Jevrejski ražani hleb
Volim hleb koji se dugo pravi, koji ima hrskavu i debelu koricu, i deluje onako rustično. To je tako bila dok jednog dana nisam napravila ovaj jednostavni ražani hleb, koji se relativno brzo pravi i izgleda sasvim drugačije od po meni idealnog hleba. Opet, to je jedan odličan hleb, vidite i sami kako dobro izgleda na slikama. Pored lepe teksture ima i odličan ukus, čemu doprinose kim i tečnost iz tegle sa kiselim krastavcima… da, i to je sastojak, daje mu specifičnu aromu.
Ovako izgleda tipičan jevrejski hleb iz Njujorka, koji se koristi za pravljenje sendviča, jedan od najpoznatijih je svakako Ruben sendvič (Američki kuvar, str 76). Recept koji sledi sam našla ovde, i zaista je odličan. Ipak, pre nego što se upustite u pravljenje hleba po ovom receptu trebalo bi da znate par važnih stvari. Ražano brašno ima vrlo malo glutena, zato se i kombinuje sa pšeničnim brašnom, još bolje ako je pšenično brašno za hleb, koje ima više glutena od običnog. Ovo je više light verzija ražanog hleba, jer ima u sebi tek trećinu ražanog brašna, zato i izgleda tako nadošlo. Postoji i hleb sa 100% tamnog ražanog brašna u sebi, to je čuveni nemački hleb pumpernickel.
Kao i ostali hlebovi može da se pravi od kupovnog kvasca ili sa prirodnim kvascem tj. starterom. Inače ražano brašno se često koristi i u pravljenju multigrain hleba.
Kad smo već kod pravljenje hleba, gledala sam pre neko veče novu, odličnu, dokumentarnu seriju Cooked od Majkla Polana (imate je na Netfliksu), i bila je čitava jedna epizoda posvećena hlebu. Autor je zaista uspeo da dočara taj osećaj, skoro magičan, dobijanja hleba. Kako da vam kažem, za mene nema većeg uzbuđenja u kuhinji od vađenja ispečenog hleba iz rerne. Toplota, mirisi, para, sve to pomešano. Kladim se da su i moji daleki preci imali isti doživljaj. I super je što danas mogu da probam toliko toga, moja ishrana ni izbiliza nije limitirana kao ona kod mojih predaka, ali za mene je i dalje hleb nešto neopisivo bitno, osnova svega.
Danas sam ponovo pravila ovaj hleb, deca su nestrpljivo čekala da im isečem po krišku, i tražila su još, i još… i opet sam imala taj osećaj zadovoljstva i samodovoljnosti.
Ražani hleb
Sastojci:
24og pšeničnog brašna za hleb ili običnog brašna
120g tamnog ražanog brašna
3 kašike instant krompir pirea
2 1/2 kašičice instant kvasca ili 3 kašičice običnog suvog kvasca
1 1/2 kašičice soli
1 kašika šećera
2 kašike kima, u zrnu ili istucanog
240ml tople vode
60ml ulja
60ml soka iz tegle sa kiselim krastavcima
Priprema:
I jednoj posudi pomešajte pšenično i ražano brašno, instant krompir pire, so, šećer, kim i instant kvasac. Ukoliko koristite običan suvi kvasac umešajte ga u toplu vodu, zajedno sa šećerom isačkajte da počne da “radi”.
Najbolje da napravite testo u multipraktiku, ili sa mikserom za testo, možete i ručno, ukoliko ne posedujete nabrojane aparate. U smesu sa brašnom postepeno sipajte toplu vodu zajedno sa uljem i sokom od kiselih krastavaca. Kada testo počne da se odvaja od zidova multipraktika, prebacite ga na površinu posutu brašnom, oblikujte testo u loptu, stavite u posudu koju ste nauljili, i pokrili plastičnom folijom. Sačekajte oko 1 sat da se testo nadigne.
Pošto se testo nadiglo, oblikujte ga u veknu, stavite u pravougaoni pleh, dimenzija 12x23cm, i čekajte oko 1 – 1 1/2 sata da se testo nadigne.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pecite hleb oko 35 minuta na srednjoj pregradi. Kad je gotov sačekajte oko 1/2 sata da se ohladi, i onda ga služite.
Krisp od jabuka sa kokosom
Kad se umorite od prazničnih kolača i torti probajte Krisp od jabuke, koji se veoma lako pravi i ne traži niti posebnu umešnost a niti skupe sastojke.
Ideju da napravim ovaj krisp dobila sam čitajući meni popularnog američkog lanca restorana azijske kuhinje PF Chang, nisam ga probala, nije bilo više mesta za dezert, ali mi se ideja veoma svidela. Mislim da kokosovo brašno, kao i čai začin, daju divnu toplu aromu što ovaj krisp čini idealnim slatkišem za hladne zimske dane.
Što se tiče čai začina saznajte više o njemu ovde, kako da ga napravite, zajedno sa receptom za pripremu popularnog napitka Chai Tea Latte.
I da znate ovu poslasticu možete da napravite od bilo kog voća, pa i od onog zamrznutog. Takođe, možete i da mešate razno voće, ubacujete različite začine, a za posip koristite koštunjave plodove i brašno u zavisnosti od toga šta imate kod kuće i šta volite.
Jedna od najjednostavnijih i najukusnijih brzih poslastica koje možete da napravite sa jabukama.
Kuglof od tamne čokolade i urmi
Tamna čokolada i urme, to mi je omiljena kombinacija ove zime. Pravila sam razne stvari koristeći ova dva sastojka, počevši od šejka pa do suflea, i sve je bilo veoma ukusno. Kuglof od tamne čokolade i urmi se zasluženo našao na blogu.
Inače, u ovom delu sveta gde živim ovaj kolač takođe zovu puding, što se nikako ne poklapa sa našim poimanjem ove reči. Kolač je pravi zimski, aromatičan i bogat, pogotovo ako mu još dodate i karamel sos. Možete da ga celog natopite karamel sosom, ili sos samo prelijte tokom služenja kolača. Tu je i korica pomorandže kao prijatno iznenađenje.
Ovaj kolač je idealan za svečano-intimne prilike.
Kapkejksi od kokosa, i Božić u emigraciji
Svi moji američki prijatelji znaju da ima nešto čudno u vezi sa našim Božićem – dolazi u januaru. Ne, ne slavim Epifaniju, nego srpska crkva ne prati novi kalendar, već stari, koji skoro dve nedelje kasni, svaki put im objasnim.
Kao i većina naše emigracije u danima oko Božića pomislim kako bi bilo lepo kad bi naša crkva odlučila da ne budemo mimo sveta iz mnogo praktičnih razloga. Recimo jelke, ne možete da ih kupite kasnije, jer nestanu, a opet kad su u kući tako dugo počnu da se raspadaju. Ipak, ni to nije toliko strašno koliko radni dan koji pada na Božić, posle toliko neradih dana u decembru teško je pitati poslodavca za još jedan slobodan dan u januaru. Zatim, emigracija koja je bliže Srbiji ne može da proslavi Božić sa svojom familijom, već ih posećuju pre praznika. Suprotno nama odraslima, naša deca misle da smo mi zapravo veliki srećnici jer imamo dva Božića, to znači da našu kuću Deda Mraz posećuje dva puta.
Ovde kad je naš Božić nema svečane atmosfere, na ulicama se oseća umor od praznika koji su prošli. Čak i Grci, kojih ovde ima puno, slave ovaj praznik po novom kalendaru. Prošle godine sam se za Božić vozila u taksiju mister Okbabe, imigranta iz Eritreje čije sam usluge često koristila. Tako sam saznala da i njihova crkva slavi Božić baš kad i mi. Oboje smo se obradovali toj činjenici. U taksiju je bila mala ikona tamnoputog sveca, znajući koliko imigranti vole da pričaju o stvarima iz svoje otadžbine, pogotovo ako su još “sveži”, rekla sam mu, pričaj mi malo o tom vašem svecu.
I pre nego što je počeo zimski raspust učiteljica mog šestogodinjeg sina mi je predložila da proslavimo srpski Božić u njihovom odeljenju. Učiteljica je veoma mlada i puna entuzijazma, rekla je da jedva čeka da sazna o tome kako mi slavimo naš Božič. Kako se praznik približavao puno sam razmišljala kako da predstavim deci i učiteljici taj praznik. Pokušavala sam da se setim šta smo to mi radili za Božić kad smo bili mali, potpuno sam bila zaboravila da mi nismo ni slavili taj prazik već samo Novu godinu. Moja deca su bila zaprepašćena kada su to saznala. Država ga je zabranila, rekla sam im. Setila sam se starih srpskih zajednica ovde u Americi, u kojima srpski jezik nije opstao, ali i dalje postoji crkva i i neguju se običaji.
Rešila sam da napravim i odnesem česnicu, deci će sigurno biti zanimljivo izvlačenje parica. Nadam se da neće biti tužna ako ne pronađu paru, srećom, škola nije previše politički korektna, ne ohrabruju preosetljivost kod dece. Možda da odnesem badnjak, i to je interesantan detalj, to je srpsko božićno drvo. Kao i svake godine na Badnje veče sam otišla sa decom u obližnji veliki park da potražimo badnjak. Nismo uspeli da nađemo nijednu oborenu granu, lomljenje ili seča nije dolazilo u obzir. Pokupila sam hrastovo lišće sa zemlje i kasnije kod kuće ih lepila na grančice. Nije uopšte loše ispalo, mnoge je prevarilo.
Otišla sam na jutjub da pogledam nešto od sadržaja vezanog za Božić. Najpre su se prikazali video zapisi sa prangijanjem Srba po Americi, to baš nije prihvatljivo za decu, pogotovo sada kada se u Americi vodi oštra debata o posedovanju oružja. Posle sam pronašla nešto bolje, neki stari video, prilično lošeg kvaliteta, ali na engleskom, o proslavi srpskog Božića širom sveta.
Na dan Božića sam otišla u sinovljevu školu. Deci smo prikazali video, ne mogu da kažem da su ga previše razumela, ali ipak su bila dovoljno mirna. Par puta su dobacivali kako ne mogu da dočekaju da probaju česnicu jer tako divno miriše. Jedan dečko me je upitao, da li je zaista u hlebu zlatnik, video je to na videu. Ne, nije, ali smo stavili srpski dinar. Usledilo je novo pitanje: A koliko je to u dolarima?
Održala sam deci kratko predavanje Zašto je srpski Božić drugačiji osim što kasni. Slavljenje Božića traje samo dva dana u Srbiji, Badnje veče i sam Božić. To nije kao u Americi gde proslava traje nedeljama pre Božića. U Srbiji ljudi poste šest nedelja pre praznika, tako da tu nema mesta za razne božićne žurke na kojima dominiraju hrana i piće. Ali zato kad dođe Božić onda nastupa veličanstvena gozba, pečeno prase na ražnju, razni prilozi, pite i salate, torte i kolači. I sve je homemade i from scratch, način pripreme hrane koji je prilično netipičan za američko društvo. Cela porodica učestvuje u pravljenju hrane i to su trenuci kad se članovi porodice druže i povezuju.
Srpski Božić je više spirtualni događaj, manje praznik gde dajete i dobijate poklone. Srbi su manje zainteresovani za poklone, više za hranu koja se tog dana služi. Na Badnje veče se pali badnjak, nekad to ume da bude veličanstvena vatra sa mnogobrojnim varnicama, ta ideja im se mnogo dopala.
Zatim su deca sela u klupe i onda sam ja išla od jednog do drugog deteta dok su ona lomila česnicu. Odeljenje je malo, čini ga tek četrnaest prvačića. Česnica je još uvek bila topla, deca su bila veoma uzbuđena, domaći hleb nije baš česta pojava ovde, malo je reći da su uživala u njemu. Ni kolači koji su kasnije podeljeni, nisu uspeli da nadmaše utisak koji je na njih ostavio hleb. Šenon je osvojila novčić, lucky coin, i toliko je bila uzbuđena da se sva zarumenela, uzviknula je, Oh, I wish I was Serbian! Druga devojčica je odgovorila da ona ne bi volela da bude Srpkinja, jer to znači da nema čokolade ni mesa šest nedelja zbog posta.
Uglavnom moj sin se tog dana osetio još više posebnim što slavi srpski Božić. Kada sam se vraćala iz škole sa decom na ulici smo primetili porodicu svečano obučenu, ruke su im bile pune ukrasnih kesa sa poklonima. Sigurno su Rusi, pomislila sam, i bili su. To je bila iskrica prazničnog raspoloženja u sivilu zimskog dana, dobro je, nismo jedini.
Ovaj tekst je objavljen na Politikinom vebsajtu, u rubrici Moj život u inostranstvu.
Kapkejksi od kokosa
Istina je da sam htela da pravim domaće Rafaelo kuglice za Božić, moj omiljeni kolač sa kokosom, ali nisam uspela da nađem mleko u prahu. Ovo je u velikoj meri izmenjen recept Ine Garten, ideja je od nje potekla. Spada u top 5 najukusnijih kapkejksa koje sam ikada probala. Ako vam smeta ideja krem sira u frostingu onda napravite klasičan krem od putera i šećera u prahu, buttercream.
Tart sa karamelizovanim orašastim plodovima i semenkama
Slatke pite i tartovi, to je ono što me inspiriše u poslednje vreme. Kad sam ugledala ovaj tart na stranicama jednog kulinarskog časopisa, momentalno sam prestala sa nonšalantnim prelistavanjem, duboko sam uzdahnula, i izgovorila, ovo moram da pravim!
Recept je ispunio očekivanja, na kraju, šta tu ima da bude loše, jer kad se svi ti plodovi, zajedno sa meni omiljenim semenkama, pomešaju sa karamelom ne može a da ne bude odlično. Podseća malo na kupovne pločice sa orašastim i suvim voćem, samo što je lepše. Fenomenalno se slaže sa sladoledom od vanile, u tom slučaju zagrejte tart.
Trebalo je da se vidim sa drugaricom, spakovala sam joj komad ovog tarta, tako kompezujem svoju nesavršenost u odnosima sa ljudima, znam da ću da ih time razoružati. Nije htela da ga jede odmah kad sam joj ga dala, ipak, samo malo da ga proba, kaže mora da ga podeli sa mužem. Ništa ti neće biti ako ga sama pojedeš, kažem joj, ah, da, čuva linuju. Uh, što je dobro, sačekaj, još samo malo da ga gricnem, mmmm, mnogo je ukusno… i tim redom. Vratih se kući, stiže poruka na telefonu, jel’ možeš da mi daš recept za tart? I tada sam znala da za muža ništa nije ostalo.
Originalni recept je izmenjen utoliko što sam ja karamel pravila samo sa medom, vi možete da dodate šećer. Što se tiče odabira koštunjavih plodova to je na vama da odlučite šta ćete i koliko će te da stavite. Lepota ovog tarta je u tome što ste slobodni da ga kreirate po vašoj volji, ja recimo najviše volim lešnike i bademe pa sam ih najviše stavila. Ukoliko koristite lešnike, skinite sa njih ljuske da vam ne bi izgledali suviše tamno.
Američka pita od bundeve (Pumpkin Pie)
Decembar. Za nekog najzabavniji, za druge najstresniji mesec u godini, bar ovde u Americi. I nekako baš kratko traje, treba otići i organizovati sva ta praznična dešavanja, obaviti kupovinu, slikati decu sa Deda Mrazom, poslati čestitike, dekorisati kuću i okućnicu, i još puno toga. Na sve to i žurke u školi, koje uglavnom roditelji organizuju. Na kalendaru, koji mi visi na zidu u kuhinji, za ovaj mesec skoro svaki dan je ispunjen. Kod Amerikanaca se bar sa prvim januarom sve završava, dok mi još treba da sačekamo naš Božić.
Prošle godine sam preskočila, ali ove godine sam ponovo pravila praznično okupljanje za moje drugarice. Ovog puta nije bilo kolača i keksića, već samo slatke pite, nešto mi se svidela ta ideja. Sad ću vam reći šta sam pravila, ali moram da priznam da sam se malčice razočarala pošto se nisu pili moji omiljni napici. Možda zato što je ovde neverovatno toplo vreme za ovo doba godine, ali vino je bilo mnogo popularnije od mog kuvanog vina, kao i začinjenog sajdera.
Spremila sam i moje omiljene biskvite iliti američke pogačice sa domaćim puterom sa začinskim biljem. Da se zna da sam koristila začinsko bilje iz moje bašte, eto, toliko je ovde toplo.
Od pita sam pravila Američku pitu sa višnjama i trešnjama, imala sam zalihe smrznutih bugarskih višanja pa sam htela da ih iskoristim, zatim Pitu sa makom, to je bila neka moja kreacija, malo je bila jaka, ali sasvim solidan dezert, ipak bila sam zapanjena kada su to moje američke drugarice opisivale kao savory stuff, kako može da bude slano kad je slatko. Zatim sam pravila Boston pie, što i nije prava pita više je kao neka vrlo jednostavna torta sa kremom od vanile i ganašom kao glazurom, ima već na blogu recept za Boston pie kapkejkse. I pravila sam klasičnu pitu od bundeve. Veoma se jednostavno pravi, to je na kraju klasik američke kuhinje, pa neka se nađe i na mom blogu.
Sve pobrojano je bilo više nego dovoljno za petnaestak osoba, apsolutni favorit je bila Pita sa višnjama i trešnjama.
Inače, Pita od bundeve se u Americi najčešće pravi za Dan zahvalnosti i Božić. Pre nego što pređete na recept postoje četiri stvari na koje treba da obratite pažnju:
I U ovom receptu je korišćeno kondezovano mleko, koje je ovde vrlo pristupačno, ali nisam sigurna da je tako i drugde. Probajte da ga sami napravite, ima dosta recepata na domaćim blogovima.
II Mešavina začina za kolače iliti Pumpkin pie spices je mešavina cimeta, on dominira, muskatnog oraščića, karanfilića i đumbira u prahu. Ovu mešavinu začina možete sami da napravite. Amerikanci je svuda koriste, bilo da je dodaju kafi, ili je stavljaju u medenjake, Gingerbread cookies. Recept za ovu mešavinu možete naću u mom Američkom kuvaru, strana 188.
III Pire od bundeve najčešće kupujem u konzervi. Ukoliko ne možete da ga nabavite napravite ga sami. Ispecite bundevu na kriške, odstranite koru, i u blenderu sa malo vode napravite pire od nje.
IV Pita od bundeve se po pravilu pravi samo sa donjom korom. Iako ima da se kupi ja bih uvek radije pravila domaću, mnogo je bolja. Detaljan opis pravljenja kore za američke pite pogledajte ovde.
Recept za sličnu pitu sa bundevom, ali sa dodatkom krem sira (Creamy Pumpkin Swirl Pie), možete naći u Američkom kuvaru, strana 158.
Mirisni kolač sa jabukama
Vikend je bio tužan. Zapravo veoma uznemiravajuć. Ne samo zbog samog događaja, već zato što sam čitala razna mišljenja na tu temu, a nije trebalo. I jutros sam ustala i samo mi je bila jedna misao u glavi, ja i dalje volim ljude, bez obzira na sve. Ne, ne mislim da je čovečanstvo pred krahom, ne želim da se odselim u divljinu, što dalje od ljudi, ne mislim da zbog onih koji su neljudi treba da mrzim celu ljudsku populaciju, i da osećam krivicu.
Ja verujem u male stvari, u obične ljudske živote, neopterećene ideologijama i mržnjom. Radovati se malim stvarima, možda to nekima nije dovoljno cool, čak zvuči konformistički, ali za to treba puno volje i truda. Dati svom životu iznova smisao svaki put kad se probudite, uraditi nešto, makar to bio najmanji mogući projekat, obradovati njime svoje ukućane, prijatelje ili komšije, to su mali koraci ali čine da se osećamo bolje, i da imamo vere u sebe i druge.
A sad natrag na male stvari…
Nazvala sam ovaj kolač Mirisni kolač sa jabukama zato što predivno miriše. Zamislite samo pomešane mirise jabuka, cimeta i putera. Inače je divnog ukusa. Malo podseća na našu lenju pitu, ali je rastresitiji i sočniji.
Kolač sa jabukama
Sastojci za fil od jabuka:
3 krupnije jabuke, oljuštene, očišćene i iseckane na manje komade
120ml vode
½ kašičice cimeta u prahu
100g šećera
2 kašike putera
2 kašike gustina
Za testo:
400g brašna
1 kašičica praška za pecivo
½ kašičica sode bikarbone
Prstohvat soli
115g hladnog putera, iseckanog na manje kocke
2 krupna jajeta, umućena
150g šećera
250ml jogurta
1 kašičica ekstrakta vanile
Za posip:
70g brašna
70g šećera
50g hladnog putera, iseckanog na manje kocke
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C.
U šerpici zagrejte iseckane jabuke, vodu i šećer, kad smesa počne da ključa, stavite poklopac i pirjanite sve oko 10 minuta. Stavite cimet, puter i umešajte gustin. Kad se smesa zgusnula sklonite je sa vatre.
U velikoj posudi promešajte prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. Dodajte hladan puter iseckan na kockice i prstima ga umešajte u brašno. U drugoj posudi pomešajte jaja, šećer, jogurt i ekstrakt vanile. Drugu smesu dodajte prvoj, mešajući drvenom varjačom, ali tek toliko da se brašno ne vidi, grmuljice su u redu.
U manjoj posudi napravite posip tako što ćete u smesu sa brašnom i šećerom umešati iseckani puter. Provlačite puter prstima, dok ne dobijete grmuljavu smesu.
U pravouganom plehu, dimenzija oko 33x22cm, koji ste obložili papirom za pečenje, stavite jednu polovinu testa, preko njega smesu sa jabukama, pa onda ponovo testo. Nema veze, ako ne možete da pokrijete sve, jer ćete preko svega staviti posip. Kad se kolač ispeče testo će značajno da nadođe.
Pecite kolač oko 40 minuta.
Služite ga uz kafu.
Špageti od tikve
Sećate se, letos sam pravila fenomenalne Špagete od tikvica, ovog puta takođe vam spremam alternativne špagete ali od tikve, i to one “špagetare”. U pitanju je izdužena tikva žute boje koju ovde zovu Spaghetti Squash, možete da vidite na sledećoj slici kako ona izgleda. Moram da priznam da sam ubek podozriva prema alternativnim jelima, ali ovo je sjajna hrana, čak se i mom mužu veoma sviđa. Vrlo se lako pravi. Beli luk, ruzmarin, maslinovo ulje, so, biber, i pinjoli su sve što vam treba, i malo strpljenja dok se tikva peče u rerni. Ovo je odličan prilog uz neko meso. Takođe, možete da ih kombinujete sa bolonjez sosom i onda dobijate potpuni obrok.
Meni je najinteresantniji deo kada, pošto je tikva pečena, viljuškom povlačim rezanca, čista magija. Po pravilu tikva se seče dužom stranom, ali ja to radim koristeći kraću stranu, jer sve mislim da tako dobijam duže rezance:)
Ukoliko možete da nabavite tikvu špagetaru obavezno napravite ovaj recept, oduševićete se. Da ne pominjem koliko je jelo zdravo.
Špageti od tikve špagetare
Sastojci:
1 „Špagetara“ tikva (spaghetti squash)
3 čena belog luka, iseckanog na listiće
2 kašičice iseckanog svežeg ruzmarina
2 kašike maslinovog ulja
½ kašičice soli
¼ kašičice mlevenog crnog bibera
2 kašike maslinovog ulja, ili putera
2-3 kašike prepečenih pinjola, opciono
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Prepolovite tikvu i kašikom je očistite od semenki. Po unutrašnjosti rukama nanesite so, biber, ulje, iseckan ruzmarin i dobro ih utrljajte. Stavite u pleh i pecite u rerni, na srednjoj pregradi, oko 50 minuta, dok tikva ne omekša.
Kada je tikva ispečena, ostavite je oko 10 minuta da se prohladi, a zatim viljuškom izvlačite „rezanca“. Ovo je najbolji deo.
Na kraju dodajte još malo maslinovog ulja, soli i bibera, ukoliko je potrebno. Pospite špagete prepečenim pinjolima i služite ih dok su još tople. Naravno, možete uvek da dodate rendani parmezan.
Izvrnuti kolač sa jabukama, i na farmi
Jesen volim zbog odlaska na farme. Farme volim zato što što živim u gradu i nedostaje mi selo i širina polja i pogled koji puca. Osim toga na farmi može svašta da se doživi, kao recimo vožnja traktorom, branje jabuka, ispijanje vrućeg sajdera i grickanje krofni. A za decu tek koliko ima aktivnosti.
Čula sam se skoro sa mojom mamom, i pita me šta radim, i ja joj kažem da obilazim farme, a ona će na to, ah, ja bih toliko volela da idem na te farme, ali ovde toga nema. Kako nema, mislim se u sebi, odlazak na farmu, to svuda može da se primi, pogotovo pored većih gradova. Roditelji rado vode svoju decu na takva mesta, osim ako imaju babe i dede na selu, ali to je nekad bilo.
Ako stvarno takva mesta ne postoje kod nas, eto odlične ideje za biznis. Ipak, morate imati veliko seosko gazdinstvo blizu velikog grada.
U Merilendu ima dosta takvih farmi, ljudi koji ih poseduju pored regularne proizvodnje hrane imaju par hektara na kojima su organizovane razne aktivnosti. Svaka farma ima nešto po čemu je drugačija od ostalih, neke nude veći izbor jabuka, na nekima možete da kupite odlične slatke pite, sećam se jedna koja se spcijalizovala u pravljenju krofni od sajdera, na nekoj smo imali sjajnu vožnju traktorom kroz manju reku, neke imaju odlične tematske parkove za decu, u drugima se prodaje meso sa farme, itd.
Ako ste već počeli da razmišljate o pravljenju jedne takve farme za posetioce, evo par ideja koje možete da pokupite sa američkih farmi.
Ovu su slike se jedne farme gde sam nedavno bila. Možda ima i lepših, ali meni je i ovakva dovoljno lepa i atraktivna.
Lavirint u kukuruznom polju, corn maze, je nezaobilazni detalj svake veće farme. Nekad lavirint prave od bala slame, za manju decu.
U nekima skoro da možete da se izgubite.
Takođe, veoma je popularno spuštanje niz padinu, za tu priliku se obično sedi na džakovima.
Svaka farma ima domaće životinje, koje deca često maze, najpopularnije su koze, ovce, krave, magarci, bikovi, svinje, kokoške, patke, ćurke, ima i ponija koje deca mogu da jašu.
Nisam stigla sve da uslikam, ali zaista ima mnogo aktivnosti za decu, kako onu veliku tako i malu.
Ovo stvaranje muzike uz pomoć starih tiganja, šerpi i ostalih alatki iz kuhinje je jedan od originalnijih vidova zabave.
I onda svi sednu u traktor i voze se do polja sa bundevama ili voćnjaka.
Tu se odaberu bundeve, i one se plaćaju posebno, prema težini.
Neko, kao ja na primer, najviše voli branje jabuka. Obično je naznačeno koja je vrsta. Isto se naplaćuje prema veličini kese ili gajbice koje dobijete na ulazu.
Onda kad se umorite od svega toga, svratite u objekat u kome se pradaje razna hrana, između ostalog, pite i krofne, i tu jedete, obično uz zvuke neke kantri grupe. Zatim polako krećete kući.
Još da dodam da se ulaznice naplaćuju na ulazu, cena može puno da varira, na ovoj farmi je bila oko $10, po osobi. Dobijate neku vrstu narukvice, tako da nema potreba za nekim zagrađivanjem. Iako je obilazak farmi najpopularniji u oktobru, možete da ih posećujete i tokom leta, kada je sezona jagoda, borovnica ili breskvi. Čak i zimi, oko Božića, ljudi dolaze na farme da seku božićno drvo, na fotografijama možete da vidite mlade jelke, uzgajane za tu priliku. Pored individualne posete ovde se praktikuje kolektivne posete škola tokom radne nedelje. Ako ovakva farma već postoji kod nas, ili neko planira da je pravi, javi te mi da pošaljem mamu:)
Pogledajte ovde moj prošlogodišnji članak o obilasku jedne druge farme.
Izvrnuti kolač sa jabukama
Sa jabukama koje smo doneli sa farme napravili smo ovaj kolač. Zaista ne preterujem, ovo je meni bio savršen kolač za ovo doba godine, vrlo je jednostavan, najviše vremena će vam oduzeti seckanje i ređanje jabuka. Ranije sam uvek pravila testo sa puterom kad sam pravila izvrnute kolače, kao ovaj sa ananasom, ali ono je prilično gusto, i fali mu vazdušasta tekstura, tako da sam se odlučila za ovaj sa uljem.
Iako se smeđi šećer karamelizuje tokom pečenja, pri dnu pleha, ja nisam mogla da izdržim a da ne stavim na kolač i butterscotch preliv.
Sastojci:
1 kašika putera za mazanje pleha
100g smeđeg šećera
1 kašičica cimeta u prahu
2 veće jabuke, seme uklonjeno, iseckane na tanke kriške
200g brašna
Prstohvat soli
1 kašičica praška za pecivo
4 jajeta
150-200g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
120ml ulja
250ml jogurta
Za služenje: prepečeni pikani, umućena slatka pavlaka ili butterscotch preliv.
Okrugao pleh, prečnika oko 23cm
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (395F).
Najpre pleh dobro namažite puterom, dno i ivicu, zatim, ga ravnomerno pospite smeđim šećerom koga ste pomešali sa cimetom. Onda poređajte naseckane jabuke kao na slici.
Mislim da nije loše da se jabuke stave u rernu na par minuta dok ne omekšaju, a onda da se preliju testom.
U jednom sudu pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo i so.
U dubljem sudu mikserom umutite jaja i šećer dok se smesa ne utrostruči. Dodaje smesu sa brašnom, jednu polovinu, i mešajte varjačom a ne mikserom, zatim dodajte ekstrakt vanile, jogurt i ulje, i na kraju preostalu polovinu brašna.
Jabuke u plehu prelijte ovom smesom i pecite oko 40 minuta. Proverite čačkalicom da li je dovoljno pečen. Izvadite kolač iz rerne, posle par minuta pažljivo prevrnite pleh preko tanjira za služenje. Pokrijte pleh vlažnom krpom, i posle par minuta ga uklonite. Sačekajte da se kolač ohladi i onda ga služite, najbolje uz prepečene pikane, i umućenu pavlaku ili butterscotch preliv.
Čuvajte kolač u frižideru. Sutradan će testo biti vlažnije, mada to ništa ne smeta.
Kapkejksi od pistaća i badema sa kardamonom, i komšijska žurka
Onog tamo vikenda smo imali block party iliti komšijsku žurku i ovi kapkejksi su pravljeni za tu priliku. Možda su izgledali malo svečanije od ostalih đakonija na posluženju, ali što da ne, neka i komšije uživaju u njihovom ukusu, kombinaciji neobičnih sastojaka, ne mora sve i uvek da bude casual, pa ni za američki block party. Ne moram da vam govorim da su divnog ukusa i da su odmah planuli.
Pronašla sam recept u kuvaru Ovenly, napisan od strane vlasnica istoimog lanca pekara u Njujorku. Ne nalazim često dobre i interesantne kuvare, ali ovaj mi se baš svideo, kao i autorke, ipak više o njemu drugom prilikom. Originalni recept je prilično izmenjen, moji kapkejksi jedva da liče na one iz kuvara, pre svega zbog drugačijeg frostinga, u originalu je korišćen običan ganaš, i u mojima ima brašna od badema, kojeg vi možete da izostavite.
Ovaj čokoladni frosting od putera, chocolate buttercream, je moje skorašnje otkriće, obožavam ga, sasvim sam slučajno došla do njega, greškom sam koristila posoljen puter, u Americi se često takav prodaje, i onda sam shvatila da so zasta daje nešto posebno slatkim stvarima. Takođe, prestala sam da koristim čokoladu, već kvalitetan kakao, ovde ga zovu dutch process cocoa. Čini mi se da ću na blogu da posvetim ceo jedan post frostingu, kako se pravi i kako se njime dekoriše. Zaista zaslužuje posebnu pažnju.
Imajte na umu da sa istim sastojcima možete umesto kapkejska da napravite celu tortu.
Kapkejksi od pistaća i badema sa kardamonom
Sastojci za 12 biskvita:
150g samlevenog neposoljenog pistaća (najbolje da ga sameljete u multipraktiku)
50g brašna od badema (ovde pronađite kako se pravi, ako ne možete da ga kupite)
80g brašna
1/2 kašičica soli
2 kašičice praška za pecivo
2 kašičice kardamona, istucanog u avanu
1 kašičica kore od limuna, narendane
140g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
3 velike kašike kisele pavlake
Sastojci za čokoladni frosting:
115g putera, na sobnoj temperaturi
60-80g kvalitetnog kakaa
250-300g šećera u prahu
1 kašičica ekstrakta vanile
1/4 -3/4 kašičice soli, prema ukusu
3-6 kašika mleka ili slatke pavlake
Za dekoraciju: grubo iseckani pistaći.
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Stavite korpice u pleh za mafine.
U jednoj posudi pomešajte sve tri vrste brašna, so, prašak za pecivo, koru od limuna i kardamon.
U drugoj većoj posudi, mikserom umutite omekšali puter i šećer dok ne dobijete kremastu ujednačenu smesu. Dodavajte jedno po jedno jaje dok mešate smesu, na kraju umešajte ekstrakt od vanile i kiselu pavlaku. Postepeno dodavajte smesu sa brašnom mešajući mikserom na najslabijoj brzini, ili ručno, uz pomoć varjače. Na kraju smesu koju ste dobili rasporedite po korpicama u plehu, ravnomerno, i stavite u zagrejanu rernu da se peče 18-20 minuta. Kada su ispečeni stavite biskvite na rešetku da se ohlade.
Dok se peku i hlade biskviti vi napravite čokoladni frosting. Mikserom umutite omekšali puter i postepeno mu dodavajte šećer u prahu i kakao koji ste nekoliko puta prosejali. Dodajte ekstrakt vanile i soli prema ukusu. Na kraju dodajte mleko ili slatku pavlaku da bi dobili smesu prave gustine. Količina može da varaira u zavisnosti koliko ste stavili drugih sastojaka. Frosting stavite u dresir vrećicu, dobro je zatvorite i ostavite u frižideru da se krem stegne.
Nanesite frostig na ohlađeni biskvit, i na kraju sve pospite iseckanim pistaćima.
Block party
Konačno smo dočekali komšijsku žurku u našem bloku, uvek treba da se nađe neko ko će da organizuje sve to, a to nije lako. Jednog dana smo dobili u poštanskom sandečutu skoro pa misteriozno pismo o žurci, sve sa instrukcijama, pre svega da se tog dana pomere kola sa ulice. Onda su usledila druga pisma, pa je čak palo i ulepšavanje bloka za tu priliku. Blok je deo ulice između dve poprečne ulice, čisto da se zna naš je jedan od najdužih u celom kraju.
Žurka je bukvalno trajala od devet ujutro do devet uveče. Dovučeno je dobro ozvučenje, dvorac za naduvavanje za decu, donete su stolice i stolovi, razne ulične igre, i, naravno, piće i hrana. Uspela sam nešto od te ponude hrane da uslikam, imajte na umu da se moj komšiluk loži na zdravu hranu i zdrav način života. Sećam se za prošli Noć veštica, jedna porodica je pripremila svoj deci u bloku paketiće, ali sa zdravim slatkišima, kad su ih deca ugledala nije im palo na pamet da ih probaju.
 |
| Pulled pork sendvič, krompir salata sa mirođijom i humus od boba sa pinjolima |
Na žurci je bilo dosta ljudi iz okolnih blokova, mada primetno je odsustvo nekih vrlo živopisnih likova iz naše ulice, kao što je recimo Sharky, tako je svi zovu jer joj to ime piše na registarskim tablicama. Možete samo da zamislite njen fizički izgled, strah i trepet u ulici, radi za vojsku, taj dan je bila na nekoj vežbi u Koreji.
Samo da znate ovo nije prva komšijska žurka, redovno se one prave, ali do sada nikad nije bila zatvorena ulica. Kad sam videla koliko je naša ulica široka, bez parkiranih kola, mene je sve vreme držala jedna luda misao, da imam neki snažan šmrk i da celu ulicu lepo operem. Naravno, mnogobrojna deca su okolo išla bosa, vukla su se po zemlji sve sa hranom koju su jeli, i kad je meni bilo nelagodno da ih gledam, mogu da zamislim kako bi bilo tek našim ljudima, koji su generalno vrlo osetljivi na takve stvari.
U našem bloku se dešavaju i spontana okupljanja, leti, obično petkom uveče, ljudi sednu na svoja stepeništa, iznese se pivo ili vino, i zabava počinje. Deca voze bickle ili se jure po ivičnjaku, neka i puze.
Skoro smo imali i izlazak nas žena na večeru da se bolje upoznamo. Ukapirala sam da sam prilično izvan glavnih tokova, teško mi je da pratim priče jer ja ne mogu ni dobro imena da zapamtim, a i ogovaranje me se tiče samo ako je na nivou duhovite anegdote. Osim toga, moja deca su među najstarijama, i nekako time gubim motiv da se previše družim sa ostalim parovima, osim sa mojim prvim komšijama, neko mora da mi zaliva baštu kad nisam kod kuće:) Takođe, moja prva komšinica, izuzetno outgoing osoba, je moj glavni izvor informacija, moje oči i uši, i sve preko nje saznajem.
Iako nisam preterano aktivna u druženju sa komšilukom, iskreno, ne mogu da postignem, imam već puno prijatelja, meni je komšiluk veoma važan, i veoma cenim kada ljudi učestvuju u raznim akcijama sa ciljem da se unapredi kvalitet zajedničkog prostora, pogotovo u gradu. Kako da vam kažem, dobro organizovan i funkcionalan komšiluk to je za mene civilazacijska tekovina. Community work, tako ga ovde zovu, iliti volonterisanje za zajedničko dobro, se u Americi veoma ceni. Nešto moraš da doprineseš društvu, ne nužno komšiluku, ali ako ne učestvuješ u tome onda i nisi neka “faca”. Community lideri se uglavnom regrutuju iz starije populacije, ali ne mora da znači, postoji puno raznih programa volonterisanja u koje se uključuju mladi.
 |
| Tipična party hrana |
 |
| Kapkejksi sa puterom od kikirikija |
Već sam pisala ranije koliko su dobri komšijski odnosi tipični za Baltimor, i to uopšte ne čudi kada se uzme u obzir ko sve živi u njemu. Kao i u svakom velikom američkom gradu život u njemu nije lak, pre svega zbog bezbednosti, zato se ljudi drže jedni drugih, pomažu se. To nije kao u Srbiji gde se komšije znaju ceo život, ne, ovde su ljudi mnogo mobilniji, stalno se sele (pronađite članak o selidbi), na novom mestu nemaju taj krug najbliže porodice, rođaka, dugogodišnjih prijatelja, i zato im preostaje komšiluk. Naravno, nisu svi zainteresovani da budu aktivni u njemu, ali ako ste vlasnik kuće, stalo vam je da kraj u kome živite bude čist i bezbedan, ako ne ništa ono zbog toga da posle lakše prodate svoju kuću kad se ponovo budete selili.
Moram sad da pomenem i popularnu aplikaciju Nextdoor, koja pomaže boljoj komunikaciji komšiluka. Naime, to je kao neka društvena mreža gde se šalju i dele razne informacije, od toga da pauk nosi nekome auto, ili da su na parkiranim kolima uključeni farovi, ili da je neko izgubio mačku, neko pak traži dobrog majstora, neko hoće da proda komad nameštaja, do onih vrlo ozbiljnih tema kao što je prisutan kriminal… čim neko primeti sumljiive tipove kako se motaju oko kola ili pokušavaju da otvore vrata, odmah se postavlja na aplikaciju. Ja dobijam informacije samo jednom dnevno, ali ima ljudi koji su opasno navučeni na to i samo čitaju i komentarišu poruke na sajtu. Ipak, moram da priznam da nivo komunikacije na Nextdoor-u je vrlo civilizovan i konstruktivan.
E, na toj aplikaciji je, sutradan posle naše komšijske žurke osvanula tema Block party&vandalizam. Neka “zakerala” su se žalila kako, eto, block party služi samo tome da se na njemu svi napiju i da prave haos oko parkiranja. Ne mogu da kažem da se nije pilo, pogotovo uveče, ali osobe koje su ostavile dva auta parkirana u našem bloku dok je trajala žurka, a nedelju dana su stajala obaveštenja na svakom drvetu u ulici da se pomere kola, su to potpuno ignorisale. I naravno kada se zagrejala atmosfera predveče, skupila se hipsterska ekipa, mladići s čudnim brkovima i bradama, i hop, preneše jedan auto na trotoar, sutradan je bio blokiran parkiranim kolima, i ne znam kako se iskobeljao. Druga kola su pak oblepili svim onim obaveštenjima koja su bila zalepljena po drveću. Niko nije objavljivao slike sa tog događaja, svi su se pravili ludi.
Evo, sad će uskoro da bude Noć veštica, pošto je u subotu sigurno će da bude velika žurka u kraju, ovog petka organizuje se srpska žurka, tek saznadoh, početkom novembra slavimo indijski Divali, i tako… treba to sve postići.
