Američka kuhinja Archives - Page 12 of 23

Američka kuhinja, Brusnice, Dezerti, Torte

Izvrnuti kolač sa brusnicama

November 22, 2016 7 Comments

Pravila sam ovu izvrnutu tortu sa brusnicama pre neki i dan, i opet ću, za nastupajući Dan zahvalnosti. Potpuno smo oduševljeni kako je ispala, čak su je i deca jela. Gornji deo sa brusnicama je divno ispao, kiseo i sladak, hrskav zbog oraha, i sa neodoljivim ukusom putera. Kora je takođe odlično ispala, obično u nju stavljam jogurt, ali u nedostatku istog stavila sam kiselu pavlaku, što je bio dobar izbor. Možete tortu služiti uz šlag, a i ne morate, ona ionako izgleda dovoljno bogato i izazovno.

Inače skroz sam inspirisana brusnicama ove jeseni. Još jedan kolač čeka objavljivanje na blogu, ali sa sušenim brusnicama. Ako ste ljubitelj istih ovde možete naći mafine sa brusnicama i pomorandžom, kao i kapkejkse sa brusnicama. Takođe, na istom mestu možete da pogledate recept za odličan džem od brusnica. Ako pak volite sok od brusnica, uživajte u čuvenom Cosmopolitan koktelu.

Ako volite izvrnute torte samo da znate da imate na mom blogu recepte za jednu sa ananasom i i drugu sa jabukama.

Izvrnuta torta sa brusnicama

Sastojci:

250g svežih brusnica, može i zamrznutih, ali dobro oceđenih

100g smeđeg šećera

40g putera

50g oraha, krupno iseckanih

190g brašna

Prstohvat soli

1 ½ kašičice praška za pecivo

115g putera, na sobnoj temperaturi

170g belog šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

4 jaja, na sobnoj temperaturi

1 šolja kisele pavlake

Zatvoreni okrugli pleh prečnika 23cm

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Postavite pregradu tačno na sredinu rerne. U šerpici zagrejte puter i dodajte mu smeđi šećer, sklonite sa vatre i rasporedite ga po dnu pleha. Ne zaboravite da smesom namažete i ivice pleha da se testo ne bi zalepilo tokom pečenja. Zatim rasporedite brusnice po plehu zajedno sa iseckanim orasima.

U jednoj posudi prosejte brašno i dodajte mu so i prašak za pecivo. U drugoj posudi mikserom mutite omekšao puter i beli pećer. Kad budete dobili ujednačenu kremastu smesu počnite da dodajete ekstrakt vanile i jaje po jaje. Dodajte kiselu pavlaku i drvenom varjačom umešajte brašno.

Ovu smesu izručite u pleh preko brusnica i stavite sve u rernu koju ste predhodno zagrejali da se peče 45-50 minuta. Probajte da ubodom čačkalce utvrdite da li je testo dovoljno pečeno. Izvadite pleh iz rerne i njime preklopite tanjir u kome ćete servirati tortu i onda sve to pažljivo izvrnite. Stavite vlažnu krpu preko pleha, i čekajte oko 5-7 minuta a zatim skinite pleh. Sačekajte da se torta ohladi a onda je služite uz šlag.

Američka kuhinja, Bundeva, Čorbe, Priče iz Amerike

Čorba od bundeve i ljutike, i o izborima

November 17, 2016 8 Comments

Istočna Evropa

Prođe tačno nedelju dana od izbora u Americi i strasti se polako smiruju. Za nas koji živimo ovde sva ta dešavanja oko izbora traju previše dugo, tako da je većina potpuno umorna od svega. Naime, u Americi mnogo meseci pre samih izbora za predsednika države, traju izbori za predstavnike dveju glavnih partija na predsedničkim izborima. Srećom ne pratim puno medije, vesti na televiziji uopšte ne gledam, ionako imam par kanala do kojih dobacuje moja sobna antena (kablovsku nemam sigurno već šest godina), ne pratim ovdašnje novine… tokom kampanje sam čak prestala sa pretplatom na elektronsko izdanje Vašington Posta, jer su smorili za sve pare, kada sam naišla na članak sa naslovom Melania Trump and the culture of cheating in Eastern European schools, u fazonu nije ni čudo što je Melanija Tramp kopirala govor Mišel Obame jer u Istočnoj Evropi postoji izražena kultura varanja i prepisivanja u školama, znala sam šta mi je činiti. Nisam ja naivna, znam šta se sve kod nas radi po školama, ali ja nisam varala, a i dosta ljudi koje poznajem, prema tome nema mesta jednoj takvoj generalizaciji. Svako ko je u Americi studirao zna da postoje nacije i regioni u svetu za koje su studenti iz Istočne Evrope “male mace” kada je u pitanju varanje.

Ekstremna emotivnost

Kad smo kod medija da znate da i u Americi oni ispiraju mozak ništa manje nego u drugim zemljama. Nije politički marketing zahvatio samo klasične medije svugde ga ima, i meni je najveći utisak kolika je njegova snaga da plaši ljude i da ih deli.

Čini mi se da za ovih deset godina kako sam u Americi nikada nisam videla toliku ostrašćenost među ljudim kada je politika u pitanju. Nekako su mi ranije Amerikanci izgledali racionalniji, fokusirani pre svega na ekonomiju, što bi trebalo da bude najvažnija tema, bez toga sve ide nizbrdo, ali više nisu. I ne, ne bave se oni puno spoljnopolitičkim temama, njihova briga u tom delu najviše doseže do globalnog zagrevanja.

Društvene mreže, iako su pokazale svoju moć na prošlim izborima, sada su definitivno doživele svoj procvat. Meni je bilo interesantno da pratim ponašanje ljudi na njima, pre svega na Fejsbuku. Po prvi put sam u životu koristila unfollow opciju jer neki ljudi zaista nemaju meru, neka se malo ohlade, pa ću ih vratiti na follow listu. Mene je u početku čudila politička jednostranost mojih prijatelja, a onda sam shvatila da je puno njih radije ćutalo o svojim stavovima, što zbog straha na reakciju druge strane, što zbog toga što su se smorili. Bilo je i onih koji su samo hteli da ne ispadnu glupi u društvu pa su se privoleli većini. Oni pomirljivi, mislim na one što su hteli da pomire suprotne strane, su najgore prošli, navukli su bes obeju strana… izvinjavali se, brisali svoje postove, ili su se totalno autovali iz sajber spejsa. Ako nisi sa nama, onda si protiv nas, da znaš, ti si jedan loš čovek, ti si u stvari naš neprijatelj.

Zatim neverovatno dosadni selebriti… možda zato što me uopšte ne interesuju njihovi privatni životi, ali mislim da je sramota da pored sve pažnje, novca, talenta, uspeha, njima ni to nije dovoljno, nego hoće da pokažu kako su pametni, pravedni, cool, jednostavno superiorniji u svemu od običnog sveta, i taj rad. Ja bih to nazvala attention whoring.

Izbori u školi

Jedan od najvećih utisaka mi je bio taj kako su moja deca u školi ispratila izbore. Možete da vidite fotografije rada mog sedmogodišnjeg sina na temu presednički izbori. Možda nije loše da se deca upoznaju sa izbornim sistemom, kad se samo setim neviđeno dosadnog Ustava u srednjoj školi, ali oni su čak u svojim odeljenjima glasali za budućeg presednika, zajedno sa učiteljicama, i objavili su rezultate. Sin je bio za Trampa zato što je boy, ćerka je bila za Klinton zato što je girl. Iskreno meni je to bilo neverovatno, posle sam proverila, ta praksa postoji i u drugim školama. Eto, a ja sam svoju decu sve vreme čuvala od toga, nekako su tako mala i neiskvarena, neka još uvek uživaju u svojoj nevinosti. Moram da priznam da mi se dizala kosa na glavi kad bi čula kako se prijateljice hvale kako im deca od 3, 4 godine mrze Trampa, eto kako su mala, a veća pametna i dobro rasuđuju. Slično osećanje sam imala prošlog leta u Srbiji kad smo bili u nekom restoranu, čula sam kako sin, malo stariji od moga, priča tati kako će on da pobije sve iz Severne Amerike… muž i ja smo se samo pogledali, naša deca su tamo rođena.

Na sam dan glasanja po prvi put smo pričali sa našom decom o izborima, da li znate za koga mama i tata navijaju (zapravo bilo je više za koga ne navijamo), još uvek ne možemo da glasamo, deca rekoše da nemaju ideju. Onda sam iskoristila trenutak da poentiram, ne znate zato što mi nismo hteli da vas opterećujemo time, budite nam zahvalni zbog toga, i zato što je glasanje jedna vrlo privatna stvar. I sutra kad odete u školu neću da čujem da ste se zbog toga svađali sa drugom decom, ili međusobno.

Sutradan sam deci rekla da se prva žena novog presednika zove kao mama, a i ćerka mu ima slično ime. Moram da napomenem da su me zbog mog imena u poslednje vreme zagledali i značajno mi se smeškali radnici UPS-a i službenice na šalterima. Sadašnja presednikova žena je živela u istoj zemlji kao mama, sećate se pričala sam vam o Jugoslaviji. A u mestu, odakle je first lady, vaša baba je živela i radila sve dok se nije udala za dedu. Moj sin se najviše obradovao kad je saznao da novi presednik slavi rođendan samo par dana pre njega.

Komšinica

Dan posle izbora svi oko mene su bili u šoku, svi plaču, neki ljudi čak nisu ni išli na posao zbog žalosti. Na vrata mi kuca komšinica, ulazi sva uplakana, ne znam šta da joj kažem, osim toga da sam i ja proplakala reke suza zbog mnogih izbora. Čak i na poslednjim izborima u Srbiji sam bila toliko pod stresom, da kad sam videla prve rezultate, isključila sam kompjuter, stavila slušalice na uši, pustila muziku, i tugovala sam…. bar sam uspela da očistim i sredim celu kuću, niko me nije dirao ceo dan. Rekla sam joj da nije kraj sveta, ima lepu porodicu i dobar život, i treba da bude srećna što živi u zemlji sa jakim sistemom i institucijama… zapravo treba da bude presrećna što se rodila u Americi, zamisli kroz šta neki ljudi prolaze u drugim delovima sveta, bez osnovnih prava, bolje da ne znaš… ali ja sam putovala, čak sam živela u Kirgistanu godinu dana (to je česta pojava da mladi Amerikanci odlaze u zemlje trećeg sveta da žive i rade, nije loše za CV), videla sam ja u kakvim uslovima ljudi žive. Ali ti si i tamo bila američki državljanin, zaštićena od svoje zemlje, i onda se setim kroz šta smo sve mi prolazili tokom 90-ih, redova za vize, onda ako si sreće da je uopšte dobiješ plaćaš izlaznu taksu, ponižavanja na granici, veći deo života moje generacija je tako prolazila, bez ikakvog dostojanstva.

Posle par sati ja sam njoj kucala na vrata, otvorila mi je u još gorem stanju nego što je bila tog jutra. Evo, donela sam ti nešto što sam skoro prvila, teglu ukiseljenog povrća (turšiju) i poslednje ostatke ajvara, to make you feel better. Majušni osmeh na njenom licu.

Srpsko okupljanje

Ni u Baltimoru izbori nisu prošli bez srpske dijaspore. Ovog puta je bilo žensko okupljanje u jednom francuskom restoranu. Iako je ideja bila da se ne priča o izborima, naravno da smo završili na tome. Situacija je bila 5:3 za Trampa. U žaru polemike ja sam vadila puža iz kućice, nesrećnik je ispao i bućnuo se u zeleni sos od putera, i prekrio mi celu novu roze rolku flekama. Srećom, sve se opralo.

Thanksgiving

Evo još malo pa će Dan zahvalnosti. To je veoma važan praznik za Amerikance, zato što simboliše ujedinjenje, pomirenje i zahvalnost. Originalno praznik je nastao tako što su jednom prilikom domoroci, Indijanci, doneli hranu, između ostalog i ćurku, belim “dođošima” koji su gladovali u novoj negostoljubivoj sredini… to je bio gest pomirenja koji je dosta promovisan u američkoj kulturi.

Nije teško naslutiti da će ove godine izbori biti česta tema na porodičnim okupljanjima povodom ovog praznika. U početku svi će ćutati o tome, trudiće se da budu civilizovani, makar zbog gostiju koji nisu deo porodice. Onda počinju male iskrice, više kao šale, tokom same večere. Kad je pečena ćurka već pojedena, a i zalivena, tada će krenuti toliko puta ispričana priča o generacijskim razlikama. Pa videli ste i sami bezbroj puta te scene u američkim filmovima. Na kraju će sve svi pomiriti uz gunđanje.

Čorba od bundeve i ljutike

Bundeva i ljutika – su jedna super kombinacija. Možete čak da ih zajedno pečete u rerni, to je odličan prilog. Ako još niste počeli da koristite u kuvanju ljutiku, iliti kozjak, iliti shallot, krajnje je vreme. Zapamtite, nema boljeg luka za soseve, čorbe i prelive za salatu. Pogledajte o ovom luku više ovde.

Ovog puta sam ga karamelizovala, ili dinstala dugo u puteru, dok nije dobio braon boju i postao hrskav, i takvog ga služila uz čorbu. Takođe sam koristila sveži đumir, da malo da “živost” čorbi. I konačno sam koristila marjoram, začin koji je dugo čamotinjao na mojoj kuhinjskoj polici, konačno sam mu dala svrhu postojanja u čorbi od bundeve. Super se uklopio. Uvek umesto njega možete bundevi dodati žalfiju.

Sastojci:

1 manja bundeve (2kg)

3 kašike putera

4 ljutike (shallot luka), iseckanog na tanke krugove

So i biber

1 komad đumbira (1 cm), sitno iseckanog

1 – 2 kašičice majrorama, sušenog ili svežeg

1 l, ili više, pileće supe ili vode, zavisi koliko gustu čorbu želite

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Prepolovite bundevu i uklonite semenke, isecite bundevu na kriške, stavite u zagrejanu rernu i pecite 40-50 minuta dok potpuno ne odmeknu. Kad je bundeva ispečena skinite meso sa kore.

Dok se bundeva peče stavite iseckanu ljutiku u lonac da se dinsta u puteru, na blagoj vatri, dok se ne karamelizuje i postane hrskava.

Polovinu karamelizovanog luka izvadite, to ćete kasnije služiti u čorbi, a onoj polovini u loncu dodajte meso bundeve i supu tj. vodu, so, biber, marjoram, iseckan đumbir. Kuvajte sve na jakoj vatri do ne počne da ključa, onda smanjite temperaturu i kuvajte još oko 15 minuta. Malo rashladite čorbu i štapnim blenderom je izblendajte. Dodajte so i biber i još supe ukoliko je potrebno. Ponovo zagrejte čorbu i služite je uz karamelizovanu ljutiku koju ste predhodno malo posolili.

Američka kuhinja, Brokoli, Čorbe, Priče iz Amerike

Čorba od brokolija i krompira (u poseti Pensilvaniji)

November 7, 2016 3 Comments

Nedavno sam dovukla sa lokalne pijace neverovatno veliku glavicu brokolija, cvetove smo nekako uspeli da iskoristimo, ali ostalo je stablo, baš veliko, šteta je bilo baciti ga. Pošto ne volim da bacam hranu, uvek se trudim da sve iskoristim, pala mi je na pamet ova čorba. Uparivanje sa krompirom je došao kao sasvim očekivan izbor. Ima jedna fora kada se pravi čorba sa krompirom, obavezno ga propržite na početku, to će čorbi dati puno na dobrom ukusu. Malo putera, limunovog soka, Parmezana i vlašca, i eto jedne odlične i zdrave čorbe za hladne zimske dane.

Morala sam da ubacim u ovaj post priču o Pensilvaniji gde smo skoro boravili. Išli smo da posetimo mesto gde sam provela nekoliko meseci svoga života, uglavnom trudna. Dok smo došli do Stejt Koledža, univerzitetskog gradića gde je moj muž završio postdiplomske, i gde se moj sin rodio, boravili smo u raznim usputnim mestima i uživali u prelepim ruralnim pejzažima u ranu jesen. Iako je u bolnici proveo tek par dana, a odatle odveden pravo u Baltimor, moj sin se oseća kao Pensilvanjanin, čak i strasno navija za Stilerse u američkom fudbalu, što je veliki greh u Merilendu, odakle su Rejvensi, njihovi najveći suparnici. Ovaj odlazak je bio organizovan zbog njegove želje da vidi svoje rodno mesto.

Čorba od brokolija i krompira

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

1 kašika putera

1 srednji luk, sitno iseckan

1 čen belog luka, sitno iseckan

1/2kg krompira, oljuštenog i iseckanog na kockice

So i biber prema ukusu

1kg brokolija, očišćenog i iseckanog, cvet i stablo

1l pileće supe ili vode

1 kašika limunovog soka

Za služenje: izrendan Parmezan i perca vlašca

Priprema:

Stavite u lonac ulje i puter da se zagreju. Dodajte iseckani luk i dinstajte ga par minuta dok ne postane staklast. Dodajte iseckan krompir i pržite ga dok ne postane hrskav, uz povremeno mešanje. Dodajte so i biber prema ukusu, i beli luk. Na kraju dodajte iseckan brokoli i supu tj. vodu. Pojačajte vatru i kad čorba počne da ključa, smanjite temperaturu, kuvajte sve dok krompir i brokoli ne odmeknu. Izblendajte čorbu ručnim blenderom. Dodajte limunov sok, i so ukoliko je potrebno. Služite čorbu uz sveže izrendan Parmezan i iseckan vlašac.

Kad dođete u Pensilvaniju imaćete osećaj kao da ste se vratili u ne tako blisku prošlost. To i jeste veoma stara američka država, ima dosta stare arhitekture i naseobina. Nekada je Pensilvanija imala dosta veći značaj u zemlji ali njeno bogastvo i uticaj su se dosta smanjili, uglavnom o njoj se najviše govori u vreme predsedničkih izbora, zato što je swing state, neopredeljena, pa se stranke tu bore za primat. Nekada je kroz nju prolazila veoma važna železnička pruga koja je povezivala Istočnu i Zapadnu obalu, ovde su nekada bili veliki rudnici metala koji su zapošljavali ne tako mali broj imigranata iz naše zemlje, Pitsburg je bio veliki centar proizvodnje čelika, a u Filadelfiji je potpisana Deklaracija o nezavisnosti. Osim toga ovo je veoma važna poljoprivredna zemlja, prepuna je velikih i malih farmi koje ćete lako prepoznati po štalama i silosima ofarbanim u tamno crveno boju. U Pitsburgu je sedište velike firme Heinz, koja prozvodi sveprisutni kečap i majonez, a na istoku je popularna konditorska kompanija Hershey’s. Iz Filadelfije je čuvni čizstejk, posetila sam i probala onaj originalan u restoranu Geno’s.

U istočnom delu države je i čuveno zdanje Fallingwater, delo poznatog artitekte Frenk Lojd Rajta. Ako ste u blizini obavezno posetite to mesto.

U Pensilvaniji, posle Ohaja, živi najveća zajednica Amiša. Često ćete ih videti kako uz manje puteve prodaju robu sa svojih imanja, i to na zaprežnim kolima. Nikada neću zaboraviti svoju zbunjenost kada sam vozeći auto u daljini ugledala čoveka u crnom odelu sa šeširom pored kola sa konjima, nisam bila sigurna da li mi se ta scena pričinjava.

Na samom zapadu države je Pitsburg, grad sa najvećim brojem mostova, tako se bar meni učinilo, a na krajnjem istoku je Filadelfija, između njih gotovo da nema velikog i bitnijeg grada. Tu negde in the middle of nowhere, u Happy Valley, se nalazi gradić Stejt Koledž (State College).

Iako je tako mali i udaljen od velikih centara, to je veoma prijatno mesto za život za ljude sa decom. Bezbedan je, ima puno parkova, i mesta za obilazak sa divnom prirodom, dobre su škole, a na kraju tu je i odličan državni univerzitet Penn State University. I ako još volite američki koledž fudbal, vi ste na pravom mestu. Fudbalski tim Nittany Lions je ovde užasno popularan, tu je najveći univerzitetski stadion za američki fudbal. Šta da vam kažem kad su u hotelu servirali američke palačinke sa borovnicama i belom čokoladom, da bi bile u bojama tog fudbalskog tima.

pensilvanija-60-1-of-1 — Glavna kuća na imanju

Jedino što je loše je klima. Zime dolaze brzo, hladne su i dugo traju. Samo kad se setim moje svakodnevne borbe sa snegom u dugoj vožnji do posla i nazad. Ovde se ništa ne zatvara kad padne sneg, za razliku od Merilenda.

Čim smo došli u Stejt Koledž odmah smo otišli do legendarnog austrijskog restorana koji je širio hipsterski duh mnogo godina pre nego što je to postalo popularno. U restoranu će vas dočekati otac sa brkovima kao u Franca Josifa i njegova dva sina u klompama i crvenim dokolenicama. Što se tiče hrane nije to neko posebno mesto, ali bečka šnicla, kobasice, Zaher torta uvek dobro dođu. Gazde su uvek spremne za priču i puni šala, jednom su me tako terali da perem sudove u kuhinji zato što sam jedva takla svoje jelo, odustali su od kazne kada sam im objasnila da imam mučninu zbog trudnoće.

pensilvanija-14-1-of-1 — Herwig’s bisto, austrijski restoran, State College

kobasica sa kupusom — Kiseli kupus sa kobasicom

Stejt koledž — Glavni kampus, Penn State University

Kao što je za očekivati život ovog gradića je sasvim povezan sa kampusom univerziteta. Ne znam kako je sad, ali čini mi se da i dalje postoji politika privlačenja stranih studenata kroz davanje izdašnih stipendija, zato ovde vlada prilično internacionalna atmosfera. Na kampusu postoje ture za posetioce gde iz nekog čudnog razloga vodiči moraju da se kreću unazad, nemojte da se iznenadite kad to vidite.

Stejt Koledž je skoro dobio divnu besplatnu botaničku baštu, koja nam se mnogo svidela. Amerikanci umeju da naprave tako divne vrtove, pa čak i one povrtarske, da čovek može samo da uživa u njima.

pensilvanija-28-1-of-1 — Arboretum, State College

pensilvanija-35-1-of-1 — Arboretum, State College

pensilvanija-30-1-of-1 — Arboretum, State College

pensilvanija-37-1-of-1 — Sladoledarnica, State College

U kampusu inverziteta od lokalnog mleka prave odličan sladoled, koji nismo mogli ovog puta da probamo, jer je gužva bila prevelika.

U Pensilvaniji ste okruženi raznim životinjama, kako domaćim, tako i divljim, mrmotima, rakunima i tvorovima, chipmunks, nešto što podseća na veverice, jelenima, srnama, u planinama ima i divljih mačaka. U Pensilvaniji nije čudno ako zaposleni uzmu slobadan dan kad počne sezona lova, posle pokazuju kolegama fotografije ulova na svojim telefonima.

Inače meni su srne i jeleni ko zna koliko puta prešli put, jednom su nam puno oštetile kola dok smo putovali po mraku, dakle vrlo su opasne u saobraćaju.

Obišli smo i Penn’s Cave, interesantnu pećinu koja je ispunjena vodom i koja se razgleda čamcem. Bili smo i u gradiću Bellefonte, koji je poznat po kućama u viktorijanskom stilu.

pensilvanija-52-1-of-1 — Pećina Penn’s Cave

pensilvanija-55-1-of-1 — Pećina Penn’s Cave

Na kraju smo se ponovo našli na predivnom mestu pored reke Susquehanna, nedaleko od Herisburga, glavnog grada Pensilvanije, to nam je bilo prvo stajalište na putu do Stejt Koledža. U pitanju je sačuvano istorijsko gazdinstvo sa štalom, magacinima, glavnom kućom, crkvom, itd… možete da ih vidite na fotografijama sa početka priče. A onda smo se vratili u toplije krajeve.

pensilvanija-59-1-of-1 — Tipična farma u Pensilvaniji

Američka kuhinja, Jelo za 30 minuta, Kejl, Morski plodovi, Paradajz, Školjke

Jakobove kapice, Scallops, Coquilles St. Jacques

November 1, 2016 6 Comments

Jakobove kapice su vrlo cenjene školjke u mnogim delovima sveta, pa samim time i prilično skupe. Ja sam ih dugo zvala skalopi, tako ih zovu na engleskom, posle sam počela da koristim naziv jakobove kapice, ime koje je kod nas došlo iz hrvatskog jezika, inače bi bile jakovljeve kapice. Na francuskom ih zovu coquille St. Jacques. Malo sam istraživala i saznala da se ove školjke vezuju za svetog Jakova na osnovu par priča iz njegovog života, pa otuda ime. Hodočasnici koji su obilazili popularnu crkvu u Španiji, Santiago de Compostela, posvećenu ovom svecu, su nosili ove školje sa sobom… pored prepoznavanja školjke su imale vrlo praktičnu funkciju, u njima im je sipana hrana tokom njihovog dugog putovanja.

U pitanju je komad mesa koje se vadi iz školjki lepezastog i veoma lepog oblika. U francuskoj kuhinji se često serviraju na samoj školjki i to veoma lepo izgleda. Postoje i oni sitniji komadi koji se dobijaju iz zalivskih školjki.

Jednostavno se prave samo je fora da ih ne prepržite. U engleskom postoji izraz sear za obradu mesa na malo masnoće na visokoj temperaturi i to za kratko vreme, nisam sigurna da naš izraz pržiti dobro opisuje tu reč. Jakobove kapice se najčešće tako pripremaju, i to na puteru. Negde sam našla da ih treba pržiti oko 1 1/2 minuta na svakoj strani, ali iskreno teško je biti precizan, jer ima različitih veličina školjki, moj tiganj ne greje svuda isto… ja ih pržim prema osećaju, i nikad ne omanem. U sredini meso treba da bude nepečeno, prepoznaje se neprozirnoj boji.

Jakobove kapice se često služe kao predjelo, dok se glavno jelo još kuva, domaćini će vam na casual način servirati ove školjke. U tom slučaju nije loše da ih poslužite sa malo senfa i začinskog bilja, vlašacem i rukolom, kao na slici ispod.

Ako želite nešto bogatije jelo sa školjkama onda ih servirajte uz sos od paradajza i salatu. Ja sam za tu priliku koristila paradajz iz moje bašte, uglavnom čeri, i lisnati kelj za salatu… da, zvuči čudno s obzirom da smo zagazili u već duboku jesen. Sjajno se sve složilo. Na slici nema odličnog hleba kojeg smo pržili u preostalom puteru u kome su se pržile školjke.

Posle ručka smo odmah otišli u šetnju i sva sam mirisala na puter. Iako ne volim miris hrane izvan kuhinje, nekako mi se svideo miris putera na meni. Baš plemeniti miris.

Ima na mom blogu još recepata za ove školjke – Graten od skalopa i Skalopi na provansalski način.

Jakobove kapice sa paradajz sosom

Sastojci:

1/2kg (oko 17 komada) svežih jakobovih kapica

Krupna so i biber prema ukusu

2 kašike putera

Priprema:

Paradajz sos

Pre nego što počnete da pržite školjke napravite paradajz sos. Pogledajte recept za pravljenje paradajz sosa ovde. Jedina izmene je korišćenje sveže žalfije umesto bosiljka, pržite je u početku na puteru koje ćete staviti umesto maslinovog ulja.

Salata od lisnatog kelja

Pogledajte recept ovde.

Prženje školjki

Najpre školjke natapkajte papirnatim ubrusom, tečnost nije dobra za prženje. Posolite i pobiberite školjke.

Zagrejte puter u većem tučanom tiganju na jačoj vatri (6/10). Kad puter počne da se puši stavite meso školjki da se prži, ali ne sve odjednom, nego iz dva puta. Kad počne da se formira svetlo braon korica po dnu, okrenite meso na drugu stranu. Pržite školjke oko 1 do 11/2 minuta na jednoj strani. Školjke služite odmah.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, kajsija

Čokoladni kolač sa suvim kajsijama

October 26, 2016 5 Comments

Sinoć sam bila na sastanku mog kluba knjige. Ja sam bila domaćica, to znači da sam birala knjigu za čitanje za ovaj mesec, kao i mesto tj. restoran gde ćemo se sastati da diskutujemo o knjizi. Izabrala sam roman Američka pastorala od Filipa Rota, misleći da je veoma prikladna političkom trenutku u Americi, iako je napisana 90-ih godina prošlog veka. Knjiga je divna, tragična a u isto vreme veličanstvena. To je od onih knjiga koja vas tera da stalno razmišljate o njoj, ima dosta važnih tema kojima se bavi kao što su generacijske razlike, roditeljstvo, društvene krize, građanske slobode, društveni progres, američki san, nasilje, propadanje gradova i čitavih industrija, itd. Najtragičnije je u svemu tome što sam ja bila jedina kojoj se knjiga baš svidela, što nije retko jer moj ukus za knjige je drugačiji, i ja generalno nemam problem sa tim, prilično sam tolerantna osoba iako mislim da je bolje ne čitati ništa nego čitati krš od knjiga koje su danas, o, ironije, najpopularnije, ali stvar je u tome da te moje drugarice, sve odreda Amerikanke i pri tome dovoljno obrazovane, nisu ništa razumele, njih uopšte nije dirnula priča o njihovoj zemlji, njenoj komplikovanoj istoriji, mnoge je nisu ni završile. Najinteresantniji detalj im je bio da se muž jedne od njih ranije zabavljao sa rođakom Filipa Rota.

Moguće je da je knjiga bila previše “teška” i obimna, istina autor se previše ponavlja i proizvodi više reči nego što je potrebno, pogotovo u početku, ili su teme bile previše naporne za jedan klub knjige, ili su ljudi ovde previše zaokupljeni dnevnom politikom koja im potpuno sužava percepciju stvari, zvuči poznato? Inače Filip Rot je dobio Pulicerovu nagradu za ovu knjigu, i nedavno se pojavio film prema ovoj knjizi, u glavnoj ulozi je Ijan Mekgregor.

Dok je izbor knjige bio odličan, moj izbor restorana nije bio nešto. To je neko novo fensi mesto u kraju, vidi se da su puno novca uložili u enterijer, jedan deo je prodavnica, sa preskupim stvarima, drugi deo je restoran. Na meniju specijaliteti moderne američke kuhinje. Halibut sa divljim pirinčem je bio kao neko jelo koje jedeš kad si na rigoroznoj dijeti, doduše riba je bila dobro ispečena. Sa nestrpljenjem očekujem kartu sa dezertima, prisećam se predivne poslastice koje smo jeli na poslednjem sastanku – kolač sa bademom, džemom od kupina, šlagom i feneomenalnim sladoledom od bosiljka. Na moje razočarenje ništa od ponuđenog mi se nije svidelo, radije ću otići kući da jedem preostali hleb sa bananama, razmišljam u sebi. Tu se negde završilo “book club” veče.

Te kombinacije kolača sa voćnim sosevima tj. džemovima, šlagom i sladoledom sa strane se danas veoma često sreću po modernijim restoranima, i ja sam se baš primila na to. Još kad kuvar ume da to sve lepo postavi na tanjir, ja se oduševim. Ovo je moja kreacija u skladu sa tim trendom. Moj izbor je bio čokoladni kolač obogaćen suvim kajsijama, mada suve višnje mogu da budu podjedanko interesantne. Takođe, ušećerena kora pomorandže se odlično slaže sa čokoladnim ukusom kolača. Kolač možete da napravite kružnog ili pravougaonog ublika, ali i u obliku vekne. Ovaj kolač je najukusniji ukoliko ga služite uz šlag i džem jer kolač nije previše sladak, a i suv je, osim toga vizuelno lepše izgleda.

Čokoladni kolač sa suvim kajsijama

Sastojci:

400g brašna

120g kvalitetnog kakaa

1 kašičica praška za pecivo

½ kašičice soda bikarbone

Prstohvat soli

1 šolja suvih kajsija, iseckanih

115g putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

2 jajeta

1 kašičica ekstrakta vanile

300ml jogurta

Za služenje: šlag i džem od kajsija

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Pripremite okrugao pleh, prečnika oko 20cm. Obložite ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi prosejte brašno i kakao, i dobro ih promešajte. U to umešajte prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. Na kraju dodajte iseckane suve kajsije.

U drugoj posudi mikserom mutite omekšao puter i šećer dok ne dobijete kremastu smesu. U to umešajte jedno po jedno jaje i dodajte ekstrakt vanile. Zatim naizmenično dodavajte smesu sa brašnom i jogurt i sve to mešajte varjačom ili spatulom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Pecite kolač oko 50 minuta. Pošto ga izvadite iz rerne ostavite ga 10 minuta u plehu, a zatim prebacite na tanjir za služenje i čekajte da se ohladi.

Služite kolač uz šlag i pospite ga zagrejanim džemom.

Američka kuhinja, Banana, Dezerti, Kokos, Torte

Kolibri torta sa bananama i ananasom (Hummingbird Cake)

October 10, 2016 5 Comments

Moram da kažem da je ova torta jedno od najprijatnijih iznenađenja ove jeseni. Čula sam za nju od ranije, ali tek sam je napravila pre neki dan i to za rođendan jedne devojčice. Nekako mi je ova torta idealna za dečije rođendane, čak bolja od torte od šargarepe, na koju podseća, bar po istom filu od krem sira.

Kolibri torta je nastala na Jamajci sa idejom da privuče američke turiste na ovo ostrvo. Kolibri je inače nacionalna ptica Jamajke. I gle, torta se zaista primila u Americi, pogotovo na jugu zemlje. Naišla sam na razne kombinacije sastojaka, ipak banana i ananas su obavezni. Možete joj dodati pikane ili orase, razno sušeno voće, a ovde pogledajte recept za koru sa slatkim krompirom. Tu možete da videti kako torta izgleda kada je pravljena kao klasična torta sa slojevima. Ja sam za promenu htela da torta im pravougaoni oblik. Možete da je napravite i bez fila, tada više podseća na kolač, ali je i takav veoma ukusan.

Kolibri torta sa bananama i ananasom (Hummingbird Cake)

Sastojci

Za koru:

260g brašna

170g šećera

100g kokosovog brašna

2 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

1/2 kašičice soli

1/2 kašičice cimeta u prahu

50g sušenog iseckanog voća kao što su kivi, papaja, ananas (opciono)

50g oraha ili pikana, grubo iseckanih (opciono)

5 srednjih zrelih banana

230g (1 manja konzerva) ananasa, zajedno sa sokom, grubo iseckan

3 jaja, ulupana

200ml ulja

1 kašičica ekstrakta vanile

Za fil:

115g krem sira, najbolje Filadelfija, na sobnoj temperaturi

60g putera, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičica ekstrakta vanile

1/2 kašičice soli

250g šećera u prahu

3 kašike slatke pavlake

Priprema:

Pripremite pravougaoni pleh, dimenzija 30x20cm, obložite ga papirom za pečenje.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

U jednoj posudi pomešajte brašno, kokosovo brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so, cimet u prahu, iseckano suvo voće i orahe.

U drugoj većoj posudi umutite jaja, dodajte im šećer, vanilin ekstrakt, ulje, anananas i izgnječene banane. Zatim tome dodajte smesu sa brašnom i mešajte kašikom dok se smesa ne ujednačini, ali ne predugo. Stavite smesu u pleh i pecite na srednjoj pregradi 45 minuta. Kad se kora ispekla ostavite je da se potpuno ohladi.

Napravite fil tako što ćete sve sastojke, krem sir, puter, vanilin ekstrakt, slatku pavlaku, so i šećer u prahu, mešati mikserom dok ne dobijete ujednačenu smesu.

Kori od torte odstranite ivice i pokrijte je filom.

Još ideja za razne torte pogledajte ovde.

Američka kuhinja, Baštovanstvo, Kejl, Razno, Salate, Zdravo

Lisnati kelj ili kejl… nikako kelj!

October 6, 2016 12 Comments

Lisnati kelj, ili kejl, se kao deo svetskog trenda ušunjao u domaću kuhinju i napravio veliku konfuziju zbog svog imena. Pošto naziv toliko podseća na kelj, puno ljudi je čitajući recepte na engleskom po internetu pomislilo da se radi o istoj namirnici. E, pa nije ista, iako podseća, iz porodice kupusa je ali bez glavice, i obično je kovrdžav po ivici lista. Osim toga i miris i ukus se dosta razlikuju od kelja. Kelj se na engleskom zove Savoy Cabbage. Čak sam videla da puno ljudi greškom pravi čips od kelja umesto od ove biljke, i mogu samo da zamislim kakvog je ukusa kad se izvadi iz rerne. Koristiću nadalje izraz lisnati kelj jer se izgleda primio u našem narodu. Konfuziju sigurno unosi i izgled ove biljke jer se dosta razlikuje od vrste do vrste. Ipak, postoji par vrsta koje se najčešće koriste –

kovrdžasti,
toskanski ili Dinosaur kale,
i ruski crvenkasti lisnati kelj.

mladi lisnati kelj — Mladi kovrdžasti lisnati kelj

sibirski lisnati kelj — Mladi ruski lisnati kelj

Lisnati kelj pripada istoj grupi biljaka kao raštan, ali je ovaj posledji krupniji i debljih listova, ovde ga zovu Collard Greens.

Što se tiče uzgajanja ovo je jedna od najzahvalnijih biljaka, iz ličnog iskustva to kažem. Kod mene u bašti raste od maja do decembra, znači više od pola godine ga koristim. Retko je išta napada, osim gusenica, i to baš u ovo doba. Raste u raznim uslovima, jedino što morate da je redovno berete, da bi izašli novi nežniji listovi, pogotovo ako pravite od nje salate.

Jeste, mnogi je zovu superf food, obožavam ovaj izraz, jer je zaista veoma zdrava, ali da se ne lažemo, spanać je po ukusu i teksturi mnogo bolji, kad govorimo o zelenišu, zato mi nije jasno kako se svi lože na nju… valjda moda, šta li je. Dakle, veoma je zdrav jer sadrži neverovatnu količinu vitamina (A, B, C, K), minerala, posebno kalcijum, antioksidante, folnu kiselinu, itd. Svašta ćete naći na internetu o ovoj namirnici, te leči nekoliko vrsta rakova, te je dobra za mozak, i još svašta, ne treba preterivati i verovati u sve što pročitate o njoj, mislim, zdrava je kao i ostalo povrće koje unosimo u organizam.

Zapamtite da uvek pre upotrebe lisnatog kelja uklonite celu dršku lista, osim ako imate vrlo mladu biljku. Nemojte dugo da je držite u vodi, jer dobija ne baš prijatan miris. Ne traje dugo u fržideru, ali može da se zamrzne.

Lisnati kelj možete da koristite na razne načine:

za salate – slede ideje.
za čorbe – pogledajte na blogu popularne italijanske čorbe – Ribolita i Toskanska čorba.
obarenu – posle malo proprženu na maslinovom ulju i belom lukom.
kao zamenu za blitvu ili spanać – čak i u štrudli u koju bi ste obično stavili spanać.
u ceđenim sokovima
za pravljenje smutija
za pravljenje pesta – isto se pravi kao pesto od bosiljka samo što se stave listovi kelja.
kao čips – nije loša ideja, ali nije ni neki gastronomski vrhunac, recept pogledajte ovde.

cips-od-lisnatog-kejla — Čips od lisnatog kelja

Lisnati kelj kuvani — Obareni lisnati kelj sa salatom od tune i leblebija

štrudla sa lisnatim keljom — Štrudla sa lisnatim keljom i Feta sirom

Ideje za salate sa lisnatim keljom

Ima par stvari koje je važno da imate na umu kada pravite salatu sa lisnatim keljom. Jedna je da za salatu izaberete mlade listove biljke koje su nežnije teksture i manje opore od zrelijih. Ako pak ne možete da nađete mlade listove onda izmasirajte starije iseckane listove zajedno sa maslinovim uljem i sokom od limuna, to će ih omekšati.

Salate sa lisnatim keljom najbolje idu uz jače sastojke kao što su avokado, prepečena slanina, Feta sir, i razno semenje. Takođe, dobro ide uz citrusno voće. Kad smo već kod pravljenja salata nije loše da pogledate jedan od moji ranijih postova Kako da napravite zdravu i neodoljivu salatu. Kako se prave domaći prelivi za salatu pogledajte ovde, kada je u pitanju salata sa lisnatim keljom onda glasam za Preliv sa avokadom i Ranch dressing.

Salata od lisnatog kelja — Salata od lisnatog kejla sa avokadom, prepečenom slaninom, Feta sirom i semenkama od bundeve

Salata od mladog lisnatog kelja, avokada, slanine i Feta sira

Sastojci za dvoje:

1 pakovanje mladog kelja

1 avokado, prepolovljen, očišćen i iseckan na kriške

2-4 režnja slanine, prepečene

3 kašike semenki od suncokreta ili bundeve, tostirane

3 kašike ovčijeg Feta sira, izmrvljenog

2 kašike vlašca, iseckanog

So i crni biber prema ukusu

Za preliv:

4 kašike maslinovog ulja

1 kašika limunovog soka

Krupna so i crni biber prema ukusu

Priprema:

Najpre pripremite sastojke, zatim ih stavite u veću posudu za služenje. Preliv pripremite tako što ćete izmućkati sve sastojke. Preliv umešajte u salatu i služite odmah.

Američka kuhinja, Breskve, Maline, Slatke pite

Kobler od breskvi, malina i kupina

September 10, 2016 No Comments

Donosim vam ukuse i mirise američkog Juga. Pre nego što prođe sezona mog omiljenog voća, mora da se proba čuveni kobler od breskvi, ponos južnjačke kuhinje. Nisam odolela da u njega ne stavim po koju malinu i kupinu, mnogo su dali kobleru na boji i ukusu, vi možete samo sa beskvama da ga pravite.

Za razliku od krispa i krambla, ova američka pita se pravi sa biskvitom. Ako hoćete više o njima da saznate pogledajte ovde. Što se tiče biskvita on nam je omiljen i u slanoj varijanti, a kamoli u slatkoj. Dok sam pravila ovaj kobler sve vreme mi se motala ideja da u njega ubacim lavandu, da, baš nju, jer mi se učinilo da bi se ona odlično slagala sa voćem. Više sam bila za to da je stavim u biskvit, ili da napravim glazuru sa njom, uradiću to sledeći put.

Proletos sam bila na američkom Jugu, i u Džordžiji sam naišla na ovu simpatičnu prodavnicu, smeštenu na mestu nekadašnje benzinske pumpe. Mesto je vrlo interesantno, mogu da se kupe razni sokovi i džemovi, pite i suveniri. Najviše dominiraju proizvodi od breskve, jer je Džordžija najpoznatija po njima, i pamuku koji takođe može da se kupi, na grani kao dekoracija, sad se “jedem” što ga nisam kupila, verovatno može da se naruči online. Naravno da smo kupili sajder od breskve, probali razne uzorke i otišli zadovoljni jer smo uspeli da doživimo taj stari šarm Juga.

Kobler od breskvi, malina i kupina

Sastojci:

8 breskvi, iseckane na manje kocke

2 šake kupina i malina, može i zamrznutih

Sok od 1/2 limuna

3/4 kašike gustina

Prstohvat soli

175g šećera

25g putera

Za biskvit:

130g brašna

100g šećera

Prstohvat soli

1 1/2 kašičice praška za pecivo

90g putera

120ml mleka

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Iseckane breskve pomešajte sa malinama i kupinama, dodajte sok od limuna, šećer, so i gustin. Sipajte smesu u posudu u kojoj ćete peći kobler. Dodajte preko voća male komadiće putera (25g).

Stavite u rernu da se peče 15 minuta.

U jednoj posudi pomešajte brašno, so, šećer i prašak za pecivo. Iseckane komadiće putera utrljajte u brašno, na kraju dodajte mleko, i na kratko promešajte sve kašikom. Sipajte testo preko voća koje ste izvadili na kratko iz rerne, kašiku po kašiku, i vratite sve da se peče još oko 20-25 minuta.

Kad je kobler gotov ostavite ga 1/2 sata da se malo ohladi i slegne, a onda ga još toplog služite uz sladoled od vanile.

Kobler možete da čuvate u frižideru, i da ga podgrejete u mikrotalasnoj pre služenja.

Ovde možete pogledati moj video kako da napravite kobler u tiganju sa borovnicama!

Američka kuhinja, Losos, Riba, Začinsko bilje, Zdravo

Fileti divljeg lososa iz rerne sa mirođijom, kaprom i pistaćima

August 26, 2016 3 Comments

Još jedan recept za pripremu lososa na mom blogu. Sadrži jednostavne sastojke, priprema je laka i brza, a ukus fenomenalan. Istina je da je losos toliko ukusan da ne treba preterivati sa dodacima. Pogotovo divlji losos.

Divlji losos se ne gaji na farmi, mršaviji je, manje masan i meso mu je crvenije od onog sa farme. I skuplji je. Zato ga često ljudi doživaljavaju kao neku fensi hranu. Iako spolja izgleda neugledno, riba losos ima predivno meso iznutra, crveno, i sa naročitim ukusom, ne možete da ga zamenite sa drugom ribom. To je jedna od najzdravijih riba, sadrži značajnu količinu omega-3 masne kiseline, puna je vitamina, minerala i proteina. Otuda ne iznenađuje što je uvek na listi namirnica za zdraviji i duži život. Peče se na jakoj vatri, i to kratko, kad meso počne da se odvaja u slojevima znači da je gotovo. Može da se kombinuje sa raznim sastojcima, nekako uz sve lepo ide, ali mirođija i limun su ipak najčešći sastojci koji mu se dodaju. Ja sam poželela da sve na lososu bude zeleno od sastojaka i tako je i bilo, sveža mirođija iz bašte, kapar i pistaći.

Ako volite losos pogledajte i ostale recepte za ovu ribu na mom blogu – Fileti lososa pečeni sa povrćem u papiru, Losos sa komoračom, Losos sa salsom od paradajza, blog luka i đumbira, i Losos sa boranijom, paradajzom i inćunima.

Fileti divljeg lososa iz rerne sa mirođijom, kaprom i pistaćima

Sastojci za 4 osobe:

1kg lososa, očišćen i isečen na duge filete, sa kožicom ili bez

So i crni biber prema ukusu

2 kašike sveže mirođije, iseckane

1-2 kašika kapra

1 kašika limunovog soka

3 kašike maslinovog ulja

2-3 kašike pistaća, soljenih ili nesoljenih, grubo iseckanih

Priprema:

Zagrejte rernu na 220C (430F). Pripremite sud u kojem ćete peći ribu.

Papirnatim ubrusom prekrijte filete lososa i tapkajte da izvučete iz ribe suvišnu vodu.

Rukama utrljajte so i biber prema ukusu, ali imajte na umu da ćete na losos da stavite usoljen kapar.

U manjoj činijici pomešajte iseckanu mirođiju, kapar, sok od limuna i time prelijte filete lososa. Zatim pospite ribu pistaćima.

Kad je rerna zagrejana stavite losos da se peče oko 8-10 minuta, zavisi koliko je debeo.

Losos služite čim ste ga izvadili iz rerne.

Američka kuhinja, Limeta, Maline, Pića

Mohito sa malinama

July 18, 2016 No Comments

Već sam ranije pominjala koliko volim koktele na bazi limete, sa belim rumom ili penušavim vinom. Tome bih dodala i ispasirano voće, posebno maline i breskve. Maline su mi hit ovog leta i u sve ih stavljam, pa i u mohito. Probala sam ranije neke druge kombinacije, najčešće sa sirupom od nara, ali maline su ipak posebane. Takođe volim da koristim matičnjak umesto nane, pogledajte ovde.

Nadam se da će se na blogu uskoro naći i meni omiljeni Belini, koktel sa penušavim vinom i ispasiranim breskvama. Znate koliki je problem uslikati piće koje morate da poslužite gostima istog trenutka pošto ste ga napravili.

Mohito je koktel koji se najčešće pravi u našoj kući kad nam dođu gosti, uglavnom leti, jer zaista lepo osvežava. Dole je dat recept za jednu čašu, ali istina je da za pripremu mohita koristim drugačiji metod, odokativni. Uvek ga pravim u velikom bokalu, i pripremim sve sastojke pre nego što dođu gosti, iscedim limetu i iseckam istu na režnjeve.

Što se tiče šećera, bolje je da stavite onaj u prahu, ipak moj vam je savet da koristite sladak sirup za koktele, jer se on najbolje rastvara. Od šećera u prahu hoće da se naprave grudvice.

Inače, ne znam da li ste primetili, ali u restoranima ili barovima uvek služe koktele sa puno šećera. Zapravo, kokteli umeju da budu neverovatno slatki. Dakle još jedan razlog da ih pravite kod kuće, a tek cenu od najmanje $10 po čaši da ne pominjem.

Mohito sa malinama

Sastojci za 1 čašu:

2 grančice sveže nane + 1 za dekoraciju

1 limeta, isečene na tanke kriške

1 kašika šećera u prahu ili slatki sirup

1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)

Puno leda

Pola čaše kisele vode

1 kašika pirea od malina (blenderom izblendajte maline sa malo šećera, možete cediljkom da ih očistite od semenki ukoliko vam smetaju)

Par svežih malina za dekoraciju

Priprema:

U čaši drškom od varjače ili adekvatnom drvenom alatkom, istucite kriške limete zajedno sa nanom i šećerom tj. sirupom. Kada sastojci ispuste sok dodajte rum i led, a zatim sipajte kiselu vodu do skoro vrha čaše. Sipajte pire od malina i ubacite par svežih komada, i na kraju stavite grančicu nane.

« Previous 1 … 10 11 12 13 14 … 23 Next »