Ivana Lalicki

Ekleri za tea party

June 8, 2017 13 Comments

Kad smo pravile planove u vezi rođendanske žurke, obe smo se složile, moja ćerka i ja, da će ekleri biti odličan izbor za njen tea party, pored makaronsa i čajnih sendviča. Ideju smo dobile još dok smo gledale The Great British Baking Show, jednu od najboljih kulinarskih serija. U poslednjoj sezoni jedan od zadataka je bio da takmičari naprave eklere, čuvenu francusku poslasticu. Tu sam pokupila par saveta, a i stekla sam utisak da su odlični za dekoraciju, pogotovu onu veselu, male damice će biti oduševljene.

Kad smo osmislili meni, krenuli smo u pripremu dekoracije. Pala mi je na pamet ideja da devojčicama napravim damske šeširiće, što mi je puno vremena uzelo, ipak toliko su bili slatki da je vredelo. Ali ni to nije bilo dovoljno, nego smo rešili da napravimo nešto kao selfie station, i za to se pobrinuo moj muž, sam ga je napravio.

Ovo je bio prvi put da moja ćerka sama slavi rođendan, pre toga su uvek bili zajednički rođendani sa bratom. Planirali smo da malo smanjimo doživljaj sa rođendanskim žurkama, uvek se puno naradimo oko njih, ali na kraju nismo mogli da se kontrolišemo, činjenica je da muž i ja mnogo volimo da organizujemo žurke. Iako dosta vremena i truda uložimo mi jednostavno uživamo u takvim projektima. Obaška što volimo da vidimo zadovoljna i srećna lica naših gostiju.

Verovatno ću ove eklere uskoro ponovo praviti, pošto nisam baš zadovoljna kako su vizuelno ispali, plus nisam imala vremena da ih pažljivije fotografišem, sve je bilo u trku, ali što se tiče ukusa i teksture fenomenalno su ispali i zato moraju da se nađu na blogu. U suštini uopšte nisu teški za pravljenje, isto se prave kao princes krofne, jedino što su izduženog oblika i imaju glazuru, sve ostalo je isto. Naravno da nisam izdržala da ne napravim omiljeni kolač mog detinjstva, kad već pravim eklere.

Pravila sam ja ranije princes krofne koristeći ovaj recept, ali ovaj put sam koristila drugačiji recept za testo, mislim da mu mleko i puter ipak daju bolji ukus, i poslastičarski krem sam prvi put pravila po jednom novom receptu, potpuno drugačijem, i mogu da vam kažem da je to najlepši krem koji sam u životu napravila. Prvom prilikom ću ga ponovo praviti i već znam koja će to poslastica biti.

Pošto je žurka bila za decu onda sam pravila manje eklere, čak ih nisam ni sekla, nego sam ih punila kremom, jer sam se plašila da će se deci razlivati krem. Takođe, otvor na pipku dresir kese je bio previše uzak, sledeći put ću koristiti veći, mislim da je najbolje da bude prečnika između 1 1/2 i 2cm.

Iste ove sastojke možete da koristite za pravljenje princes krofni, možete čak da im stavite čokoladnu glazuru. Umesto poslastičarskog krema probajte jedan drugi popularni krem koji se stavlja u eklere a to je krem od limuna (Lemon curd).

Kad je žurka bila pri kraju, a bila je vrlo intezivna, bilo je osamnaest devojčica, jedna mama je došlo da pokupi svoju ćerku koja ide u školu sa mojom ćerkom. I dok se zahvaljivala morala je da mi ponovo pomene kako je veoma srećna što je upoznala srpsku kulturu na ovom događaju u školi, i kako joj se mnogo sviđa pesma na srpskom koju je moja ćerka pevala tom prilikom (ta pesma je bila, verovali ili ne, ogroman hit) i onda je rekla svojoj ćerki, Hajde, kaži teti hvala na srpskom. Dete već vidno umorno jedva gleda i ne zna šta da kaže. Hvala, tako se kaže, rekoh. Hvala, ponovi dete, i ode kući.

Ekleri

Sastojci za testo (pâte à choux):

125ml vode

125ml mleka

2 kašike šećera

Prstohvat soli

115g putera

130g brašna

4 jaja

Sastojci za poslastičarski krem (crème pâtissière):

100g šećera

30g gustina

Prstohvat soli

4 žumanca

475ml mleka

35g putera

1 kašika ekstrakta vanile

Sastojci za glazuru:

225g gorko-slatke čokolade za kuvanje

175ml slatke pavlake

Sastojci za dekoraciju:

Iseckani prepečeni bademi, lešnici i pistaći.

Razno bobičasto voće – maline, borovnice i kupine.

Razne ukrasne perlice.

Priprema krema:

Najpre pripremite poslastičarski krem, najbolje dan unapred. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli.

U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom za mućenje. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte kašiku ekstrakta vanile. Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da prenoći.

Pored fenomenalnog ukusa i odlične gustine, prednost ovog metoda pravljenja krema je taj što uopšte nema gromuljica.

Priprema testa:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva tanka pleha. Stavite na njih papir za pečenje, ispod možete da iscrtate dimenzije eklera, biće vam posle lakše da istiskujete testo. Dužina eklera neka bude 10-15 cm. Pripremite dresir kesu sa kružnim ili zvezdastim pipkom, prečnika 1 1/2cm -2cm.

U šerpi srednje veličine zagrejte vodu i mleko. Dodajte tome šećer, so i puter. Kada tečnost počne da vri u to dodajte brašno, i mešajte sve žicom za mućenje ili varjačom, dok se kuva na srednje jakoj vatri, oko 1 minut. Sklonite smesu sa vatre i ostavite je 5 minuta da se prohladi.

Za to vreme razbijte sva jaja i stavite ih u jednu posudu. Postepeno ih dodavajte smesi sa brašnom energično mešajući sve varjačom. Malo će da potraje dok ne dobijete dobro umućenu smesu, verovatno će vas u nekom trenutku zaboleti ruka od mešanja. Smesa traba da bude ujednačena, elastična i glatka.

Testo stavite u dresir kesu i istiskujte ga na pleh, ostavite razmak jer će testo narasti.

Pecite testo na srednjoj rešetki 15 minuta na 200C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite 10-15 minuta dok lepo ne porumeni. Nemojte da otvarate rernu u prvih 15 minuta pečenja, kad testo narasta. Važno je da se testo dobro ispeče, jer suprotno neće biti dovoljno hrskavo i neće moći da dobro drži krem.

Kad se testo ispeklo, odmah ga izbušite na jednom mestu, da para iznutra može da izađe. Prebacite pecivo na rešetku za hlađenje.

Priprema čokoladne glazure i dekoracija:

Zagrejte dupli sud ili stavite posudu, najbolje vatrostalnu staklenu, na šerpu u kojoj se nalazi voda. Tu zagrejte čokoladu do topljenja i onda dodajte slatku pavlaku. Sve dobro promešajte. Ostavite posudu da se greje na pari dok umačete eklere u ganaš.

Možete najpre da isečete pecivo na pola zatim da ga filujete, ili da ga punite uz pomoć dresir kese i izduženog tankog pipka. Ako ne sečete pecivo onda ga probušite na tri mesta po gornjoj površini, sa strane i u sredinu, i onda punite svaki deo, da bi bili sigurni da će ekler biti ravnomerno ispunjen kremom. Posle ćete te rupe zatvorite čokoladnom glazurom.

Još dok je čokoladna glazura topla pospite ekler raznom dekoracijom. Sačekajte da se glazura stvrdne a onda služite eklere .

Američka kuhinja, Hleb i peciva, Predjelo, Rukola

Pužići sa sirom i belim lukom i pestom od rukole

May 29, 2017 4 Comments

Mnogo volim ovakva peciva, šta ću kad sam slaba na gluten. Pecivo i hleb, da mogu, jela bih u neograničenim količinama. Jedino sam netolerantna na ona loše spremljena.

Testo i ja, to je neizmerna ljubav, još kad im dodam neke detalje u vidu začina i začinskog bilja, tu već nastaje prava magija. Mislim na pesto od rukole, sir i belik luk su ionako česta kombinacija. Možete da koristite i klasičan pesto od bosiljka. Samo što je u mojoj bašti upravo bila sezona rukole, pa sam je sučuvala tako što sam napravila od nje pesto, a kako se pravi pogledajte ovde.

Pužići su uvek atraktivni, jedino što vam treba izvesno strpljenje dok čekate da narastu, zato ih je možda najbolje pripremite uveče i ostaviti da prenoće u frižideru gde će da polako narastu.

Ako volite ovakva peciva pogledajte na blogu recept za slično pecivo – Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom.

Kad smo kod moje bašte ovog proleća smo uklonili ogradu između našeg i komšijskog zadnjeg dvorišta, pa nam bašta izgleda nekako veće i lepše. U Americi, u predgrađu gde su mahom kuće, vrlo se retko sreću ograde, što daje osećaj sklada i širine. U gradu uopšte nije tako, jer je bezbednost mnogo manja. Kod nas se zadnja dvorišta graniče sa onima od kuća koje se nalaze u sledećoj ulici, ne postoji prolaz među njima, što nije često, pa se zbog toga osećamo sigurnije.

Uklonili smo ogradu zbog komšijske dece, da ne bi morala da preskaču ogradu kad dolaze kod nas, jer nije bezbedno. Ovog proleća su se deca konačno toliko zbližila da su non stop zajedno. Kada su razdvojeni čuju se preko toki-vokija. Ima ih ukupno šestoro uključujući moju decu, ali se moja deca najviše druže sa dve devojčice koje su sličnog uzrasta i idu sa njima u školu. Konačno i mi možemo malo da odahnemo, nema stalne brige oko zabavljanja dece, jer njima sada nikada nije dosadno. Potpuno se obožavaju, dele sve zajedno, čak i slatkiše – pre neki dan sam ih uhvatila kako u svom skloništu jedu prokrijumčarenu nutelu, i to svi iz jedne kašike.

Moje dvorište i kuća su njihovo glavno stecište, i nekad izgubim strpljenje jer ih je ponekad teško kontrolisati, ipak to njihovo druženje me toliko podseća na to kako smo se mi igrali kad smo bili mali, da sam zbog toga preplavljena osećajem zadovoljstva. I dalje ne odustajem od ideje da moja deca dobiju delić onoga što sam ja imala kada sam bila mala, a to je velika sloboda i opušteno druženje sa decom. Čak sam sinoć sa svom tom decom gledala animirani film Tarzan. Nisam mogla da odolim a da im ne spomenem da kad sam imala godina koliko oni sada u Srbiji se prikazivala serija Tarzan i to samo nedeljom, trajala je tek dvadesetak minuta. Upravo u to vreme kada se nekada davno prikazivao na jugoslovenskoj televiziji mi smo gledali Tarzana na američkom Netfliksu.

Pužići sa sirom i belim lukom i pestom od rukole

Sastojci:

320ml toplog mleka

3 kašičice suvog kvasca

2 kašičice šećera

650g brašna + za rad sa testom

1 ½ kašičica soli

1 jaje, umućeno

115g putera otopljenog + 40g za filovanje

Za fil:

3 čena belog luka, sitno iseckanog

1 šolja izrendanog tvrdog sira (kačkavalja i nekog drugog po vašoj želji)

4 kašike pesta od rukole ili od bosiljka

Priprema:

Pripremite veću tepsiju, kao na slici, premažite je puterom. Zagrejte mleko i u njega umešajte kvasac i šećer, i sačekajte da kvasac nabubri. U multipraktiku pomešajte 550g brašna i so, prostali deo brašna ćete dodati na kraju. Postepeno dodavajte umućeno jaje, pa otopljeni puter, a zatim mleko sa kvascem. Na kraju dodajte preostalo brašno. Kad testo počne da se odvaja od zida u multipraktiku, testo je spremno da se prebaci na radnu površinu, oblikuje u loptu, stavi u podmazanu posudu, pokrije plastičnom folijom i ostavi da narasta, oko 1 sat.

Izvadite naraslo testo i razvucite ga u oblik većeg pravougaonika. Premažite testo otopljenim pa malo ohlađenim puterom. Na jednu polovinu rasporedite iseckani beli luk i izrendani sir, a na drugu polovinu rasporedite pesto. Fil ne nanosite do same ivice testa. Zarolajte testo, pa kad ste dobili oblik cilindra, oštrim nožem secite ga na komade, široke oko 5cm. Poređajte pužiće po plehu, nema veze ako postoji prostor između, jer će testo da naraste. Ukoliko vam je preostalo putera premažite pužiće njime. Pokrijte tepsiju plastičnom folijom i čekajte oko 1-2 sata da testo ponovo naraste.

Zagrejte renu na 175C (350F). Kada je testo naraslo, uklonite foliju, i stavite pleh u zagrejanu rernu, na srednjoj pregradi. Pecite testo oko 30 minuta, dok korica blago ne porumeni. Kada je pecivo ispečeno, sačekajte da se malo ohladi, a onda ga služite, najbolje uz jogurt.

Američka kuhinja, Dezerti, kikiriki, Torte

Čokoladna torta sa kremom od putera od kikirikija

May 22, 2017 12 Comments

Ova torta je jedan od mojih zajedničkih projekata sa decom. Ako je pored moje dece uspela da dobije pristojan izgled, a i ukus joj je bio sasvim zadovoljavajuć, onda nju može svako da napravi. Zaista, to je jedna veoma jednostavna i zahvalna torta za pravljenje.

Pravili smo je pred kraj zime, bio je to najhladniji dan u godini, čak je i sneg pao, pa taj dan deca nisu išla u školu. Trebalo ih je zabaviti nečim, pa smo rešili da napravimo video u kome prave tortu. Da vam ne opisujem koliko je tu bilo posla. Inače moja deca su fascinirina you tube-om, to je ta generacija koja jedva čeka da se pojavi na istom, nema kod njih stidljivosti, tako da sam morala da im ispunim i tu želju. Ovih dana konačno sam uspela da sredim video, i deca su bila veoma zadovoljna kako je ispao, jedino su se žalila na to kako im čudno zvuče glasovi, rekla sam im da je to normalno.

Za razliku od starijih generacija koja često u društvenim mrežama vide nešto negativno, ja se fokusiram na dobre stvari, jer i njih ima taman toliko koliko i negativnih. Recimo taj isti you tube, znati li vi koliko sam ja stvari naučila zahvaljujući njemu, o slušanju i otkrivanju sjajne muzike da ne pričam. Zahvajujući njemu ja sam naučila svoju decu da plivaju, tu su upoznali puno stvari iz matematike, istorije, geografije, dobili lekcije iz stranog jezika, i dan danas kad jedu spanać gledaju našeg Popaja… moj muž ponekad popravlja stvari po kući zahvaljujući you tube-u, a ja sam čula da je jedna samohrana majka iz Amerike sama sagradila kuću zahvaljujući tutorijalima sa you tube-a. Mislim, sami odlučujete da li ćete potrošiti vreme na gluposti ili ćete iskoristiti društvene mreže da naučite nešto pametno i korisno, ili ćete jednostavno da uživate u raznoraznim kreativnim sadržajima.

Što se tiče torte mi smo bili veoma zadovoljni rezultatom, s obzirom kako smo je pravili. Krem od putera od kikirikija je apsolutno fantastičan, kad ga probate nema zaustavljanja. Eto, to je još jedan način da koristite puter od kikirikija. Zato što je tako bogat birala sam kore bez masti, odlučila sam se za običan patišpanj iliti sponge cake, a da ne bi bio suv natopila sam ga sokom od pomorandže, što se pokazalo kao odličan izbor. Kore su sa kakaom jer se čokolada izuzetno dobro slaže sa puterom od kikirikija.

Takođe, krem od putera od kikirikija možete da koristite za pravljenje kapkejkova. Ovde pogledajte kako da napravite čokoladni biskvit. Ili, ako hoćete da napravite tortu sa nešto bogatijim korama, da više podseća na one američke, onda koristite ovaj recept.

Čokoladna torta sa kremom od putera od kikirikija

Sastojci za kore:

85g brašna

40g kakao praha

6 jaja, na sobnoj temperaturi

6 kašika šećera

1 kašika ekstrakta vanile

6 kašika soka od pomorandže

Za krem:

225g putera, na sobnoj temperaturi

250g putera od kikirikija (vidite recept kako se pravi)

250g šećera u prahu

2-3 kašike mleka

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh, prečnika oko 20cm, podmažite ga ili obložite papirom za pečenje.

Najpre prosejte brašno i kakao prah, i to nekoliko puta.

U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno dodavajte šećer. Posle desetak minuta trebalo bi da dobijete utrostručenu smesu. U jaja umešajte ekstrakt vanile i smesu sa brašnom i kakao prahom, ali spatulom ili varjačom, ne mikserom. Nemojte da premešate smesu. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pleh i pecite u predhodno zagrejanoj reni 25-30 minuta.

Kad je kora ispečena, izvadite je iz pleha i čekajte da se potpuno ohladi. Ohlađenu je isecite na dva jednaka dela.

Krem ćete napravite tako što ćete mikserom mešati puter i puter od kikirikija, na kraju dodajte šećer u prahu, i par kašika mleka, zavisi koliko je krem gust.

Slažite tortu tako što ćete pravo staviti koru, pospite je polovinom soka od pomorandže, pa onda stavite polovinu fila, onda drugu koru, i nju natopite preostalim sokom, i na kraju rasporedite krem. Pospite vrh torte sa grubo iseckanim prepečenim kikirikijem.

Pečurke, Prilog, Razno, Zdravo

Vodič za popularne jestive pečurke

May 16, 2017 9 Comments

Pečurke su jedan poseban mistični svet, ne pripadaju ni biljkama a ni životinjama. Postoji oko stotinu hiljada otkrivenih vrsta, ali se veruje da ima mnogo više onih neotkrivenih. Gljive su širi pojam od pečurki, ako vas je to nekada zbunjivalo. Postoje divlje i kultivisane pečurke, najpoznatija vrsta su šampinjoni. Najviše se gaje na Dalekom Istoku i u Evropi, Kina proizvodi polovinu ukupne količine pečuraka na svetu.

Ma koliko ih volim, toliko ih se plašim, mislim da nikada ne bih mogla da ih berem u prirodi. Kad smo kao mali odlazili kod babe i dede na selo, oni su nam dozvoljavali da beremo u njihovoj šumi mlečike, ili ljutike, i onda smo ih pekli na šporetu uz malo soli. Te pečurke kad se peku, iz njih izlaze kapljice mleka, iako su malo ljutkaste vrlo su ukusne.

Pečurke vrlo kratko žive, razvijaju se iz micelijuma, pune su vode, oko 90% posto, i veoma brzo rastu. Pored toga što se koriste sveže, često ćete ih naći marinirane ili osušene, nekad se prodaju i u prahu, baš kao začin. Pečurke su pune belančevina, vitamina B, i smatraju se dijetalnom hranom zbog malog broja kalorija koje sadrže.

U našoj kuhinji upotreba pečurki je vrlo limitirana, često su šampinjoni jedina vrsta koja se koristi, što je šteta, jer na našem podneblju uspevaju razne jestive pečurke koje su veoma cenjene u prestižnim kuhinjama.

Pravila za pripremu pečuraka:

Nemojte prati pečurke vodom, jer brzo upijaju tečnost i time gube na ukusu, već ih uvek izbrišite vlažnim papirnatim ubrusom ili čak koristite posebnu četkicu.
Sušene pečurke potopite u vruću vodu, oko 30 minuta, dok potpuno ne omekšaju. Tu tečnost, proceđenu, možete dodati jelu koje kuvate.
Debljina iseckanih pečurka varira od vrste jela.
Pečurke pržite na jakoj temperturi, posle par minuta one će početi da ispuštaju vodu, a kad tečnost ispari to znači da su gotove.
Nemojte dugo da ih termički obrađujete, da im to ne naruši ukus.
Začinsko bilje koje najbolje ide uz pečurke su beli luk, timijan, lovorov list, estragon i peršun. Što se tiče začina pečurke se najlepše slažu sa crnim biberom.
Pečurkama tek pri kraju prženja dodajte so.
Puter je najbolja mast na kojoj možete pripremiti pečurke.
Lepo se slažu sa slatkom i kiselom pavlakom i vinom.

Azijske pečurke — Najkrupnije su King oyster, Buna-shimeji su sa braon kapicama, i Enoki pečurke

Kako sve možete da spremate pečurke:

Čorbe. Možete da pravite krem čorbu ili bistru supu, ili samo da ih ubacite u supu pre služenja, kao enoki i šitake u dalekoistočnim supama. Vidi: Tri čorbe od pečuraka.

Omlet. Jedna od najboljih kombinacija, najpre propržite pečurke na puteru pre nogo što ćete ih dodati jajima.

Ragu. Najbolje da u tom slučaju kombinujete više vrsta pečuraka. Ragu od pečuraka.

Dinstane. Najčešći način pripreme pečuraka, sve mogu da se spremaju na ovaj način. Vidi: Dinstane pečurke sa kremastom palentom.

Stir-fry. Zato što se brzo spremaju gotovo sve mogu tako da se koriste, šitaki su najčešće.

Salate. U tom slučaju koristite sirove pečurke, najbolje šampinjone i enoki.

Na pici. Braon šampinjoni najbolje izgledaju na pici.

Rižoto. Najlepši rižoto je sa pečurkama, vrganj je najbolji izbor. Vidi: Rižoto sa pečurkama.

Sosevi. Često se koriste za pravljenja soseva, pogotovo one sa jačom aromom kao što su smrčci, lisičarke i vrganji.

Hamburger. U pitanju je vegeterijanski hamburger gde portobelo zamenjuje meso.

Punjene pečurke. Vrlo popularan vid spremanja pečurki, za to su najbolji beli i braon šampinjoni i portobelo pečurke. Vidi: Pečurke punjene kinoom.

Pasta. Mogu da se koriste sa pastom, ali i kao punjenje za raviole.

Pečene u rerni. Puter, so i biber je sve što vam treba.

Na roštilju. Šampinjone možete da nanižete na prutiće, portobelo grilujte cele.

Razne vrste pečuraka — King oyster, šitaki i bukovače

Smatra se da postoji oko 150 vrsta jestivih pečurki i ovo su neke od najpopularnijih.

Smrčak

Smrčak (Morels, Morchella) je sigurno jedna od neobičnijih pečurki zbog svoje kape koja podseća na saće. Postoji tamni i beli smrčak. Ima ga i kod nas. Pojavljuje se u rano proleće. Divnog je ukusa i malko žilave teksture, i prilično skup. Češće se u prodaji nalazi sušeni smračak. Nemojte da jedete sirov smrčak, već samo skuvan. Najčešće se dodaje sosevima koji se služe uz piletinu ili neko drugo meso. Dobar je i kad ga samo propržite na puteru. Posebno je popularan u francuskoj kuhinji.

Vidi: Piletina u sosu sa smrčcima.

Šampinjoni

Najpopularnije pečurke kod nas a i u svetu. Mogu da se jedu i sveže. Pored kultivisanih postoje i divlji šampinjoni. Od njih možete da pravite razna jela.

Vidi: Dinstane pečurke sa kremastom palentom, Punjeni šampinjoni sa kinoom, Čorba sa pečurkama, Goveđi gulaš.

Braon šampinjoni

Pecurke-1 — Šitaki, braon i beli šampinjoni

Mnogi izvori tvrde da su braon šampinjoni (Crimini) zapravo stariji beli šampinjoni. Drugi pak tvrde da su veoma slični ali da nisu isto, beli šampinjoni su se pojavili kasnije, a posle su se kultivisanjem omasovili. Ipak, razlika postoji i u ukusu i teksturi, doduše ne velika, braon šampinjoni imaju kompleksniji ukus i tvrđi su, i meni vizuelno lepše izgledaju kad su iseckani. Mogu da se koriste za razna jela.

Vidi: Piletina u marsala sosu, Pica sa pečurkama.

Portobelo

Jedne od najkrupnijih pečurki. To su prestareli braon šampinjoni koje su ovde proizvođači reklamirali 80-ih prošlog veka kao fensi pečurke iz Italije, i otuda naziv, pa su se potrošači primili i počeli da ih konzumiraju. Najbolje su za grilovanje, punjenje i vegeterijanski hamburger.

Punjene pečurke — Punjene portobelo pečurke

Šitaki

Kinezi ih obožavaju, rado ih stavljaju u razna jela. Podjednako se koriste i sveže i sušene. Stabla su im prilično žilava pa je najbolje da ih koristite za pripremu bistre supe. Ima ih kultivisanih, ali i divljih. Najčešće se spremaju stir-fry, dinstane i u supama.

Vidi: Pileća supa sa soba testeninom, Kineska kiselo-ljuta čorba, Čorba od tikve sa šitaki pečurkama.

Vrganji

Teško ih nalazim sveže, mada su osušeni vrganji sasvim dobra zamena. Zapravo kad su osušeni onda im je aroma još izraženija, meni lično one su najaromatičnije pečurke koje sam ikada probala. Veoma su popularni u Italiji, posebno u Toskani, tamo ih zovu Porcini. Vrganji najbolje idu uz pastu i rižoto.

Vidi: Rižoto sa gljivama.

Enoki

Izuzetno delikatne japanske pečurke. Izgledom podsećaju na klice. Zbog svoje delikatne i hrskave teksture mogu da se jedu sveže u salati ili da se ubace u supe pri kraju kuvanja.

Vidi: Vijetnamska supa – Pho, Gulaš od egzoričnih pečuraka.

Bukovače

Bukovače (Oysters mushrooms) imaju razne oblike, a najčešći je onaj koji podseća na tanke tanjiriće koje rastu uz panj. Dobre su za dinstanje i stir-fry, a ja najviše volim da ih koristim za spremanje ragua.

Lisičarke

Lisičarke (Chanterelle) rastu na našem podneblju, ali, nažalost više se izvoze u inostranstvo nego što se kod nas koriste u kuvanju. Ove pečurke su delikatne, imaju pomalo voćkastu aromu i lepu teksturu, obično su narandžaste boje, pa su zbog nje i dobile naziv lisičarke. Vrlo su cenjene pečurke i zbog toga ne tako jeftine. Najbolje da se dinstaju i koriste u pripremi testenina ili u sosevima koji se služe uz meso.

Tartufi

Veoma cenjene gljive koje se više koriste kao začin. Postoje beli i tamni, ovi prvi su na većoj ceni. Tartufi su vrlo skupi, ali postoji način kako da konzumirate bez puno novca. Možete da nabavite ulje ili puter sa ukusom tartufa, koje ćete kasnije koristiti u pripremi jela gde se miris i ukus ove gljive lepo uklopaju sa ostalim sastojcima, recimo ulje sa tartufima daje sjajan ukus pici. Kao što sam rekla tartufi su začin jelima.

Prozvodi sa pečurkama

“Šumska tajna”

Poslednji put kad sam boravila u Srbiji, otkrila sam proizvode “Šumska tajna” i baš sam se prijatno iznenadila, jer su ovi namazi pravljeni od raznih pečurka i gljiva koja sam već gore opisala. Moj omiljeni je sa tartufima, mada i namazi sa vrganjima, lisičarkama, smrčkom i crnom trubom su veoma ukusni. Pored toga što sam pronašla interesantne proizvode oduševilo me je i to što ih pravi srpska startap kompanija na čelu sa veoma mladim, preduzimljivim i ambicioznim vlasnikom koji namerava da izvozi ove proizvode u Ameriku. Jedva čekam da ih vidim u lokalnim supermarketima, konačno nešto iz Srbije, i da ih ponovo probam.

Američka kuhinja, Branč, Doručak

Benedikt jaja (Eggs Benedict)

May 12, 2017 No Comments

Kad odem ujutro u restoran, a to se retko dešava, jer ja bukvalno padam u nesvest ako odmah ne jedem pošto ustanem iz kreveta, obično naručujem jaja, i posebno se obradujem ako ih imaju pripremljene na ovaj način.

Inače obožavam jaja, ipak posebno volim ona spremljena tako da imaju dobro skuvano belance, i nedokuvano, rovito, žumance, onako da bude tečno. Takva jaja ćete dobiti ukoliko spremate kuvano jaje, jaje na oko, ili poširano jaje.

Ja sam ova jaja oduvek zvala benediktinska jaja, misleći da čuveni monaški red “benediktinci” imaju veze sa njima, ali, avaj, u pitanju je neki američki gospodin Benedikt, ne zna se sa sigurnošću koji tačno, koji je smislio ovo jelo u nekom od njujorških restorana.

Za pripremu Benedikt jaja su vam portebne tri stvari:

Engleski mafini

Recept za njihovu pripremu možete pogledati ovde. Oni se preseku horizontalno i stave se u toster.

Holandez sos

Jedan od najpopularnijih francuskih soseva. Podseća na majonez, jedino što mu se dodaje otopljeni puter i sok od limuna. Kad sam pravila ove na fotografiji igrala sam se sa ubacivanjem bosiljka i limete u sos, ali ipak klasičan je bolji, začinsko bilje možete dodati naknadno na ceo sendvič. Recept za pravljenje holandez sosa pogledajte ovde.

Poširana jaja

Postoji više načina pripreme poširanih jaja, ali ja se služim sledećim. Zagrejte vodu u dubljem sudu skoro do ključanja, ipak voda ne sme da bude “nemirna”. U vodu sipajte kašiku sirćeta. Sveže jaje najpre izvadite iz ljuske i stavite u malu posudicu, gledajte da se žumance ne razbije. Iz posudice jaje pažljivo izručite u vrelu vodu i kuvajte ga oko 4 minuta, zavisi koliko rovito žumance hoćete da bude, a zatim ga rupičastom kašikom izvadite iz vode, i stavite na papirnati ubrus da se voda ocedi. Pospite ga sa malo soli. Možete da kuvate više jaja istovremeno ukoliko koristite veći sud.

Benedikt jaja se slažu na sledeći način:

Najpre izvadite engleske mafine iz tostera, i na jednu polovinu ređajte prepečenu slaninu ili pečenicu, zatim stavite poširano jaje i njega prelijte holandez sosom. I na kraju ga pospite iseckanim vlašcem, estragonom ili nekom drugom začinskom biljkom po vašem ukusu, ili stavite krupno samleven crni biber ili slatku mlevenu papriku.

Služite Benedikt jaja u paru, i to odmah pošto ste ih spremili. Ovako spremljena jaja lepo idu uz penušava vina, roze ili sladak rizling.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Engleski mafini (English Muffins)

May 9, 2017 11 Comments

O, ne, to nisu klasični mafini, ni približno, kao što vidite na slici oni više podsećaju na male lepinje. Samo ime kaže da su došli iz Engleske u Ameriku, kao i mnoge druge stvari, ali ovde su doživeli svoju najveću popularnost. Retko se prave kod kuće, ali mogu svugde da se kupe, i ljudi ih ovde najčešće jedu horizontalno prepolovljene i prepečene u tosteru. Benedikt jaja, popularni branč, ne mogu se zamisliti bez njih, i zbog toga su se ovi mafini našli na mom blogu. Sledeći post posvećujem njima, mom omiljenom branču.

Kao što rekoh mene podsećaju na naše lepinje, i valjda ih zato rado pravim. Možete da od njih pravite sendviče, a i da namažete puter i džem ili med. Možete da ih čuvate u frižideru na duže vreme, često se tako i prodaju.

Idealni za doručak ili užinu.

Engleski mafini

Sastojci za oko 20 komada:

240ml toplog mleka

1 kašičica suvog kvasca

1 kašičica šećera

750g brašna + za razvijanje testa

1 kašičica soli

60g putera, otopljenog

240ml tople vode

2 kašike krupno mlevenog kukuruznog brašna ili palente

Malo ulja

Priprema:

U toplo mleko umešajte suvi kvasac i šećer i sačekajte par minuta da kvasac počne da bubri. Dodajte otopljeni puter i vodu i sve dobro promešajte.

U multipraktiku pulsirajte par obrtaja brašno, to je umesto prosejavanja. Dodajte mu so. Zatim postepono dodavajte tečne sastojke dok se testo meša u multipraktiku. Testo isto tako možete mesiti ručno. Kada ste dobili ujednačeno smesu, premestite je na radnu površinu, oblikujte je u loptu, stavite u veći nauljeni sud, pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 30 minuta da naraste.

Zatim razvucite testo oklagijom, po površini koju ste posuli brašnom, do debljine oko 1 cm. Zatim kružnim kalupom ili čašom zasecite krugove prečnika 6-8cm. Poređajte krugove na papir za pečenje ili platneni salvet, koji ste posuli kukuruznim brašnom, pospite tim brašnom i gornju površinu testa, pokrijte krpom i čekajte oko 30 minuta da testo ponovo naraste.

Zagrejte veći tučani tiganj, premažite ga sa malčice ulja, i pecite mafine sa obe strane po 7- 10 minuta, na srednjoj temperaturi, dok ne dobiju zlatno braon boju, kao na slici.

Dezerti, Limun

Mus od limuna (Lemon Curd Mousse)

May 5, 2017 4 Comments

Krem od limuna (Lemon curd) je nešto što će vaši prijatelji Britanci vrlo često izneti na kraju večere kao dodatak tradicionalnim kolačima iz njihove domovine. Ovaj krem je deo njihove nacionalne kuhinje, i vrlo su ponosni na njega. Ne znam šta da mislim o njihovom božićnom pudingu (u pitanju je kolač a ne naš puding) uz koji se često služi, ali ovaj krem im je odličan. Zapravo toliko je ukusan da ćete poželeti da ga samog jedete. Jeste da je kaloričan ali je zato pun vitamina C i proteina.

Inače lemon curd iliti krem od limuna možete da koristite u razne svrhe:

kao prilog umesto džema za razne slatke hlebove i peciva (skonsi, pound cake, vafli, palačinke)
kao fil u tartovima i slatkim pitama (Lemon-meringue pie)
kao fil za lemon bars, odličan kolač sa limunom
kao nadev na puslicama ili Pavlova torti, ili na čizkejku
kao dodatak sladoledu, mislim na onaj od vanile, ili recimo domaćoj rikoti
kao krem sa svežim voćem
kao fil za torte
i za pravljenje musa čiji recept sledi.

E, samo što sam ja sad išla korak dalje pa sam u ovaj odličan Ajnin recept dodala i malo korice i soka od limete, što je dovelo ukus ovog krema na jedan novi nivo. Limeta sve osvežava, ukus je počeo da nalikuje onom od Pite od limete.

I nisam se zaustavila na tome, nego sam krem pomešala sa umućenom slatkom pavlakom tj. šlagom i dobila predivan mus. Kao što vidite poslastica se lako pravi, jedino što traži vreme za hlađenje u frižideru. Mislim i da je odličan izbor za tople dane jer veoma osvežava. Servirajte ga u manjim čašama jer je mus prilično jak i zasitan. Pored malina dodajte mu razno drugo bobučasto voće.

Mus od limuna

Sastojci za krem od limuna:

3 limuna

1 limeta, opciono

120g šećera

4 krupna jaja

115g putera

Prstohvat soli

Priprema:

Najpre izrendajte koru sa 3 limuna i 1/2 limete. U tu svrhu koristite organsko voće ili ga dobro operite i potopite u vodi. Koru možete da rendate na više načina:

Možete da je skinete pilerom iliti ljuštilicom, ali gledajte da ne zahvatite puno belog sloja, pa je sa šećerom usitnite u multipraktiku.
Postoji i alatka, zester, kojom se više reže po kori limuna, pa dobijene froncle od kore možete naknadno nožem da iseckate.
Ili, koristite nešto što se ovde zove microplane, izdužena rendalica za koru citrusnog voća koja je vrlo oštra. Skoro sam je nabavila i uverila sam se u njenu korisnost.

Zatim iscedite sok od sva tri limuna i limete, tako da dobijte oko 120ml soka. Procedite ga na kraju u cediljci zbog nepotrebne pulpe.

Možete sve sastojke za krem (iseckana korica, sok, jaja, šećer, puter) da najpre promešate u multipraktiku kao što Ajna radi pa da sve to zagrejete u šerpici, oko 10 minuta na slaboj vatri uz stalno mešanje, dok se krem ne zgusne.

Ili sastojke kuvajte u duplom sudu, voda u donjem sudu ne sme da dodiruje gornji, i tu kuvajte sve sastojke uz stalno mešanje žicom dok se krem ne zgusne.

Ako vam smetaju komadići korice, možete krem procediti cediljkom. Ohladite krem i onda ga stavite u frižider na nekoliko sati.

Priprema musa od limuna:

250g slatke pavlake

3-2 kašike šećera

U hladnoj posudi mikserom mutite slatku pavlaku i šećer dok ne dobijete čvrst šlag.

Šlag pomešajte sa hladnim kremom od limuna. Dresirom vrećicom ga istisnite u čaše u kojima ćete ih služiti.

Za dekoraciju: sveže maline i listići nane

Doručak

Blini, ruske palačinke sa heljdom

May 1, 2017 1 Comment

Pored naših i američkih palačinki, još jedne palačinke vredne paženje, ovog puta ruske – blini.

Nisam neki preveliki ljubitelj heljdinog brašna, mnogo je dominantnog ukusa, ali u ovim palačinkama je sasvim u redu. Ono što je najvažnije deca su rado prihvatila ove palačinke, ali ih jedu na američki način, sa javorovim sirupom, dakle, mogu da se jedu kao sladak doručak. Ipak sa dimljenim lososom, pavlakom, kaprima i mirođijom su najbolje. Takođe, može da se na losos doda i kavijar.

Inače sam skoro počela da dodajem heljdino brašno u Belgijske vafle, testo je dosta sličnom ovom, isto sa kvascem, i tamnije su i malo drugačijeg ukusa, ali deca ih vole. Moguće da postoji neka neka dobra reakcija između kvasca i heljde, pogotovo ako se tako dugo “druže” u frižideru.

Kad već pišem o ruskim palačinkama, moram da pomenem na blogu i par ruskih dela i umetnika koje me inspirišu poslednjih nedelja. Nekako se desilo da sam u poslednje vreme pročitala nekoliko ruskih knjiga koje su mi se dopale. Tu je i knjiga koju trenutno čitam The Noise of Time, Džulijana Barnsa, o životu čuvenog ruskog kompozitora Dimitrija Šostakoviča. Za mene je njegova muzika pravo malo otkrovenje, danima je slušam i upoznajem.

Za prošli klub knjige za čitanje sam izabrala delo Omon Ra, pisca Viktora Peljevina, verovatno trenutno najpopularnijeg ruskog autora. Prilično čudno delo, opet sa upečatljivom krajem i porukom, sasvim drugačije od njegove druge knjige koju sam čitala, Generacija P. Priča se dešava u doba Sovjeskog Saveza, mislila sam da će mojim američkim drugaricama biti zanimljiva zbog trenutno zategnutog američko-ruskog odnosa. Prilično su bile ravnodušne. Na moje pitanje, da li bar malo likuju što su SAD uspele da “slome” Sovjetski Savez tokom hladnog rata, odgovorile su mi, Ne, mi ipak pripadamo generacijama koje su rasle posle tog sukoba, pa i nemamo neko posebno mišljenje o tome.

Tu je i pozamašna Antologija ruske priče 20. veka, u tri toma, klasična ruska književnost u svom najboljem svetlu. Ja ne znam ruski, ali verovatno to nije ni važno, onaj ko je prevodio ove priče je odlično uradio posao, jer odavano nisam čitala ništa lepše na srpskom jeziku, mislim na stil i lepotu jezika.

Blini, ruske palačinke sa heljdom

Sastojci:

130g pšeničnog belog brašna

115g heljdinog brašna

1/2 kašičice soli

2 1/2 kašičice suvog kvasca

2 kašičice šećera

475ml toplog mleka

80g otopljenog putera

4 jaja, umućena

Puter ili ulje za pečenje palačinki

Za služenje: kisela pavlaka, dimljeni losos, kapar i mirođija

Priprema:

Uveče pripremite testo i ostavite ga u fižideru da odleži preko noći. Sutradan ujutro testo je spremno da od njega napravite palačinke.

U jednoj posudi pomešajte toplo mleko, šećer i kvasac i čekajte dok kvasac ne počne da bubri.

Najbolje da u mulitpraktiku pomešate oba braša i so. Dodajte tome postepeno otopljeni puter i umućena jaja i na kraju kvasac sa mlekom. Kad ste dobili ujednačenu smesu, ne previše gustu, prespite sadržaj u neki dublji sud, pokrijte ga folijom i stavite u frižider da prenoći.

Ujutru pecite palačinke na nelepljivom tiganju, jedna manja kutlača testa vam je dovoljna za jednu palačinku. Najpre nauljite ili podmažite puterom tiganj, pa kad je dobro zagrejan na srednje jakoj temperaturi, sipajte testo kutlačom, ali nemojte da ga okrećete, krug će se sam stvoriti. Pecite palačinke dok se ne formiraju na površini mehuri i ne potamni u donjem delu, oko 1-2 minuta, pa je okrenite na drugu stranu. Ređajte gotove palačinke na tanjir kojeg ćete pokriti aluminijumskom folijom, da se palačinke ne bi ohladile.

Služite ih sa pavlakom, dimljenim lososom, kaprima i mirođijom.

Američka kuhinja, Jelo za 30 minuta, Meksička kuhinja, Party food, Riba, Zdravo

Riblji takosi (Vodič za pravljenje dobrih takosa)

April 26, 2017 5 Comments

Takosi su se ušunjali u moju kuhinju onog trenutka kada sam počela da ih jedem ne u onim jeftinim i neuglednim meksičkim restoranima u kraju, nego u onim sređenijim i skupljim. Naravno moji prijatelji, koji vole meksičku kuhinju, se kunu u tu autentičnu hranu iz prvopomenutih restorana, ali iskreno meni se nikada nije nešto previše sviđala, suviše je bila nekako jednostavna, bez interesantnih detalja. Čak ni ambijent mi nije prijao, zamislite da sedite sa decom a iznad vas televizor sa nekom telenovelom i sve vreme slušate srceparajuće dijaloge dok jedete.

Međutim kada sam počela da naručujem takose u boljim meksičkim restoranima, tu sam se odmah zaljubila u sastojke i neodoljive salse. I malo pomalo sam krenula da ih pravim kod kuće, jer uvek ima nekog povrća u frižideru, obično ostatake od mesa od juče, rendanog sira, pavlake, limete i tu su tortilje koje uvek imamo u frižideru, ili uvek mogu da odšetam do obližnje latino radnje da ih kupim. Takosi su jelo koje uvek može da vas spasi kad ste bez ideje ili lenji da kuvate nešto zahtevnije stvari. Pritom su puni svežih i ukusnih sastojaka. I ima još jedna stvar, deca vole da ih sama prave, to je izvor neizmerne zabave, pa ih na kraju i pojedu.

Pored toga što možete da ih pravite za porodični ručak, takosi su idealna hrana za prijateljska okupljanja. Jedu se rukama. Ima jedan mali problem, neće baš da stoje uspravno osim ako imate specijalni stalak za takose, ali možete da ih poduprete polutkama limete:)

Meni su se riblji takosi oduvek najviše sviđali, iako možete da ih spremate sa raznim mesom. Moje iskustvo je da je najbolja riba za takose mahi-mahi. O ovoj ribi sam pisala u prethodnom postu, baš pre neki dan sam na Arubi naišla na ove brodove koje možete da iznajmite i da njima lovite ovu ribu. Inače, to je veoma atraktivna riba za ribolov.

Tu je i sto na kojem posle ribolovci čiste ribe.

I onda priprema ribe. Na slici je odličan file mahi-mahi ribe sa salsom od manga.

Vodič za pravljenje dobrih takosa

Zapamtite da je najvažnije u pravljenju takosa da napravite pravi balans ukusa kao i da proizvedete lepu teksturu. Za pravljenje takosa vam trebaju sledeći sastojci:

Tortilje

One su definitivno najvažniji deo. Ne znam kako je drugde, ali ovde kod mene može da se nađe veliki izbor tortilja, čak mogu da se nabave i one od plavog kukuruza. Inače tortilje se prave od pšeničnog ili kukuruznog brašna, ove druge su po mom mišljenju superiornijeg ukusa i samo njih kupujem. Naravno tu postoje razne varijante, i sigurno da kvalitet tortilje utiče na ukus takosa. Za takose vam trebaju male tortilje.

Tortilje se pre služenja najpre zagreju u tosteru, ili na grilu, ali pazite da se ne stvrdnu. Zagrejane ih stavite na tanjir i pokrijte kuhinjskom krpom.

Meso

Što se tiče mesa tu izbor može da bude ogroman, od mlevene junetine do piletine, svinjetine i ribe. Meso se obično griluje ili se dugo peče, čak se i pohuju manji komadi. U takose se stavlja iseckano meso ili razvučeno.

Takosi mogu da budu i bez mesa, pogledajte ovaj recept za Prolećne takose.

Salse

Po mom mišljenu ovo je krucijalni deo takosa. Dobra salsa donosi svežinu i sočnost, i daje balans suvim sastojcima takosa. I uopšte salase su najbolji deo meksičke kuhinje. Ima ih raznih i njihov izbor zavisi uglavnom od mesa koje ćete staviti u takose. Evo par popularnih salsi čije recepte možete da da nađete na blogu.

Salsa od manga i crvenog luka

Meni apsolutno omiljena salsa, odlično ide uz ribu. Vidi recept.

Pico de Gallo (paradajz, paprika, luk)

Klasična meksička salsa, uz sve dobro ide. Vidi recept.

Salsa Verde (tomatiljo, luk)

Takođe veoma popularna salsa sa tomatiljom, posebno dobro ide uz svinjetinu. Vidi recept.

Gvakamole (avokado, paradajz, luk)

Nije baš salsa, ali teško mi je da zamislim bilo koje meksičko jelo bez njega, uvek dobro dođe. Vidi recept.

Sosevi

Kao i salse njihova uloga je da pojačaju ukus. Tu bih izdvojila one soseve koji “hlade”, na bazi kisele pavlake i majoneza, i one koji “greju”, u pitanju su ljuti sosevi, kao što je nama dobro poznati Tabasco.

Povrće

Povrće u takosu je tu da da lepu hrskavu teksturu. Tu se ističe iseckani kupus, običan i crveni, crveni i mladi luk, roktvice, crvena paprika, kukuruz, pasulj, razne klice, itd.

Sir

Veoma bitan sastojak u meksičkoj kuhinji. Često se koristi rendani (Monterey Jack, Colby), i to otopljeni u načosu i enčiladi, ipak postoji još jedan popularan meksički sir, Queso, koji negde podseća na naš beli sir, i ja ga često koristim. Možete da koristite obe vrste sira za takose.

Začini i začinsko bilje

Pored naravno ljutih papričica to je neizostavno lišće korijandera. Ja bih izdvojila i kumin koji se stavlja u salse i soseve.

Limeta

Uvek se služi uz takose, taman da pre nego što iz zagrizete iscedite sok po sastojcima. Meksička jela bez limete su nezamisliva.

Riblji takosi

Sastojci za 8 takosa:

2 grilovana ili pržena fileta ribe (vidi recept). Najbolji izbor je bela čvrsta morska riba, crveni sneper, mahi-mahi (lampuga) ili bakalar, list, halibut.

8 manjih tortilja, najbolje od kukuruznog brašna

Sastojci za sos:

4 kašike kisele pavlake

2 kašike majoneza

Sok od 1/2 limete

1 kašičica istucanog kumina ili 1/4 ljute paprike u prahu, opciono

So i biber prema ukusu

Za prilog:

Crvena paprika, iseckana na tanke prutiće

Mladi luk, iseckan na tanke kolutove

Klice

Lišće korijandera, iseckano

Ljuti sos: Tabasco ili neki drugi ljuti sos, opciono

Za služenje:

Limeta

Priprema:

Najpre napravite sos tako što ćete pomešati kiselu pavlaku, majonez, sok od limete, kumin, so i biber.

Dok pržite filete ribe (vidi recept), grejte tortilje u tosteru.

Po sredini tortilje ređajte komade ribe, prelijte ih sa 2 kašičice sosa, a zatim preko njih poređajte klice ili iseckani kupus, iseckani luk, papriku, i pospite ih ljutim sosom. Presavijte tortilje na pola i služite ih uz limetu.

Riba, Zdravo

Kako da dobro ispržite riblje filete

April 14, 2017 3 Comments

Ko bi rekao da prženje fileta može da bude tako komplikovano, i to sve zbog lepljenja mesa za dno tiganja i na kraju raspadanja istog. Priznajem, meni je dugo trebalo da rešim taj problem, i sad ću da vam objasniti šta sve treba da uradite nebili dobili dobro ispržene riblje filete. Kad ovako pripremite ribu, korica, od koje mnogi ljudi zaziru, će vam izgledati vrlo privlačno i poželećete da je probate.

To nije klasično prženje ribe u velikoj količina ulja, to je tehnika koja se na engleskom zove – searing, meso se prži na visokoj temperaturi i sa malo masnoće, taman da se formira lepa hrskava korica. Ovaj način obrade mesa je posebno dobar, jer se korica mesa lepo karamelizuje što utiče na ukus, dobija se i lepa hrskava tekstura kožice, i na kraju file izgleda veoma privlačno.

Kako izgleda ta tehnika prženja pogledajte u ovom videu.

Samo da znate da možete da pržite i cele ribe, pogledajte ovde kako da u tiganju ispržite cele pastrmke.

Evo kako treba da izgleda priprema ribljih fileta u tiganju:

1. Obratite pažnju na izbor ribe. Ima riba koje imaju vrlo tanku koricu kao skuša (makarel), ili im meso nije dovoljno čvrsto pa se lako raspadne tokom obrade. Najbolje ribe za ovaj način pripreme su losos, crveni sneper, brancin, iverak, stejk od tune ili sabljarke, pastrmka, i ova riba na na slici mahi mahi. Više o njoj pri kraju članka.

2. Ribu natapkajte papirnatim ubrusom, da se ukloni suvišna tečnost. To je vrlo važan detalj.

3. Ukoliko ribu stavljate u marinadu, neka to bude ne duže od 30 minuta, posle toga se razgrađuje tkivo. Obavezno izvadite ribu iz frižidera pola sata pre prženja. U nju utrljajte krupnu so i krupno mleveni crni biber.

4. Pržite ribu najbolje u tučanom tiganju, i to velikom. Više puta na blogu sam objašnjavala prednosti ovog kuhinjskog suda.

5. Nemojte da natrpate previše mesa u tiganju, radije ga pržite u više tura. Najpre dobro zagrejte tiganj, dodajte maslinovo ulje, 1-2 kašike, ukoliko riba nije bila u marinadi. Prvo pržite stranu sa kožom, 2/3 ukupnog vremena prženja. Ukoliko se file potklobuči tokom prženja spatulom ga pritisnite za tiganj.

6. Prženje treba da bude kratko i to na visokoj temperaturi, 6/10. Dužina prženja zavisi od debljine fileta, najčešće oko 5 minuta na jednoj, i 2-3 minuta na drugoj strani, dok meso ne dobije lepu braon koricu kao na slici.

7. Na kraju stavite 1-2 kašike putera u tiganj i kad se otopi time prelijte ribu.

8. Od ostataka u tiganju uvek možete da napravite sos tako što ćete dodati beli luk, belo vino, limunov sok, začine i začinsko bilje.

9. Služite ovako pripremljene filete uz limun ili limetu, salate i razno dinstano povrće. Moj izbor je bio Bok čoj sa belim lukom i đumbirom.

Mahi mahi riba (Lampuga na hrvatskom, Dorado, Dolphinfish, nema veze sa delfinima) je vrlo popularna riba u Americi, njen naziv je preuzet iz havajskog jezika. Živi u različitim morima i okeanima, uglavnom u Tihom okeanu, Meksičkom zalivu, ima je i na Mediteranu, negde sam pronašla da u poslednje vreme može da se nađe i na Jadranu. Meso ove ribe je dovoljno čvrsto i zato je dobro za grilovanje i prženje. U meksičkoj kuhinji se najčešće stavlja u riblje takose (recept uskoro stiže na blog). U pitanju je krupna riba vrlo atraktivnog izgleda i stoga je veoma popularna među ribolovcima.

« Previous 1 … 35 36 37 38 39 … 69 Next »