Zdrave kuglice sa suvim kajsijama i puterom od kikirikija, čija priprema može da vam oduzme najviše 20 minuta, odlične su kao snek, ili kad „krizirate“ za slatkim. Možete da ih čuvate u zamrzivaču, da vam dugo traju, i povremeno ih grickate. Možete da koristite i druge sastojke, ali puter od kikirikija je najbolji kao baza. Meni su lično kajsije, pored suvih šljiva i višanja, omiljeno suvo voće, vi možete da stavite neko drugo. Ukoliko su vam nedovoljno slatke stavite med.
Inače, korišćenjem istih sastojaka možete da napravite i energetske pločice, ili kako ih već zovu, na engleskom su Bars. Ja ipak preferiram kuglice pošto se jednostavnije prave. I da, domaće se mnogo bolje i zdravije od kupovnih.
Kad smo već kod ovih energetskih kuglica i pločica moram da podelim sa vama moju reakciju nakon što sam skoro pročitala jedan članak u Vašington Postu. Naime u tom članku sam saznala da se u Americi smanjuje konzumacija cerealija za doručak, i znate šta je glavni razlog – mlađe generacije mrzi da operu činiju pošto su iz nje jeli cerealije sa mlekom, lakše im je da pojedu za doručak neku energetsku pločicu, kupovnu naravno. Pravili ljudi istraživanje o tome, tako da to nije izmišljena priča. Iskreno to zvuči neverovatno, pogotovo što su cerealije sa hladnim mlekom ubedljivo najpopularniji doručak među Amerikancima, i to samo zato što se brzo i jednostavno prave. Mi već duže vreme pokušavamo da decu “skinemo” sa cerealija, iskreno, kod mene bi to bio poslednji izbor za doručak, ali ona to mnogo vole.
Odmah sam se zabrinula za moju decu, već sam ih videla za koju godinu kako lenjo jedu gotove kupovne stvari umesto da sebi naprave nešto… lenjost, razmaženost i kilavost su moji najveći strahovi kao roditelja. U glavi sam već napravila strategiju kako da ih odvratim od takvog panašanja – od sada posle jela moraju sami da odnesu svoje tanjire ili činije do sudopere, ponekad da iste operu i stave u mašinu za pranje sudova. Svaka inicijativa da se postavi ili pospremi sto se posebno nagrađuje. Could I postavi the sto, mama, je rečenica koju sve češće čujem.
Jedno vreme smo se vodili idejom da ih pustimo da ujutro sami sebi naprave doručak. Ima jedna mnogo dobra stvar u vezi sa mojom decom a to je da idu baš rano na spavanje, oko 8 uveče, ali se zato mnogo rano bude, mi bar vikendom želimo da malo duže spavamo. Tako jedom otišli sami da naprave doručak, samo što kuću nisi zapalili, vafli se u tosteru ugljenisali… neka, to može da pričeka.
Planirali smo i da sina pošaljemo u prodavnicu na uglu, kad ono još uvek je mali da ide sam po ulici bez pratioca, zakon kaže mora da ima 8 godina. Ja sam sa 6 godina redovno išla u prodavnicu, čak sam tati kupovala pivo i cigare.
Onda sam ih skoro poterala na radnu akciju, da čiste okolni park, i to je prošlo neočekivano dobro. Kod kuće pospremanje sobe ide nekad sa većim nekad sa manjim uspehom, ali mi je stalo da shvate da i oni imaju obaveze, da se podrazumeva da učestvuju u održavanju domaćinstva, i da dobar uspeh u školi nije jedina stvar koju očekujem od njih… i na kraju, da mi, njihovi roditelji, nismo i njihove sluge.
Energetske kuglice sa puterom od kikirikija
Sastojci za 16 komada:
80g suvih kajsija
70g ovsenih pahuljica
50g gorke ili poluslatke čokolade
1 kašika susama
1 kašičica ekstrakta vanile
4 pune kašike putera od kikirikija (pogledajte ovde kao da ga sami napravite)
Priprema:
Najpre stavite u multipraktik cele suve kajsije i ovsene pahuljice da se samelju. Zatim dodajte izlomljenu čokoladu i susam. Posle par obrtaja dodajte puter od kikirikija i ekstrakt vanile. Pulsirajte dok ne dobijte ujednačenu smesu, ali sa grmuljicama.
Od dobijene smese oblikujte kuglice rukama. Čuvajte ih u frižideru ili ih stavite u kesice pa u zamrzivač, da duže traju.
Teško je rečima opisati osećaj kada u rano proleće krenete kolima hiljadu kilometara južno, i kada umesto zubatog sunca osetite toplotu i vlažnost, zelenilo i bogatstvo vegetacije Juga, kao da ste iznenada ušli u rano leto. Relativno je slično utisku koji sam imala kada smo par puta u zimskom periodu odlazili na tople Karibe, ali sada smo išli kolima, i postepena promena vegetacije, boja i temperature se odigravala doslovno pred mojim očima.
Čarlston i Savana su trenutno među najpoželjnijim turističkim destinacijama u Americi, ako ih posetite shvatićete da to nije preterivanje, oba mesta su vrlo posebna, toliko drugačija od svega šta sam mogla da vidim u ovoj zemlji.
Oba grada su vrlo stara za američke pojmove, Čarlston je nastao u 17, a Savana u 18. veku, i dosta arhitekture je sačuvano iz tog perioda. U početku su njima gospodarili Britanci, a naseljavali ih i razne druge etničke grupe: Hugenoti iz Francuske, Jevreji iz Španije i Portugala, Irci, Nemci, dosta afričkog stanovništva jer je ovde bilo glavno tržište robova koji su dovođeni iz Afrike. Robovi su bili traženi zbog rada na plantažama pamuka, a pamuk je taj koji je stanovništvu oba grada doneo veliko bogatstvo. U Čarlstonu su živeli vlasnici plantaža pamuka, a u Savani su bili trgovci pamukom. Pored toga, oba grada su bila, i još uvek su, značajne luke.
Posle perioda prosperiteta i bogatstva dolaze teški dana za oba grada, tokom 20. veka su stagnirali sve do pre par decenija kada su sposobni gradonačelnici kao i vredni pojedinci sa vizijom od njih napravili današnje turističke atrakcije.
Ako dolazite sa severa, najpre ćete stići u Čarlston, koji se nalazi u Južnoj Karolini. Grad ima dugu i značajnu istoriju, između ostalog baš ovde je počeo američki građanski rat bitkom snaga Unije i Konfederacije za lokalno utvrđenje koje je kontrolisalo ulaz u luku. Da je južnjački sentiment živ i dan danas može se videti i po konfederalnim zastavama koja se ponosno vijore uz I-95, autoput koji se pruža od krajnjeg severa do krajnjeg juga američke Istočne obale. Prijatelji sa Severa će vas sigurno upozoriti kako je američki Jug siromašan i zatucan, imaju i užasan akcenat, u fazonu što južnije, to tužnije, ali, eto, imaju dobru kuhinju.
Međutim, kad uđete u Čarlston bićete iznenađeni bogatstvom ovog grada, počevši od raznolike flore, preko privatnih kuća, koje su veoma stare ali sjajno održavane, sve do prekrasnih vrtova što uz njih idu. Tu je i bogatstvo hrane, restorana i pekara ima u izobilju, i oni nude tipično južnjačku hranu, tešku i začinjenu, ali veoma ukusnu. Evo par jela koje ćete naći u skoro svakom restoranu: Grits, slično našem kačamaku samo što se koristi krupno mleveno kukuruzno brašno, koje često spremaju sa sirom, sigurno najpoznatije jelo sa njim je Shrimp & Grits(Gambori i palenta), zatim, popularna Džambalaja (Američki kuvar, str. 98), jelo koje podseća na špansku paelju, Biskviti (američke pogačice), Pohovani zeleni paradajz (Američki kuvar, str. 82), a tu je i Iced Tea, sladak rashlađeni čaj, koji se služi u svakoj prilici. Za mene lično hrana nije bila preveliko iznenađenje, jer većinu ovih jela redovno pravim kod kuće, ali ono što mi je upalo u oči je da su restoranski obroci bili jeftiniji nego kod nas na Severu.
Shrimp&Grits
Moram da priznam da je jedan od razloga za dolazak u ovaj grad muzički video za Come BackSong Darijusa Rakera, nekadašnjeg pevača Hootie and the Blowfish, popularnog benda iz 90-tih. Ovaj muzičar je poreklom iz Čarlstona, pa je i spot snimljen u njemu, i na prvo gledanje grad mi se mnogo svideo, delovao je vrlo mistično i egzotično, idealno mesto za fotografisanje.
Arhitektura u Čarlstonu je priča za sebe, tu su ukršteni razni stilovi, ali izgleda da je najdominantniji karipski tip uske kuće sa bočnim tremom i vrtom. Ima dosta zgrada sa interesantnim fasadama pastelnih boja, tu su i čarobni pasaži, pa kaldrma, ima i puno crkava, a i starih grobalja sa zanimljivim spomenicima. Ceo grad odiše primorskom atmosferom, i sve je puno čarobne vegetacije i cveća. Svaka kuća i zgrada ima neko dekorativno drvo, leju sa predivnim cvećem, deluje kao da se tome pridaje neverovatna pažnja.
U Čarlstonu smo bili u vreme Uskrsa, pa je sve izgledalo dodatno svečano. Lepo obučeni ljudi su odlazili u crkve, posle su nastavljali da se druže na branču, izgledalo je kao u nekom starom filmu. Inače, Čarlston je zbog svog romantičnog izgleda omiljena destinacija za venčanja. Mi smo boravili u veoma starom i elegantnom hotelu, The Mills House, popularnom mestu za ovakve ceremonije, i imali smo priliku da vidimo nekoliko venčanja.
Ako od Čarlstona nastavite prema jugu, i nakon nekih 200 km uđete u državu Džordžija, naići ćete na grad Savanu, koji je dobio ime po istoimenoj reci koja protiče kroz njega. Iako je dosta drugačija od Čarlstona, Savana nije ništa manje atraktivna.
Za Savanu sam se zainteresovala prošle zime kada sam gledala film Midnight in the Garden of Good and Evil, snimljen 90-tih po popularnom romanu koji je baziran na istinitoj priči. Naime, poznati kolekcionar Džim Vilijams (u filmu ga glumi Kevin Spejsi i ako je suditi po akcentu, tu se već naziru obrisi lika Frenka Andervuda iz serije Kuća od karata), uspešni umetnički diler i kolekcionar, ubija svog mladog ljubavnika i posle četiri suđenja biva oslobođen. Nedugo zatim i sam umire od zdravstvenih komplikacija baš na istom mestu gde mu je i ljubavnik stradao. Njegova vila sa tamno crvenom fasadom je bila mesto zločina, pa se i dan danas tu okupljaju turisti da se fotografišu. U filmu je inače dosta pažnje posvećeno i vudu magiji, navodno veoma popularnoj na ovim prostorima, pa otuda ne čudi da su u turističkoj ponudi noćne ture do lokalnog groblja u kabriolet mrtvačkim kolima!
Ono što je možda najvažnije za Savanu je izuzetan urbanistički plan koji je osmislio njen osnivač, general Džejms Ogltorp. Grad je ispresecan brojnim trgovima koji izgledaju kao mali parkovi u kojima se nalaze spomenici i fontane i predivna vegetacija, između ostalog azaleje, kamelije, magnolije, rododendroni, itd. Tu su i veličanstveni hrastovi tipični za ovo područje, na kojima raste paprat a sa grana visi nešto što se zove španska mahovina. Oko parkova se nalaze vile izgrađene u raznim klasičnim stilovima.
U Savani nema toliko restorana kao u Čarlstonu, ali zato ovde živi Pola Din, gastronomska TV zvezda, koja kuva na taj južnjački način. Postoji šala da se na vas lepe kalorije od samog gledanja njenih emisija, a o pripremanju i konzumaciji hrane po njenim receptima da i ne govorim. Njena jela su obično kalorijske bombe, doduše veoma ukusne.
Pored Pole Din postoji još jedna Pola, Pola Valas, koja je veoma mnogo učinila za ovaj grad. Ona je zajedno sa svojim mužem negde krajem 70-tih godina prošlog veka osnovala poznati Univerzitet za umetnost i dizajn u Savani. Zahvaljujući njoj mnogo starih vila je obnovljeno a i sam univerzitet je postao vlasnik mnogih od njih. Inače, umetnička scena je u Savani veoma živa, u gradu ima puno galerija i muzeja, kao i raznoraznih hipsterskih mesta gde se okuplja omladina.
Kad prođete mnogobrojne trgove-parkove na kraju ćete se naći u velikom Forsajt parku, u kome se nalazi veličanstvena fontana, spomenik osnivaču ovog grada, kao i ogromna poljana na kojoj ćete videti decu i odrasle kako igraju razne sportove.
Preporuka je da posetu Čarlstonu i Savani organizujete baš u ovo vreme, u proleće, jer tokom leta su nesnosne vrućine i vlaga, a može i koji uragan da vas zadesi. Ipak, u bilo kom periodu godine uvek možete da računate na čuveno južnjačko gostoprimstvo. Kao što sam rekla, iako smo čuli od naših prijatelja sa Severa svakojake priče o američkom Jugu, mi smo se vratili kući sa veoma lepim utiscima, i svima bi preporučili putovanje u Čarlston i Savanu.
Nisam bila nešto u formi ovih dana, ali ovaj krambl od jagoda i badema me je vratio u život. Kad ga budete probali znaćete o čemu pričam. U jednoj tako jednostavnoj poslastici koncetrisana je neverovatna eksplozija ukusa, mirisa i boja, a tek hrskava tekstura koja dolazi od badema…
Ovo je jedna od onih poslatica koje se prave kad vam se gosti najave da uskoro dolaze, a vi nemate ni vremena ni materijala za neki komplikovaniji projekat. Uvek možete da koristite neko drugo voće, kao što su borovnice, razno drugo bobičasto voće, breskve, jabuke, čak i šljive. I ne zaboravite sladoled od vanile koji se dodaje još toploj piti prilikom serviranja, nekako dosta pridodaje ukusu.
Iskreno, jagode slabo koristim u pravljenju kolača, jer se one tokom pečenja nekako zbrčkaju i dobiju žalosnu boju. Mada, sveže ih svuda stavljam. Doduše pravila sam ranije klasičnu američku pitu sa jagodama i rabarbarom, i super je ispadala, sada češće koristim tu kombinaciju u pravljenju fenomenalnog džema.
Pravila sam mnogo sličnih pita, neke možete da pronađete ovde, tu ćete naći i priču o raznim američkim pitama kao što su krisp, kobler i krambl, međutim ono što je novost je to da sam jagodama dodala brašno od badema i samo malo gustina, to skuplja tečnost iz jagoda, i skoz je ulepšalo stvar. Nešto mi pada na pamet da kao zamena može da posluži i mlevena plazma.
Što se tiče dobijanja brašna od badema, kako se to radi pogledajte ovde. Listiće od badema teško da možete da napravite sami, ali zato možete da ih kupite, ili ih samo izlomite nožem.
100g šećera (količina zavisi od toga koliko su jagode slatke)
Sastojci za posip:
100g brašna
50g šećera
200g badema isečenog na tanke listiće
90g putera, isečen na manje komadiće
1/4 kašičice soli
Za služenje sladoled od vanile
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Pripremite sud u kome će se krambl peći, ovaj moj se pekao u kermičkom sudu prečnika 25cm, iskreno nije bitno.
Namažite sud puterom, i u njega stavite jagode koje ste pomešali sa izrendanom koricom limuna, šećerom, vanila ektraktom i brašnom od badema.
U drugoj posudi pomešajte brašno, šećer i so. Tome dodajte puter isečen na male komadiće i rukama ga utrljajte u smesu sa brašnom. Na kraju u to stavite badem isečen na listiće, i time pospite smesu sa jagodama. Stavite pitu da se peče u rerni nekih 35 minuta.
Pošto je pita pečena, ostavite je neko vreme da se malo prohladi. Služite je toplu sa sladoledom od vanile.
Moja deca znaju da kad urade nešto dobro uvek ih čeka nagrada u vidu neke posebno ukusne hrane. U petak, posle škole, moj sin je počeo da mi maše nekom diplomicom, i već je imao ideju u koji restoran hoće da ide i koju hranu da jede, picu i školjke. Odmah smo otišli u taj restoran. Za vikend kaže da hoće neki poseban doručak. U redu, imaćeš ga, napraviću ti nešto novo, može li francuski tost? Jel’ to nešto slatko? Jeste, to su slatke prženice. Može!
U našoj porodici se ovakav doručak posebno najavljuje. Ima nešto u iščekivanju omiljenog doručka, za našu decu je to uvek sladak doručak, to je uvek propraćeno velikim uzbuđenjem, ali i ranijim ustajanjem. Dosadašnji omiljeni doručci, Belgijski vafli, Američke palačinke, Pufnaste palačinke-oblaci i Majmunski hleb su upravo dobili konkurenciju u ovom francuskom tostu iz rerne.
Ja sam u svom životu svega par puta pravila francuski tost, nikad nisam bila posebno zadovoljna ishodima. Čak sam pravila brioš hleb samo zbog francuskog tosta, ali on nikada nije dobro ispadao kao u restoranima. I pravo da vam kažem ne volim da pržim stvari, jer mi se miris uvuče u svaki deo kuće. Volim miris hrane samo u kuhinji i trpezariji, i nigde više.
Tu je i problem gnjecavosti, uopšte nije lako napraviti dobre prženice. Na to utiče vrsta hleba i koliko je star, kako je isečen, koliko dugo umačete hleb u jaja, kako ih pržite, i da ne nabrajam. Kad smo već kod prženica moram da kažem da ih niko ne pravi bolje od mog tate, savršeno hrskave i tanke.
Dugo mi je trebalo da smislim najbolji postupak za dobijanje dobrog francuskog tosta, a da ima dobru teksturu i ukus, i uz to da se jednostavno pravi. Tehnički francuski tost iz rerne i nije pravi francuski tost, tu nema prženja, više podseća na puding od starog hleba (Bread Pudding), ipak ukus je isti. Još jedna prednost ovakvog pravljenja tosta je u tome što sve možete da pripremite uveče, a sutradan vam prestoji samo da ga ispečete. Unutra je mekan i sočan, a po površini hrskav, divno miriše na cimet, oraščić i vanilu, poslužen uz javorov sirup i sveže voće, mmmmmm, to je doručak zbog koga vikendom izlazite iz kreveta momentalno.
Evo par važnih stvari u vezi pravljenja ovog francuskog tosta.
hleb mora da bude dobro osušen, možete to da postignete pečenjem u tosteru, ili u rerni
koristite kvalitetan hleb, kalah i brioš su popularni zato što su obogaćeni jajima i puterom, mada rustični francuski i italijanski hleb može da bude dobra opcije takođe
hleb treba da prenoći preliven smesom od jaja i mleka
francuski tost mora dobro da se ispeče, ne sme da ima neispečen fil, ako počne da gori po površini, prekrijte ga aluminijumskom folijom i pecite ga dok se dobro ne ispeče
ako želite manje kaloričnu varijantu ne koristite posip iz recepta, već tost služite sa medom, ili sa malo šećera u prahu
Francuski tost iz rerne
Sastojci:
1 vekna starog hleba, 450g (najbolje neki sladak hleb kao što su kalah ili brioš)
1 kašika putera
8 jaja
250ml slatke pavlake
250ml mleka
1 kašika ekstrakta vanile
1 kašičica cimeta u prahu
1/2 kašičice mlevenog oraščića
2 kašike šećera
Za posip:
100g putera, otopljenog
100g smeđeg šećera
1/2 kašičice cimeta
Za služenje:
Sirup od javora, ili med, i sveže voće kao što su jagode, maline, banane ili borovnice
Priprema:
Najpre isecite i dobro osušite kriške hleba. Ako hleb nije dovoljno star prepecite ga u tosteru ili rerni.
Pravougaonu posudu u kojoj će se peći francuski tost dobro namažite puterom. Poređajte kriške hleba u dva reda, a preostale manje komade stavite između.
U jednoj posudi dobro umutite jaja i dodajte im cimet, oraščić, vanilu, šećer i na kraju umešajte mleko i slatku pavlaku. Ovu smesu ravnomerno pospite po hlebu, i između kriški hleba. Pokrijte posudu aluminijumskom ili plastičnom folijom i stavite u frižider da prenoći, 12 sati.
Sutradan uključite rernu na 175C (350F). Napravite posip tako što ćete pomešati omekšao puter, smeđi šećer i cimet u prahu. Izvadite posudu iz frižidera, uklonite foliju, pospite je ravnomerno posipom i stavite da se peče u rerni, i pre nego što se ona zagrejala. Pošto je rerna dostigla željenu temperaturu pecite francuski tost na srednjoj pregradi oko 50 minuta. Ukoliko počne da gori po površini, prekrijte ga aluminijumskom folijom.
Kad budete izvadili francuski tost iz rerne on će lepo nabujati, odmah ga služite uz javorov sirup i iseckano sveže voće.
Iako viđam da se puter od kikirikija stidljivo koristi i kod nas, moram da kažem da Evropljanima ova tako tipično američka namirnica nije baš preterano bliska. I sa ovim puterom nema zaljubljivanja na prvi zalogaj, za naše nepce to može da bude teška hrana, ali dajte sebi vremena, ako sam ja uspela da ga zavolim, a u početku boravka u Americi sam ga potpuno ignorisala, onda ćete i vi. Dakle, ja ga zdušno proporučujem zato što je veoma zdrava namirnica, zato što se lako sprema i jednostavno koristi. Iskreno, u mojoj kući puter od kikirikija je veoma popular, posle mleka i hleba najviše ga koristimo.
Malo je reći da se uvek zapanjim kada saznam da Amerikanci, koji su inače odrasli na puteru od kikirikija, ne znaju kako se isti pravi, i nikada im nije palo na pamet da ga sami kod kuće naprave. A toliko ga je jednostavno napraviti, da ne pričam koliko je zdraviji od onog kupovnog. Inače se ubiše raspravljajući koji je kupovni brend bolji i zdraviji, a treba samo da bace u multipraktik pečen kikiriki, sa malčice ulja i soli, posle par minuta čekanja dobili bi najbolji puter. Najteži deo posla je staviti puter u teglice i oprati deo multipraktika. A u kupovnom puteru od kikirikija možete da nađete svašta, šećer, veću količinu soli, razne stabilizatore, masti i dodatke, i u najboljem slučaju ako puter ima u sebi samo kikiriki, onda se zbog dužeg stajanja u rafu svo ulje popne na površinu, i zaista je teško da se promeša i bude normalne gustine. Zato domaći puter od kikirikija rules.
Domaći puter od kikirikija
Za ovu priliku sam napravila i video, moj prvenac, da vidite kako kikiriki prelazi iz čvrstog u mekano stanje, baš kao magija.
Sastojci:
400g pečenog kikirikija*
Prstohvat soli
1 kašika ulja, najbolje nerafinisanog
Priprema:
Stavite sve sastojke u multipraktik ili seckalicu, i meljite ih dok ne dobijete glatku smesu kao na fotografiji. To traje oko par minuta. Čuvajte puter u sterilisanim teglicama u frižideru.
*Ukoliko pečete sami kikiriki, neka to bude u rerni na temperaturi 175C (350F), 10 minuta. Kad se malo prohladi skinite ljusku sa njega tako što ćete ih rukama protrljati, po koja ljuska neće smetati kvalitetu putera. Možete da pečete i kikiriki u mahuni, u tom slučaju neka to traje oko 30 minuta.
Tekstura – ona zavisi od toga koliko dugo meljete kikiriki, neko voli kad je grube, neko kad je glatake teksture, zato što se lakše maže na hleb. Takođe, možete pri kraju staviti par kašika celog kikirikija, ako želite da imate glatku tekstura sa malim komadićima kikirikija.
Zašto treba da koristite puter od kikirikija
Veoma je zdrava hrana. Ukoliko ne preteruje sa njim, ili ukoliko niste alergični na njega, puter od kikirikija može samo dobro da čini vašem organizmu. Slično koštunjavom voću, iako je mahunarka, pun je masti, ali dobre, što utiče na to da imate visok dobar holesterol (dokazano u mom slučaju), znači dobar je za srce. Zbog velike količine B vitamina, vaša koža bolje izgleda. Takođe je pun vlakana, folne kiseline (ovo je važno za trudnice) kao i proteina, i stoga idealan za decu i sportiste. Spisak hranljivih sastojaka putera od kikirikija je podugačak, još da spomenem magnezijum, kalijum, vitamin E, cink, itd. Maksimalna količina unosa ove namirnice je oko 2 kašike dnevno.
Zasitan je, dobar je za mršavljenje. U svim knjigama koje se bave tematikom mršavljenja, pogotovo u predelu stomaku, uvek ćete naći prepruke za korišćenje putera od kikirikija. Da, on je veoma kaloričan, ali pošto je zasitan ne verujem da možete da koristite veće količine.
Jednostavno se pravi. To mu je jedan od najvećih pluseva.
Deca ga vole. Ne znam u čemu je fora, zašto ga mališani toliko vole. Da nije bilo putera od kikirikija, ne znam kako bi hranila svoju decu u nekom periodu njihovog odrastanja, samo su to htela da jedu. Otuda ne čudi da je puter od kikirikija u Americi prevashodno dečija hrana. Sendvič od putera od kikirikija se najčešće stavlja deci u lunch box, za užinu ili ručak u školi.
Brz doručak ili užina. Kad vam treba neka brza energija, a nemate vremena, samo namažete puter od kikirikija na hleb i to je to. Dole pogledajte ideje za pravljenje sendviča.
Ideje za upotrebu putera od kikirikija
Maže se na hleb. Najačešća upotreba. Obično uz to ide i džem, tako se dobija Peanut Butter-Jelly Sandwich. Lično meni prepečen hleb sa puterom od kikirikija sa dodatkom pirea od jabuke je najbolja kombinacija, i to je način na koji ga uvek jedem. Puter od kikirikija se u sendviču najčešće kombinuje sa džemom, nutelom, ali i bananama, suvim grožđem i jabukama.
Osnova za mnoge energetske pločice i kuglice. Po interenetu možete da nađete ogroman broj ideja za njihovo pravljenje. Puter je dobar sastojak jer povezuje koštunjavo i suvo voće. Osim toga pun je proteina pa se stoga rado stavlja u ove zdrave poslastice.
Energetske kuglice sa puterom od kikirikija, recept je ovde.
Glavni sastojak za mnoge smutije. U mnogim dijetama za mršavljenje ovo je jedan od najčešćih napitaka koji se preporučuje. Kažu da je dobar za skidanje masnih naslaga sa stomaka.
Smuti sa puterom od kikirikija i bananom, čia semenkama i cimetom, recept je ovde.
Koristi se u kolačima, obično kao krem. Najpre da kažem da se puter od kikirikija veoma dobro slaže sa čokoladom, pada mi na pamet popularan slatkiš Reese’s. Ja volim da ga stavljam u frosting kada pravim kapkejkse.
Čokoladni kapkejksi sa kremom od putera od kikirikija
Od njega se prave ukusni i zdravi keksi. Recept za ove sjajne kekse sa slike pronađite uskoro na blogu. Inače, postoji i recept za slične kekse od bademovog putera, koji se isto pravi kao ovaj od kikirikija.
Recept za ove kolačiće sa puterom od kikirikija pronađite ovde.Torta sa kremom od putera od kikirikija, recept pogledajte ovde.Azijski sos od puter od kikirikijaBezglutenski kolačići sa puterom od kikirikija i čokoladnim poljupcima (Peanut Butter Blossom Cookies), Američki kuvar, strana 148.
Možda bi naslov mogao da bude – kako da napravite ukusno i jednostavno jelo za neku intimno-svečanu priliku. Da, pada mi na pamet 8. mart, i razmišljam kako je ovo odlična ideja za muškarce da iznenade svoju lepšu polovinu. Sigurna sam da će dame obradovati neki fin poklon, odlazak u restoran, ali, verujte mi, nema veće radosti nego kad se muškarac sam potrudi da svojoj dragoj pripremi lepu večeru, pogotovo ako je ona ta koja svakodnevno obavlja taj posao. Mislim da je tuna stejk sa aromatičnim puterom pravi izbor za jednu ovakvu priliku, i sad ću vam reći zašto.
Veoma se jednostavno pravi, ne treba vam neka umešnost u kuhinji, i priprema ne traje duže od 30 minura. Dame obično vole i cene ribu, još ako tome dodate aromatičan putera sa ukusom limuna i crnog bibera, potpuno ćete je impresionirati. Tu su i obarene špargle, divno sezonsko povrće, i mešani pirinač, lepo serviran, još jedan sitan ali bitan detalj. Tome svemu dodajte neko bolje vino, meni je baš lepo legao francuski Pinot Noir, i znaćete da ste uradili pravu stvar.
Ako vam je problem da nađete tunu, onda uvek možete da napravite klasičan goveđi stejk iliti biftek, i to u rerni, uz koji će takođe dobro da ide aromatični puter. Ideju za još jedan predivan puter sa začinskim biljem pogledajte ovde. Umesto špargli uvek možete da stavite obarenu boraniju, pogledajte ideje kako da je pripremite. Kao prilog sam odabrala sjajnu mešavinu integralnog pirinča, više o tim vrstama pirinča saznajte ovde.
Tuna stejk sa aromatičnim puterom
Sastojci za dve osobe:
1 šolja izmešanog pirinča (integralni, divlji i beli)
So
1 kašičica ulja
Za aromatični puter:
100g omekšalog putera
1 1/2 kašičica izrendane kore limuna
1/4 kašičice soli
1/2 kašike krupno mlevenog crnog bibera
1 kašičica soka od limuna
2 veća komada stejka od tune (odrezaka), najbolje sveža, ali će i zamrznuti odraditi posao – ostavite ih 20 minuta na sobnoj temperaturi
So i biber prema ukusu
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika ulja koje ima visoku tačku ključanja, ja sam koristila ulje od avokada
1/2 veze špargli
So i biber
Sok od pola limuna
Priprema:
Najpre stavite pirinač da se kuva. Operite ga u više voda, zatim ga stavite u šerpicu u kojoj ste stavili 2 šolje vode, malo soli i ulja. Najpre ga kuvajte da jakoj vatri dok voda ne provri, a onda je smanjite, i kuvajte dok pirinač ne omekne. Sve vreme držite poklopac na šerpi. Kad je pirinač gotov, posle 25 minuta, ocedite tečnost ukoliko je ima, stavite u male posudice, dobro pritegnite pirinač kašikom, zatim izručite na tanjir, ako hoćete da dobijete oblik kao na fotografijama.
Odrezke od tune dobro osušite papirnatim ubrusom. Utrljajte u njih so i crni biber, i premažite maslinovim uljem, i ostavite ih tako 15 minuta.
Zatim napravite aromatični puter tako što ćete u njega umešati limunovu koru i sok, crni biber i so. Sve dobro promešajte i stavite u zamrzivač.
U međuvremenu zagrejte vodu u loncu do ključanja, dodajte soli. Na kraju ubacite špargle i kuvajte ih oko 2 minuta. Kad su gotove stavite ih pod tuš hlade vode.
U tiganj, nabolje tučani, zagrejte jednu kašiku ulja na vrlo visokoj temperaturi. Pre nego što će ulje da počne da gori stavite stejk od tune da se prži. Ukoliko imate veliki tiganj stavite oba stejka, ukoliko imate mali stavite po jedan komad. Dok pržite stejk malo ga pomerajte da se ne zalepi za tiganj. Što se tiče prženja tuna stejka tu postoji pravilo da se središnjost odrezka ostavlja da bude sirov, ali ja lično ne volim sirovu tuna, pa je spremam taman da je unutra rozikasta, a ne crvena. Pržite stejk oko 3 minuta sa jedne i 3 minuta sa druge strane. Ostavite ga oko 1-2 da se malo odmori, a onda ga stavite na tanjir, preko njega stavite puter, dodajte špargle, preko kojih ste stavili malo soli i limunovog soka, i na kraju pirinač. I onda se prepustite trenutku.
Volim hleb koji se dugo pravi, koji ima hrskavu i debelu koricu, i deluje onako rustično. To je tako bila dok jednog dana nisam napravila ovaj jednostavni ražani hleb, koji se relativno brzo pravi i izgleda sasvim drugačije od po meni idealnog hleba. Opet, to je jedan odličan hleb, vidite i sami kako dobro izgleda na slikama. Pored lepe teksture ima i odličan ukus, čemu doprinose kim i tečnost iz tegle sa kiselim krastavcima… da, i to je sastojak, daje mu specifičnu aromu.
Ovako izgleda tipičan jevrejski hleb iz Njujorka, koji se koristi za pravljenje sendviča, jedan od najpoznatijih je svakako Ruben sendvič (Američki kuvar, str 76). Recept koji sledi sam našla ovde, i zaista je odličan. Ipak, pre nego što se upustite u pravljenje hleba po ovom receptu trebalo bi da znate par važnih stvari. Ražano brašno ima vrlo malo glutena, zato se i kombinuje sa pšeničnim brašnom, još bolje ako je pšenično brašno za hleb, koje ima više glutena od običnog. Ovo je više light verzija ražanog hleba, jer ima u sebi tek trećinu ražanog brašna, zato i izgleda tako nadošlo. Postoji i hleb sa 100% tamnog ražanog brašna u sebi, to je čuveni nemački hleb pumpernickel.
Kao i ostali hlebovi može da se pravi od kupovnog kvasca ili sa prirodnim kvascem tj. starterom. Inače ražano brašno se često koristi i u pravljenju multigrain hleba.
Kad smo već kod pravljenje hleba, gledala sam pre neko veče novu, odličnu, dokumentarnu seriju Cooked od Majkla Polana (imate je na Netfliksu), i bila je čitava jedna epizoda posvećena hlebu. Autor je zaista uspeo da dočara taj osećaj, skoro magičan, dobijanja hleba. Kako da vam kažem, za mene nema većeg uzbuđenja u kuhinji od vađenja ispečenog hleba iz rerne. Toplota, mirisi, para, sve to pomešano. Kladim se da su i moji daleki preci imali isti doživljaj. I super je što danas mogu da probam toliko toga, moja ishrana ni izbiliza nije limitirana kao ona kod mojih predaka, ali za mene je i dalje hleb nešto neopisivo bitno, osnova svega.
Danas sam ponovo pravila ovaj hleb, deca su nestrpljivo čekala da im isečem po krišku, i tražila su još, i još… i opet sam imala taj osećaj zadovoljstva i samodovoljnosti.
I jednoj posudi pomešajte pšenično i ražano brašno, instant krompir pire, so, šećer, kim i instant kvasac. Ukoliko koristite običan suvi kvasac umešajte ga u toplu vodu, zajedno sa šećerom isačkajte da počne da “radi”.
Najbolje da napravite testo u multipraktiku, ili sa mikserom za testo, možete i ručno, ukoliko ne posedujete nabrojane aparate. U smesu sa brašnom postepeno sipajte toplu vodu zajedno sa uljem i sokom od kiselih krastavaca. Kada testo počne da se odvaja od zidova multipraktika, prebacite ga na površinu posutu brašnom, oblikujte testo u loptu, stavite u posudu koju ste nauljili, i pokrili plastičnom folijom. Sačekajte oko 1 sat da se testo nadigne.
Pošto se testo nadiglo, oblikujte ga u veknu, stavite u pravougaoni pleh, dimenzija 12x23cm, i čekajte oko 1 – 1 1/2 sata da se testo nadigne.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pecite hleb oko 35 minuta na srednjoj pregradi. Kad je gotov sačekajte oko 1/2 sata da se ohladi, i onda ga služite.
Kad se umorite od prazničnih kolača i torti probajte Krisp od jabuke, koji se veoma lako pravi i ne traži niti posebnu umešnost a niti skupe sastojke.
Ideju da napravim ovaj krisp dobila sam čitajući meni popularnog američkog lanca restorana azijske kuhinje PF Chang, nisam ga probala, nije bilo više mesta za dezert, ali mi se ideja veoma svidela. Mislim da kokosovo brašno, kao i čai začin, daju divnu toplu aromu što ovaj krisp čini idealnim slatkišem za hladne zimske dane.
Što se tiče čai začina saznajte više o njemu ovde, kako da ga napravite, zajedno sa receptom za pripremu popularnog napitka Chai Tea Latte.
I da znate ovu poslasticu možete da napravite od bilo kog voća, pa i od onog zamrznutog. Takođe, možete i da mešate razno voće, ubacujete različite začine, a za posip koristite koštunjave plodove i brašno u zavisnosti od toga šta imate kod kuće i šta volite.
Jedna od najjednostavnijih i najukusnijih brzih poslastica koje možete da napravite sa jabukama.
Tamna čokolada i urme, to mi je omiljena kombinacija ove zime. Pravila sam razne stvari koristeći ova dva sastojka, počevši od šejka pa do suflea, i sve je bilo veoma ukusno. Kuglof od tamne čokolade i urmi se zasluženo našao na blogu.
Inače, u ovom delu sveta gde živim ovaj kolač takođe zovu puding, što se nikako ne poklapa sa našim poimanjem ove reči. Kolač je pravi zimski, aromatičan i bogat, pogotovo ako mu još dodate i karamel sos. Možete da ga celog natopite karamel sosom, ili sos samo prelijte tokom služenja kolača. Tu je i korica pomorandže kao prijatno iznenađenje.
Svi moji američki prijatelji znaju da ima nešto čudno u vezi sa našim Božićem – dolazi u januaru. Ne, ne slavim Epifaniju, nego srpska crkva ne prati novi kalendar, već stari, koji skoro dve nedelje kasni, svaki put im objasnim.
Kao i većina naše emigracije u danima oko Božića pomislim kako bi bilo lepo kad bi naša crkva odlučila da ne budemo mimo sveta iz mnogo praktičnih razloga. Recimo jelke, ne možete da ih kupite kasnije, jer nestanu, a opet kad su u kući tako dugo počnu da se raspadaju. Ipak, ni to nije toliko strašno koliko radni dan koji pada na Božić, posle toliko neradih dana u decembru teško je pitati poslodavca za još jedan slobodan dan u januaru. Zatim, emigracija koja je bliže Srbiji ne može da proslavi Božić sa svojom familijom, već ih posećuju pre praznika. Suprotno nama odraslima, naša deca misle da smo mi zapravo veliki srećnici jer imamo dva Božića, to znači da našu kuću Deda Mraz posećuje dva puta.
Ovde kad je naš Božić nema svečane atmosfere, na ulicama se oseća umor od praznika koji su prošli. Čak i Grci, kojih ovde ima puno, slave ovaj praznik po novom kalendaru. Prošle godine sam se za Božić vozila u taksiju mister Okbabe, imigranta iz Eritreje čije sam usluge često koristila. Tako sam saznala da i njihova crkva slavi Božić baš kad i mi. Oboje smo se obradovali toj činjenici. U taksiju je bila mala ikona tamnoputog sveca, znajući koliko imigranti vole da pričaju o stvarima iz svoje otadžbine, pogotovo ako su još “sveži”, rekla sam mu, pričaj mi malo o tom vašem svecu.
I pre nego što je počeo zimski raspust učiteljica mog šestogodinjeg sina mi je predložila da proslavimo srpski Božić u njihovom odeljenju. Učiteljica je veoma mlada i puna entuzijazma, rekla je da jedva čeka da sazna o tome kako mi slavimo naš Božič. Kako se praznik približavao puno sam razmišljala kako da predstavim deci i učiteljici taj praznik. Pokušavala sam da se setim šta smo to mi radili za Božić kad smo bili mali, potpuno sam bila zaboravila da mi nismo ni slavili taj prazik već samo Novu godinu. Moja deca su bila zaprepašćena kada su to saznala. Država ga je zabranila, rekla sam im. Setila sam se starih srpskih zajednica ovde u Americi, u kojima srpski jezik nije opstao, ali i dalje postoji crkva i i neguju se običaji.
Rešila sam da napravim i odnesem česnicu, deci će sigurno biti zanimljivo izvlačenje parica. Nadam se da neće biti tužna ako ne pronađu paru, srećom, škola nije previše politički korektna, ne ohrabruju preosetljivost kod dece. Možda da odnesem badnjak, i to je interesantan detalj, to je srpsko božićno drvo. Kao i svake godine na Badnje veče sam otišla sa decom u obližnji veliki park da potražimo badnjak. Nismo uspeli da nađemo nijednu oborenu granu, lomljenje ili seča nije dolazilo u obzir. Pokupila sam hrastovo lišće sa zemlje i kasnije kod kuće ih lepila na grančice. Nije uopšte loše ispalo, mnoge je prevarilo.
Otišla sam na jutjub da pogledam nešto od sadržaja vezanog za Božić. Najpre su se prikazali video zapisi sa prangijanjem Srba po Americi, to baš nije prihvatljivo za decu, pogotovo sada kada se u Americi vodi oštra debata o posedovanju oružja. Posle sam pronašla nešto bolje, neki stari video, prilično lošeg kvaliteta, ali na engleskom, o proslavi srpskog Božića širom sveta.
Na dan Božića sam otišla u sinovljevu školu. Deci smo prikazali video, ne mogu da kažem da su ga previše razumela, ali ipak su bila dovoljno mirna. Par puta su dobacivali kako ne mogu da dočekaju da probaju česnicu jer tako divno miriše. Jedan dečko me je upitao, da li je zaista u hlebu zlatnik, video je to na videu. Ne, nije, ali smo stavili srpski dinar. Usledilo je novo pitanje: A koliko je to u dolarima?
Održala sam deci kratko predavanje Zašto je srpski Božić drugačiji osim što kasni. Slavljenje Božića traje samo dva dana u Srbiji, Badnje veče i sam Božić. To nije kao u Americi gde proslava traje nedeljama pre Božića. U Srbiji ljudi poste šest nedelja pre praznika, tako da tu nema mesta za razne božićne žurke na kojima dominiraju hrana i piće. Ali zato kad dođe Božić onda nastupa veličanstvena gozba, pečeno prase na ražnju, razni prilozi, pite i salate, torte i kolači. I sve je homemade i from scratch, način pripreme hrane koji je prilično netipičan za američko društvo. Cela porodica učestvuje u pravljenju hrane i to su trenuci kad se članovi porodice druže i povezuju.
Srpski Božić je više spirtualni događaj, manje praznik gde dajete i dobijate poklone. Srbi su manje zainteresovani za poklone, više za hranu koja se tog dana služi. Na Badnje veče se pali badnjak, nekad to ume da bude veličanstvena vatra sa mnogobrojnim varnicama, ta ideja im se mnogo dopala.
Zatim su deca sela u klupe i onda sam ja išla od jednog do drugog deteta dok su ona lomila česnicu. Odeljenje je malo, čini ga tek četrnaest prvačića. Česnica je još uvek bila topla, deca su bila veoma uzbuđena, domaći hleb nije baš česta pojava ovde, malo je reći da su uživala u njemu. Ni kolači koji su kasnije podeljeni, nisu uspeli da nadmaše utisak koji je na njih ostavio hleb. Šenon je osvojila novčić, lucky coin, i toliko je bila uzbuđena da se sva zarumenela, uzviknula je, Oh, I wish I was Serbian! Druga devojčica je odgovorila da ona ne bi volela da bude Srpkinja, jer to znači da nema čokolade ni mesa šest nedelja zbog posta.
Uglavnom moj sin se tog dana osetio još više posebnim što slavi srpski Božić. Kada sam se vraćala iz škole sa decom na ulici smo primetili porodicu svečano obučenu, ruke su im bile pune ukrasnih kesa sa poklonima. Sigurno su Rusi, pomislila sam, i bili su. To je bila iskrica prazničnog raspoloženja u sivilu zimskog dana, dobro je, nismo jedini.
Ovaj tekst je objavljen na Politikinom vebsajtu, u rubrici Moj život u inostranstvu.
Kapkejksi od kokosa
Istina je da sam htela da pravim domaće Rafaelo kuglice za Božić, moj omiljeni kolač sa kokosom, ali nisam uspela da nađem mleko u prahu. Ovo je u velikoj meri izmenjen recept Ine Garten, ideja je od nje potekla. Spada u top 5 najukusnijih kapkejksa koje sam ikada probala. Ako vam smeta ideja krem sira u frostingu onda napravite klasičan krem od putera i šećera u prahu, buttercream.
