Francuska kuhinja, Hleb i peciva, Leblebije, Predjelo, Riba, Salate, Zdravo

Palačinke sa brašnom od leblebija (Socca) i lagana salata od tunjevine

February 26, 2015 10 Comments

Ukoliko volite da eksperimentišete sa zdravim sastojcima ovo je prava stvar za vas. Skoro sam objavila na blogu recept za Čokoladne mafine sa brašnom od leblebija, ovog puta sam se odlučila za slanu varijantu – palačinke. Originalni recept možete da vidite ovde.

Iako sam dugo mislila da je ovo brašno svojstveno bliskoistočnoj kuhinji, valjda zato što sam ga otuda nabavljala, brašno od leblebija se koristi i u Španiji, Francuskoj i Italiji, u mediteranskom delu. Obično se od njega prave palačinke ili tanki hleb, prodaje se kao ulična hrana, a ja sam ovaj put izabrala francusku varijantu, Socca.

Kad pravite testo stavite brašno i vodu u razmeri 1:1. Testo mora da odstoji 2 sata. Ove palačinke mogu da se peku u rerni ali i kao klasične palačinke, na tiganju na šporetu.

Što se tiče kremaste salate od tunjevine samo da kažem da je grčki jogurt dosta dobra zamena za kiselu pavlaku i majonez, uobičajne sastojke kremastih salata. To je i mnogo zdravija varijanta. Još da dodam su kremaste salate moja specijalnost, i to samo zbog toga što u njih stavljam puno začinskog bilja, ova salata je ipak zimska varijanta, ali da znate da uvek možete da dodate masline ili kapar umesto začinskog bilja. Zelena salata je iz mog plastenika, to kao ponosna vrtlarka ne mogu da izostavim.

Sastojci za palačinke od leblebija:

1 šolja (125g) brašna od leblebija

1 šolja (235ml) vode

2 kašike maslinovog ulja + za posipanje

1/2 kašičice soli

1 kašika iseckanog ruzmarina

1/4 kašičice samlevenog kumina

1/4 kašičice samlevenog crnog bibera

Sastojci za salatu od tunjevine:

1 veća konzerva (340g) tunjevine

1 mladi luk, iseckan

1 stablo celera, iseckan

Pola šake maslina, icekanih

1 kašika limunovog soka

So i crni biber prema ukusu

1 šolja grčkog jogurta

1 kašika maslinovog ulja, ukoliko je tunjevina u vodi a ne u ulju

Priprema:

Pomešajte vodu, brašno od leblebija, 2 kašike maslinovog ulja, so i začine. Tu smesu ostavite na sobnoj temperaturi oko 2 sata.

Rernu podesite na opciju grill/broil, stavite okrugao pleh prečnika oko 25cm, koji ste predhodno nauljili, sačekajte oko 10 minuta da se rerna zagreje. Zatim izvadite zagrejan pleh i u njega sipajte kutlačom polovinu testa. Pecite palačinku oko 5-7 minuta dok se ne stegne i porumeni. Možete da koristite i manji pleh, u tom slučaju pecite palačinku duže. Zatim isto ponovite sa sledećom palačinkom.

Isti rezultat možete da dobijete ukoliko pečete palačinke na šporetu.

Pošto ste izvadili palačinku iz tiganja pospite je sa malo maslinovog ulja.

Sve sastojke za salatu promešajte, rasporedite je po palačinci i dodajte malo zelene salate. Možete i palačinku da isečete na trouglove i da njih stavite salatu.

Palačinku i salatu jedite rukama, što da ne?

Američka kuhinja, Badem, Dezerti, Keksi, Zdravo

Zdravi keksi od bademovog putera

February 19, 2015 12 Comments

To što su tako jednostavni za pravljenje, i zdravi, ne znači da su neukusni. Sasvim suprotno, čeka vas veoma prijatno iznenađenje. Ono što je veoma posebno u vezi ovog keksa od bademovog putera jeste izuzetna aroma pečenog badema, slada od ječma i javorovog sirupa, i tekstura, spolja su hrskavi a unutra kremasti.

Sastojci za 18 komada:

250g putera od badema (Puter od badema možete sami da napravite tako što ćete da ispečete badem, a onda sameljete u multipraktiku, oko 15 minuta, na isti način na koji se pravi puter od kikirikija.)

2 kašike slada od ječma

4 kašike javorovog sirupa, čistog ne razblaženog (slad od ječma i javorov sirup možete zameniti nekim drugom dostupnom zdravom slatkoćom kao što je med, ili možete da stavite i običan šećer, oko 150g)

1 jaje

1 kašičica ekstrakta od vanile

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C. Pripremite veći pleh, obložite ga papirom za pečenje.

Puteru od badema dodajte slad od ječma i javorov sirup, umućeno jaje i vanilin ekstrakt.

Ređajte po plehu smesu, jedna velika kašika je dovoljna za jedan komad keksa, ali pravite rastojanje između, oko 2.5cm.

Pecite kekse oko 14 minuta. Izvadite ih iz rerne kad su dovoljno pečeni, a posle 2 minuta prebacite ih na žicu za hlađenje.

Američka kuhinja, Čokolada, Hleb i peciva, Mafini, Zdravo

Bezglutenski čokoladni mafini

January 24, 2015 19 Comments

Ako volite da eksperimentišete sa alternativnim i zdravijim sastojcima praveći klasične poslastice mislim da je ovo pravi izbor za vas. Ovi mafini su gluten free, dakle bez pšeničnog brašna, i umesto njega imaju brašno od leblebija. Jeste malo funky, ali posle prvog pojedenog mafina, lako ćete se navići na novi ukus.

Ono što je najvažnije ove mafine jedu moja deca, inače užasno izbirljiva, tako da pored šećera, kojeg obožavaju kao i svi njihovi vršnjaci, unesu i korisne proteine i vlakna iz leblebija. Ovo je u stvari recikliran recept za Veoma čokoladne mafine, koji se pojavio na blogu negde na početku moje blogerske karijere.

Brašno od leblebija je inače dobro poznat sastojak u indijskoj, mediteranskoj i bliskoistočnoj kuhinji. Od njega se prave popularne palačinke koje se peku u rerni, i to će biti moj novi projekat uskoro.

Sastojci za 12 komada:

220g brašna od leblebija

50g kakaa

1 kašičica praška za pecivo

½ kašičice sode bikarbone

¼ kašičice soli

120g čokolade, polomljene na manje komadiće ili chocolate chips

2 jaja

200g šećera

1 šolja grčkog ili običnog jogurta

100ml ulja

1 kašika ekstrakta vanile

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pleh za mafine i u udubljenja stavite korpice.

Prosejte kakao i promešajte ga sa brašnom u koje ste dodali so, prašak za pecivo i sodu bikarbonu. U to ubacite komadiće čokolade i promešajte.

U drugoj većoj posudi umutite jaja i dodajte im šećer, zatim jogurt, ulje i na kraju ekstrakt vanile. Sve dobro promešajte.

U tu smesu sipajte smesu sa brašnom i varjačom sve promešajte, ali ne previše, slobodno nek ostane po koja grudvica.

Sipajte smesu u korpice u plehu i stavite u rernu da se peče. Povisite temperaturu na 205C i pecite mafine 20 minuta. Mafini su pečeni ukoliko ubodete čačkalicu do kraja i ona izađe čista. Prebacite mafine na rešetku za hlađenje i kad se malo ohlade služite ih.

Hleb i peciva, Zdravo

Sedmozrni hleb

January 12, 2015 55 Comments

Džulija Čajld je umela da kaže za ljude koji se opterećuju zdravom ishranom, Jako mi je žao ljudi koji su stalno na nekakvim dijetama jer ne mogu upšte da uživaju u dobroj i ukusnoj hrani. (I’m awfully sorry for people who are taken in by all of today’s dietary mumbo jumbo. They are not getting any enjoyment out of their food.)

Umerenost. Mali obroci. Od svega po malo. To je tajna srećnog i zdravog života. Treba da uživate u dobroj hrani, ali nemojte preterivati u tome. (Moderation. Small helpings. Sample a little bit of everything. These are the secrets of happiness and good health. You need to enjoy the good things in life, but you need not overindulge.)

Možda Džulija Čajld preteruje, možda je njen stav u skladu sa vremenom u kojem je živela, ali ima puno istine u njenom iskazu. Uopšte ne mislim da zdrava hrana nužno znači i nešto neukusno, ali kad recimo na Pinterestu vidim neka zdrava jela, po sastojcima se vidi da je neki očaj, ali ZDRAV, pripadne mi muka. E pa meni samo to nije dovoljno. Eto, ja volim i da uživam u onome što jedem, vrlo mi je važan UKUS, a volim i da lepo izgleda, da jelo ima finu teksturu, da se ukusi lepo slažu, itd. Radije bih uzimala tablete nego jela nešto što je nesvarljivo.

Hleb o kome sada pišem objedinjuje te dve stvari, on je zdrav i ukusan. Ja bih to nazvala pošten hleb. Dugo pravim te zdrave hlebove, ali nikad nisam nijedan jela sa toliko slasti kao beli hleb koji takođe pravim. Bile su to razne kombinacije, ja inače puno volim semenke, ali nikad to nije bilo baš da kažem Wow! Težak ukus, gnjecava tekstura, brzo gubi svežinu, posle dva dana tvrd kao kamen. Sve dok nisam napravila ovaj. Kao što vidite tekstura mu je super, nije onako slepljena kao što ume da bude, već rastresita, hleb takoreći diše. Ukus je vrlo bogat ali nije težak, tu su još i semenke koje baš daju punoću ukusu. Dve vekne hleba jeli sam skoro nedelju dana. Na kraju radio je tost, ali i to je ok. Ovaj na slici je star dva dana i dalje super izgleda. Čak je i moj muž bio veoma zadovoljan ukusom hleba, on inače zazire od “zdrave” hrane, može mu se pošto ne menja kilažu poslednjih deset godina:)

Skoro mi je neko rekao da pravi hleb koji se ne mesi sa integralnim brašnom, učinilo mi se kao dobra ideja, i čudila sam se kako mi to nije pre palo na pamet. Možda da pomešam sa brašnom drugih žitarica, dodam malo semenki, kao u onom super hlebu iz Whole Foodsa, pa da vidimo šta će da ispadne. Razmišljala sam da ipak uzmem recept za originalnu verziju Hleba koji se ne mesi, inače ga koristim za pravljenje pice, ona druga, brža varijanta, mi nekako ne uliva poverenje, ima tu puno žitarica koje imaju malo ili uopšte nemaju glutena, treba tu puno vremena za dizanje testa. Mislim da je to dugo narastanje ključ za dobar hleb. Znači ko je strpljiv taj jede dobar hleb.

Zašto sam ga nazvala sedmozrni hleb? Ne znam, dopalo mi se ime. Naziv nije baš najprecizniji, pored žitarica tu ima i semenki drugih vrsta. Možda zato što ovde postoji hleb koji se zove 7-grain bread, ali je puno drugačiji, nije tako cool kao ovaj. Dakle u ovom hlebu ćete naći pšenično brašno, belo i integralno, brašno od ovasa i raži, semenke od lana, suncokreta, i cela zrna slačice i susama.

Nemojte se striktno držati gramaže sastojaka, važno je da ukupna težina brašna i zrna bude 1 kilogram. Stavila sam manje od 30% belog pšeničnog brašna, vi odlučite samoi koliko će to biti. Kao što sam rekla veoma je važno da testo dugo nadolazi, na sobnoj tempraturi, ne višoj od 22C. Takođe je važan i način pečenja. Ukoliko imate kamen za pečenje onda ga pecite na njemu, mada moram da priznam da ja u poslednje vreme to radije radim u Dutch oven-u, tučanom saču. On u rerni razvije veliku temperaturu i to pre svega utiče na lepšu koricu kod hleba.

Ovakav hleb savršeno ide uz krem sir i dimljeni losos.

Sedmozrni hleb

Sastojci:

1 kg suvih sastojaka, brašno i semenke + za rad sa testom

(125g semenki lana, 125g ovsenih pahuljica, 100g tamnog ražanog brašna, 300g belog pšeničnog brašna, 260g integralnog brašna, 50g semenki od suncokreta, 20g tamne i svetle slačice, 20g susama)

1/2 kašičice suvog instant kvasca ili 1 kašičica običnog suvog kvasca

3 kašičice soli

710ml vode

Malo ulja

Priprema:

Najpre u multipraktiku sameljite ovsene pahuljice zajedno sa lanenim semenkama. Ovsene pahujice će se brzo samleti, ali ne i lan, ostaće puno celih semenki, i to je sasvim ok.

Izvadite smesu iz multipraktika stvite drugi navrtaj za mešanje testa.

Vratite u multipraktik ovas i lan, dodaje pšenično i ražano brašno, kvasac i so. Promešajte par puta. Tome dodajte preostale semenke. Kroz gornji procep multipraktika sipajte vodu. Mašajte testo dok ne počne da se odlepljuje od zidova multipraktika.

Prebacite testo na radnu površinu posutu brašnom, i oblikujte ga u loptu, nauljite i stavite u veću vanglu gde će da narasta. Pokrijte je plastičnom folijom. Vanglu stavite na neko mirno mesto, bez promaje, i čekajte oko 18 sati, a može i duže, da testo naraste.

Kad je testo naraslo stavite ga na radnu površinu, podelite na dva dela i oblikujte u dve vekne. Ja obično svaki deo razvučem u pravougaonik i onda presavijem kao pismo, pa onda oblikujem u veknu.

Vekne stavite na papir za pečenje, svaku ponaosob. Pokrijte vekne plastičnom folijom i ostavite oko 2 sata da narastu.

U međuvremenu zagrejte rernu na 260C (500F), zajedno sa tučanim sačom koji na sebi ima poklopac. Kad je hleb spreman da uđe u rernu oštrim nožem ga zasecite i sve zajedno sa papirom za pečenje stavite ga u zagrejani tučani sač. Poklopite ga i pecite na temperaturi 220C (425F) 30 minuta. Zatim sklonite poklopac i pecite još 15-20 minuta. Kad je hleb pečen izvadite ga iz sača, zajedno sa papirom. Ostaviti ga da se ohladi. Čuvajte ga umutanog u krpu.

Badem, Japanska jabuka, Radič, Salate, Vegeterijanska, Zdravo

Salata od radiča i kakija sa narom i balzamik prelivom

November 17, 2014 No Comments

Radim na nekom projektu, ne provodim previše vremena na blogu, saznaćete uskoro o čemu se radi. Ipak, ovisnost o blogu mi ne dopušta da ga ostavim bez bar jednog posta nedeljno. Odobrala sam recept za ovu salatu zato što je brza i zdrava, i zato što ima predivne boje, i sezonska je, i zato što se radič nikada nije našao na mom blogu, a vreme mu je.

Amerikanci za razliku od nas salate služe kao predjelo, a ne uz glavno jelo, i to ima logike kada je ova salata u pitanju. Stvarno ne znam u šta bih je uparila. Sastojci imaju prilično kompleksan i intezivni ukus tako da je najbolje da je služite individualno, kao predjelo.

Radič

Radič je cikorija, popularna u italijanskoj kuhinji. Zbog lepe boje i ukusa često se dodaje mešavinama salata. Pored spravljanja salata može da se griluje ili dinsta. Ima opor ukus ali ako se kombinuje sa odgovarajućim namernicama dobijaju se veoma ukusna balansirana jela. Najčešće se kombinuje sa balzamiko sirćetom i kozijim sirom kada se koristi za salate.

Kaki, Japanska jabuka

Kaki ili japanska jabuka (Persimmon) je po ukusu nešto između manga i kajsije, bar meni. Nema previše jaku aromu tako da može da se kombinuje sa slatkim i slanim. Od nje se često pravi džem, ja volim da je jedem svežu.

Salata od radiča i kakija sa narom i balzamik prelivom

Inspiraciju sam našla u ovom receptu.

Sastojci:

1 glavica radiča, može i kombinacija sa raznom cikorijom, zapravo to je najbolja opcija

4-5 komada kakija, koru uklonite pilerom, i isecite na kriške

Pola šake očišćenog nara

Pola šake oljuštenih badema ili oraha

So i biber

Za preliv:

3 kašike maslinovog ulja

3 kašike balzamik sirćeta

Priprema:

Mutite maslinovo ulje i balzamik sirćete dok ne dobijete ujednačenu emulziju. Dodajte prelivu soli. Pomešajte sva sastojke zajedno sa prelivom. Stavite so i crni biber prema ukusu.

Američka kuhinja, Jabuke, Napici, Zdravo

Kako se pravi američki sajder i pire od jabuka (cider, applesauce)

November 3, 2014 18 Comments

Bili smo skoro na farmi da beremo jabuke. Prvi put. Šteta što nije bilo lepše vreme. Duvao je grozan vetar i baš smo se smrzli. Ipak, iskustvo je bilo vrlo zanimljivo. Farma je na sat vožnje od grada, taj kraj već deluje ruralno, imanje je ogromno, i svašta smo lepo videli na njemu.

Ovde su dosta popularni odlasci na farmu. Na proleće se beru jagode, tokom leta breskve, a na jesen jabuke i bundeve. To se najčešće radi zbog dece. Na farmi je sve lepo organizovano. Do voćnjaka se vozite traktorom, sedite u prikolici na balama slame, i truckate se tako stešnjeni uz druge ljude, to je sve deo zabave. U voćnjaku sami birate jabuke i koliko ćete da ih naberete. Kad se vratite traktorom mere vam se jabuke i onda ih plaćate. Tu gde je centar farme nalaze se prodavnice gde možete da kupite voće, džemove, pite, cveće, obično jesenje ruže, i mnogo toga. Tu su i manji kiosci gde možete da kupite nešto za pojesti, nama su baš lepo legle krofne od sajdera i kuvani sajder. Obično su tu stolovi sa klupama gde možete da sednete dok jedete, a tu je i neki bend koji svira da vam popravi raspoleženje.

Tu smo videli i ljude koji prave džem od jabuka, apple butter, na starinski način, u velikom bakarnom kotlu. Vrlo često možete naći i manji zoološki vrt sa domaćim životinjama, a tu su i lavirinti u kukuruznom polju, ili od bala slame, razni tobogani, i još mnogo toga. Kao što rekoh, odlazak na farmu je super doživljaj za decu. Kad nagrnu porodice, u naravno ogromnim kolima, napravi se tolika gužva, skoro je namoguće naći mesto za parkiranje.

Pre nego što sam krenula na farmu imala sam već pripremljenu strategiju o količini i vrsti jabuka koje ću da berem. Istraživajući malo o jabukama na internetu shvatila sam da ne znam toliko toga o njima. Za mene su postojale samo kisele i slatke, crvene, žute i zelene jabuke, neke sočne a druge brašnjave. Ipak, nije svejedno koje ćete jabuke stavati u sajder, pitu ili džem. Tačno se zna koja je vrsta najbolja. Za sajder i pire su najbolje slatke jabuke. Ustvari, najbolje je da bude mešavina raznih slatkih sorti. Dalje, kad uberete jabuku sa drveta onda je ona najmanje slatka, treba da prođu nedelje da bi one dobila baš slatki ukus. Zaista je zanimljivo učiti o njima.

Za ovu priliku izabrala sam dva recepta, jedan za sajder, drugi za pire od jabuka. Sajder ne postoji kod nas i mislila sam da je zanimljivo da probate da ga napravite, a što se tiče pirea, iako se i kod nas pravi, slabo se koristi.

Sajder

Odavno sam se spremala da pravim domaći sajder zato što ga mnogo volim. To mi je najomiljeniji napitak. Kad ga stavim na šporet, pa natrpam razne začine u njega, kad kuća počne da miriše na čarobni napitak, ja se osećam kao u jesenjem raju. Imam jedan stari recept na blogu kako da napravite kuvani sajder sa začinima, možete da ga pronađete ovde.

Tradicionalno sajder se pravi uz pomoć velike prese, dodaje mu se često šećer i pasteriše se. Obično se za njegovu pripremu koriste kvrgave i one ne tako lepe jabuke. Može da bude skoro proziran, ili sa malo pulpe, zavisi od filtriranja.

Inače sajder kao takav postoji jedino u Americi i verovatno u Kanadi. Cider, u Evropi je alkoholno piće od jabuke. Sajder se koristi za razne kolače, između ostalog i za krofne, zatim za spravljanje marinada za meso, a od njega se i pravi popularno sirće.

Za pravljenje sajdera kod kuće postoje dve metode. Jedna je super jednostavna – stavite jabuke, sve sa korom ali bez semenki i peteljki, u dobar sokovnik, dobijeni sok malo zagrejte i to je to.

Drugi metod je komplikovaniji i za to su vam neophodne sledeće stvari:

10 većih slatkih jabuka, razne vrste, zbog izbalansiranog ukusa (ja sam koristila Fidži, Zlatni delišes, Stejmen)

Voda

4 cimet štapića

1 kašika allspice začina, ili mešavina oraščića i karanfilića

Dupla gaza

Veća cediljka

Dublji lonac

Manji lonac

Priprema:

Očistite jabuke od semenki i peteljki, isecite na veće komade, sve sa korom i stavite u lonac. Sipajte vodu u lonac taman da prekrije jabuke. Stavite u lonac štapiće cimeta i allspice začin. Kuvajte jabuke oko 1 sat, na srednje jakoj vatri, bez poklopca, uz povremeno mešanje. Zatim, smanjite vatru i kuvajte još oko 30 minuta i duže, ukoliko je potrebno. Jabuke moraju da budu veoma mekane. Stavite veliku metalnu cediljku preko drugog lonca, u kojem će se sok cediti, a preko nje duplu gazu. Sipajte pola sadržaja kuvanih jabuka u cediljku i ostavite da se cedi. To može dugo da traje tako da slobodno koristite ruke da istisnete sok. Ukoliko u sok budu upadali komadići pulpe, vi taj sok možete da procedite kasnije.

Proceđeni sok stavite u sterilisane flaše i čuvajte u frižideru, najduže par dana. Od 10 jabuka ja sam dobila nešto više od dve flaše, jednu možete da vidite na fotografijama.

Ukoliko vam sajder nije dovoljno sladak dodajte šećer, ili još bolje med. Najbolje je da ga služite pripremljenog na ovaj način.

Pire od jabuka (Applesauce)

Applesauce je ništa drugo do naš pire od jabuke. Kod nas se to obično priprema za bebe, ali ovde je on jako popularan u ishrani dece, a koristi se i u pripremi zdravih poslastica. Često ćete u slatkim mafinima naići na ovaj pire kao zamenu za puter. Fora je u tome da nađete dovoljno slatke jabuke, jer u tom slučaju vam ne treba šećer.

Moja ćerka ga obožava i uvek joj ga stavljam u lunch box za školu. Dobar je i kad krizirate za nečim slatkim. Kada se pire od jabuke kuva dovoljno dugo dobićete džem od jabuka iliti apple butter. Inače, Amerikanci su ludi za pireom od jabuka.

Sastojci:

5 većih slatkih jabuka, oljuštenih, očišćenih i iseckanih (koristite različite vrste jabuka)
1 šolja vode
1 kašičica cimeta

Priprema:

Stavite iseckane jabuke, vodu i cimet da se kuvaju u poklopljenoj šerpi oko 20-30 minuta. Kad su jabuke dovoljno meke ispasirajte ih viljuškom ili ručnim blenderom. Stavite pire u sterilisane teglice i čuvajte ga u frižideru nekoliko dana. Od 5 većih jabuka ja sam dobila skoro 3 teglice koje vidite na fotografijama.

Američka kuhinja, Kejl, Prilog, Salate, Zdravo

Salata od pšenice sa dinstanim lukom i kejlom, i razgovor u kolima

October 19, 2014 7 Comments

Razgovoramo muž i ja u kolima, negde u okolini Baltimora:

Znaš, čitala sam pre neki dan na sajtu B92 neki od onih članaka koliko su Srpkinje privlačne i tako to, i onda pročitam komentare i potpuno ostanem bez teksta.

Pa šta to čitaš?

Ma ranije su ti komentari umeli da budu vrlo duhoviti. Znam ja da ih uglavnom pišu neki zgubidani, isfrustirani likovi, ali ispade da su Srpkinje najgore. Doduše bilo je i par onih koji tvrde da su najbolje na svetu. Mislim, zar je moguće da su sad Srpkinje te koje su zatucane, uobražene, neopuštene, samo gledaju lovu i taj rad, i sada su sve lepše od njih, Kolumbijke, Brazilke, Venecuelanke, ma sve su one bolje… mislim, koliko njih je imalo priliku u životu da ih vidi, osim na televiziji? Ma nije bitno, nego zašto naši muškarci imaju tako negativno mišljenje o našim ženama? Kakvo je tvoje mišljenje o njima?

Ne znam… što me mučiš?

Ozbiljno te pitam.

Teško mi je o tome da govorim sa ove prostorne distance.

Pa sigurno imaš neko mišljenje o tome… pobogu, oženio si jednu.

Ne znam, kad sam živeo u Srbiji malo sam ih precenjivao. Mislim da i drugde ima lepih i kvalitetnih žena.

Čini mi se da mogu da budu oubražene i neopuštene.

Kako da ne budu obražene, znaš kakvih sve manijaka ima, moraš da imaš neki gard. Osim toga kad si opuštena onda si suviše laka. Ponašanje žena je čista reakcija na ponašanje muškaraca. Tamo muškarci vole nedostupne ženske.

Baš sam brojala pre neki dan koliko ima naših devojaka udatih za Amerikance, samo iz naše okoline. Osam. To ipak nešto govori, mislim, sigurno nismo neke bezveze. Nego, šta misliš za lepotu?

Hm, ima svugde lepih i manje lepih žena, teško je reći za neku naciju da je generalno veoma privlačna ili neprivlačna… možda za neke.

Ali ima varajati, crnke, plave, brinete… dobro, ne kao ovde.

Istina.

Imaju malo oštrije crte lica, zar ne, kao i ja uostalom, ali su generalno visoke i vitke.

Jednom sam čitala neki blog Amerikanke koja živi u Beogradu o tome da li je mit da su Srpkinje lepše od Amerikanki. Ona kaže da nisu lepše samo imaju u proseku 8kg manje od Amerikanki i više obraćaju pažnju na svoj izgled, dosta se doteruju. Mršavije su zato što su na espreso-cigarete dijeti. Šta misliš o tome?

Definitivno su vitkije, ali se žene u Srbiji baš puno šminkaju, ne izgledaju prirodno.

Dobro, to je tako sad, ali ranije se nisu toliko šminkale.

Nije, čini ti se.

Ma sigurna sam da ranije nije bilo tako. Sećam se kako su meni nekada izgledale Ruskinje i žene iz Istočne Evrope. Ne, nisu tako izgledale.

Moš’ misliti Kolumbijke najlepše žene… samo kad pomislim kakve su im voditeljke na televiziji, nafrakane i plastične, izgledaju kao trandže.

Valjda zato što su toliko daleko, egzotične su, ljudi vole drugačije stvari. Mada i dalje tvrdim da je generalno lepota precenjena. Sigurna sam da ti treba mnogo više od lepote da bi bio uspešan.

Nego, znaš šta?

Šta?

Ti bar nisi loše prošao.

Misliš?

Mislim.

Deca su i dalje mirno spavala na zadnjem sedištu.

Ne bih da banalizujem stvari ali mene je nekako ova priča o Srpkinjama podsetila na priču o pšenici danas. Jeste, postala je dosadna, oduvek je bila tu, svaki dan je konzumiramo kroz brašno, svi sad nešto eksperimentišu sa heljdom, ovsenim i lanenim brašnom, pa tu je i kinoa i amaranth, čak su i stare zaboravljene vrste pšenice ponovo u modi kao spelt i farro (emmer). Kako možeš da budeš cool ako se i dalje pališ na jednu običnu pšenicu, alo, jesi li ti čula za gluten-free dijetu?

E pa meni se i dalje sviđa pšenica, srećom nisam netolerantna na gluten, i vala ima načina da se konzumira na zdraviji način. Sve nešto razmišljam, generacije i generacije ljudi su se hranile njome, hiljadama godina, i nemoguće da je baš tako loša. Lepo je isporbavati drugačije stvari, zapravo vrlo poželjno, ali mislim da treba da postoji respekt za dobru staru pšenicu.

Probajte recimo da je koristite na drugačiji način da razbijete monotoniju. Ja vam predlažem celo zrno. Ne znam, ja sam oduvek volela da jedem Žito, pa možda zbog toga volim i slane stvari sa njom. Ima nešto u teksturi skuvanog pšeničnog zrna što mnogo volim, zato pazite da ga ne raskuvate. Pored ove salate skuvano pšenično zrno sa malo preliva možete da koristite umesto pirinča i sličnih priloga.

Kad sam videla recept koji sledi za salatu sa pšenicom u jednom od brojeva magazina Bon Appetit odmah sam je napravila. Samo da znate pravila sam je i sa heljdinim zrnom ali to nije to, pšenica je mnogo bolja. Ukoliko nemate kejl, ili kako ga još sad zovu kod nas lisnati kelj, koristite blitvu ili spanać. Da, i dinstani luk je super, ne znam zašto ga više ne koristim.

Salata od pšenice sa dinstanim lukom i kejlom

Sastojci:

1 1/2 šolja pšenice

2 veća crna luka, isecite glavice na 4 dela i razdvojte listove, jednu polovinu luka sačuvajte

5 grančica majačine dušice

1 kašika krupne soli

8 kašika maslinovog ulja

1 veza kejla, iseckanog

So i biber

2 kašike limunovog soka

Priprema:

Skuvajte pšenicu. Možete da je ostavite da prenoći u toploj vodi, ili je kuvajte dok ne omekša ali nikako da se raskuva. U vodu u kojoj se kuva stavite polovinu jednog luka, so i majčinu dušicu. Kada je pšenica skuvana ocedite je od vode i odstranite majčinu dušicu i luk.

U tučanom tiganju zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja na srednje jakoj temperaturi. Stavite luk da se prži, oko 5 minuta, uz stalno mešanje, dok ne počne da tamni. Posolite ga i pobiberite. Izručite ga u posudu sa pšenicom. Tiganj vratite na vatru i dodajte mu 1 kašiku maslinovog ulja. Uzmite trećinu kejla i propržite ga, oko 1 minut. Dodajte mu so i biber. Izručite ga u posudu sa pšenicom i lukom. Ponovite to i sa preostalim kejlom, dodajući maslinovo ulje.

Pšenicu, dinstani luk i kejl promešajte dodajući limunov sok i preostalo maslinovo ulje. Takođe, dodajte so i biber ako je potrebno.

Meni se dopada kada je ovo salata topla, ali po originalnom receptu se služi hladna.

Američka kuhinja, Party food, Salate, Zdravo

Salata od lubenice sa Feta sirom i nanom, i crtica iz mog detinjstva

August 11, 2014 2 Comments

Volim lubenice. Doduše samo one zrele, sočne i slatke. Upravo sam pojela jednu takvu. Komentarišimo muž i ja kako je nekako bezveze kad su sve lubenice seedless, bez semenki, i pokušavamo da objasnimo deci kako izgledaju one sa semenkama, i kako smo mi kada smo bili mali morali da ih sklanjamo dok se ne bi umorili i onda ih jeli sve zajedno. I da, nije bilo sečenje lubenice na manje komade, nego bismo uzeli cele kriške. Ah, to su bili dani! Rekla sam sebi, toliko puta, da neću upoređivati moje i detinjstvo moje dece, i uvek favorizovati ono prvo. To su i moji roditelji radili, i verovatno njihovi roditelji… i uvek je u prošlosti bilo bolje nego danas.

Moram da priznam da često razmišljam o mom detinjstvu, i prosto se čudim kako je toliko drugačije nego ono koje žive moja deca. Doduše nije prošlo malo godina od tada, a i živim u drugoj zemlji.

Uvek kada pomislim na lubenicu odmah vidim sledeći prizor: niz sokak se spušta braon Reno 4, u njemu tata i mama, vraćaju se sa posla. Leto je, negde u drugoj polovini 80-tih prošlog veka. I dalje je veoma toplo pošto su mama i tata kod kuće pre 16h, prednosti socijalističkog radnog vremena. Vade se kese sa stvarima iz prodavnice, i u zadnjem delu kola čuči velika lubenica, obično duguljasta.

Svi krećemo ka kući da ručamo, a lubenica završava u frižideru. Posle ručka, umorni roditelji imaju dremku, tata leži na trosedu, mama na dvosedu, i spavaju uz obavezno upaljen televizor. Taj aranžman mi ni dan danas nije jasan, ostao je ovekovečen na jednom od mojih crteža. Pravilo je da se roditelji nikad ne uznemiravaju tokom spavanja, pa mi deca odlazimo u dvorište da se igramo.

Brat i ja pokušavamo da ubijemo dosadno letnje popodne. Postoje dve stvari koje obično igramo – fudbal ili tenis. Iako sam starija od njega uvek me pobeđuje u fudbalu. Više se ne sećam kakva sam bila u tenisu. Znam da smo ga sa posebnim žarom igrali svaki put posle nastupa Monike Seleš, i dalje imam nesmanjenu strast prema tom sportu.

Utom bi tata izneo lubenicu napolje i svi bi seli za sto da je jedemo. Sečenje lubenice je za mene uvek imalo posebnu magiju, i moram da priznam da to nikad nisam dobro savladala. Uzeli bi kriške lubenice, skidali nožem semenke, i sladili bi se njome dok nam je sok cureo niz bradu. Kako je uopšte moguće jesti lubenicu u kući? Tata je uvek ostavljao srce, središnji, najslađi deo, za nas decu. Druga kriška lubenice bi bila najviše što sam mogla da pojedem. Kore lubenica bi završile u travi i ja sam obično bila ta osoba koja je morala da ih skuplja.

Kao što rekoh, to su bili dani!

Salata od lubenice sa Feta sirom i nanom

Divna, osvežavajuća letnja, salata. Iako lubenicu najviše volim da jedem samu, nekada nije loše malo se poigrati sa sastojcima i dekoracijom. Kad probate ovu salatu konačno ćete shvatiti da lubenica jeste povrće, kako su nas uvek učili.

Na slici ispod možete videti koji sam kalup koristila sa isecanje lubenice, a vi ste slobodni da koristite neki drugi, po vašoj volji.

Sastojci:

Polovina srednje veličine ohlađene lubenice
Šaka listova sveže nane, iseckanih

½ šolje Feta sir (pravi grčki ili bugarski ovčiji sir, a ne ono što mi zovemo Feta), izmrvljen

Za preliv:

4 kašike devičanskog maslinovog ulja

2 kašike soka od limete (može i limuna)

Priprema:

Lubenicu isecite na polovinu, a nju na kriške jednake debljine. Izvadite pažljivo semenke, ako ih ima. Kalupom isecajte lubenicu. Iseckane komade lubenice prelijte prelivom, pospite Feta sirom i nanom.

Badem, Boranija, Mediteranska, Prilog, Salate, Vegeterijanska, Zdravo

Letnja inspiracija ~ Boranija

July 15, 2014 6 Comments

Mogla bih da kažem da je čorba od boranije sa teletinom, iliti kuvana boranija, bilo moje signuture jelo u fazi kada sam bila friška domaćica, i do pre neku godinu rado sam ga pravila i jela. Međutim, jednog dana mi je dosadilo, tek tako.

Ima nešto što me često odvraća da pravim boraniju a to su dve stvari, jedna je da ovde ne mogu da nađem ništa osim zelene tanke boranije koju zovu French ili Green Beans, a ja mnogo volim onu svetlu, žućkastu sa ljubičastim pegama, inače vrlo mesnatu, i drugo, teško je u prodavnicama naći svežu boraniju, ko je probao staru zna koliko je grozna, sve sa onim vlaknima koje ne možete da sažvaćete.

Kad je sveža možete skoro da je sirovu jedete, toliko je dobra. Zato je i blanširam, a posle joj dodajem razne sastojke tj. prelive. Naravno, samo kad nađem svežiju boraniju.

Što se tiče pripreme boranije postoji par važnih stvari u pripremi koje nije na odmet da znate:

1. Kad sečete krajeve, ne secite oba, već samo onaj sa kojeg boranija visi. Kažu da je onaj patrljak, na kraju, nešto najzdravije od boranije.

2. Kada kuvate boraniju zagrejte puno posoljene vode u velikom loncu do vrenja, i onda kuvajte 3-5 minuta. Nemojte je prekuvati. Što je svežija boranija to joj manje kuvanja treba.

3. Kad ste skuvali boraniju odmah je prebacite u sud za ceđenje i stavite pod hladnu vodu i dodajte joj kocke leda. Na taj način bornija će prestati da se termički obrađuje i zadržaće lepu zelenu boju, kao i čvrst oblik.

Pored ova dva recepta koji slede možete da kombinujete skuvanu boraniju sa ajoli sosem ili domaćim majonezom od maslinovog ulja. Za mene je to izuzetna kombinacija.

Blanširana boranija sa prelivom od limuna i bademom

Blanširana boranija sa otopljenim puterom ili maslinovim uljem i sa koštunjavim voćem može da bude sjajana promena u jelovniku tokom leta.

Potrebno za 2-3 porcije:

½ kilograma boranije

4 kašike maslinovog ulja, ekstra devičanskog

1 kašika limunovog soka, plus malo izrendane korice

Krupnija so i sveže samleven biber

Pola šake sirovog ili pečenog badema, koga ste malo “istukli” kuhinjskim čekićem

Pola šake listova ili cvetova korijandera

Priprema:

Skuvajte boraniju kao što je opisano u tekstu gore.

Napravite preliv tako što ćete pomešati maslinovo ulje, limunov sok i izrendanu koricu.

Poređajte oceđenu boraniju na tanjir. Prelijte je prelivom, posolite, pobiberite, dodajte badem i na kraju cvetove korijandera.

Ovo jelo možete da koristite kao prilog ili kao salatu.

Boranija sa belim lukom i prezlama

Onu čorba od boranije koju sam pomenula na početku posta, e ja sam za nju koristila zapršku od maslinovog ulja i belog luka, i mislim da joj je to davalo posebnu aromu. Tu istu zapršku koristim i za čorbu od sočiva i tu se završava moja upotreba iste. Htela sam da napravim sličnu foru i sa blanširanom boranijom, i uopšte nije loše ispalo, posebno su mi bile cool hrskave hlebne mrvice.

Potrebno za 4 porcije:

1 kilograma boranije

8 kašika maslinovog ulja, ekstra devičanskog

5 čena belog luka, sitno iseckana
1 šaka prezli (radije koristim Panko mrvice, a ako ne možete da ih nađete koristite obične)

Krupnija so i sveže samleven crni biber

Priprema:

Skuvajte boraniju kao što je opisano u tekstu gore.

U manjoj šerpici zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Dodajte mu iseckan belog luka. Onda udahnite najlepši miris hrane na svetu:) Pržite luk oko pola minuta i dodajte mu mrvice. Kuvajte i mešajte sve još najduže 1 minut i šerpu sklonite sa vatre. Pospite boraniju sa zaprškom i posolite i pobiberite po ukusu.

Ovo jelo možete da koristite kao prilog nekom mesu.

Doručak, Granola, Parfe, Zdravo

Kako da napravite domaću granolu

April 4, 2014 27 Comments

Skoro svako jutro moja deca jedu cerealije ili granolu sa mlekom, baš onako američki doručak koji ja ne mogu da svarim. Opet je okolina nadjačala gene. Ma ne volim sladak doručak, nikako! Može neko pecivo sa puterom i džemom, ili medom, ali samo posle slanog dela. Kad jedem sladak doručak imam ogromnu rupu u stomaku, posle sat vremena postajem gladna, i samim tim veoma razdražena. A ni kafa mi se ne pije posle toga. Nije da nisam probala, ali ne ide.

Granolu sam pravila zbog moje drugarice koja je u vegan fazonu, i moram da priznam super je ispala, mnogo bolja od kupovne koja je obično veoma slatka, a i nekako deluje veštački sa kojekakvim pojačivačima ukusa.

Domaću granolu je baš lako napraviti, a možete da budete i kreativni sa sastojcima. Iskreno, više volim kad je sa manje sastojaka, ne volim da mi se mešaju razni ukusi. I ono što je super je to da su ovsene pahuljice pečenije i hrskavije od onih kupovnih. Kuća će vam divno mirisati na kokos tokom pečenje koje malo duže traje. Ja sam od suvog voća izabrala suve šljive, znate da se užasno palim na njih. Dodala sam i čia seme, to je nešto što nema ama baš nikakav ukus a veoma je zdravo pa ga ubacujem u razne stvari. Originalni recept je ovde, ali ja sam ga prilično izmenila.

A ne, neću i dalje jesti sladak doručak, ali ću sigurno imati domaću granolu tu negde na polici, kad nastupi kriza za slatkim, a i zbog dece. Uostalo to mu dođe baš zdrava užina kad se servira kao parfe, uz voće i jogurt.

Sastojci:

250g ovsenih pahuljica
100g kokosovog brašna
125g sirovih badema, krupno iseckanih
1 puna šaka suvih šljiva, iseckanih
2 kašike čia semenki
6 kašike javorovog sirupa (ili meda ako ne možete da ga nabavite)
4 kašike tamnog šećera, opciono (jeste šećer je, ali ovaj tamni daje baš poseban šmek granoli)
4 kašike nerafinisanog suncokretovo ulja

Priprema:

Zagrejte rernu na 120C (250F).
Pripremite veliki pleh na koji ćete staviti papir za pečenje.

U većoj posudi pomešajte ovsene pahuljica sa bademom, kokosovim brašnom, čia semenkama, suvim šljivama i tamnim šećerom. Na kraju umešajte javorov sirup i suncokretovo ulje.

Smesu rasporedite po plehu i stavite u zagrejano rernu, na srednjoj pregradi. Pecite 1 sat i 15 minuta, uz povremeno mešanje, na svakih 15 minuta. Kad je granola gotova izvadite je iz rerne, ohladite i čuvajte u staklenim teglama.

Priprema parfea:

U staklenoj čaši ili tegli ređajte sledeće sastojke: