Ivana Lalicki

Vodič za popularne jestive pečurke

May 16, 2017 9 Comments

Pečurke su jedan poseban mistični svet, ne pripadaju ni biljkama a ni životinjama. Postoji oko stotinu hiljada otkrivenih vrsta, ali se veruje da ima mnogo više onih neotkrivenih. Gljive su širi pojam od pečurki, ako vas je to nekada zbunjivalo. Postoje divlje i kultivisane pečurke, najpoznatija vrsta su šampinjoni. Najviše se gaje na Dalekom Istoku i u Evropi, Kina proizvodi polovinu ukupne količine pečuraka na svetu.

Ma koliko ih volim, toliko ih se plašim, mislim da nikada ne bih mogla da ih berem u prirodi. Kad smo kao mali odlazili kod babe i dede na selo, oni su nam dozvoljavali da beremo u njihovoj šumi mlečike, ili ljutike, i onda smo ih pekli na šporetu uz malo soli. Te pečurke kad se peku, iz njih izlaze kapljice mleka, iako su malo ljutkaste vrlo su ukusne.

Pečurke vrlo kratko žive, razvijaju se iz micelijuma, pune su vode, oko 90% posto, i veoma brzo rastu. Pored toga što se koriste sveže, često ćete ih naći marinirane ili osušene, nekad se prodaju i u prahu, baš kao začin. Pečurke su pune belančevina, vitamina B, i smatraju se dijetalnom hranom zbog malog broja kalorija koje sadrže.

U našoj kuhinji upotreba pečurki je vrlo limitirana, često su šampinjoni jedina vrsta koja se koristi, što je šteta, jer na našem podneblju uspevaju razne jestive pečurke koje su veoma cenjene u prestižnim kuhinjama.

Pravila za pripremu pečuraka:

Nemojte prati pečurke vodom, jer brzo upijaju tečnost i time gube na ukusu, već ih uvek izbrišite vlažnim papirnatim ubrusom ili čak koristite posebnu četkicu.
Sušene pečurke potopite u vruću vodu, oko 30 minuta, dok potpuno ne omekšaju. Tu tečnost, proceđenu, možete dodati jelu koje kuvate.
Debljina iseckanih pečurka varira od vrste jela.
Pečurke pržite na jakoj temperturi, posle par minuta one će početi da ispuštaju vodu, a kad tečnost ispari to znači da su gotove.
Nemojte dugo da ih termički obrađujete, da im to ne naruši ukus.
Začinsko bilje koje najbolje ide uz pečurke su beli luk, timijan, lovorov list, estragon i peršun. Što se tiče začina pečurke se najlepše slažu sa crnim biberom.
Pečurkama tek pri kraju prženja dodajte so.
Puter je najbolja mast na kojoj možete pripremiti pečurke.
Lepo se slažu sa slatkom i kiselom pavlakom i vinom.

Azijske pečurke — Najkrupnije su King oyster, Buna-shimeji su sa braon kapicama, i Enoki pečurke

Kako sve možete da spremate pečurke:

Čorbe. Možete da pravite krem čorbu ili bistru supu, ili samo da ih ubacite u supu pre služenja, kao enoki i šitake u dalekoistočnim supama. Vidi: Tri čorbe od pečuraka.

Omlet. Jedna od najboljih kombinacija, najpre propržite pečurke na puteru pre nogo što ćete ih dodati jajima.

Ragu. Najbolje da u tom slučaju kombinujete više vrsta pečuraka. Ragu od pečuraka.

Dinstane. Najčešći način pripreme pečuraka, sve mogu da se spremaju na ovaj način. Vidi: Dinstane pečurke sa kremastom palentom.

Stir-fry. Zato što se brzo spremaju gotovo sve mogu tako da se koriste, šitaki su najčešće.

Salate. U tom slučaju koristite sirove pečurke, najbolje šampinjone i enoki.

Na pici. Braon šampinjoni najbolje izgledaju na pici.

Rižoto. Najlepši rižoto je sa pečurkama, vrganj je najbolji izbor. Vidi: Rižoto sa pečurkama.

Sosevi. Često se koriste za pravljenja soseva, pogotovo one sa jačom aromom kao što su smrčci, lisičarke i vrganji.

Hamburger. U pitanju je vegeterijanski hamburger gde portobelo zamenjuje meso.

Punjene pečurke. Vrlo popularan vid spremanja pečurki, za to su najbolji beli i braon šampinjoni i portobelo pečurke. Vidi: Pečurke punjene kinoom.

Pasta. Mogu da se koriste sa pastom, ali i kao punjenje za raviole.

Pečene u rerni. Puter, so i biber je sve što vam treba.

Na roštilju. Šampinjone možete da nanižete na prutiće, portobelo grilujte cele.

Razne vrste pečuraka — King oyster, šitaki i bukovače

Smatra se da postoji oko 150 vrsta jestivih pečurki i ovo su neke od najpopularnijih.

Smrčak

Smrčak (Morels, Morchella) je sigurno jedna od neobičnijih pečurki zbog svoje kape koja podseća na saće. Postoji tamni i beli smrčak. Ima ga i kod nas. Pojavljuje se u rano proleće. Divnog je ukusa i malko žilave teksture, i prilično skup. Češće se u prodaji nalazi sušeni smračak. Nemojte da jedete sirov smrčak, već samo skuvan. Najčešće se dodaje sosevima koji se služe uz piletinu ili neko drugo meso. Dobar je i kad ga samo propržite na puteru. Posebno je popularan u francuskoj kuhinji.

Vidi: Piletina u sosu sa smrčcima.

Šampinjoni

Najpopularnije pečurke kod nas a i u svetu. Mogu da se jedu i sveže. Pored kultivisanih postoje i divlji šampinjoni. Od njih možete da pravite razna jela.

Vidi: Dinstane pečurke sa kremastom palentom, Punjeni šampinjoni sa kinoom, Čorba sa pečurkama, Goveđi gulaš.

Braon šampinjoni

Pecurke-1 — Šitaki, braon i beli šampinjoni

Mnogi izvori tvrde da su braon šampinjoni (Crimini) zapravo stariji beli šampinjoni. Drugi pak tvrde da su veoma slični ali da nisu isto, beli šampinjoni su se pojavili kasnije, a posle su se kultivisanjem omasovili. Ipak, razlika postoji i u ukusu i teksturi, doduše ne velika, braon šampinjoni imaju kompleksniji ukus i tvrđi su, i meni vizuelno lepše izgledaju kad su iseckani. Mogu da se koriste za razna jela.

Vidi: Piletina u marsala sosu, Pica sa pečurkama.

Portobelo

Jedne od najkrupnijih pečurki. To su prestareli braon šampinjoni koje su ovde proizvođači reklamirali 80-ih prošlog veka kao fensi pečurke iz Italije, i otuda naziv, pa su se potrošači primili i počeli da ih konzumiraju. Najbolje su za grilovanje, punjenje i vegeterijanski hamburger.

Punjene pečurke — Punjene portobelo pečurke

Šitaki

Kinezi ih obožavaju, rado ih stavljaju u razna jela. Podjednako se koriste i sveže i sušene. Stabla su im prilično žilava pa je najbolje da ih koristite za pripremu bistre supe. Ima ih kultivisanih, ali i divljih. Najčešće se spremaju stir-fry, dinstane i u supama.

Vidi: Pileća supa sa soba testeninom, Kineska kiselo-ljuta čorba, Čorba od tikve sa šitaki pečurkama.

Vrganji

Teško ih nalazim sveže, mada su osušeni vrganji sasvim dobra zamena. Zapravo kad su osušeni onda im je aroma još izraženija, meni lično one su najaromatičnije pečurke koje sam ikada probala. Veoma su popularni u Italiji, posebno u Toskani, tamo ih zovu Porcini. Vrganji najbolje idu uz pastu i rižoto.

Vidi: Rižoto sa gljivama.

Enoki

Izuzetno delikatne japanske pečurke. Izgledom podsećaju na klice. Zbog svoje delikatne i hrskave teksture mogu da se jedu sveže u salati ili da se ubace u supe pri kraju kuvanja.

Vidi: Vijetnamska supa – Pho, Gulaš od egzoričnih pečuraka.

Bukovače

Bukovače (Oysters mushrooms) imaju razne oblike, a najčešći je onaj koji podseća na tanke tanjiriće koje rastu uz panj. Dobre su za dinstanje i stir-fry, a ja najviše volim da ih koristim za spremanje ragua.

Lisičarke

Lisičarke (Chanterelle) rastu na našem podneblju, ali, nažalost više se izvoze u inostranstvo nego što se kod nas koriste u kuvanju. Ove pečurke su delikatne, imaju pomalo voćkastu aromu i lepu teksturu, obično su narandžaste boje, pa su zbog nje i dobile naziv lisičarke. Vrlo su cenjene pečurke i zbog toga ne tako jeftine. Najbolje da se dinstaju i koriste u pripremi testenina ili u sosevima koji se služe uz meso.

Tartufi

Veoma cenjene gljive koje se više koriste kao začin. Postoje beli i tamni, ovi prvi su na većoj ceni. Tartufi su vrlo skupi, ali postoji način kako da konzumirate bez puno novca. Možete da nabavite ulje ili puter sa ukusom tartufa, koje ćete kasnije koristiti u pripremi jela gde se miris i ukus ove gljive lepo uklopaju sa ostalim sastojcima, recimo ulje sa tartufima daje sjajan ukus pici. Kao što sam rekla tartufi su začin jelima.

Prozvodi sa pečurkama

“Šumska tajna”

Poslednji put kad sam boravila u Srbiji, otkrila sam proizvode “Šumska tajna” i baš sam se prijatno iznenadila, jer su ovi namazi pravljeni od raznih pečurka i gljiva koja sam već gore opisala. Moj omiljeni je sa tartufima, mada i namazi sa vrganjima, lisičarkama, smrčkom i crnom trubom su veoma ukusni. Pored toga što sam pronašla interesantne proizvode oduševilo me je i to što ih pravi srpska startap kompanija na čelu sa veoma mladim, preduzimljivim i ambicioznim vlasnikom koji namerava da izvozi ove proizvode u Ameriku. Jedva čekam da ih vidim u lokalnim supermarketima, konačno nešto iz Srbije, i da ih ponovo probam.

Američka kuhinja, Branč, Doručak

Benedikt jaja (Eggs Benedict)

May 12, 2017 No Comments

Kad odem ujutro u restoran, a to se retko dešava, jer ja bukvalno padam u nesvest ako odmah ne jedem pošto ustanem iz kreveta, obično naručujem jaja, i posebno se obradujem ako ih imaju pripremljene na ovaj način.

Inače obožavam jaja, ipak posebno volim ona spremljena tako da imaju dobro skuvano belance, i nedokuvano, rovito, žumance, onako da bude tečno. Takva jaja ćete dobiti ukoliko spremate kuvano jaje, jaje na oko, ili poširano jaje.

Ja sam ova jaja oduvek zvala benediktinska jaja, misleći da čuveni monaški red “benediktinci” imaju veze sa njima, ali, avaj, u pitanju je neki američki gospodin Benedikt, ne zna se sa sigurnošću koji tačno, koji je smislio ovo jelo u nekom od njujorških restorana.

Za pripremu Benedikt jaja su vam portebne tri stvari:

Engleski mafini

Recept za njihovu pripremu možete pogledati ovde. Oni se preseku horizontalno i stave se u toster.

Holandez sos

Jedan od najpopularnijih francuskih soseva. Podseća na majonez, jedino što mu se dodaje otopljeni puter i sok od limuna. Kad sam pravila ove na fotografiji igrala sam se sa ubacivanjem bosiljka i limete u sos, ali ipak klasičan je bolji, začinsko bilje možete dodati naknadno na ceo sendvič. Recept za pravljenje holandez sosa pogledajte ovde.

Poširana jaja

Postoji više načina pripreme poširanih jaja, ali ja se služim sledećim. Zagrejte vodu u dubljem sudu skoro do ključanja, ipak voda ne sme da bude “nemirna”. U vodu sipajte kašiku sirćeta. Sveže jaje najpre izvadite iz ljuske i stavite u malu posudicu, gledajte da se žumance ne razbije. Iz posudice jaje pažljivo izručite u vrelu vodu i kuvajte ga oko 4 minuta, zavisi koliko rovito žumance hoćete da bude, a zatim ga rupičastom kašikom izvadite iz vode, i stavite na papirnati ubrus da se voda ocedi. Pospite ga sa malo soli. Možete da kuvate više jaja istovremeno ukoliko koristite veći sud.

Benedikt jaja se slažu na sledeći način:

Najpre izvadite engleske mafine iz tostera, i na jednu polovinu ređajte prepečenu slaninu ili pečenicu, zatim stavite poširano jaje i njega prelijte holandez sosom. I na kraju ga pospite iseckanim vlašcem, estragonom ili nekom drugom začinskom biljkom po vašem ukusu, ili stavite krupno samleven crni biber ili slatku mlevenu papriku.

Služite Benedikt jaja u paru, i to odmah pošto ste ih spremili. Ovako spremljena jaja lepo idu uz penušava vina, roze ili sladak rizling.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Engleski mafini (English Muffins)

May 9, 2017 11 Comments

O, ne, to nisu klasični mafini, ni približno, kao što vidite na slici oni više podsećaju na male lepinje. Samo ime kaže da su došli iz Engleske u Ameriku, kao i mnoge druge stvari, ali ovde su doživeli svoju najveću popularnost. Retko se prave kod kuće, ali mogu svugde da se kupe, i ljudi ih ovde najčešće jedu horizontalno prepolovljene i prepečene u tosteru. Benedikt jaja, popularni branč, ne mogu se zamisliti bez njih, i zbog toga su se ovi mafini našli na mom blogu. Sledeći post posvećujem njima, mom omiljenom branču.

Kao što rekoh mene podsećaju na naše lepinje, i valjda ih zato rado pravim. Možete da od njih pravite sendviče, a i da namažete puter i džem ili med. Možete da ih čuvate u frižideru na duže vreme, često se tako i prodaju.

Idealni za doručak ili užinu.

Engleski mafini

Sastojci za oko 20 komada:

240ml toplog mleka

1 kašičica suvog kvasca

1 kašičica šećera

750g brašna + za razvijanje testa

1 kašičica soli

60g putera, otopljenog

240ml tople vode

2 kašike krupno mlevenog kukuruznog brašna ili palente

Malo ulja

Priprema:

U toplo mleko umešajte suvi kvasac i šećer i sačekajte par minuta da kvasac počne da bubri. Dodajte otopljeni puter i vodu i sve dobro promešajte.

U multipraktiku pulsirajte par obrtaja brašno, to je umesto prosejavanja. Dodajte mu so. Zatim postepono dodavajte tečne sastojke dok se testo meša u multipraktiku. Testo isto tako možete mesiti ručno. Kada ste dobili ujednačeno smesu, premestite je na radnu površinu, oblikujte je u loptu, stavite u veći nauljeni sud, pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 30 minuta da naraste.

Zatim razvucite testo oklagijom, po površini koju ste posuli brašnom, do debljine oko 1 cm. Zatim kružnim kalupom ili čašom zasecite krugove prečnika 6-8cm. Poređajte krugove na papir za pečenje ili platneni salvet, koji ste posuli kukuruznim brašnom, pospite tim brašnom i gornju površinu testa, pokrijte krpom i čekajte oko 30 minuta da testo ponovo naraste.

Zagrejte veći tučani tiganj, premažite ga sa malčice ulja, i pecite mafine sa obe strane po 7- 10 minuta, na srednjoj temperaturi, dok ne dobiju zlatno braon boju, kao na slici.

Dezerti, Limun

Mus od limuna (Lemon Curd Mousse)

May 5, 2017 4 Comments

Krem od limuna (Lemon curd) je nešto što će vaši prijatelji Britanci vrlo često izneti na kraju večere kao dodatak tradicionalnim kolačima iz njihove domovine. Ovaj krem je deo njihove nacionalne kuhinje, i vrlo su ponosni na njega. Ne znam šta da mislim o njihovom božićnom pudingu (u pitanju je kolač a ne naš puding) uz koji se često služi, ali ovaj krem im je odličan. Zapravo toliko je ukusan da ćete poželeti da ga samog jedete. Jeste da je kaloričan ali je zato pun vitamina C i proteina.

Inače lemon curd iliti krem od limuna možete da koristite u razne svrhe:

kao prilog umesto džema za razne slatke hlebove i peciva (skonsi, pound cake, vafli, palačinke)
kao fil u tartovima i slatkim pitama (Lemon-meringue pie)
kao fil za lemon bars, odličan kolač sa limunom
kao nadev na puslicama ili Pavlova torti, ili na čizkejku
kao dodatak sladoledu, mislim na onaj od vanile, ili recimo domaćoj rikoti
kao krem sa svežim voćem
kao fil za torte
i za pravljenje musa čiji recept sledi.

E, samo što sam ja sad išla korak dalje pa sam u ovaj odličan Ajnin recept dodala i malo korice i soka od limete, što je dovelo ukus ovog krema na jedan novi nivo. Limeta sve osvežava, ukus je počeo da nalikuje onom od Pite od limete.

I nisam se zaustavila na tome, nego sam krem pomešala sa umućenom slatkom pavlakom tj. šlagom i dobila predivan mus. Kao što vidite poslastica se lako pravi, jedino što traži vreme za hlađenje u frižideru. Mislim i da je odličan izbor za tople dane jer veoma osvežava. Servirajte ga u manjim čašama jer je mus prilično jak i zasitan. Pored malina dodajte mu razno drugo bobučasto voće.

Mus od limuna

Sastojci za krem od limuna:

3 limuna

1 limeta, opciono

120g šećera

4 krupna jaja

115g putera

Prstohvat soli

Priprema:

Najpre izrendajte koru sa 3 limuna i 1/2 limete. U tu svrhu koristite organsko voće ili ga dobro operite i potopite u vodi. Koru možete da rendate na više načina:

Možete da je skinete pilerom iliti ljuštilicom, ali gledajte da ne zahvatite puno belog sloja, pa je sa šećerom usitnite u multipraktiku.
Postoji i alatka, zester, kojom se više reže po kori limuna, pa dobijene froncle od kore možete naknadno nožem da iseckate.
Ili, koristite nešto što se ovde zove microplane, izdužena rendalica za koru citrusnog voća koja je vrlo oštra. Skoro sam je nabavila i uverila sam se u njenu korisnost.

Zatim iscedite sok od sva tri limuna i limete, tako da dobijte oko 120ml soka. Procedite ga na kraju u cediljci zbog nepotrebne pulpe.

Možete sve sastojke za krem (iseckana korica, sok, jaja, šećer, puter) da najpre promešate u multipraktiku kao što Ajna radi pa da sve to zagrejete u šerpici, oko 10 minuta na slaboj vatri uz stalno mešanje, dok se krem ne zgusne.

Ili sastojke kuvajte u duplom sudu, voda u donjem sudu ne sme da dodiruje gornji, i tu kuvajte sve sastojke uz stalno mešanje žicom dok se krem ne zgusne.

Ako vam smetaju komadići korice, možete krem procediti cediljkom. Ohladite krem i onda ga stavite u frižider na nekoliko sati.

Priprema musa od limuna:

250g slatke pavlake

3-2 kašike šećera

U hladnoj posudi mikserom mutite slatku pavlaku i šećer dok ne dobijete čvrst šlag.

Šlag pomešajte sa hladnim kremom od limuna. Dresirom vrećicom ga istisnite u čaše u kojima ćete ih služiti.

Za dekoraciju: sveže maline i listići nane

Doručak

Blini, ruske palačinke sa heljdom

May 1, 2017 No Comments

Pored naših i američkih palačinki, još jedne palačinke vredne paženje, ovog puta ruske – blini.

Nisam neki preveliki ljubitelj heljdinog brašna, mnogo je dominantnog ukusa, ali u ovim palačinkama je sasvim u redu. Ono što je najvažnije deca su rado prihvatila ove palačinke, ali ih jedu na američki način, sa javorovim sirupom, dakle, mogu da se jedu kao sladak doručak. Ipak sa dimljenim lososom, pavlakom, kaprima i mirođijom su najbolje. Takođe, može da se na losos doda i kavijar.

Inače sam skoro počela da dodajem heljdino brašno u Belgijske vafle, testo je dosta sličnom ovom, isto sa kvascem, i tamnije su i malo drugačijeg ukusa, ali deca ih vole. Moguće da postoji neka neka dobra reakcija između kvasca i heljde, pogotovo ako se tako dugo “druže” u frižideru.

Kad već pišem o ruskim palačinkama, moram da pomenem na blogu i par ruskih dela i umetnika koje me inspirišu poslednjih nedelja. Nekako se desilo da sam u poslednje vreme pročitala nekoliko ruskih knjiga koje su mi se dopale. Tu je i knjiga koju trenutno čitam The Noise of Time, Džulijana Barnsa, o životu čuvenog ruskog kompozitora Dimitrija Šostakoviča. Za mene je njegova muzika pravo malo otkrovenje, danima je slušam i upoznajem.

Za prošli klub knjige za čitanje sam izabrala delo Omon Ra, pisca Viktora Peljevina, verovatno trenutno najpopularnijeg ruskog autora. Prilično čudno delo, opet sa upečatljivom krajem i porukom, sasvim drugačije od njegove druge knjige koju sam čitala, Generacija P. Priča se dešava u doba Sovjeskog Saveza, mislila sam da će mojim američkim drugaricama biti zanimljiva zbog trenutno zategnutog američko-ruskog odnosa. Prilično su bile ravnodušne. Na moje pitanje, da li bar malo likuju što su SAD uspele da “slome” Sovjetski Savez tokom hladnog rata, odgovorile su mi, Ne, mi ipak pripadamo generacijama koje su rasle posle tog sukoba, pa i nemamo neko posebno mišljenje o tome.

Tu je i pozamašna Antologija ruske priče 20. veka, u tri toma, klasična ruska književnost u svom najboljem svetlu. Ja ne znam ruski, ali verovatno to nije ni važno, onaj ko je prevodio ove priče je odlično uradio posao, jer odavano nisam čitala ništa lepše na srpskom jeziku, mislim na stil i lepotu jezika.

Blini, ruske palačinke sa heljdom

Sastojci:

130g pšeničnog belog brašna

115g heljdinog brašna

1/2 kašičice soli

2 1/2 kašičice suvog kvasca

2 kašičice šećera

475ml toplog mleka

80g otopljenog putera

4 jaja, umućena

Puter ili ulje za pečenje palačinki

Za služenje: kisela pavlaka, dimljeni losos, kapar i mirođija

Priprema:

Uveče pripremite testo i ostavite ga u fižideru da odleži preko noći. Sutradan ujutro testo je spremno da od njega napravite palačinke.

U jednoj posudi pomešajte toplo mleko, šećer i kvasac i čekajte dok kvasac ne počne da bubri.

Najbolje da u mulitpraktiku pomešate oba braša i so. Dodajte tome postepeno otopljeni puter i umućena jaja i na kraju kvasac sa mlekom. Kad ste dobili ujednačenu smesu, ne previše gustu, prespite sadržaj u neki dublji sud, pokrijte ga folijom i stavite u frižider da prenoći.

Ujutru pecite palačinke na nelepljivom tiganju, jedna manja kutlača testa vam je dovoljna za jednu palačinku. Najpre nauljite ili podmažite puterom tiganj, pa kad je dobro zagrejan na srednje jakoj temperaturi, sipajte testo kutlačom, ali nemojte da ga okrećete, krug će se sam stvoriti. Pecite palačinke dok se ne formiraju na površini mehuri i ne potamni u donjem delu, oko 1-2 minuta, pa je okrenite na drugu stranu. Ređajte gotove palačinke na tanjir kojeg ćete pokriti aluminijumskom folijom, da se palačinke ne bi ohladile.

Služite ih sa pavlakom, dimljenim lososom, kaprima i mirođijom.

Američka kuhinja, Jelo za 30 minuta, Meksička kuhinja, Party food, Riba, Zdravo

Riblji takosi (Vodič za pravljenje dobrih takosa)

April 26, 2017 5 Comments

Takosi su se ušunjali u moju kuhinju onog trenutka kada sam počela da ih jedem ne u onim jeftinim i neuglednim meksičkim restoranima u kraju, nego u onim sređenijim i skupljim. Naravno moji prijatelji, koji vole meksičku kuhinju, se kunu u tu autentičnu hranu iz prvopomenutih restorana, ali iskreno meni se nikada nije nešto previše sviđala, suviše je bila nekako jednostavna, bez interesantnih detalja. Čak ni ambijent mi nije prijao, zamislite da sedite sa decom a iznad vas televizor sa nekom telenovelom i sve vreme slušate srceparajuće dijaloge dok jedete.

Međutim kada sam počela da naručujem takose u boljim meksičkim restoranima, tu sam se odmah zaljubila u sastojke i neodoljive salse. I malo pomalo sam krenula da ih pravim kod kuće, jer uvek ima nekog povrća u frižideru, obično ostatake od mesa od juče, rendanog sira, pavlake, limete i tu su tortilje koje uvek imamo u frižideru, ili uvek mogu da odšetam do obližnje latino radnje da ih kupim. Takosi su jelo koje uvek može da vas spasi kad ste bez ideje ili lenji da kuvate nešto zahtevnije stvari. Pritom su puni svežih i ukusnih sastojaka. I ima još jedna stvar, deca vole da ih sama prave, to je izvor neizmerne zabave, pa ih na kraju i pojedu.

Pored toga što možete da ih pravite za porodični ručak, takosi su idealna hrana za prijateljska okupljanja. Jedu se rukama. Ima jedan mali problem, neće baš da stoje uspravno osim ako imate specijalni stalak za takose, ali možete da ih poduprete polutkama limete:)

Meni su se riblji takosi oduvek najviše sviđali, iako možete da ih spremate sa raznim mesom. Moje iskustvo je da je najbolja riba za takose mahi-mahi. O ovoj ribi sam pisala u prethodnom postu, baš pre neki dan sam na Arubi naišla na ove brodove koje možete da iznajmite i da njima lovite ovu ribu. Inače, to je veoma atraktivna riba za ribolov.

Tu je i sto na kojem posle ribolovci čiste ribe.

I onda priprema ribe. Na slici je odličan file mahi-mahi ribe sa salsom od manga.

Vodič za pravljenje dobrih takosa

Zapamtite da je najvažnije u pravljenju takosa da napravite pravi balans ukusa kao i da proizvedete lepu teksturu. Za pravljenje takosa vam trebaju sledeći sastojci:

Tortilje

One su definitivno najvažniji deo. Ne znam kako je drugde, ali ovde kod mene može da se nađe veliki izbor tortilja, čak mogu da se nabave i one od plavog kukuruza. Inače tortilje se prave od pšeničnog ili kukuruznog brašna, ove druge su po mom mišljenju superiornijeg ukusa i samo njih kupujem. Naravno tu postoje razne varijante, i sigurno da kvalitet tortilje utiče na ukus takosa. Za takose vam trebaju male tortilje.

Tortilje se pre služenja najpre zagreju u tosteru, ili na grilu, ali pazite da se ne stvrdnu. Zagrejane ih stavite na tanjir i pokrijte kuhinjskom krpom.

Meso

Što se tiče mesa tu izbor može da bude ogroman, od mlevene junetine do piletine, svinjetine i ribe. Meso se obično griluje ili se dugo peče, čak se i pohuju manji komadi. U takose se stavlja iseckano meso ili razvučeno.

Takosi mogu da budu i bez mesa, pogledajte ovaj recept za Prolećne takose.

Salse

Po mom mišljenu ovo je krucijalni deo takosa. Dobra salsa donosi svežinu i sočnost, i daje balans suvim sastojcima takosa. I uopšte salase su najbolji deo meksičke kuhinje. Ima ih raznih i njihov izbor zavisi uglavnom od mesa koje ćete staviti u takose. Evo par popularnih salsi čije recepte možete da da nađete na blogu.

Salsa od manga i crvenog luka

Meni apsolutno omiljena salsa, odlično ide uz ribu. Vidi recept.

Pico de Gallo (paradajz, paprika, luk)

Klasična meksička salsa, uz sve dobro ide. Vidi recept.

Salsa Verde (tomatiljo, luk)

Takođe veoma popularna salsa sa tomatiljom, posebno dobro ide uz svinjetinu. Vidi recept.

Gvakamole (avokado, paradajz, luk)

Nije baš salsa, ali teško mi je da zamislim bilo koje meksičko jelo bez njega, uvek dobro dođe. Vidi recept.

Sosevi

Kao i salse njihova uloga je da pojačaju ukus. Tu bih izdvojila one soseve koji “hlade”, na bazi kisele pavlake i majoneza, i one koji “greju”, u pitanju su ljuti sosevi, kao što je nama dobro poznati Tabasco.

Povrće

Povrće u takosu je tu da da lepu hrskavu teksturu. Tu se ističe iseckani kupus, običan i crveni, crveni i mladi luk, roktvice, crvena paprika, kukuruz, pasulj, razne klice, itd.

Sir

Veoma bitan sastojak u meksičkoj kuhinji. Često se koristi rendani (Monterey Jack, Colby), i to otopljeni u načosu i enčiladi, ipak postoji još jedan popularan meksički sir, Queso, koji negde podseća na naš beli sir, i ja ga često koristim. Možete da koristite obe vrste sira za takose.

Začini i začinsko bilje

Pored naravno ljutih papričica to je neizostavno lišće korijandera. Ja bih izdvojila i kumin koji se stavlja u salse i soseve.

Limeta

Uvek se služi uz takose, taman da pre nego što iz zagrizete iscedite sok po sastojcima. Meksička jela bez limete su nezamisliva.

Riblji takosi

Sastojci za 8 takosa:

2 grilovana ili pržena fileta ribe (vidi recept). Najbolji izbor je bela čvrsta morska riba, crveni sneper, mahi-mahi (lampuga) ili bakalar, list, halibut.

8 manjih tortilja, najbolje od kukuruznog brašna

Sastojci za sos:

4 kašike kisele pavlake

2 kašike majoneza

Sok od 1/2 limete

1 kašičica istucanog kumina ili 1/4 ljute paprike u prahu, opciono

So i biber prema ukusu

Za prilog:

Crvena paprika, iseckana na tanke prutiće

Mladi luk, iseckan na tanke kolutove

Klice

Lišće korijandera, iseckano

Ljuti sos: Tabasco ili neki drugi ljuti sos, opciono

Za služenje:

Limeta

Priprema:

Najpre napravite sos tako što ćete pomešati kiselu pavlaku, majonez, sok od limete, kumin, so i biber.

Dok pržite filete ribe (vidi recept), grejte tortilje u tosteru.

Po sredini tortilje ređajte komade ribe, prelijte ih sa 2 kašičice sosa, a zatim preko njih poređajte klice ili iseckani kupus, iseckani luk, papriku, i pospite ih ljutim sosom. Presavijte tortilje na pola i služite ih uz limetu.

Riba, Zdravo

Kako da dobro ispržite riblje filete

April 14, 2017 3 Comments

Ko bi rekao da prženje fileta može da bude tako komplikovano, i to sve zbog lepljenja mesa za dno tiganja i na kraju raspadanja istog. Priznajem, meni je dugo trebalo da rešim taj problem, i sad ću da vam objasniti šta sve treba da uradite nebili dobili dobro ispržene riblje filete. Kad ovako pripremite ribu, korica, od koje mnogi ljudi zaziru, će vam izgledati vrlo privlačno i poželećete da je probate.

To nije klasično prženje ribe u velikoj količina ulja, to je tehnika koja se na engleskom zove – searing, meso se prži na visokoj temperaturi i sa malo masnoće, taman da se formira lepa hrskava korica. Ovaj način obrade mesa je posebno dobar, jer se korica mesa lepo karamelizuje što utiče na ukus, dobija se i lepa hrskava tekstura kožice, i na kraju file izgleda veoma privlačno.

Kako izgleda ta tehnika prženja pogledajte u ovom videu.

Samo da znate da možete da pržite i cele ribe, pogledajte ovde kako da u tiganju ispržite cele pastrmke.

Evo kako treba da izgleda priprema ribljih fileta u tiganju:

1. Obratite pažnju na izbor ribe. Ima riba koje imaju vrlo tanku koricu kao skuša (makarel), ili im meso nije dovoljno čvrsto pa se lako raspadne tokom obrade. Najbolje ribe za ovaj način pripreme su losos, crveni sneper, brancin, iverak, stejk od tune ili sabljarke, pastrmka, i ova riba na na slici mahi mahi. Više o njoj pri kraju članka.

2. Ribu natapkajte papirnatim ubrusom, da se ukloni suvišna tečnost. To je vrlo važan detalj.

3. Ukoliko ribu stavljate u marinadu, neka to bude ne duže od 30 minuta, posle toga se razgrađuje tkivo. Obavezno izvadite ribu iz frižidera pola sata pre prženja. U nju utrljajte krupnu so i krupno mleveni crni biber.

4. Pržite ribu najbolje u tučanom tiganju, i to velikom. Više puta na blogu sam objašnjavala prednosti ovog kuhinjskog suda.

5. Nemojte da natrpate previše mesa u tiganju, radije ga pržite u više tura. Najpre dobro zagrejte tiganj, dodajte maslinovo ulje, 1-2 kašike, ukoliko riba nije bila u marinadi. Prvo pržite stranu sa kožom, 2/3 ukupnog vremena prženja. Ukoliko se file potklobuči tokom prženja spatulom ga pritisnite za tiganj.

6. Prženje treba da bude kratko i to na visokoj temperaturi, 6/10. Dužina prženja zavisi od debljine fileta, najčešće oko 5 minuta na jednoj, i 2-3 minuta na drugoj strani, dok meso ne dobije lepu braon koricu kao na slici.

7. Na kraju stavite 1-2 kašike putera u tiganj i kad se otopi time prelijte ribu.

8. Od ostataka u tiganju uvek možete da napravite sos tako što ćete dodati beli luk, belo vino, limunov sok, začine i začinsko bilje.

9. Služite ovako pripremljene filete uz limun ili limetu, salate i razno dinstano povrće. Moj izbor je bio Bok čoj sa belim lukom i đumbirom.

Mahi mahi riba (Lampuga na hrvatskom, Dorado, Dolphinfish, nema veze sa delfinima) je vrlo popularna riba u Americi, njen naziv je preuzet iz havajskog jezika. Živi u različitim morima i okeanima, uglavnom u Tihom okeanu, Meksičkom zalivu, ima je i na Mediteranu, negde sam pronašla da u poslednje vreme može da se nađe i na Jadranu. Meso ove ribe je dovoljno čvrsto i zato je dobro za grilovanje i prženje. U meksičkoj kuhinji se najčešće stavlja u riblje takose (recept uskoro stiže na blog). U pitanju je krupna riba vrlo atraktivnog izgleda i stoga je veoma popularna među ribolovcima.

Priče iz Amerike

Kako smo predstavili Srbiju u američkoj školi

April 10, 2017 15 Comments

Pre neki dan smo proslavili Cultural day, to je događaj u školi kada se predstavljaju razne zemlje, svako odeljenje bira zemlju koju će predstaviti. Toga dana je velika parada, nose se kostimi, zastave, puštaju se pesme, filmovi, prave se suveniri, i služi se hrana iz izabranih zemalja. Svako dete dobije pasoš, i dok obilazi svaku od učionica, pored “iskustva” dobija i pečat zemlje u kojoj je bilo. Događaj je bio mnogo lep, deca, nastavnici, uprava škole, roditelji, babe i dede su se veoma potrudili. Čak je i kiša prestala da pada dok je bila parada.

Odeljenje moje devojčice, koja ide u Kindergarten (to je kao prvi razred u Srbiji), je izabralo da predstavlja Srbiju, bez ikakvih mojih sugestija. Samom događaju su predhodile nedelje upoznavanja sa srpskom kulturom na času “Poznavanje društva”. Čak i moj sin, koji ide u drugi razred, je s vremena na vreme odlazio u njihovo odeljenje da ih uči rečima na srpskom jeziku. Mama, tata, baba, deda, kuca, mačka, itd, deca su izgovarala reči na srpskom kada sam došla da ih posetim. Moja ćerka je ponovo otpevala pesmu na srpskom “Ti bi hteo pesmom da ti kažem“, koja je ovih dana postala nezvanična himna njenog odeljenja. Ona inače ume lepo da peva, ali kad peva ovu pesmu nekako unese posebnu emociju, i deca to osećaju i zato im se toliko sviđa. Kaže mi da je stalno teraju da im peva tu pesmu, i hoće da je kopiraju, a ona se zbog toga buni. Nećete mi verovati ali meni je pre nedelju dana stigla poruka od mame jedne devojčice iz odeljenja, koju inače ne poznajem, da joj pošaljem link ka toj pesmi, hoće da je čuje, jer se njenoj devojčici toliko dopada.

I mi smo se potrudili za tu priliku, naručili smo srpske zastavice, pronašla sam i ovaj lep video gde su mogli da čuju tradicionalnu srpsku muziku i vide kolo, i napravila sam video o popularnoj hrani u Srbiji. Ms. Vicki, asistentkinja učiteljice, je jedva dočekala da mi ispriča o njenom iskustvu iz Grčke, kao mala provodila je leta u selu nedaleko od Soluna, gde je uživala u jelima koje je prepoznala sa mog videa, kaže čak se i slično zovu.

I naravno odnela sam palačinke, to je bila ideja moje dece, pošto ih oni mnogo vole.

Učiteljica, Ms. Mel, koja je ranije podučavala moga sina i koja je dugo na tabli čuvala papirić sa njenim imenom na srpskom – Melanija, je nabavila majice za decu u bojama srpske zastave, a na nekim je uspela da sama odštampa Srbija, i to ćirilicom. Uspela je čak da pronađe knjigu napisanu i na srpskom i na engleskom koju sam deci čitala. Primetila sam da je bila veoma zainteresovana za našu kulturu, pitala me je o puno stvari, htela je da što više sazna o nama.

Tog dana, kad je bio događaj, deca su na video bimu gledala video o azbuci, i dečije pesmice na srpskom, ironično, većina je zapravo bila prevod popularnih pesmica sa engleskog (Nursery Rhymes).

O školi u koju idu moja deca odranije imam veoma lepo mišljenje i mislim da svako dete zaslužuje takvu školu. Međutim, ovoga puta sam toliko bila dirnuta pažnjom ljudi koji rade u njoj da sam jedva izdržala da se potpuno ne “istopim”.

Možda ne bih bila toliko emotivna da nije bilo onoga što se dogodilo par dana pre. Bila sam tog vikenda, u nedelju, kod moje dobre drugarice, inače zemljakinje. Bio je baš lep dan, popodne, mi sedimo na prostranoj terasi i uživamo u prolećnom suncu, deca se igraju u dvorištu, idila dobrostojećeg američkog predgrađa. Mobilni telefoni nam stoje na stolu ali ih ignorišemo, već posle tri popodne ne možemo da izdržimo. I onda muk. Ma koliko puta smo doživljavali razočarenja i dobijali loše vesti, uvek podjednako boli. Nema veze što smo toliko daleko, i to što ne utiče na naše živote, osim posredno, preko naših porodica i prijatelja odande, i dalje nas veoma pogađa. Nešto kao nedosanjani san.

Srećom, posle par dana desio se Cultural day, taj događaj mi je vratio poljuljanu veru. Rešila sam da uživam sa decom i njihovim nastavnicima u predstavljanju Srbije, i ne samo to, nego da otpratim sa pažnjom i druge zemlje koje su bile predstavljane, Rumuniju, Filipine, Argentinu, Konstariku, Indiju, Peru, Nepal, itd.

Od toga dana deca su počela da traže da im čitam knjige na srpskom, više nije bilo ubeđivanja.

Doručak, Jabuke, Mafini, Pikani, Zdravo

Mafini “Morning Glory”

April 5, 2017 5 Comments

Kao što već znate, sto puta sam o tome pisala, moja deca se neverovatno izbirljiva kada je hrana u pitanju, zato se stalno dovijam kako da ih “prevarim” da pojedu nešto zdravo. Kad cedim sok, a to moram često da radim jer moj sin skoro da ne jede voće i povrće, on mi kaže, samo mi stavi šargarepu i pomorandžu. Hoću, hoću, i onda u sokovnik natrpam i žute cvekle, i jabuke, i ananas, i celer, i đumbir. Zatim ga pitam kakav je sok, odličan je, kaže on. Ćerka je bolja što se toga tiče ali jede kao ptičica.

Ovi mafini su jedna u nizu “prevara”. Skoro sam ih pravila, pa sam ih stavila u njihove lunch box-ove za školu, vratili su ih prazne. Znaš, mama, nije baš da sam lud za njima, ali nisu bili loši, jesi li sigurna da nisi stavljala jabuke u njih. Ne, nisam, smeškam se u sebi.

Potaž čorbe se takođe odličan izbor za prikrivanje zdravih a neomoljenih sastojaka.

Morning glory su ona vrsta mafina u koje idu zdravi i hranljivi sastojci, za dobar početak dana. Sastojci mogu da variraju, uglavnom se sastoje od jaja, zdravih žitarica (integralno pšenično, laneno, pšenične mekinje, ovseno), kokosovog brašna, raznih semenki (susam, lan, suncokretove semenke ili one od bundeve), suvog voća (suvo grožđe, kajsije, višnje, urme), koštunjavog voća (orasi, pikani), povrća (šargarepa, tikvice) i voća (jabuke, pomorandža). Zaista su napakovani hranljivim sastojcima i zato se posebno preporučuju deci.

Praveći ove mafine vremenom sam uvela jedan sastojak koji mnogo doprinosi boljem ukusu a to je bademovo brašno ili ono od lešnika. To je bila zamena pšeničnom belom brašnu. Ova nabrojana brašna nisu jeftina ali ni mnogo skuplja od ostalih žitarica, ako ih sami pravite.

Ovi mafini su najukusniji zdravi mafini koje sam ikada probala, sočni su i hrskavi iznutra, a posebno bih istakla ukus pomorandže, i finu slatkost koja dolazi isključivo od urmi. I da, koristila sam pšenične mekinje (wheat germ), što je po meni bolji izbor od integralnog pšeničnog brašna, koje daje pecivu i hlebu nekakav otužan ukus.

Mafini “Morning Glory”

Sastojci:

160g brašna (2/4 pšeničnih mekinja, 1/4 laneno brašno, 1/4 ovseno)

100g mlevenog badema ili lešnika

2 kašičice praška za pecivo

Prstohvat soli

1 šaka iseckanih oraha ili pikana

4 kašike semenki od suncokreta

3 jaja

150g suvih urmi, izgnječenih

180ml ulja

Izrendana kora cele pomorandže

1 kašičica ekstrakta vanile

2 velike šargarepe, izrendane

1 velika jabuka, izrendana

Sok od pola pomorandže

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Rasporedite korpice za mafine po plehu. Najpre pomešajte sva brašna i dodajte im soli i prašak za pecivo, suncokretove semenke i orahe.

U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im izgnječene urme, ulje, izrendanu koru pomorandže, ekstrat vanile, izrendanu jabuku i šargarepe, i sok od pola pomorandže.

U tu smesu dodajte smesu sa brašnom i varjačom sve izmešajte. Smesu rasporedite po krorpicama za mafine i pecite mafine u rerni 25-27 minuta. Kad su gotovi ohladite ih i služite ih.

Indijska, Leblebije, Predjelo, Spanać, Vegeterijanska

Pakora sa spanaćem (Indijski uštipci)

March 29, 2017 4 Comments

Obožavam uštipke. Kad bih mogla jela bih ih svaki dan. Ovako retko kad ih pravim, mada ovi uštipci su zdraviji od onih naših jer sadrže povrće, spanać i luk, i brašno od leblebija umesto pšeničnog.

Upoznala sam ih u obližnjem indijskom restoranu, uvek ih ima na posluženju. To je baš popularna hrana u Indiji. U pomenutom restoranu često služe i trouglaste hlebčiće koji su isti kao naše mekike, još jedno prženo testo koje obožavam.

Pakore su spolja hrskave i zbog brašna od leblebija i kumina svojim ukusom podsećaju na falafel. Možete da ih služite za užinu ili kao predjelo. Iako se služe sa kečapom ili čatnijem od tamarinda, ja bih radije izabrala neki sos na bazi jogurta ili samo jogurt.

Pakora se pravi i sa krompirom, karfiolom, plavim patlidžanom, zaista postoji dosta varijacija. Ove moje su identične onima iz restorana, po izgledu i ukusu.

Pakora sa spanaćem

Sastojci:

150g brašna od leblebija (Besan)

1 kašičica soli

1 kašičica praška za pecivo

1 1/2 kašičica istucanog kumina

1 crveni ili običan luk, iseckan na tanka rebarca

1 pakovanje (250g) zamrznutog ili svežeg spanaća

150ml jogurta

200ml tople vode

Ulje za prženje

Priprema:

Pomešajte brašno od leblebija, so, prašak za pecivo i istucan kumin. Dodajte mu jogurt i toplu vodu. Dodajte još vode ako je smesa previše gusta. U smesu dodajte iseckani spanać i luk. Ako koristite zamrznuti spanać, pošto ga otopite, malo ga ocedite od vode.

U manjoj šerpi zagrejte ulje dubine tri prsta na srednje jakoj vatri (6/10). Ubacujte testo u zagrejano ulje, jedna kašika po komadu, i pržite ga sa obe strane dok ne dobije tamno braon koricu.

Kad je uštipak pržen stavite ga na papirnati ubrus da se masnoća ocedi. Služite ih uz sos ili jogurt dok su još topli.

« Previous 1 … 33 34 35 36 37 … 67 Next »