Mezze tim sastavljen od Ane, Marije, Lane, Milkice, Jelene, Maje, Mihaele, Dragane, Olje, Sanje, Milice i moje malenkosti ponovo na okupu u trećem broju.
Apsolutno neodoljivi kolačići koji potpadaju pod onu kategoriju “šta napaviti od viška belanaca”. Recept sam našla u majskom broju magazina Bon Appetit, samo što sam umesto kupina koristila borovnice i kamkvat, trenutno moje omiljeno voće. Posle sam na njihovom sajtu našla da je greškom napisana količina putera, bilo ga je isuvuše puno, ali iskreno meni to nije uopšte smetalo… bаš sam pomislila kako su fino puterasti:)
Finansijeri su tradicionalni francuski kolači koji zbog svog pravouganog oblika podsećaju na zlatne poluge, pa otuda ime. Doduše sad se prave u raznim oblicima i često se peku u kalupima za mafine. Kamkvat je ponovo bio zvezda dezerta, njegov kiselkasti ukus se odlično uklopio sa ukusom mlevenog badema, plus što stvarno lepo i interesantno izgleda na kolaču.
I još nešto, početkom sledećeg meseca počinje nova sezona rialitija Master Chef na Fox-u. E pa tu je učestvovala moja instuktorka joge Dženifer (u emisiji ima drugo ime). Malkice sam uzbuđena zbog njenog učešća. Dženifer je rođena za to da učestvuje u rijaliti šou. Ne, ona je veoma pristojna, ali odaje utisak osobe, kao što bi moj muž rekao, koja je ovde na Zemlji na proputovanju, inače ko zna gde obitava. Ona je dugo živela u Švajcarskoj pa ima taj arogantni evropski fazon, ali nije loša, jednostavno ima problem u komunikaciji sa drugima. Kao instruktorka je dosta dobra, stalno ima neke nove vežbe, jedino što me nervira što stalno insistira na stoju na glavi, a ja baš nisam luda da dubim na glavi na svakom času joge.
Inače kad smo kod joge, moja ogromna preporuka. Ja sam je otkrila veoma kasno i već sam bila pri kraju trudnoće. To je neverovatno koliko dobrog joga može da ponudi telu. Ne znam koliko je dobra protiv stresa, u to neću da zalazim jer meni u ovoj stresnoj fazi života retko šta može da pomogne. Dakle, svaka žena bi trebalo da je upražnjava ako hoće da ostane dugo mlada i vitalna. Ja idem dva puta nedeljno, doduše na dosta intezivnu jogu (power yoga) i sasvim mi je dovoljno.
Nazad na recept…
Sastojci za 24 finansijera:
118g putera
80g samlevenog badema
55g brašna
110g šećera u prahu (originalno je 190g, ali to je stvarno mnogo)
5 belanaca
2 kašike meda
Sezonsko voće: kupine, borovnice, maline, ribizle, kamkvat…
Priprema:
Najpre napravite braon puter (franc. Beurre noisette). Na umerenoj temperaturi zagrejte puter u šerpici uz stalno mešanje. U međuvremenu puter će početi da tamni, kada dobije broaon boju, posle par minuta, sklonite ga sa vatre. Puter ne sme da zagori. Ostavite ga par minuta da se ohladi.
Zagrejte rernu na 190C (375F). Nauljite kalupe za mini mafine.
U multipraktiku sameljite bademe, zatim dodajte brašno i to kratko izmiksujte.
Prebacite brašno i samlevene bademe u veću činiju i dodajte im šećer u prahu i jaja, i na kraju med. Sve dobro izmešajte. I na kraju umešajte braon puter.
Sipajte testo u kalup za mafine i dodajte im voće na vrhu, 3-4 komada. Pecite kolače 15-16 minuta. Kada su gotovi ostavite ih u kalupu oko 10 minuta, a zatim stavite na rešetku za hlađenje.
Juče se slavio Dan majki u Americi. Nešto nisam luda za tim ženskim praznicima, ali pošto sada imam dva mladunčeta odlučila sam da je red da ga i moja porodica proslavlja. Rekla sam mužu da za taj dan želim doručak u krevetu, što uključuje kratko izležavanje u istom. Poželela sam između ostalog američke palačinke. To je ovde tradicionalan način iskazivanja zahvalnosti prema majkama, jeste malo cheesy, ali sad sam u fazonu daj šta da daš samo da malo predahnem od ludog životnog tempa sa malom decom.
Naravno morala sam da dam provereni recept mužu, koji uzgred još nisam isprobala, ali našla sam ga u knjizi America’s Test Kitchen, a njihovi recepti ne mogu da omanu. Njihov način kuvanja je orijentisan na testiranje i eksperimentisanje sa klasičnim američkim jelima nebili dobili najbolji mogući rezultat. Imaju odličan magazin i televizijsku emisiju a izdaju i sjajne knjige. Svaki njihov recept ima malo istorije, a ja to mnogo volim, i opisan je način kako su do njega došli.
Američke palačinke koje je moj muž napravio su apsolutno najbolje koje sam ikada probala, a jela sam ih raznih, pa i pravila. Vrlo su vazdušaste i mekane, jednostavno se tope u ustima. Ono što je dobro je to što u testo ne ide buttermilk, kojeg retko kad imam. I vrlo su jednostavne za pravljenje, jer eto i moj muž je uspeo da ih super napravi.
Istina američke palačinke su najbolje uz sirup od javora (najbolje je da bude 100% , a ne razređen), ali za one koji ne mogu da ga nađu mogu da koriste istopljeni puter ili med sa iseckanim voćem (banana, jagode, borovnice, itd), ili razređene džemove od jagode, višnje ili maline.
Sastojci:
Priprema:
Napomena:
Pošto su se palačinke ponovo jele u mojoj kući, i ja sam ih lično pravila, ipak sam dodala malo više brašna. P Moj savet vam je da stavite brašna toliko da se dobije dovoljno gusta smesa, recimo nešto gušća nego za naše palačinke.
Ukoliko želite da idete korak dalje možete da napravite palačinke sa borovnicama, jagodama, ili bananama, tako što ćete ih staviti na palačinke dok se peku. Super su i bademi isečeni na listiće.
Takođe, možete da umesto mleka i limuna, tj. buttermik-a, koristite naš razređeni jogurt. Čini mi se da su sa našim jogurtom najukusnije.
Elegantno predjelo u duhu klasične francuske kuhinje. Kiselkasti holandez sos se sjajno slaže sa hrskavim blanširanim šparglama. Dodatak estragon začina jelu daje dodatnu sofisticiranost.
Iako malo čudno zvuče sastojci, ova kombinacija je apsolutno neodoljiva. Mak je u ovoj salati “super star”, i zbog njegovog ukusa i zbog teksture. Zdrava, osvežavajuća i neobična salata.
Američke pite sa voćem su nešto najleše što je američka kuhinja dala čovečanstvu. Sa ovom kombinacijom voća ne možete da omanete. Aroma egzotičnog voća kamkvata daje ovoj piti stvarno nešto posebno. Može i bez njega, ali za mene je ovo minijaturno voće pravo otkrovenje i obavezno ga stavite ukoliko vam je dostupno.
Sva tri recepta, kao i mnogo drugih veoma interesantnih stvari, možete naći u novom majskom broju online magazina Mezze.
Pre neki dan sam fotografisala jela za novi broj časpisa Mezze, i nisam baš bila prezadovoljna rezultatom. Mislim, slike su bile sasvim ok, ali tu nije bilo onog Wow faktora. Bio je vikend, mislila sam da ću moći na miru da se bavi stajlingom hrane, uglovima, kompozicijom, svetlošću, itd. Ali skoro ništa od toga iako sam u glavi sve bila isplanirala. Čitala sam i neku knjigu o fotografisanju hrane, mislila sam kako ću to novo stečeno znanje primenite, ali nažalost u opštoj frci oko priprema jela, dočekivanju gostiju, itd, meni je ostalo toliko malo vremena da sam na vrat na nos škljocnula par slika i to je bilo to. Još plus, muž mi je napravio dosta dobar reflektor tj. površinu od koje se odbija svetlost, koji zaista minimizira senke na slikama (o tome u nekom od sledećih postova).
Tako da sam konačno shvatila da je za fotografisanje, kao i za sve uostalom, potrebno vreme, i za škljockanje je potrebno da se promišlja, eksperimentiše, da misli budu mirne i fokusirane, što će se meni dogoditi tek kad odem u penziju i najurim decu iz kuće:)
Ipak, nisam odustala od ideje da poboljšam svoje fotografije. Trenutno razmišljam na koje sve načine mogu to da realizujem…. kako da se što lakše organizujem, kako da budem brza i efikasna. Ukoliko neko ima neku sugestiju u vezi toga biću srećna da je čujem. Takođe, svakom ko da komentar na moje slike, nema veze ako je negativan, biću veoma zahvalna. Ovde možete da nađete par korisnih saveta za fotografisanje hrane.
Originalan naziv ovog dezerta je Kolač od marmelade, ali meni to ime baš ne paše. Glavna uloga u ovom kolaču ipak pripada ušećerenim korama od pomorandže. Recept je preuzet iz aprilskog broja Bon Appetit. Kolač je veoma jak i bogat, svašta ima u sebi. Čini mi se da su svi recepti iz ovog magazina prilično zahtevni što se tiče sastojaka, takva im je valjda politika časopisa, da obeshrabre sve one koje žele da naprave nešto iz njega. Ali mene nisu!
Sastojci:
Za kolač:
Priprema:
Ušećerenu koru pod pomorandže možete da napravite par dana unapred.
Najpre isecite koru pomorandže na kriške. Pilerom probajte da skinete što više belog sa unutrašnje strane kore.
U manju šerpu stavite kore sa hladnom vodu, zagrejte do ključanja. Zatim ocedite kore, sipajte ponovo hladnu vodu u šerpu i ponovo je zagrejte do ključanja. Pošto ste ih ponovo ocedili stavite ih u šerpu sa 2 šolje vode, belim šećerom, anisom i vanilom. Kuvajte na tihoj vatri sirup oko 1 sat povremeno mešajući. Kada su kore mekane a sirup dovoljno gust, sklonite ih sa vatre. Ohlađene kore iseckajte na tanke trake i vratite ih u sirup.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugli kalup tako što ćete ga obložiti papirom za pečenje i namazati puterom.
U šerpici zagrejte liker od pomorandže i u njega stavite suve višnje da se malo kuvaju, oko 5-6 minuta.
U jednoj posudi prosejte brašno, dodajte so i prašak za pecivo. U drugoj posudi mikserom izmešajte puter i braon šećer, oko 3 minuta. Dodajte sok i marmeladu i izrendanu koru od pomorandže. Dodajte jaja, jedno po jedno.
Dok mešete mikserom dodajte postepeno smesu sa brašnom i sipajte mleko i na kraju preostali liker pošto ste ocedili višnje. Umešajte varjačom višnje i sipajte testo u kalup. Pecite kolač 40-45 minuta.
Kada je kolač gotov, ohladite ga.
Poređajte ušećerene kore po kolaču i pospite ga sirupom. Pazite, surup je veoma jak pa nemojte da ga previše stavite.
Da li se sećate kako je pre desetak godina bila opšta pomama za našim Džejmijem (Jamie Oliver)? Opušten stav, plava kosica, havajska košulja, brz kao munja, pun strasti prema začinskom bilju, koje svuda trpa, mladi kuvar koji zabavlja i kuva za svoje prijatelje. Iskrena da budem on jeste napravio revoluciju u kuvanju i prezentovanju, ali ja ga i dalje nešto posebno ne gotivim. Nekako mi to njegovo kuvanje previše improvizovano, meša sve žive sastojke, i iskreno, kad je jelo gotovo nešto mi ni vizuelno ne izgleda sjajno.
Ipak, i pored svega nabrojanog, Džejmi je ostavio velikog traga u mojoj takozvanoj kulinarskoj karijeri. Zahvaljujući njemu počela sam da skupljam začine i da se bavim njima. Sećam se, imala sam sjajnu policu samo za začine, ali više sam ih čuvala nego što sam ih koristila. Nekako je uspeo da prenese na mene tu njegovu strast ka travkama.
Džejmi je pokušao da se oproba i na američkom kontinentu prošle godine u nekom rijaliti šou gde je kao pokušavao da ukine čokoladno mleko u nekim školama u Kaliforniji. I nije se baš proslavio. Iskreno, baš me je nervirao dok je dramio i kukao… kako je pokupio taj američki manir baš me živo zanima.
Kad sam skoro bila u Srbiji pokupila sam njegovu knjigu “Goli ručak” sa idejom da kad dođem kući konačno mogu da je koristim jer ovde ima što kažu ” i bibe i ribe”. Međutim, kada sam uzela njegov kuvar u ruke opet mi je sve to izgledalo tako konfuzno, veoma loš prevod, čudne kombinacije jela, komplikovani naslovi, baš naporno za čitanje a kamoli za kuvanje. Uglavnom, dugo mi je trebalo da izaberem jelo koje ću da napravim a da nekako to bude tipično Džejmijevo jelo, a i da se meni dopada.
Losos sa boranijom, paradajzom i inćunima zvuči uvrnuto, ali zaista je veoma ukusno jelo. Obavezno ga služiti uz majonez od maslinovog ulja. Možda sam se prevarila u vezi Džejmija, možda i nije tako loš.
Sastojci:
1 kg file svežeg lososa
250g zelene boranije (French beans ili green beans)
300g paradajza, čeri ili nešto krupnijeg
10-12 komada inćuna
Šaka crnih ili zelenih maslina
Šaka svežeg bosiljka
1-2 limuna
1/4 šolje maslinovog ulja
So i biber
Majonez od maslinovog ulja (recept za domaći majonez od maslinovog ulja pronađite ovde)
Priprema:
Boraniju blanširajte u kipućoj vodi oko 5 minuta.
Zagrejte rernu na 260C (500F). Dok se ona greje operite lososa, osušite ga papirnatim ubrusom, i skinite mu kožu ukoliko je nisu skinuli u ribarnici. Posolite i pobiberite ribu i iscedite na nju ceo limun, sa obe strane.
Stavite ribu u sud za pečenje. Oko nje najpre stavite red paradajza, pa masline, inćune, i iseckani bosiljak. Prelijte to sve maslinovim uljem tj. uljem u kome su se nalazili inćuni. Nema potrebe da solite povrće zato što su inćuni veoma slani.
Pecite sve oko 10-12 minuta na postojećoj temperaturi.
Služite ribu uz majonez.
Osoba sam koja voli da proba nove stvari, često ih kupujem bez razmišljanja, a onda se te namernice talože u mom kuhinjskom kabinetu. Toliko imam toga da se plašim da ako dodam još nešto, sva ta hrana će jednog dana pasti na mene. Bilo je krajnje vreme da se napravi jedno veliko čišćenje. Prvi je izvučen fava pasulj.
Fava pasulj je naš bob, upravo saznadoh. Ogroman je, pogotovo kad se natopi vodom. Kuva se mlad ili osušen. Osušeni ima opnu koja mora da se skine (vidi sliku). Da nema interneta ja stvarno ne bih imala ideju kako da ga kuvam. Ovaj marokanski recept mi se učinio interesantnim pa sam ga napravila, i zaista je odličan. Kumin, samleven u avanu, mu daje baš posebnu aromu. Da ne bude zabune to nije kim začin, iako podseća na njega izgledom, čak su iz iste porodice, ukus im je dosta različit. Kim na engleskom je caraway seeds i meni je trebalo dugo da kao takvog nađem ovde.
Najbolje je da se jede uz čips tortilje ili pita hleb, i vapi za nečim kao što je Feta sir.
Na blogu postoji i recept za pihtije od boba, starinsko domaće jelo, koje je veoma slično ovom dipu, ima čak isti izbor začina, jedino što je drugačije, glatke, teksture.
Sastojci:
2 šolje fava pasulja (suvog, sa opnom ili bez)
1 kašičica kumina (cumin), istucanog u avanu
1 kašičica slatke paprike
1/4 šolje maslinovog ulja
4 kašike limunovog soka
2 čena belog luka, sitno iseckana
So i sveže samleven biber
Priprema:
Najpre stavite bob u šerpu punu vode i zagrejte je do ključanja, a onda pomerite sa vatre i stavite pod hladnu vodu. Tako će opna da popusti pa ćete moći lakše da je skinete.
Kada ste skinuli opnu, ponovo stavite bob da se kuva dok ne omekša, oko 1 sat. Iseckajte luk, pripremite začine i sok od limuna. Kada je bob dovoljno kuvan ocedite ga ali ostavite malo tečnosti u kojoj se kuvao (dodaćete je ako je dip suviše gust). Sipajte sve sastojke u multipraktik i za par obrtaja dip će biti gotov. Količinu začina odredite prema svom ukusu.
Update iz moje bašte … i dalje napreduje.
 |
| Rukola |
Ovo proleće zaslužuje da se pomene. Znate ono kad ljudi kažu kako se izgubilo proleće, da se iz zime ide pravo u leto… e, pa ovog proleća nije tako. Ono je u ove krajeve došlo veoma rano, posle neobično blage zime, i nije pretoplo, nego je baš onako kako bi trebalo da bude… idealno.
Ovog proleća se desilo nekoliko važnih stvari. Najpre izašao je prvi srpski gastronomski online časopis Mezze. U njemu su učestvovale Ana i Marija (glavne urednice i dizajnerke), Maja, Jelena, Milica, Dragana, Lana, Sanja, Olivera, Mihaela and me.
Meni se baš puno sviđa kako je ispao. Kada ga uporedim sa srpskim štampanim magazinima koje sam kupila na aerodromu vraćajući se iz Srbije stvarno odskače. Sve devojke su napravile super jela, plus odlične fotografije. Baš sam radoznala da vidim u šta će se pretvoriti ovaj projekat.
Već dugo pravim čorbu od pečuraka, ali uvek na isti način. Pre nešto više od mesec dana odem ti ja u jedan novootvoreni restoran u kraju sa prijateljicom, i tu probam čorbu od pečuraka koja je bila drugačija od moje. Odmah da kažem da je bila bezveze, neverovatno slana, čak i meni koja volim slane stvari. Međutim svidela mi se ideja kako su je pravili. Bili su celi komadi, doduše mali, pečuraka, a čorba je bila bistra. Ono što mi se jako svidelo služili su je uz prepečeni hleb na koji je stavljen ispasiran pečeni beli luk.
Naravno, nije mi dugo trebalo da probam da napravim sličnu čorbu. Nabavila sam obične šampinjone, zatim tamne, krimini, i sveže šitaki pečurke i napravila nešto što nije ličilo na restoransku varijantu. Onda sam malo bolje razmislila i shvatila da nije do celih pečuraka, već do potpuno drugog principa pravljenje čorba. Ono što sam ja htela da napravim jeste bistro supa od pečuraka.
Opet sam nabavila razne pečurke, suve i sveže, i napravila supu, koja mi se veoma dopala, ali posle sam išla korak dalje pa sam je izblendirala (uglavnom zbog bebe) i dobila nešto što je postalo sasvim drugačija čorba iako su sastojci isti.
Sastojci:
2 kašike ulja ili putera
1 srednji luk, iseckan
1 stabljika celera
300g raznih svežih pečurki (šampinjoni, beli i tamni, šitaki pečurke)
5 šolja vode ili supe
Svež peršun (uvek dobro ide uz pečurke)
So i puno sveže samlevenog bibera
Kisela pavlaka
Priprema:
Propržiti iseckan luk na ulju ili puteru, pa dodati celer. Dodati pečurke iseckane ili cele (odstranite drške sa šitaki pečuraka, mnogo su žilave) i dinstati ih oko 5 minuta na srednje jakoj temperaturi. Posolite i pobiberite pečurke. Na kraju dodati 5 šolja vode ili supe, kuvati dok ne provri, a onda smanjiti vatru i kuvati čorbu oko 20 minuta. Dodati na kraju peršun. Služiti uz kiselu pavlaku.
Sastojci:
2.5 – 3 litra vode
1 veći luk, iseckan
2 stabljike celera
5 grančica svežeg timijana ili majčine dušice
3 lovorova lista
Pola šake svežeg peršuna, nemojte ih seckati
70g suvih pečurki (šitaki, bukovače, wood ear – kineska pečurka, koja u vodi jako puno naraste)
230g šampinjona, iseckanih
So i biber u zrnu (8 komada)
Priprema:
Kao kad se pravi supa u vodu se doda iseckani luk, celer, timijan, lovorov list, peršun i ceo biber, a zatim sušene i sveže pečurke. Dodajte soli. Kuvajte supu na tihoj vatri oko 2 – 3 sata. Što duže, to bolje.
Prilokom služenja fora je da supa bude sasvim bistra, samo da pečurke budu u njoj. Uz pomoć kutlače nije teško da se to obavi.
Sad obratite pažnju. Sama supa, bez ičega, je super za razna jela i možete je sačuvati u zamrzivaču. Ja sam ostavila nešto manje od 1 litre supe i kasnije sam je koristila u pravljenju Rižota sa pečurkama. Verujte mi ta supa daje rižotu ono nešto posebno.
Čorba br.2 samo izblendana. Bićete iznenađeni koliko drugačija tekstura pravi ogromnu razliku. Služite je uz kiselu pavlaku i prepečeni hleb.
Posle manje od dve godine ponovo u Srbiji. Nisam baš bila oduševeljena idejom da putujem tamo u martu mesecu i da ostajem tako kratko, ali vreme nas je poslužilo i mogu da kažem da mi je bilo baš lepo. Za deset dana sam uspela da vidim toliko ljudi i uradim toliko stvari, i sama ne znam kako.
U početku je vreme bilo ružno, boja siva i oker su se smenjivale u pejzažu, vazduh pun izduvnih gasova, nesavršenstvo na svakom koraku, ali brzo sam se navikla i stopila sa opštom atmosferom, i pokušala da izvučem i ponesem sa sobom natrag u Ameriku ono najbolje što se u Srbiji može doživeti.
Videla sam novi most na Adi, i onaj preko Save u Obrenovcu (tu sam pre desetak godina prelazila biciklom preko neučvršćenih dasaka), bila na Adi noću, išla do Jakova, Obrenovca, Banovog Brda, Batajnice, Miljakovca, Zemuna, centra grada, Vračara, itd. Bila sam u pozorištu (Otac na službenom putu), na pijaci, obišla frizera i kozmetičara (neuporedivo jeftinije usluge nego u Americi), šetala po gradu, sretala se sa prijateljima i rođacima, čak sam uspela da se vidim i sa nekoliko domaćih blogerki u “Ruskom caru” (slika i tekst dole).
Nažalost slabo sam nešto išla po restoranima i kafićima, valjda zato što sam puno jela po kućama… a jela sam puno i to najviše torte i kolača, raznolikog testa, mesa, a i bilo je tu i dosta posne hrane. Toliko pekara u gradu je bio praznik za moja čula. Vidim da su i tu došle neke inovacije u vidu mafina, kapkejksa, suvih pita i nekih novih kolača. Najdekadentnija je bila kafa koju smo pili u jednom kafeu u Obrenovcu – kafa sa izmrvljenom plazmom.
Sve u svemu ja sam se lepo provela. Doduše putovanje sa sitnom decom je bio pakao. Načela sam malo proleća u Srbiji, videla se sa dragim osobama, tata i mama pazili na decu sve vreme, ponela rakiju iz zavičaja… iskreno, meni je to sasvim dovoljno.
 |
| Čuvarkuća… kako slatko. |
 |
| Slatka vuna, ušećerene jabuke i nešto što liči na sladoled na ulazu u Kalemegdan. |
 |
| Kakav kombo! |
 |
| Volim kad se pojave ovi žuti cvetovi jer to znači da patuljci ispod zemlje vredno rade na dolasku proleća. |
 |
| Lucijine kiflice sa džemom. |
 |
| Sprema se nedeljni ručak. |
 |
| Podvarak sa dimljenim šaranom |
 |
| Posna pita sa višnjama. |
 |
| Kupila sam par vezica pa ću uskoro da ih pravim. |
 |
| Malo zimnice. |
 |
| Zimnica na pijaci. |
 |
| Malo atmosfere sa pijace. |
 |
| Deda prodaje suve divlje kruške… nisu loše. |
 |
| Šteta što ga nisam ponela kući. |
 |
| Miris zumbula… miris proleća. |
 |
| Bubina pogača. |
 |
| Kakva radost za oči. |
 |
| Spreman za sejanje. |
 |
| Ju, kakvi su! |
 |
| Are you Šampita or Krempita person? |
 |
| Kako se testenina žuti od jaja! |
