deliti parcelice. Znam da za neke ovo zvuči neverovatno, ali probajte, možda je lakše nego što vam se čini.

Pogledajte ovaj članak i u časopisu Mezze (str. 100-112), jer su ga urednice i dizajnerke, Ana i Marija, divno prelomile.

Oduvek sam maštala da živim na moru, i to mi se i desilo, ali na hladnom i nije baš neko iskustvo. Takođe sam uvek želela da živim u gradu, a opet sa druge strane čeznula da imam svoju baštu. I nekako se desilo da mi se obe želje ispune – živim u kući, u gradu, i imam svoju malu baštu u zadnjem dvorištu, i meni je to dovoljno da sebe smatram srećnicom.

Jedna od mojih proverenih teorija je – ili imaš ogromnu, ili nemaš nikakvu strast za baštovanstvom. Zalivanje, kopanje, zagledanje, čupkanje korova, borba protiv štetočina, itd, za nekoga je suvišan i bespotreban posao, ali za pasioniranu baštovanku, kao što sam ja, to su savršene antistres aktivnosti u kojima beskrajno uživam, izuzimajući onaj deo sa štetočinama.

Izgleda da nisam jedina u svojoj pasiji jer danas postoji puno ljudi koji žive u gradu sa svojim malim baštenskim oazama. To je valjda odraz želje da životu u gradu dodamo tu iskidanu vezu sa prirodom. I iskreno ja mislim da u svakom čoveku čuči ta iskonska potreba da uzgaja svoju sopstvenu hranu.

Te male gradske vrtove često ćete videti u većim gradovima Severne Amerike. Baštovanstvo u gradu je postalo idealno rešenje za prazne zapuštene gradske površine, sada svako može da se prijavi da koristi ili čak zakupi parčence tog zemljišta. Jedini je problem što su ljudi godinama na listi čekanja. Takođe, gradski vrtovi postoje i pri većim parkovima, a skoro da ne postoji škola koja nema svoj vrt sa voćem i povrćem i to pre svega zbog edukativnih razloga.

Gradski vrt može da bude i na terasi, a meni se posebno sviđaju oni na krovovima.

Za razliku od nas, koji imamo prave bašte uz kuću, familiju na selu ili vikendicu, pa smo u direktnom dodiru sa prirodom, kod Amerikanaca je to drugačije. Ima i tamo farmera, ali malo, većinsko gradsko stanovništvo jednostavno nema prilike da vidi kako se uzgajaju biljke. Tako da ovde ako uspešno gajiš svoju baštu ti si “faca“ i sa velikim oduševljenjem komšije preko ograde prate razvoj situacije u tvom vrtu.

Gde i kako saditi biljke

Pre nego što se odlučite da postanete baštovan(ka) morate da znate da povrće, voće i začinsko bilje traže dosta sunca, zapravo 6 i više sati direktnog sunca, tako da za pravljenje vrta dolaze u obzir samo one lokacije koje su okrenute ka jugu i zapadu, bez hlada.

Biljke možete gajiti i u zemlji ili u saksijama – dosta povrća lepo raste u njima, a i začinsko bilje je najbolje tako saditi. Ja pored saksija imam i veliku izdignutu leju sa drvenim okvirom gde sadim najveći broj biljaka.

Zemlja treba da bude obogaćena humusom i dovoljno rastresita. Povremeno joj dodavajte organsko đubrivo koje će vašim biljkama da pomogne da brzo raste i donose veći prinos.

Najbolje kulture za gradske bašte

Pošto je u gradu uvek borba za prostor najvažniji je napraviti dobar odabir biljaka koje će vam na malom prostoru ostvariti veliki prinos, a i neće tražiti specijalnu negu. Evo par njih koje su se dobro pokazale u mome vrtu.

Rukola – izuzetno jednostavna salata za gajenje, uz to možete je saditi dvaput godišnje, u rano proleće i u ranu jesen.

Zelena salata – preporučujem vam da posadite miks različitih salata, ima da se kupi u posebnoj kesici. Kada krajem proleća salati dođe kraj, možete umesto nje posaditi neko drugo povrće.

Blitva – u mom vrtu najvrednija biljka. Koristila sam je skoro dobrih 6 meseci (od maja do decembra). Od nje uvek možete na brzinu da napravite ručak.

Lisnati kelj (Kale) – slično kao blitva, lak za uzgajanje i dugo traje u bašti. Veoma je zdrava biljka i koristi se u raznim jelima.

Krastavac – ukoliko imate ogradu uz koju krastavac može da se penje, dobićete super produktivnu biljku u bašti. Sadi se u kasno proleće jer seme ne podnosi niske temperature.

Paradajz – iako tako ne izgleda odlična biljka za uzgajanje u gradu. Možete da je posadite i u saksiji. Preporučujem čeri paradajz koji ima sitnije ali zato brojnije plodove, idealan da leti svaki dan obogatite salatu ili sendvič.

Paprika – ovo povrće se kod mene u bašti pokazalo kao veoma zahvalno. Ako nemate puno prostora onda odvojte bar jednu saksiju za ljute i dekorativne papričice.

Bamija (Okra) – iako ne previše uzbudljiva biljka, bamija ima predivne cvetove slične hibiskusu tako da će sigurno ulepšati vaš vrt. Plod možete da dodajete u razna variva. Vrlo jednostavna biljka za uzgajanje, i jedno njeno stablo će vam biti dovoljno.

Komorač (Fennel) – zbog mirisa koji dosta podseća na anis praktično nema neprijatelja. Sem korena na njemu se sve ostalo koristi. Izuzetnog je ukusa.

Luk – mladi luk uvek vam je pri ruci kad nešto kuvate.

Začinsko bilje

Evo ideja koje sve začinsko bilje možete da posadite: peršun, korijander, bosiljak, origano, marjoram, timijan, ruzmarin, nana, vlašac, mirođija, matičnjak, žalfija, lavanda, estragon, itd.

Većina začina traži vrlo rastresitu zemlju zato povedite računa o tome. Pošto se začinsko bilje puno širi najbolje je da ga sadite u saksijama. Nemojte da sadite nanu i bosiljak jedno pored drugog, a bosiljak najbolje je da stavite negde blizu paradajza jer mu to daje posebnu aromu.

Basta u gradu 3-1

Zalivanje

Budite spremni da tokom celog leta svako jutro odnosno svako veče zalivate baštu. Trudite se da voda ne pada po lišću, jer vlaga na njemu može da privuče gljivice, a i drugi problemi se javljaju zbog toga. Ono što je veoma važno jeste da zalivanje ne bude ni preobilno a ni premalo.

Pakovanje od 200 bubamara

Štetočine

Pored ogromne radosti i satisfakcije da nešto što ste posadili raste i donosi plodove, ima nešto što će vam pomutiti tu sreću a to su štetočine. Pitaćete se da li je moguće da postoji toliko buba, crva, glista i ostalih organizama kojima je izgleda jedini cilj da unište vašu baštu. Posle par meseci baštovanstva, verujte mi, gusenice vam više neće izgledati nimalo poetično, samo ćete gledati da ih se rešite. Meni je poenta uzgajanja sopstvene bašte u tome da ne koristim pesticide, ali to iskreno traži puno vremena i odlučnu borbu. Ima par prirodnih metoda koje možete da primenite – rastvor sa ljutom paprikom, ili belim lukom, sa sodom bikarbonom, sapunom, uljem (canola oil), itd. O njima možete više da saznate na internetu. Srećom gde su loše tu su i dobre bube, koje ih jedu: bubamare, bogomoljke i pauci. Ja sam jednom prilikom kupila 200 bubamara (da, i to je moguće nabaviti) jer one tamane jednu vrstu biljnih vaši koje su se bile pojavile na mom cveću.

Takođe jedan od metoda je da sadite povrće i začinsko bilje jedne pored drugih, ovo poslednje rasteruje štetočine zbog svog mirisa, ali to u mom slučaju nije pomoglo. Iako ćete u početku misliti kako je super što vaša mala bašta privlači toliko leptirova, shvatićete uskoro da su oni prava pošast zbog gusenica koje jedu sve pred sobom, čak i cveće.

Najbolja metoda je ipak mehaničko uklanjanje jajašaca i odraslih organizama sa biljki ukoliko je to moguće.

Bogomoljka, dobra buba koja tamani one loše.

Od semena do ploda

Biljke možete uzgajati iz semena, a možete kupiti sadnice. Neke biljke rastu u bašti direktno iz semena kao zelena salata, rukola, blitva, lisnati kelj, komorač, tikvice, krastavac, brokoli, praziluk, mirođija, ali za neke vrste najbolje je kupiti sadnice – to važi za paradajz, papriku, plavi patlidžan, bamiju, bosiljak, estragon, itd.

Ono što čini mi se svaki početnik radi a to je da kad počnu da izbijaju prvi izdanci u njegovoj bašti padne u takvu euforiju da mu je prosto žao da proredi usev. Sledite upustva na kesici (zato je najbolje da ih uvek čuvate) koliko treba da je rastojanje među biljkama, ostavite one najkrupnije. Time će biljka imati više prostora i hrane da raste. Đubrite ih redovno organskim đubrivom, to će puno da pospeši njihov rast. Svake nove sezone rotirajte kulture.

Kao i sve i bašta traži puno nege i pažnje. Ali ona donosi i veliku radost, jer da li postoji išta lepše nego kad uberete sveže, neprskane, plodove iz vaše bašte pa ih onako uz slast pojedete.

Moram da priznam da sam oduvek želela da pišem o začinskom bilju na mom blogu, i konačno prilika se ukazala. Sakupila sam puno recepata i slika vezanih za ove travke. Srećom ove godine imala sam začinskog bilja u bašti tako da sam upotpunila svoje znanje o njima, kako o njihovom gajenju tako i o upotrebi u kuhinji. Dosta sam i čitala o njima, iz kulinarskog ugla, još uvek mi je daleka travarska medicina, mislim, još me ništa ne muči, zdravlje me dobro služi.

Za mene nema lepšeg osećaja nego da dok kuvate skoknete do svoje baštice, uzberete par travčica i tako obogatite svoje jelo. A razlika postoji. Dobro upotrebljen začin može da od hrane napravi savršen ugođaj, kako ukusom, tako i mirisom, a bogami i izgledom.

Žalfija

Ne znam kako kod vas ali u mojoj porodici se gajio u bašti i konzumirao samo peršun, kasnije i bosiljak, i tu je bio kraj. Čini mi se da sa pojavom Džejmi Olivera ljudi su po prvi put pokazali interesovanje za začine i začinsko bilje, bar je to kod mene bio slučaj. Odlaskom u Ameriku, kupujući u raznim internacionalnim radnjama, imala sam priliku da vidim i probam svakolike začine. Posle, proučavajući te biljke, saznala sam da su mnoge došle iz Sibira, sa Kavkaza, iz južne Evrope, i meni zaista nije jasno zašto se začinsko bilje tako malo koristi kod nas u kuhinji, pogotovo što neke travke originalno rastu na našim prostorima. Takođe, nikada mi neće biti jasno i zašto se borovnice dugo nisu mogle naći na pijaci kod nas, samo su se sokovi pravili od njih.

Mirođija

Pod začinskim biljem se podrazumevaju one trave čije se lišće, cvetovi ili stabla koristi u kuvanju, dok su začini, u užem smislu, cvet, seme ili koren, uglavnom osušeni. O začinima pogledajte ovde.

Gajenje začinskog bilja

Začinske trave nisu upšte komplikovane za uzgajanje, plus one svojim izraženim mirisom i aromom teraju bube i razne štetočine Zapravo veoma je poželjno da ih imate u bašti, jer ukoliko se nalaze pored povrća štite ih od štetočina, a postoji i verovanje da im tako daju posebnu aromu (recimo paradajz je ukusniji ako pored njega raste bosiljak).

Gajili ih na prozoru, balkonu ili u bašti trebalo bi da znate da začinsko bilje obožava sunce, veoma porozno zemljište, a neko i redovno zalivanje, kao što su nana, vlašac i bosiljak.

Neke od travki su jednogodišnje (bosiljak, mirođija, majoram), dvogodišnje (peršun) ili višegodišnje biljke (ruzmarin, lavanda, žalfija, timijan).

Nana i origano veoma brzo rastu tako da je najbolje da ih držite u saksijama nebili kontrolisali njihovo širenje. Često se grade posebni vrtovi sa začinskim biljem i većina lepo raste kad su zajedno, ali ima i slučajeva gde se začini ne “mirišu” kao što su bosiljak i nana, zbog prenošenja buba. U poslednje vreme primetila sam da se ove travke, naročite one lepih boja i cvetova, često sade kao dekoracija po gradovima, i meni je to jako slatko, jedino što to bilje niko ne koristi zbog izduvnih gasova i ostale prljavštine po ulicama.

Meksički estragon

Da bi pospešili rast listova neophodno je da izdanke cvetova redovno otkidate, jedino ako volite da imata cvetove onda ih ostavite da rastu. Takođe, koristite mlado lišće, ono starije je obično oštećeno, i nije baš mekano. Ukratko, što više otkidate lišće sa biljki, to će biljka biti produktivnija. Smatra se da je najbolje da bilje berete ujutru kada je puno eteričnog ulja, ali ja ga radije berem uoči ili za vreme kuvanja.

Čuvanje začinskog bilja

Većina začinskog bilja je veoma osetljiva na transport, počnu da se suše par minuta pošto ste ih ubrali. To je jedan od mnogih razloga zašto je najbolje da ih gajite kod kuće.

Ukoliko nemate tu sreću da ih sami gajite kupovno začinsko bilje možete da sačuvate u frižideru na par dana, najbolje je da ga uvijete u vlažni papir i stavite u plastičnu kesu.

Mirođija

Začinsko bilje može da se sačuva i sušenjem. Iskreno, ja ga više volim kad je sveže, ali u zimskim mesecima nemam puno opcija. Neke travke kao što su origano, nana, žalfija, ruzmarin, timijan i lovorov list, i osušene zadržavaju puno od svog mirisa i arome. Ukoliko želite da biljke osušite najbolje je da ih skupite u vezicu, obesite na mestu koje je provetreno i bez direktnog sunca kao što je trem ili tavan. Čuvajte osušeno bilje u hermetički zatvorenoj tegli.

Takođe, začinsko bilje možete sačuvati ukoliko ga stavite u maslinovo ulje. Ima još jedan od načina koji ja primenjujem kada su u pitanju mirođija, bosiljak i peršun. Iseckate biljke pomešate sa vodom ili maslinovima uljem, sipate u posudu za pravljenje leda i stavite u zamrzivač. Kad se kockice leda formiraju stavite svaku posebno u zipper plastičnu kesicu i čuvajte u zamrzivaču.

Više o tome kako da sačuvate začinsko bilje nađite ovde.

Dragoljub

Upotreba začinskog bilja

Prilikom kuvanja važno je da znate da neke biljke koje imaju delikatniju aromu, kao što su mirođija, bosiljak, vlašac, lišće korijandera i matičnjak, se stavljaju u jelo tek na kraju kuvanja. Druge, kao što su lovorov list, timijan, nana, komorač, mogu da se dodaju bilo kada.

Kao i u svemu morate da održavate balans kada su u pitanju začini, ni previše, ni premalo. Takođe, veoma je bitno da znate koji začini idu najbolje uz određeno povrće i meso, ili ostale začine.

Vlašac

začinsko bilje u saksijama — Gornji red: mirođija, ruzmarin, nana, lavanda. Srednji red: origano, estragon, tajlandski bosiljak. Donji red: matičnjak, timijan, žalfija.

Ukoliko budete pratili moje sledeće postove o začinskom bilju saznaćete mnogo više o svakoj biljci posebno, kao i o jelima gde je njihova upotreba jako važna. Ovo je lista začinskog bilja o kojem ću uskoro pisati:

Origano
Bosiljak
Timijan (majčina dušica)
Estragon
Nana
Matičnjak
Komorač
Dragoljub
Žalfija

Ruzmarin
Lišće korijandera
Mirođija
Vlašac (Chive)
Peršun
Lavanda
Rukola

Šervil, francuski peršun