Kako da napravite čokoladu sa raznim ukusima

December 24, 2014 4 Comments

Nastavljam sa predlozima za nastupajuće praznike. Sledi predlog # 2.

Ovo je nešto što me oduševljava, nešto što već danima “krckam” uz jutarnju kafu. Ideja nije moja, moža lako da se nađe na Pinterestu, ali odabir sastojaka jeste, mada svi već znamo šta super ide uz čokoladu.

Veoma se jednostavno pravi, međutim ono što mene puno privlači jeste osećaj da mogu sama sebi da napravim čokoladu. Mada nisam bukvalno pravila čokoladu, samo sam je spojila sa mojim omiljenim sastojcima, i stvarno je super ispalo. Takođe, javile su mi se nove ideje, recimo da sledeći put dodama rum ili ukus peperminta, možda ljutu tucanu papriku ili čak slaninicu. Viđala sam te kombinacije, u boljim prodavnicama ima da se nađu te hipsterske čokoladice, onako kreativno upakovane.

Recept je vrlo jednostavan. Otopite čokoladu na pari, ja sam koristila uglavnom gorku. Za ovu tablu na slici trebalo mi je oko 400g čokolade. Izručite je na papir za pečenje u tankom sloju, a zatim pospite sastojcima (bademi, lešnici, suve šljive i ostalo voće, istucane pepermint bombone, itd.). Moram da kažem da je meni omiljena kombinacija sa ušećerenom korom pomorandže, a počela sam opasno da se ložim i na pepermint bombone.

Možete otopljenu čokoladu da stavite u manje provougaone kalupe, dobićete čokoladu u lepim pravilnim oblicima.

Čokoladu ohladite u zamrzivaču. Posle je polomite na manje komade i čuvajte u frižideru.

Ovo može da bude i sjajan homemade praznični poklon. To mi je i bila ideja kada sam pravila ovu čokoladu, ali pošto smo danima svi bolesni u kući bolje da to ne delim sa drugima.

Srećan Božić svima koji ga sutra slave!

Američka kuhinja, Dezerti, Torte

Izvrnuta torta sa ananasom (Upside-Down Pineapple Cake)

December 21, 2014 6 Comments

Dok dve hiljade četrnaesta sitno broji do svog kraja potrudiću se da vam ovih dana dam par ideja za novogodišnju gozbu. Ideja vodilja je – kako se budete hranili tog poslednjeg dana u godini takva će vam biti cela naredna godina. Šalim se!

Izabrala sam da to budu stvari jednostavne za pravljenje, a da deluju posebno, nešto što se ne konzumira svaki dan. Izvrnuta torta sa ananasom mi je prva pala na pamet. Dosta je jednostavna za pravljenje, testo je isto kao ono što se koristi za voćne kolače, već sam ga ranije koristila za Kolač od kajsija, ali zato gornji sloj deluje vrlo raskošno. Da znate da možete tortu prekriti šlagom, mada meni je žao da narušim njen već dovoljno lep izgled.

Sastojci:

1 konzerva ananasa, najbolje da ima što manje šećera u sirupu, ukoliko ga ima puno, vi smanjite količinu šećera

100g tamnog šećera

7 maraskino trešanja, ukoliko ih imate

190g brašna

Prstohvat soli

1 kašičica praška za pecivo

115g putera, na sobnoj temperaturi

200g belog šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

4 jaja

1 šolja jogurta

Zatvoreni okrugli pleh prečnika 23cm.

Priprema:

Iscedite kolutove ananasa, najbolje da ih stavite na cediljku. Trebaće vam 7 komada.

Zagrejte rernu na 190C. Postavite pregradu tačno na sredini rerne.

Obložite pleh papirom za pečenje. Dno pleha ravnomerno pokrijte tamnim šećerom. Preko njega stavite kolutove ananasa. U rupe ananasa stavite maraskino trešnje.

U jednoj posudi prosejte brašno i dodajte mu so i prašak za pecivo.

U drugoj posudi mikserom mutite puter na sobnoj temperaturi i beli šećer. Kad budete dobili ujednačenu kremastu smesu počnite da dodajete ekstrakt vanile i jaje po jaje. Dodajte jogurt. Na kraju drvenom varjačom umešajte brašno.

Ovu smesu, koja će biti gusta, izručite u pleh sa ananasom i stavite sve u rernu koju ste predhodno zagrejali da se peče oko 45-50 minuta. Probajte da ubodom čačkalce utvrdite da li je testo dovoljno pečeno. Ono će takođe da nadođe i da dobije tamniju koricu. Izvadite pleh iz rerne i ostavite tortu oko 10 minuta da se prohladi. Torta će malo da se skupi za to vreme, uklonite papir sa ivice pleha. Preklopite pleh tanjirom u kome ćete servirati tortu i onda sve to izvrnite. Malo će da curi sirup od voća i istopljenog tamnog šećera. Sačekajte da se torta ohladi a onda je služite uz umućenu slatku pavlaku.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Torte

Čokoladna torta Gusarski brod i početak škole

September 2, 2014 22 Comments

Kod nas je ovih dana sve u znaku velikog početka. Svako od nas u porodici ima neki svoj početak. Ćerka je krenula u školicu, sin je krenuo u školu, a ja konačo krećem u nove projekte i poslove zahvaljujući ponovo osvojenoj slobodi.

Ipak, danas ću da pišem o polasku u školu moga sina, i naravno o torti sa početne fotografije koju smo pravili za njegov peti rođendan, u junu. Elem, puno vas je pitalo za recept za tortu, pa konačno da ga stavim na blog.

Moj sin je dugo čekao na svoj peti rođendan, gotovo sva deca u njegovoj školici su napunila pet godina, samo ne i on. U tom nestrpljenju danima je crtao torte koje je želeo da mu napravim, i to čak do svog desetog rođendana, uglavnom sve su imale za temu gusare. Mi smo tu njegovu želju shvatili ozbiljno pa smo se oboje, muž i ja, potrudili da dobije baš posebnu tortu.

Peti rođendan je u Americi vrlo važan jer sa pet godina deca kreću zvanično u školu. To se zove kindergarten, i podseća na naše predškolsko, jedino što se ovde deca uče čitanju i osnovama matematike. Deca ostaju dugo u školi, od 8 do 15h, svaki dan, to je drugačije nego kod nas.

Moram da vam kažem još ovo… pre par dana pre nego što su krenuli u školu, a to je ovde bilo prošle nedelje, samo po pola dana, sutra kreće prava škola, meni se uvrtela u glavu pesma Sutra, sine, polaziš u školu, i danima me nije napuštala. Nađem ja tu pesmu na internetu i podelim je na Facebooku, više kao šalu, zajedno sa slikama moje dece koja kreću u školu. I zaboravih da prospem vodu za njima tog jutra:) Uglavnom, to veče, na večeri sa mojim američkim prijateljicama, razmenjujemo utiske vezane za početak škole, i one sve slušale tu pesmu na jutjubu i kažu mnogo im se sviđa. Ja im kažem da se kod nas ta pesma naručuje na radiju kad mali prvačići krenu u školu, na kantrisajdu, da je stara i da je nastala kada je pevačica imala samo 23 godine, što je pomalo bizarno. Pitale su me za reči, nisam baš mogla da ih se setim. Posle sam pažljivo odslušala pesmu i shvatila da je pesma skroz cool. Potpuno je pogodila trenutak.

Pošto nikada do tada nismo pravili torte sa ambicioznim oblicima malo smo se zabrinuli kako će to da ispadne, ali smo ipak imali sreće jer je mogao sin da nam traži da mu napravimo tortu sa temom ljudskog tela, bacila i rentgenskih snimaka, što su mu bile dugotrajne opsesije pre nego što se prebacio na gusare.

Moj muž, kako je sav precizan i sistematičan, počeo je rano da premerava i crta projekat gornje konstrukcije torte, kao i izvodljivost oblika. Crteži koji slede su njegovo delo. Ja sam bila zadužena za kore i fil, svu ostalu dekoraciju je muž preuzeo na sebe. Naručio je bio čak jestivi rice paper, tanak papir od pirinča, za jedra i crni ajsing za crtanje po njemu. Samo da vam kažem da je to nepotrebno jer za jedra i zastavice može da se koriste običan papir, kao i crni flomaster za crtanje, ionako to neće niko jesti. Ono što je dobro je to što znatno unapred možete da napravite konstrukciju i da je nakačite ne neki stiropor.

Samo da znate možete sa ovim korama i filom da napravite klasičnu okruglu tortu (prečnika 23cm), samo prepolovite mere. Ja inače stavljam manje šećera u slatkiše koje pravim, pa ako mislite da vam nije dovoljno slatko a vi dodajte još šećera. Perece su bile hit, jer one stvarno dobro idu uz čokoladu. O čokoladnim dukatima da ne govorim. Deca su zaista bila oduševljena tortom, uključujući moga sina, tako da je sav trud vredeo.

Torta Gusarski brod

Za dekoraciju vam treba:

4 drvena ili plastična štapa koja će da nose jarbole

2 komada malo debljeg papira trapezoidnog oblika

Male trouglaste zastavice od papira, po jedna za svako slovo, lepak

Konopac od jute za vezivanje jedra i zastavice

Crni flomaster za crtanje i pisanje

Perece, veća kesa, one za ogradu muž je dole zasecao skalpelom

Čokoladni zlatnici

Sastojci za duplu koru:

440g brašna
130g kakao praha
1 kašika praška za pecivo
1 kašika soda bikarbone
2 kašičice soli
4 jaja
500g šećera
475ml mleka
230ml ulja
1 kašika ekstrakta vanile
475ml vrele vode

Pravougaoni pleh za pečenje dimenzija 30x20cm, obložen papirom za pečenje

Priprema i pečenje kore:

Zagrejte rernu na 175C (350F). U velikoj vangli stavite prosejano brašno i kakao, zatim prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so, i sve dobro promešajte.

U drugoj posudi mikserom umutite jaja i šećer, dodajte tome ekstrakt vanile, mleko i ulje, pa miks sa brašnom. Na kraju stavite vrelu vodu. Dobićete retko testo. Oko 2/3 od toga stavite u pripremljeni pleh da se peče, tako ćete dobiti deblju koru, a 1/3 sačuvajte za tanju koru.

Pecite koru na srednjoj pregradi oko 40-45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se ubode u testo. Ispečenu koru ostavite par minuta u plehu, a zatim je prebacite na rešetku da se hladi.

Zatim stavite drugu koru da se peče, znatno kraće od prve, oko 20 minuta. Zatim kad je pečena stavite je da se hladi.

Sastojci za fil (preuzet iz recepta za tortu Kraljica od Sabe):

300g tamne čokolade (60% kakaa)
320g putera
3 – 4 kašike ruma (kakva je to gusarska torta bez ruma!)

Priprema fila:

Čokoladu otopite na pari zajedno sa rumom. Dodajte joj iseckan puter. Kad je sve dobro sjedinjeno, mešajte krem na ledu da se brže ohladi ili ga stavite u frižider.

Oblikovanje i filovanje torte

Kad se kore dobro ohlade deblju isecite kao na slici, da dobije špic broda, a zatim je isecite na dva dela horizontalno.

Drugu, tanju koru, isecite uzdužno na tri jednaka dela kao na slici ispod.

Najpre filujte deblju koru a zatim dodavajte na nju delove druge, tanje kore, kao na slici ispod. Koristite fil da “zalepite” sve delove. Ostaće vam i malo viška, što nije loše da popravite neke oštećene delove, ukoliko ih ima.

Zatim fil stavite preko cele površine broda.

Kada ste završili sa filovanjem poređajte perece kao delove ograde ili prozore na brodu. Pokrijte tortu velikom aluminijumskom folijom uz pomoć čačkalica, da se ne ošteti fil, i stavite u frižider, najbolje da prenoći.

Sutradan pre služenja samo nataknite gornju konstrukciju sa jarbolima i zastavicama na tortu. Mi smo postavili svećice na bočni deo broda, da simuliraju topove.

Pošto znam da su ljudi uvek u potrazi za jeftinom i efektnom animacijom i dekoracijom na dečijim rođendanima evo par ideja koje mogu da vam se nađu.

Girlande sa zastavicama, uvek super izgledaju, napolju ili unutra, a lako se prave.

Mašina za pravljenje balončića, obavezno mora da stoji na nečemu visokom ili se gubi efekat.

Prskalica, povezana sa crevom za vodu, je izgleda veoma popularna kod dece.

Figurice dinosaurusa ili morskih stvorenja zarobljenih u ledu koje deca oslobađaju drvenim čekićima i prskalicama.

I pinjata, klasika, ali uvek popularna među decom.

Za još ideja za rođendanske torte kliknite ovde.

Američka kuhinja, Dezerti, Slatke pite, Trešnje, Višnje

Američka pita od višanja i trešanja (Cherry pie)

July 19, 2014 6 Comments

Tek što sam probala ovu pitu već sledećeg trenutka sam bila potpuno sigurna da je to jedna od najukusnijih stvari koje sam u životu probala. Prhkavo, valjda se tako kaže, testo sa izraženim ukusom putera, a fil nestvarno ukusan, smenjuju se sitnije i vrlo kisele višnje sa slatkim i mesnatim trešnjama. Ludilo!

Sama činjenica da je pita napravljena od višanja, voće koje je neverovatno teško naći u Americi, je bila dovoljna da se sa posebnim entuzijazmom bacim na pravljenje iste, i znala sam da će od nje biti nešto vrlo, vrlo, posebno.

Recept nije puno komplikovan, to je još jedna verzija osnovnog recepta za američke pite o kojem sam pisala ranije, čak sam se potrudila da vam napravim i slikokaz, i sadrži kratku listu sastojaka. Jedino što vam treba je vreme koje inače svaka američka pita traži. Vreme da se umesi kora, zatim da se ohladi u frižideru, pa da se razvije testo i ujedini sa filom, onda pečenje, zatim pita mora da miruje oko 2 sata da bi se fil lepo zgusnuo, i onda konačno možete da je služite. Da ne pominjem vađenje koštica iz višanja i trešanja. Ipak vredi.

Sastojci za fil:

1 1/3kg svežih višanja i trešanja, pola – pola, mogu i zamrznute. Koštice izvađene.
200g šećera + za posipanje kore
1 kašika ekstrakta vanile
3-4 kašike gustina
Prstohvat soli

2 kašike putera, iseckanog na komadiće

Sastojci za duplu koru:

300g brašna + za posipanje radne površine (ja sam ovog puta dodala 50g brašna od badema, ali se slabo osećao, tako da ga nema svrhe dodavati)
225g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

1 belance umućeno, za premaz kore

Sud za pečenje prečnika 25cm.

Priprema:

Napravite testo za koru u multipraktiku ili u mikseru za testo. Najpre promešajte samo brašno, dodajte so i šećer, a zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 10 -15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za oko 20 sekundi, 30 najduže, testo je spremno. Testo treba da bude sipkavo, ne glatko.

Prenesite teso na radnu površinu koju ste posuli brašnom, napravite loptu i podelite je na dva jednaka dela, koje zatim oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider da se ohlade, bar sat vremena.

U međuvremenu napravite fil ili punjenje tako što ćete pomešati voće, šećer, so, gustin i vanilin ekstrakt. Zagrejte rernu na 205C (400F).

Izvadite jedan komad testa u obliku diska i razvlačite ga oklagijom na radnoj površini koju ste posuli brašnom. Krug od testa treba da bude 2-3 centimetara veći od suda u kome se peče. Oklagijom prenesite testo u sud.

Testo lepo rasporedite po sudu. Dodajte fil od voća.

Stavite na površinu voća par komadića putera kao na slici. Razvijte novu, gornju, koru, malo veću od suda za pečenje.

Napravite rupice na gornjoj kori uz pomoć metalnog kalupa. Urolujte testo oklagijom i nacentrirajte na pitu.

Spojte gornju i donju koru uz pomoć prstiju ili viljuške. Premažite pitu umućenim belancetom i pospite na kraju šećerom. Stavite pitu da se peče.

Uvek stavite veći pleh na donju pregradu rerne da bi zadržala sadržaj koji vrlo često curi iz pite tokom pečenje. Suprotno uništiće vam rernu.

Pecite pitu na 205C 20 minuta, a zatim smanjite temperaturu na 175C (345F) i pecite još oko 40 minuta. Ukoliko se desi da tokom pečenja gornja korica počne da gori, poklopite je aluminijumskom folijom.

Pošto ste ispekli pitu ostavite je još neko vreme, najbolje 2 sata, da se sve lepo integriše, sokovi zgusnu, a tek onda je služite.

Pitu možete služiti uz sladoled od vanile.

Badem, Dezerti, Španska, Torte

Irina torta (Torta od badema sa džemom od malina)

June 11, 2014 24 Comments

Recept za ovu tortu je premijerno objavljen u magazinu Mezze pod nazivom Torta od badema sa džemom od malina, u odeljku koji je bio posvećen bezglutenskoj ishrani. Da, ova torta nema ni mrvicu pšeničnog brašna. Kore se sastoje samo od brašna od badema, jaja i šećera. Tu je i džem od malina kao fil i šlag. Ima li išta jednostavnije od toga? O da, definitivno spada u niskokalorične torte.

To je torta koju sam pravila više puta ove godine, skoro sam samo nju i pravila ako me pamćenje dobro služi, zato što je toliko jednostavna i ukusna.

Ne pravim često torte, kad to radim služim se uglavnom tuđim proverenim receptima. Ipak, ova tortu mogu donekle da nazovem mojom kreacijom, zato sam se okuražila da joj dam i ime, po mojoj ćerki. Pre neki dan sam joj je pravila za treći rođendan.

Krenula sam od originalne verzije španske tradicionalne torte Tarta de Santiago. Ta torta je baš obična, više podseća na kolač, bez fila i šlaga, samo posuta šećerom u prahu. Međutim, kada joj se doda fil od džema i šlag postaje pravo malo savršenstvo od torte. Plus, u kore sam dodala više bademovog brašna. Originalno u koru ide i izrendana korica pomorandže ili limuna, ali ja sam želela da ukus badema bude čist i dominantan pa sam ga dodatno pojačala ekstraktom od badema, koji ide i u koru i u šlag. Džem od maline se neverovatno dobro slaže sa ukusom badema, mada možete da stavite i džem od mešanog šumskog voća.

Kao što sam rekla, vrlo je jednostavna za pravljenje, jedino što je fora u tome da se žumanca i belanca odvojeno mute, i da kada se meša sa brašnom od badema to bude jako brzo, jer badem brzo upija tečnost i onda se zgrudva. Tako ćete dobiti izdašnu koru, koja inače mnogo lepo miriše kad se izvadi iz rerne. Možete praviti i služiti tortu isti dan, ali je bolje da ona nafilovana prenoći u frižideru jer u tom slučaju kore lepo upiju džem.

Sledi recept za tortu prečnika 20cm, ukoliko želite da napravite spratnu tortu kao na prvoj slici uvećajte količinu datih sastojaka za 25%, u i tom slučaju gornja kora se peče u okruglom plehu prečnika 15cm.

Za kore:

300g sirovih badema

8 jajeta, na sobnoj temperaturi

140g šećera u prahu

1/4 – 1/2 kašičice ekstrakta od badema

Za fil:

200g kvalitetnog džema od malina ili šumskog voća

Za šlag:

300ml slatke pavlake

3-4 kašike šećera u prahu

1/4 – 1/2kašičice ekstrakta od badema

Za jednostavniju dekoraciju torte vam treba:

Par komada malina, zamrznutih

Grubo iseckanih badema

Za složeniju dekoraciju torte vam treba:

Par komada zamrznutih kupina i malina, i sveže borovnice

Grubo iseckanih badema i pistaća

Listići nane i matičnjaka

Priprema:

Najpre napravite bademovo brašno. Iako možete da ga nađete u kupovini radije ga sami napravite, jer ono kupovno je suviše fino, a kora je mnogo lepša kad je brašno krupnije samleveno. Ovo brašno se pravi od oguljenog badema, a njegovu koru ćete najlakše skinuti ako bademe na minut potopite u vrelu vodu. Stisnite zrno prstima i ono će odmah izaći iz opne. Kada ste oljuštili bademe prosušite ih, ja to radim uz pomoć rerne, na veoma tihoj vatri. Zatim ih sameljite u multipraktiku.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite okrugao pleh za tortu, prečnika 20 cm, papirom za pečenje.

Razdvojte belanca od žumanaca. Belanca čvrsto umutite mikserom. U drugoj većoj posudi mikserom dobro umutite žumanca i šećer, dodajte im ekstrakt od badema. Spatulom umešajte badem u smesu sa žumancima. Pošto se bademovo brašno brzo zgrudva u tečnosti potrebno je da to sve brzo odradite. Trećinu belanaca umešajte spatulom u tu smesu, zatim dodajte još jednu trećinu, i na kraju poslednju. To je najbolji način da sve dobro umutite ali da i imate izdašno testo.

Smesu izručite u pripremljeni pleh i stavite da se peče na srednoj rešetki. Pecite 45-50 minuta, dok središnji deo ne postane dovoljno čvrst.

Kad je kora ispečena izvadite je iz rerne, posle par minuta i iz pleha, i stavite na rešetku da se ohladi.

Kad je torta ohlađena rebrastim nožem isecite kore na tri dela. Filujte ih džemom od malina. Tortu ostavite u frižideru da prenoći jer će na taj način kora da lepo upije fil.

Sutradan napravite šlag i njime pokrijte tortu. Malinama i istucanim bademom je dekorišite.

Ukoliko pravite spratnu tortu, koru u manjem kalupu pecite oko 25 minuta. Obe kore filujte sa džemom od malina. Šlag stavite najpre na veliku, a zatim na nju dodajte manju, koju ćete takođe pokriti šlagom.

Još ideja za razne svečane torte pogledajte ovde.

Dezerti, Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jagode, Jelo za 30 minuta, Pečurke, Piletina

Inspirativni prolećni meni – Chicken Marsala i Zabaglione

April 24, 2014 3 Comments

Ovako ja zamišljam idealni prolećni meni – malo piletine sa pečurkama u Marsala sosu posute francuskim peršunom i krem sa jagodama i nanom ukusa čokolade. Nisam izmislila, zaista postoji vrsta nane koja miriše na mentol i čokoladu, i stalno pokušavam da smislim u šta bih mogla još da je stavim.

Namerno sam stavila ove dve stvari zajedno jer obe imaju jedan zajednički sastojak koji im daje “ono nešto”, a to je slatko vino Marsala. Ah, kakav divan miris to vino širi kuhunjom. I jedna piletina, tako obična i bezukusna, definitivno nisam njen ljubitelj, sa njim doživljava potpuni preobražaj.

Više o ovom piću možete saznati u mom Kulinarskom rečniku, a ukoliko imate problem da ga nabavite ovako odokativno mislim da Porto, Šeri ili Madeira mogu da budu dobra zamena. Kažem odokativno jer nikada za ova jela nisam koristila ništa drugo osim Marsala vina.

Još samo da kažem da su obe stvari na meniju klasici italijanske kuhinje i gotovo je nemoguće da ih ne nađete u tradicionalnom italijanskom restoranu.

Piletina u Marsala sosu (Chicken Marsala)

Možete da koristite i teletinu umesto piletine.

Sastojci za 4 osobe:

4 komada pilećih prsa
So i biber
80g brašna
3 kašike maslinovog ulja za prženje
100g pančete, iseckane (može i pršute)
250g svežih pečuraka, belih ili braon (krimini) šampinjona, iseckanih uzdužno
80ml Marsala vina
1 kašika putera
Pola šake iseckanog običnog ili francuskog peršuna

Priprema:

Izvadite piletinu i dobro je obrišite papirnatim ubrusom. Zatim je istucite kuhinjskim čekićem, najbolje da meso stavite u plastičnu kesu i da ga tučete tupim delom bez bodlja.

Zatim utrljajte so i crni biber u piletinu. Brašno stavite na plitak tanjir i u njega uvaljajte meso.

Zagrejte ulje najbolje u tučanom tiganju na jakoj vatri, i stavljajte meso da se prži (pre nego što ga stavite u ulje istrsite višak brašna sa njega). Obično stanu po dva komada piletine u tiganj. Pržite piletinu oko 5 minuta sa obe strane dok se ne stvori lepa braon korica po mesu. Kad je meso isprženo izvadite ga i stavite na tanjir i pokrijte aluminijumskom folijom.

Zatim napravite sos na sledeći način. U tiganj u kome se pržilo meso stavite iseckanu pančetu ili pršutu. Smanjite temperaturu na srednje jaku. Posle par minuta dodajte pečurke i dinstajte ih oko 7 minuta uz mešanje. Dodajte crnog bibera i soli ukoliko je neophodno. Zatim sipajte Marsala vino. Kuvajte još oko par minuta. Ukoliko se izgubi suviše tečnosti tokom kuvanja dodajte malo vode, mada ne bi trebalo, jer pečurke ispuštaju dosta tečnosti tokom obrade. Na kraju dodajte puter. Smanjite vatru i stavite meso natrag u tiganj, i neka se tu malo krčka, 2-3 minuta. Služite piletinu odmah. Pospite je iseckanim peršunom.

Zabajone sa jagodama i nanom sa ukusom čokolade

Sastojci za dve osobe:

6 krupnih žumanaca (računajte 3 po osobi)

6 kašika šećera

6 kašika Marsala vina

Par komada svežih iseckanih jagoda

Par listova sveže nane sa ukusom čokolade (posebna vrsta nane)

Priprema:

Pripremite zabajone u posudi sa duplim dnom, a ukoliko je nemate, stavite u šerpu, koju ste napunili vodom, dva-tri prsta, stakleni vatrostalni sud u kome ćete žicom mešati žumanca sa šećerom i vinom. Vodu zagrejte na umerenoj vatri i ona ne sme da dodiruje stakleni sud. Mešajte sastojke dok ne dobijete gusti krem, oko 6-8 minuta. Vatra ne sme da bude previše jaka. Kada je krem zgotovljen ostavite ga da se ohladi.

Zabajone se tradicionalno služi u čašama sa visokom stopom, za vino ili koktel, zajedno sa jagodama, a u to možete da dodate i par listića nane sa ukusom čokolade da doživljaj bude poseban.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Domaća kuhinja, Kapkejksi

Jafa kapkejksi – klasik u novom ruhu

April 14, 2014 7 Comments

Kad sam bila tinejdžerka, pa i nešto starija, apsolutno sam odbijala da radim sledeće stvari – da gledam televiziju i kuvam, da budem preciznija, pravim kolače. Mladi ljudi često imaju čudna razmišljanja, i ja nisam bila izuzetak u tome, ipak, i dalje mislim da je to vreme za druženje, izlaske, na kraju i školu, tada se uči i eksperimentiše ali ne u kuhinji tj. kod kuće. Televiziju ni danas ne gledam, jedna od najboljih odluka je bila da ukinem kablovsku pre par godina, mada koristim druge servise gde gledam filmove, serije i tenis, ali to je sve prilično limitirano. A kuvanje, e, to sam zavolela, baš, baš, ali u svojim tridesetim. I moja svekrva je počela da kuva dosta kasno, ali je kuvala mnogo bolje nego većina žena čiju sam kuhinju probala. Nekako mi je to spremanje kolača uvek izgledalo kao – smaram se kod kuće, ne znam šta ću od sebe, pa pravim kolače i posle se gojim od istih.

Zašto vam sve ovo pričam i kakve to ima veze sa Jafa kolačem? Pa ima, to je bio prvi kolač koji sam napravila za svoj rođendan, tu sam napravila prvi iskorak u svojoj “nekuvarskoj” karijeri. Iako uopšte nije komplikovan, nekako mi se čini da u ono vreme, za mene i muža je bio baš veliki poduhvat… on je rendao zamrznutu pomorandžu. Inače, mnogo volim taj kolač kao i jafa keks. Pravo da vam kažem meni se čini da su poslastice koje su nastale kao kopije nekih kupovnih proizvoda nešto najlepše u domaćoj kuhinji.

Ovo je još jedan dezert u kome American meets Serbian cuisine. Ranije su to bili Kapkejks čupavci. Onda sam se jednog dana setila Jafe kolača i poželela da se igram sa drugačijim oblikom. Prvo su mi pali na pamet Kapkejksi sa bostonskim kremom i odlučila da koristim isti princip za pravljenje. Ma kako izgledalo lako ceo proces je podrazumevao mnogo toga: pretraživanje recepata po netu, onda sam se setila da ga ima u svekrvinoj svesci recepata, premeravanje mera koje su svugde date u kašikama, htela sam da dobijem količinu koja će biti dovoljna za 12 kapkejksa tj. jedan pleh. Zbunjivale su me te dve kore, i onda sam se dosetila da svejedno prilikom bušenja kapkejksa ostane nepotrebnog materijala koji se mrvi i potom stavlja u fil. Sve se nekako poklopilo.

Odlučila sam da ne menjam sastav, ako piše ulje, onda stavljam ulje, ja inače više volim da koristim puter. Morala sam pak da smanjim količinu šećera, jer što je mnogo mnogo je. Ostalo mi je višak fila, ali njega sam zamrznula i taman će biti dovoljan za sledeće pravljenje.

Rezultat je bio odličan. Vrhunski kolač. Sočan unutra, a tek čokoladna glazura. Čak i kada se gleda odozgo dosta podseća na kupovnu Jafu. Ima još jedan kvalitet koji nećete sresti kod klasično pripremljenog kolača – hrskava korica biskvita pri vrhu zaista podseća na kupovni keks. Ono na čemu bih dalje radila jeste da napravim čvršći biskvit, verovatno bi oduzela količinu mleka. Sve ostalo je super.

Sastojci za fil:

2 pomorandže, po mogućstvu organske, ako ne, onda ih dobro operite – jednu pomorandžu sve sa korom stavite u zamrzivač da prenoći, druga vam treba da sastružete koricu sa nje

200ml vode – ja bih smanjila količinu na 150ml.

150g šećera – originalno 300g, ali meni je to previše

5 kašika džema, najbolje od kajsije, ali mogu da prođu i ostali

Izmrvljen ostatak od biskvita

Sastojci za biskvit:

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

200g šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

250g brašna

1 1/2 kašičica praška za pecivo

1/4 kašičice soli

300ml mleka

200ml ulja

Sastojci za čokoladnu glazuru:

150g poluslatke čokolade

60g putera

4 kašike mleka

Priprema:

U šerpici zagrejte vodu i ušpinujte je sa šećerom. Dodajte 5 kašika džema. Sklonite šerpicu sa vatre i ostavite da se sadržaj ohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pleh za mafine nauljite, nisu vam potrebne korpice.

Brašno prosejte i u njega dodajte prašak za pecivo i soli.

Mikserom mutite šećer i jaja sve dok ne dobijete gustu penastu smesu, oko desetak minuta. U to dodajte ekstrakt vanile. Ugasite mikser i sa spatulom umešajte jednu polovinu brašna, zatim postepeno dodajte mleko i ulje i na na kraju preostalu polovinu brašna.

Sipajte smesu u udubljenja pleha, skoro do samog kraja. Pecite testo na srednjoj rešetki oko 22- 25 minuta, dok ne počnu da tamne po obodu. Ja sam ih pekla 24 minura, a mogla sam slobodno i duže, dok ne dobiju tamniju i hrskaviju koricu.

Kada je biskvit pečen ostavite ga 10-15 minuta u plehu, a onda ga uz pomoć spatule izvadite iz pleha i ostavite na rešetki da se ohladi.

U međuvremenu izrendajte zamrznutu pomorandžu ili još bolje uradite to uz pomoć multipraktika, sve je gotovo za par minuta. Tome dodajte izrendanu koru druge pomorandže.

Ohlađeni biskvit izdubite na sledeći način. Jednom rukom držite biskvit, a drugom uz pomoć oštrog reckavog noža napravite udubljenje u obliku kupe. Taj oblik zasecite tako da vam ostane kapica tj. vrh biskvita, a preostali deo ostavite za fil.

Izmrvite ostatak biskvita i dodajte ga filu kao i izrendanu pomorandžu. Tim filom punite biskvit i zatvarate ga sa preostalom kapicom.

Zagrejte čokoladu na pari, i dodajte joj iseckani puter i mleko. Kad dobijete tečnu i konzistentnu smesu stavite je na vrh biskvita.

Kakejkse čuvajte na hladnom mestu, najbolji su kad prenoće.

Američka kuhinja, Dezerti, Priče iz Amerike

Kolač od šargarepe i o ranom odrastanju u Americi

January 28, 2014 25 Comments

Namerno nisam pomenula paštrnak uz šargarepu u nazivu kolača jer bi to ljude odbilo. Morate dati šansu paštrnaku jer on dobija tako divan ukus kada se ispeče, ni nalik onom kad je skuvan. Ako ipak ne želiti da pravite kolač sa paštrnakom a vi samo stavite šargarepu umesto njega. I šargarepa kao i paštrnak daju sočnost kolaču i jedva ćete osetiti njihov ukus. Slično je i sa slatkim hlebom sa zukini tikvicama.

Ovo je jedan od retkih kolača koji se mojoj deci svideo. To mi se sve vraća, jer sam i ja kao mala bila veoma probirljiva.

Sastojci:

150g vrlo sitno izrendane šargarepe

150g vrlo sitno izrendanog paštrnaka

280g brašna

2 kašičice praška za pecivo

½ kašičice sode bikarbone

2 kašičice cimeta

¼ kašičice oraščića

½ kašičice soli

80g suvih kajsija, sitno iseckanih

80g oraha, krupno iseckanih

4 jajeta

200g šećera

2 kašičice ekstrakta vanile

230ml ulja

Malo šećera u prahu za posipanje kolača

Pleh dimenzija 38x25cm, obložen papirom za pečenje

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C. Prosejte brašno i u njega umešajte prašak za pecivo, sodu bikarbonu, cimet, oraščić i so. U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im šećer, vanilin ekstrakt, ulje i izrendani paštrnak i šargarepu. Tu smesu polako sipajte u brašno mešajući. Na kraju umešajte iseckane orahe i suvu kajsiju.

Sipajte smesu u pleh i pecite oko 25 minuta. Ostavite kolač da malo odleži u plehu koji ste izvadili iz rerne, oko 1-2 sata. Zatim ga isecite i pospite šećerom u prahu.

Rano odrastanje u Americi

Ovu priču sam imala dosta dugo u glavi, nastala je kao rezultat mojih razgovora sa prijateljicama o sličnostima i razlikama odrastanja dece u Americi i u Srbiji. Sve navedeno je iskustvo iz prve ruke. Da ne bi bilo zabune, sve nabrojano se, ipak, odnosi na određeni deo američke populacije. U pitanju su porodice koje žive u većim gradovima, na Istočnoj obali, i koje pripadaju srednjoj klasi. Amerika je ogromna zemlja sa mnogo kontrasta. Nije retko da u getoima devojčice od 16 godina imaju već po dvoje dece, dok u već pomenutoj populaciji majke dobijaju decu u kasnim dvadesetim, tridesetim ili čak četrdesetim godinama. Jedna moja poznanica je imala 49 godina kada je rodila ćerku.

Ko god se rodi u Americi, pa bilo to i dete ilegalnog imigranta, automatski dobija američko državljanstvo. Ako niste rođeni u Americi ne možete postati njen predsednik.

Uobičajeno je da otac, a vrlo često i drugi članovi porodice (baba, deda), prisustvuju porođaju i to se ne naplaćuje posebno. Bebi pupčanu vrpcu obično preseca otac.

Mali Amerikanci obično imaju samo sestru ili brata, dvoje dece po porodici postaje standard, mada ima i onih sa više ali i manje dece. Njihovi roditelji su imali mnogo više braće i sestara.

U Americi patronažne sestre ne dolaze u kućne posete po rođenju deteta i potpuno ste prepušteni sudbini novopečenih roditelja.

Ovde bebe, hvala Bogu, ne nose široki povez, već ako se utvrdi da sa kukovima nešto nije kako treba onda nose posebne proteze, ali to je veoma retko.

Obično mame rade do samog porođaja jer ovde ne postoji trudničko bolovanje. Po porođaju, mnoge majke prave pauzu na neodređeno vreme u svojoj karijeri, ili rade skraćeno radno vreme. Za one koje žele da se odmah vrate na posao, porodiljsko odsustvo traje svega šest nedelja, ili malo duže, ali se onda ne plaća. U tom slučaju se i bebe, još ovako male, daju u jaslice, a ponekad ih čuvaju i dadilje.

Jaslice i vrtići su dosta skupi u Americi. Obično se dodatno naplaćuje ako deca još uvek koriste pelene.

Javne biblioteke u Americi su odlične i veoma posećene. Sve imaju dečije odeljenje, a uz knjige za razne uzraste tu je obavezno i prostor za igru. Tu se, obično jednom nedeljno, održava i program pod imenom “Mother Goose on the Loose”, na koji dolaze deca najmlađeg uzrasta sa roditeljima. Program vodi animator, obično neko od osoblja biblioteke ko je tome vičan, koji peva popularne dečje pesme a prate ga, pesmom i pokretima roditelji i deca. Ovo je idealno mesto za druženje dece i upoznavanje i podelu iskustva sa drugim roditeljima. Slična okupljanja postoje i u crkvama, a neretko i grupe mama samoinicijativno organizuju zajedničke aktivnosti.

Mnogi svoju malu decu hrane isključivo organskom hranom, a slatkiši se smatraju najvećom opasnošću po zdravlje. U obdaništu moga sina zabranjeno je stavljanje slatkiša u paket za užinu. Srećom te ima rođendanskih žurki na kojima ove zabrane ne važe! Ipak, može da vam se desi i da vas sačeka rođendanska torta napravljena od povrća:)

Ono što deca u stvari vole su ribice-krekeri, razne slatke cerealije, bars – nešto slično našoj bonžiti, zatim pire od voća ili povrća koji se cedi iz tube.

Lepi i zdravi zubi su fetiš u Americi, još sa godinu, dve, deca idu kod zubara na redovne preglede.

Jedna od no-no aktivnosti je i gledanje televizuje i kompjutera. Smatra se da ukoliko dete izlažete dugom gledanju televizuje ono postaje agresivno. Na državnoj televiziji (PBS) postoji sjajan program za decu, gde puštaju odlične, veoma edukativne, crtaće. Postoji i istoimeni vebsajt gde deca mogu da se igraju (pbskids.org).

Neobično je na Fejsbuku videti kako su vrlo mala deca na plaži ovde obučena u kupaće kostime kao i njihovi roditelji, dok su deca na plaži ljudi iz Evrope takoreći gologuza. Puritanizam u Americi i dalje ima jakog uticaja, i na golišavost male dece se ne gleda kao na nešto normalno.

Za razliku od Srbije ovdašnja deca su veoma otporna na hladnoću. Moja deca čak i zimi sa vrata skidaju cipele i čarape i tako bosa vršljaju po kući na opšte zaprepašćenje mojih roditelja. I onda će jednog dana kad porastu ići na posao sa mokrom kosom u sred zime.

Roditelji će decu najpre naučiti sledećim rečima: thank you (hvala), please (molim te) i share (deli sa drugom decom). Ove reči su apsolutno krucijalne u vaspitavanju dece, i ako se nađete u dečijem parku uglavnom ćete njih i čuti.

Smatra se da je doba između druge i treće godine starosti deteta najizazovniji za roditelje i zato taj period zovu “terrible two”.

Otkako živim u Americi nikad nisam videla da roditelji javno fizički kažnjavaju decu. Batine su apsolutno neprihvatljive, kao i vika na decu. Jedna od najčešćih vaspitnih mera, kada su deca neposlušna, je odlazak na “time out”, slično kao odlazak u ćošak kod nas.

Članstvo u Science Museum (Muzej nauke) je obavezno. Time se pokazuje kako ste dobar roditelj jer još od samog početka radite na tome da vam se dete jednog dana bavi naukom, nečim velikim i bitnim… običan odlazak u prirodu i posmatranje buba i trčkaranje okolo se ne važe. Sve mora da bude dobro organizovano i struktuirano. Ipak, dobro je odrastati u urbanoj Americi jer vas roditelji svugde vucaraju i teško da može da vam bude dosadno. Ima bezbroj besplatnih aktivnosti, kao i onih koji se plaćaju.

Čim malo poodrastu, ponekad već sa par meseci, počinje vodanje dece po raznim sportovima, devojčice često idu na fudbal, balet, ples, za muškarce tu su plivanje i drugi sportovi… nekad mi se čini da jedva čekaju da potroše novac na to, umesto da odvedu decu u prirodu ili na bazen i da sami vežbaju sa njima. I umesto da istraju u jednom sportu ili aktivnosti, oni ih samo menjaju.

Obdaništa su, kao što sam pomenula, veoma skupa. Ima ih raznih, privatnih, pri crkvama, državnih, ali izgleda da su roditelji posebno ponosni ako upišu svoje dete u Montesori školicu, koja nudi fleksibilniji program nastave, nekada samo na španskom ili kineskom jeziku. Često imaju neradne dane kada padne malo jači sneg, ili iz nekih drugih razloga, i to je za roditelje velika muka jer treba hitno da nađu bejbisitere (bake i deke po pravilu žive daleko). Takođe, pored toga što se privatne škole plaćaju, morate da volontirate za njih izvestan broj sati. U nekim obdaništima već sa tri godine deca počinju da uče slova i brojeve i dobijaju domaće zadatke. Neke školice imaju vrlo visoke kriterijume za upis. Recimo, moja drugarica je želela da upiše trogodišnjeg sina u kinesku školu, pošto su i ona i njen muž azijskog porekla, i iz uprave su joj tražili pisma preporuke za njeno dete (!), i da ceo dan provede u njihovoj školi da vide kako se uklapa. Na kraju su joj rekli da njen sin nije za tu školu.

U Americi deca sa pet godina kreću u školu, i to je veliki stres za roditelje, ne toliko zbog novog početka, koliko zbog onog što tome predhodi a to je potraga za najboljom školom za njihovo dete. Naime, u američkim velikim gradovima državne škole su po pravilu vrlo loše, i često su najbolja opcija privatne škole a one nisu jeftine. Zato roditelji najčešće odlučuju da se presele iz grada u predgrađe gde su državne škole uglavnom dobre.

Amerikanci su u nekim stvarima daleko opušteniji od Evropljana, ali kad je u pitanju obrazovanje njihove dece tu gube hladnu glavu. Moji prijatelji kažu da nije bilo tako ranije. Jednom je jedna moja prijateljica pomenula da je glavni razlog te histerije – velika konkurencija. Ne stigoh da je pitam da li je to zbog velike konkurencije kojom će naša deca biti izložena kad porastu, ili je u pitanju konkurencija među roditeljima, ko će više da plati, ko će više da se žrtvuje za budućnost svoje dece, koji roditelj će se pokazati boljim i uspešnijim.

Američka kuhinja, Dezerti, Kokteli, Party food, Pića, Predjelo, Riba

Predlozi za doček Nove godine (Cosmopolitan, Kanapei od dimljenog lososa, Pepermint puslice)

December 28, 2013 8 Comments

Kosmopoliten koktel, kanapei sa dimljenim lososom, puslice

Teško je poverovati ali već je kraj godine. Moram da priznam doček Nove godine za mene i dalje ima neko posebno značenje, iako sve manje kako godine prolaze. Kako da objasnim mojoj deci sa koliko radosti smo mi, deca komunizma, dočekivali Novu godinu, koliko smo željno iščekivali novogodišnji program, zajedno sa paketićima… kako da im kažem da kada smo mi bili deca jednostavno nije bilo Božića. Ovde je ta dugačka noć vezana za izlaske i vesele žurke, to nije porodičan događaj. Kao takvog treba ga i proslaviti, uz ukusne zalogajčiće hrane, maštovite poslastice i svečano piće. Samo opušteno. Slede tri moja predloga, a vi izaberite šta se vama najviše dopada.

Ps. Samo da znate imam ja recepte i za Rusku i Mimoza salatu🙂

Cosmopolitan koktel

Propustila sam vreme kad je ovaj koktel bio užasno popularan, a to beše negde krajem prošlog veka. Ipak, ovaj koktel je za mene i dalje neprevaziđen iz mnogo razloga: mnogo volim limetu, sok od brusnice i volim to što nije toliko sladak.

Ja pravim Cosmo po ovom receptu a vi ste slobodni da eksperimentišete sa količinama sastojaka.

Sastojci za 1 čašu:

60ml votke
15ml (1 velika kašika) triple sec, ili neki drugi liker od pomorandže
22ml (1 velika kašika + 1.5 kašičica) soka od brusnice
7-15ml (1.5 -3 kašičice) sveže isceđenog soka od limete
Korica pomorandže
Led

Za dekoraciju: obojeni šećer

Priprema:

Čaše za koktel navlažite vodom po obodu a onda stavite u obojeni šećer. Sačekajte da se šećer malo osuši. Ovo je samo ideja za svečaniji izgled koktela iako on originalno nema ovakvu dekoraciju.

Pripremite i izmerite sve sastojke. Šejker napunite ledom. U njega sipajte votku, liker od pomorandže, sok od brusnice, sok od limete i mućkajte oko 30 sekundi. Sipajte koktel u odgovarajuće čaše. Služite koktel uz koricu od pomorandže.

Kanapei od dimljenog lososa

Kad god sam pravila ove zalogajčiće sa dimljenim lososom uvek bi prvi planuli.

Ima par sastojaka koji uvek idu dobro uz dimljeni losos a to su: krem sir, krastavac, paradajz, luk, kapar i mirođija. Te stvari uvek možete da kombinujete sa njim.

Sastojci za kanapee sa slike, od donjeg ka gornjem sloju:

– Hleb, tanke kriške isecajte kružnim kalupom da bi dobili okrugle parčiće

– Krem sir, nanesite na hleb

– Krastavac, fino isecakan na tanke kolutove

– Zelena salata

– Komad dimljenog lososa

– Crevni luk, iseckan na rebra

– Par komada kapra

– Listić mirođije

– So i biber

Pepermint puslice

Kad sam videla ove puslice na naslovnoj strani magazina Bon Appetit znala sam da ću ih kad tad praviti. Doček Nove godine je idealna prilika za eksperimentisanje i meni su one idealne za tu priliku. Možete da stavljate i druge boje, ali meni je crvena najbolja. Isto i sa dodacima ukusa. Amerikanci su zimi ludi za ukusom peperminta, iskreno nemam ideju zašto, pa ništa nisam menjala dato u originalnom receptu.

Sastojci za oko 35-40 puslica:

3 velika belanca, ostavljena na sobnoj temperature nekoliko sati

Prstohvat soli

66g šećera u kristalu

60g šećera u prahu

1/8 kašičice pepermint ekstrakta

12 kapljica crvene boje za hranu

Priprema:

Zagrejte rernu na 95C (200F). Obložite dva pleha sa masnim papirom na kojima ćete puslice peći.

Mikserom mutite belanca zajedno sa prstohvatom soli na srednjoj brzini. Kad se stvori pena pojačajte brzinu i dodavajte šećer u kristalu, u tri navrata. Mutite smesu dok ne dobijete baš gust sneg. Spatulom umešajte šećer u prahu. Ne mešajte previše jer će sneg da se razredi.

Zatim ravnomerno rasporedite kapljice crvene boje po snegu od belanaca, ne mešajte ništa, nego smesu direktno stavite u dresir vrećicu sa oblim ili zvezdastim krajem. Istiskajte smesu po plehu.

Pecite puslice oko 2 i 1/2 sata, dok se ne osuše dobro. Čuvajte ih na suvom mestu.

I na kraju uživajte u šampanjcu.

Srećna Nova godina!

Badem, Dezerti, Indijska

Kheer, indijski sutlijaš

December 16, 2013 12 Comments

Rešila sam da smanjim slatko. Ništa radikalno. I dalje mogu da ga konzumiram s vreme na vreme, ali ne više tako često. Sad sam u nekoj fazi odvikavanja.

Stvari su se promenile, nekada sam svašta mogla da jedem, ali sada moram da vodim računa. Uf, ne volim bilo kakva ograničenja u životu. Ali ne vredi, mogu da idem 3-4 puta nedeljno u teretanu (joga, pilates, plivanje), mogu baš dugo da hodam i da uz to guram dupla kolica, ali kao što rekoh stvari su se ipak promenile.

I sada ja vama serviram na blogu još jedan slatkiš. Bar o tome mogu da pišem:) Ipak, ovo nije običan slatkiš, to je sutlijaš, doduše indijski, malo drugačiji, ali to je to. Ne znam, za mene ti starinski slatkiši, na kojima sam odrasla, imaju neviđen ukus, gotovo magičan, uprkos svim kalorijama.

Ovo je najpopularniji indijski dezert, gotovo ćete ga uvek naći u njihovim restoranima ili na privatnim gozbama. Dok se kod nas koristi cimet u indijskom sutlijašu ćete naći kardamon. Pored začina sutlijaš je obogaćen suvim grožđem, bademima i pistaćima.

Recept sam dobila od moje drugarice, Indijke.

Sastojci za 4 osobe:

1l mleka

4 kašike šećera

½ šolje pirinča (najbolji je sa dugim zrnom kao što je Basmati ili Jasmine)

½ kašičice samlevenog zrna kardamona

3 kašike suvog grožđa

Za serviranje: izlomljeni bademi i pistaći

Priprema:

Mleko zagrejte do ključanja. U međuvremenu mu dodajte šećer. Dodajte zagrejanom mleku pirinač, smanjite vatru, i kuvajte uz stalno mešanje. Sutlijaš je gotov kada odmekne, oko 20-25 minuta kuvanja. Ako volite gušći sutlijaš vi ga još kuvajte. Iako sutlijaš izgleda retko, on će se zgusnuti tokom hlađenja, pogotovo posle boravka u frižideru. Indijci inače vole kad je malo ređi i ohlađen. Par minuta pre kraja kuvanja dodajte mu suvo grožđe i kardamon. Služite sutlijaš uz izlomljene bademe i pistaće.

Ovaj recept je objavljen u novembarskom broju magazina Mezze.

« Previous 1 … 12 13 14 15 16 … 18 Next »