Koktel Mimoza je jednostavno a opet veoma elegantno piće koje je zaslužno za lepo raspoloženje bilo da ste na branču, pikniku, ili partiju pod vedrim nebom. Mogli bismo da kažemo da je Bloody Mary zimsko, koktel od nara jesenje, Mohito i Margarita (pogledajte Američki kuvar) letnje piće, a za Mimozu da je to savršeni prolećni koktel. Zaista mu je teško odoleti, pogotovo kad ga vidite okruženog zelenilom, deluje baš sveže, voćkasto i romantično.
Ovaj koktel se originalno sastoji od belog penušavog vina i soka od pomorandže, ja sam mu pak dodala male varijacije, umesto penušavog belog vina stavila sam roze šampanjac, maličice likera od pomorandže (Grand Marnier), da zasladi i pojača već prisutan ukus pomorandže, i par komada svežih malina. Živeli!
Skrolujte na dole ako želite da idete pravo na recept. Ukoliko očekujete nešto više od ovog posta, definitivno će dobiti još pošto sam ovih dana potpuno pod utiskam apsolutno fenomenalne serije Fleabag (Amazon Prime), nastavite sa čitanjem.
Ako volite serije koje su sirove, pune crnog humora, ne smetaju vam neugodni jezik i teme, onda je ovo prava serija za vas. Fleabag je priča o mladoj ženi koji živi u Londonu, izgubljena, ljuta, cinična, bez dlake na jeziku, poročna, uvek spremna da sebe uvali u nevolju, i u potrazi za svojim mestom pod suncem.
Serija ima samo dve sezone, vrlo kratke, ali ubitačne. Prva sezona je uvod i zagrevanje, ali zato druga me je totalno oduvala. Iako bih volela da vidim nastavak, treće sezone neće biti, i dobro je što autori serije znaju kad da stanu, što se mnogim serijama nažalost nije dogodilo. Ja već mesecima ne mogu da nađem iole interesantan noviji film ili seriju, potpuno frustrirana na kraju sam rešila da otkažem Netfliks. Ne znam kako vama ali meni je današnja produkacija neverovatno loša, najgore štancovanje sa likovima svedenim na karikature, užasno pretenciozan sadržaj, potpuno odsustvo originalnosti, autentičnosti, prave umetnosti, ova serija je pak sve suprotno od toga. I čak obiluje izvrsnim humorom koji je danas tako teško naći, on je prosto nestao pod pritiskom nekakvog novog puritanizma iz koga izbija cenzura, tabui, i pošast današnjeg društva – lažno moralisanje iliti virtue signaling. Svi su kao nešto ozbiljni, puni vrlina, kao brinu i promišljaju o sudbini planete Zemlje i čovečanstva, itd, neko treba da im kaže da nisu uopšte bitni, da prestanu sa privlačenjem pažnje i da su dosadni.
Meni je Fleabag serija bila neverovatno osveženje, jer između ostalog suptilno ismejava sve ove stvari koje sam navela. I za razliku od ostalih ova serija je duboko humanistička, i pored ismevanja ljudske nesavršenosti, u svakoj sceni se oseća ljubav prema ljudskom biću. Na kraju serija se bavi jednim vrlo ozbiljnim problemom današanjeg društva, kako u osvojenoj slobodi naći pravi put, kad nema crkve, partije, države ili neke druge institucije da ti kaže šta da radiš. Paradoksalno, za mnogo ljude sloboda je pravi pakao, jer neprestano lutaju u potrazi za smislom života i nigde ga ne pronalaze. Sa toliko životnih opcija sve je užasno komplikovano. Govorim o ovdašnjem društvu, gde psihijatri imaju pune ruke posla. Legendarna scena u ispovedaonici se direktno obraća tom problemu.
Inače, lik sveštenika je za pamćenje, odavno nisam videla bolju hemiju kao između njega i glavne junakinje. Svi glumci su odlični, pojavljuju se par veoma poznatih britanskih glumica.
Autor i glavna glumica ove serije, Phoebe Waller – Bridge, je neverovatan talent, ona je tako izražajna i vrcava i kad ne glumi. Ako već treba neko žensko da me predstavlja (a definitivno danas bi svi to da rade), neka to bude ona. Ipak, ona je suviše cool i talentovana da joj to uopšte ne treba. Ima jedna sjajna rečenica kojom je završila ćutanje na kvekerskom sastanku, ali to vama ostavljam da otkrijete.
Ova serija mi je polomila srce na hiljadu komada, ali ostala je nada, i mislim da je to njen glavni kvalitet. Nekako sam se držala do poslednje scene, ali kada sam videla u pozadini, na autobuskoj stanici, ispisan grafit u plavoj boji i to ćirilicom “животе”, tu sam se skroz pogubila. Kao što sam rekla serija je vrlo suptilna i puna simbolike, i taj grafit je namerno tu postavljen. Ne znam kako su se dosetili toga, moglo je čak vrlo lako da bude izgubljeno u prevodu, ali ta reč se savršeno uklapa u poruku serije Fleabag – živote, težak li si, sladak li si!
Inače nisam baš bindžovala seriju, kada mi se nešto mnogo sviđa ja to volim da doziram. Poslednje dve epizode sam pogledala planirano u subotu veče, i onda nisam mogla dugo da zaspim jer sam bila pod utiskom. I tada, oko ponoći, desila se živa svirka, na krovu preko puta naše kuće. Svi smo mislili da muzika dolazi iz obližnjeg pozorišta, zbog kraja sezone, međutim to je bilo u kući do, zato niko nije zvao policiju. Neki kinci su se hrabro zabavljali, tako nešto je ovde veoma neuobičajno.
Nikako nismo mogli da zaspimo, i u neko doba mi se javila misao, pošto već ne možemo da spavamo, hajde da im se pridružimo. Moju sugestiju moj muž je dočekao sa – Ivana, smiri se!
Koktel Mimoza
Sipajte u čašu ohlađeno penušavo vino (belo ili roze) zajedno sa sokom od pomorandže u odnosu 1:1. U to dodajte 1/2 ili 1 kašičicu likera od pomorandže (Grand Marnier) i na kraju komad dva svežih malina ili jagoda.
Ukoliko imate dosta gostiju pomešajte sastojke u bokalu.
Služite koktel u izduženim čašama sa stopom, baš kao na slici.
3 Comments
<3
🙂