Leti plavi patlidžan suvereno vlada u mojoj kuhiji. Ne znam kako bih opisala tu privlačnost, ali kad se nađem u prodavnici, u delu sa povrćem, ruka sama krena ka njemu. Da li zbog neobične i lepe boje, ili zbog toga što volim njegov ukus, ne mogu tačno da odgovorim, ja sam leti opsednuta ovom namirnicom. Iz skorašnjih recepata na blogu, u kojima dominira patlidžan, da se naslutiti neka posebna veza između njega i mene. Ovoga puta plavi patlidžan sam punila.
Umesto kinoe, koja je ovde neka vrste zamena za hlebne mrvice, možete da koristite kus-kus ili bulgar, klikom na linkove možete da vidite kako se oni spremaju. Izbor je pao na kinou, zato što sam potrošila kus-kus i bulgar, sve tri namirnice gotovo uvek imam u kući jer su veoma korisne. Kinoa ima tu neku fanki hrskavu teksturu, i baš je dobra za razna punjenja. Sad se setih, na blogu postoji još jedan recept u kojem se plavi patlidžan sprema sa kinoom – Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom.
Crvena paprika i paradajz se po pravilu odlično slažu sa plavim patlidžanom, zato su se tu i našli. Prepečene pinjole gotovo uvek spremam sa patlidžanom, oni jelu daju taj neodoljivi mediteranski šmek, i ja njih, malo je reći, obožavam.
Punjeni plavi patlidžan
Sastojci:
3 srednjih plavih patlidžana
2 kašike maslinovog ulja
2 čena belog luka, sitno iseckanog
1/2 kašičice soli
1 1/2 šolje skuvane kinoe (ili kus-kusa, bulgara), kako se sprema kinoa pogledajte ovde.
1 kašika maslinovog ulja
1 srednji luk, iseckan
2 kašičice origana, sitno iseckanog
2 kašičice peršuna, sitno iseckanog
1 crvena paprika, ispečena, oljuštena i iseckana
1 veći paradajz, iseckan
2 kašike šake pinjola, prepečenih
So o biber prema ukusu
1 kašika sirćeta
1 šolja izrendanog sira – parmezan, pekorino ili mančego sir
1 kašičica začina sumak, opciono
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Najpre isecite patlidžan uzdužno i oštrim nožem zasecite u meso dijagonalnu rešetku, ali ne suviše duboke, do same kore. Ostavite peteljke jer se tako patlidžan neće raspasti tokom pečenja. Posolite meso patlidžana i u njega utrljajte iseckani beli luk i maslinovo ulje.
Na tankom plehu obloženog papirom za pečenje postavite patlidžan tako da meso ide na dno. Pecite ga u rerni oko 50 minuta, dok ne odmekne. Dok pečete patlidžan možete da ispečete crvenu papriku.
Više o pečenju plavog petlidžana u rerni pogledajte ovde.
Kad je plavi patlidžan ispečen ostavite da se ohladi. Za to vreme skuvajte kinou, ovde pogledajte kako se to radi.
Kad se patlidžan dovoljno ohladio, običnom kašikom, ili još bolje onom uštrom za dinju, izdubite plavi patlidžan i izvadite meso, ne sasvim. Izvađeni sadržaj ispasirajte viljuškom.
U šerpi zagrejte jednu kašiku maslinovog ulja, na srednje jakoj temperaturi, i u njemu dinstajte iseckani luk dok ne postane staklast. Tome dodajte iseckano začinsko bilje, origano i peršun, zatim iseckanu pečenu papriku i paradajz, so i biber prema ukusu. Kuvajte sve oko desetak minuta, i tome na kraju dodajte skuvanu kinou/kus-kus/bulgar i sirće.
Ovoj smesi dodajte izvađeno i ispasirano meso od plavog patlidžana, kao i prepečene pinjole. Punite izdubljeni patlidžan ovom smesom, i na kraju na njega stavite izrendani sir, koji sam ja zaboravila da stavim pre fotografisanja. I pospite ga sumakom, ukoliko ga imate. To je jedan vrlo interesantan začin crvene boje i kiselog ukusa, a sve što je kiselo se odlično slaže sa plavim patlidžanom.
Kad vas muči čežnja za Mediteranom, a vi sebi napravite ovu salatu, da se podsetite čarobnih ukusa i mirisa leta. Ovo je ništa drugo do moja varijanta čuvene sicilijanske salate od plavog patlidžana, koja se zove – Caponata.
Odmah da vam kažem, morate malo da se pomučite oko pripreme plavog patlidžana, čudno je to i sa puno izazova povrće, ali ako se lepo pripremi satisfakcija je ogromna. Najbolje da odaberete manje komade patlidžana, i zapamtite da morate dobro ga da ispržite, sve dok ne odmekne i promeni boju, ali ne previše.
Ovu salatu možete da služite kao glavno jelo, ali i kao prilog nekom mesu.
Salata može da se služi topla, ali je hladna još ukusnija. Ukoliko je služite hladnu, dodajte prepečeni hleb naknadno, da se ne bi opustio u salati.
Lepota ove salate je u tome što možete da dodajete razne sastojke, ili da izostavite neke, ukoliko vam nisu dostupni. Ono što nije loše da znate je to da plavi patlidžan mnogo voli kiselinu, tada njegov ukus dolazi do izražaja. Umesto limuna možete da koristite sirće, najbolje da tome dodate i rendanu koru limuna.
Kod pripreme salate moja filozofija je da je veoma važno kako se seckaju sastojci, jer to utiče na teksturu, a ona je veoma važna. Neko povrće, kao recimo tikvice, veoma zavise od toga kako su isečene. I upravo je tekstura ta koja ovoj salati daje šmek. Hrskavi prepečni komadi ćabate u salati su zapravo najlepši deo ovog jela.
Na kraju moje ulice, par blokova niže od moje kuće, na samom kraju, uz vodu, nalazi se kafe koji je u isto vreme i pekara. Nekada je tu godinama bila smeštena francuska poslastičarnica, meni omiljena, ali je nje vlasnik nešto zabrljao oko neplaćanja poreza, pa je pobegao u Francusku. Sadašnje mesto je uvek puno turista, jer je smeštano u živopisnom starom delu grada, i zbog toga je prilično skupo. Ovde srednje veličine hleb može da košta i do 12 dolara. Međutim, imaju fenomenalnu ćabatu, koja je omanja i košta dolar i po. Izgleda da se prodavcu potkrala neka greška, jer umesto jednog skupog hleba ja mogu da kupim osam ćabata. I navadila sam se kupujući po nekoliko komada tog hleba.
Međutim, izgleda da su i druge komšije “provalile” kvalitet i povoljnost ovog hleba, pa me je posle nedavnog puta u Srbiju čekalo neprijatno iznenađenje – prazan raf gde je trebalo da bude ćabata. Rešila sam tada da je vreme da zavrnem rukave i napravim ovaj čarobni italijanski hleb. Recept očekujte uskoro na blogu. Evo ga!
Sicilijanska salata od plavog patlidžana, tikvica i maslina (Caponata)
Sastojci
za preliv:
1/3 šolje maslinovog ulja
Sok od 1 limuna ili 2 kašike sirćeta
1 čen belog luka, sitno iseckanog
2 kašike kapra
So i biber, prema ukusu
1 kašika izrendane korice limuna
4 inćuna, sitno iseckanih, opciono
5 kašika maslinovog ulja
1kg plavog patlidžana, iseckanog na kocke
2 manje zukine tikvice, iseckane na kockice
2 kašičice soli
1 šaka maslina
1 manji crveni luk, sitno iseckan na rebra
1/4 vekne ćabate hleba, iseckanog na kriške (recept za ćabatu pogledajte ovde)
Šaka listova svežeg bosiljka
Parmezan, iseckan ljuštilicom
Pinjoli prepečeni, opciono
Priprema:
Najpre očistite i isecite plavi patlidžan na kocke veličine oko 2 cm, sve sa korom. Iseckan patlidžan stavite u đevđir, pospite ga solju i promešajte. Na njega stavite obrnuti tanjir, koji može da uđe u đevđir, a na tanjir nešto dosta teško što će da pritisne iseckani patlidžan, recimo staklenu flašu sa uljem ili veću konzervu. Posle pola sata isperite patlidžan vodom i dobro ga osušite papirnatim ubrusom.
Slično uradite sa zukini tikvicama. Njih sitnije isecite, na kocke veličine do 1cm. Isto ih posolite i ostavite u sudu pola sata da otpuste vodu. Na kraju ih ne previše čvrsto stegnite rukama da izađe suvišna tečnost, zatim ih položite pa papirnati ubrus.
Za to vreme u tosteru prepecite ćabata hleb koji ste iseckali na kriške. Na kraju prepečene kriške isecite na kocke.
Takođe, napravite preliv tako što ćete u teglici izmućkati sledeće sastojke: maslinovo ulje, sok i izrendanu koricu od limuna, sitno iseckan beli luk, kapar, so i biber.
U tučanom, ili nekom drugom tiganju, pržite iseckani plavi patlidžan u zagrejanom maslinovom ulju na srednje jakoj vatri, i to iz tri ture. Pržite patlidžan dok ne odmekne, ali ne potpuno, i promeni boju. Dodajte soli ako je potrebno.
Isto tako pržite iseckane tikvice u maslinovom ulju, na jakoj vatri, vrlo kratko 1-2 minuta uz jedno mešanje.
Kada ste pripremili sve sastojke za salatu onda ih sve zajedno promešajte zajedno sa prelivom. Na kraju dodajte ljuštilicom iseckan parmezan i listove svežeg bosiljka. Služite salatu toplu ili hladnu.
Savršeno letnje jelo, jer kako drugačije da bude kad se sastoji od palente, paradajza, mocarele, parmezana i bosiljka. Ovo je moja varijanta popularnog italijanskog jela – Polenta pasticciata.
Postoji više načina na koji možete da napravite ovo jelo, odnosno postoji više različitih sastojaka koje možete da umetnete u slojeve palente. Možete da izuzmete svež paradajz, i umesto njega da stavite sos od paradajza, ili čak sos bolonjez, ili ragu od pečuraka. Ne preterujete sa količinom paradajza jer će iz njega tokom pečenja izaći puno tečnosti.
Ja za ovo jelo koristim palentu koju kupujem gotovu u crevu, ali vi možete i sami da je pripremite. Iako možete da koristite i druge sireve umesto mocarele, ja nju ne bih izostavila, jer nema ništa lepše od otopljene mocarele, kad počne da se razvlači.
Složenac od palente, paradajza i mocarele
Sastajci:
2 šolje instant palente ili kukuruznog brašna
8 šolja vode
1 1/2 kašičica soli
2 kašike putera
2 veća luka (žuta ili crvena), iseckana na tanka rebarca
1/2 kašičice soli i bibera
1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
2 kašike maslinovog ulja
3 kašike putera
1/2kg mocarele, isečene na tanke kriške
2 paradajza, isečena na tanke kriške
1 šolja izrendanog Parmezana
1 šaka svežih listova bosiljaka
Priprema:
Najpre pripremite palentu. U kipuću vodu, u koju ste stavili 2 kašike putera i so, stavite dve šolje instant palente ili kukuruznog brašna. Smanjite vatru i kuvajte palentu sve dok se ne zgusne, uz stalno mešanje. Ukoliko koristite kukuruzno brašno to može da potraje. Kad se palenta skuvala rasporedite je po plitkom plehu na koji ste stavili papir za pečenje, u jednakom tanjem sloju. Kad se palenta ohladila okruglim kalupom ili čašom isecajte kružne oblike, ili ih nožem secite na kvadrate.
U šerpici zagrejte 2 kašike maslinovog ulja i 3 kašike putera na umerenoj vatri i u tome dinstajte luk dok skroz ne odmekne i počne da menja boju. U međuvremenu mu dodajte soli, bibera i muskatnog orašćiča.
Zagrejte rernu na 200C (400K), pripremite sud u kojem ćete peći složenac.
U posudi ređajte sastojke sledećim redom:
– sloj dinstanog luka sa masnoćom
– sloj palente
– sloj paradajza + malo soli
– par listića svežeg bosiljka
– sloj mocarele
– sloj izrendanog parmezana
I tim redom dok ne potrošite sve sastojke.
Pecite složenac oko 20-25 minuta dok gornja kora ne počne da tamni. Jelo služite odmah.
Jedna od najlepših stvari koje sam doživala u Španiji, a bilo ih je mnogo, je bila njihova hrana. Toliko smo lepo jeli, ne sećam se nijednog putovanja gde smo probali toliko različite i ukusne, a opet jednostavne i pristupačne hrane. Ono što me je posebno oduševilo jeste poseban način serviranja hrane, tipičan za ovu zemlju, a to je – tapas. Nije da to nisam probala ranije, ali u Španiji je to bilo jedno posebno iskustvo. Kod kuće sam brže bolje napravila tapas sa mojim omiljenim stvarima: hrskavi pohovani plavi paradajz sa prelivom od meda i balzamika, recept je u prethodnom postu, španski tost sa paradajzom, mančego sir i masline, sve sa sangrijom.
O tapasima
Tapas dosta podseća na meze, u pitanju je serviranje manje količine različitih jela uz piće. I da, tapas se obavezno jede u društvu. Nekada se služe sva jela odjednom, a nekad jedno po jedno. Ovaj na slice je bio najlepši tapas koji smo probali, španska kuhinja sa uticajima iz Severne Afrike.
U Španiji obično jedan tapas za deljenje dobijate uz naručeno piće, u Madridu recimo škrtare, pa ćete recimo dobiti samo masline, a u Granadi je serviranje tapasa obavezno i veoma je lep izbor. Postoje dve različite porcije, veća i manja, i često su cenom veoma pristupačni. Ukoliko jedete tapas za barom, stojeći, onda će vas to manje koštati nego za stolom.
Tapas barovi, tako se zovu restorani u kojim se služe, su poslednjih godina postali veoma popularni, skoro da svojim brojem nadmašuju tradicionalne restorane. Postoji nekoliko legendi kako je tapas nastao, ali biće da je da su vlasnici restorana shvatili da uz male obroke, pogotovo slane, raste potrošnja pića, pa su zbog toga počeli da služe tapas.
Tapas na španskom znači poklopac, i dobio je naziv tako što su se sa komadom hleba, pršute ili sira pokrivale čaše sa vinom, da u njih ne bi ušle mušice. Veruje se da su tapasi nastali u Andaluziji, gde smo i imali prilike da ih probamo. Španci su veoma ponosni na svoje tapase, ali interesantno je to da taj koncept može da se primeni na bilo koju kuhinju sveta.
Evo, pogledajte kako izgledaju neki od popularnih tapasa:
Španska pršuta, hamon (jamon), sa krekerima od maslinovog ulja (savršenstvo!)
Pohovani plavi patlidžan sa prelivom od meda (savršen kada se napravi po ovom receptu)
Čorizo kobasice (savršenstvo!)
Kroketi od šunke i bešamel sosa
Pohovane girice
Pohovani kalamari
Gambori u sosu (vidi prvu sliku)
Kozice
Grilovani oktopus
Pečene male zelene paprike
Mančego sir sa maslinama
Tost sa paradajzom (savršenstvo!)
Ruska salata (u Španiji se pravi sa tunjevinom)
Sangrija
Jedno od najpoznatijh španskih napitaka je svakako sangrija. Ima li išta lepše od osvežavajućeg pića od vina i voća. Kad god pijem sangriju napolju uvek se razočaram manjkom voća, kao i zbog nedostajanja prave alatke da ga pokupim sa dna čaše. Prvi problem se rešava tako što se sangrija pravi kod kuće, a drugi sa genijalnom slamčicom sa krajem koji ima kašiku, sa čime sam se prvi put susrela u Španiji.
Što se tiče odabira vina najbolje ja da to bude crno, mada moram da priznam meni je ok i sa belim i penušavim, to je inače američka izmišljotina. Španci za pravljenje sangrije koriste njihovo poznato vino Rioja, a vi možete bilo koje. Ohladite ga dobro u frižideru pre služenja.
Vinu se dodaje često sok od pomorandže i brendi, meni je voće sasvim dovoljno, od njega postane slatko. Od vas zavisi šta ćete od voća staviti u vino, moj izbor se nalazi u receptu.
U bokalu pomešajte ohlađeno vino i iseckano voće. Sipajte ih u čaše i služite.
Španski tost sa paradajzom
Ovo je toliko jednostavna stvar, a opet fenomenalna! Obavezno ga pripremite. Inače je omiljeni doručak u Španiji, zovu ga Pan con tomate.
Na slici je više tipičnih doručaka u Španiji, sendvič sa pršutom, ćurosi, tost sa paradajzom, sok od ceđene pomorandže i kafa.
Sastojci:
Paradajz
Kvalitetan hleb, najbolje ćabata
Beli luk
Maslinovo ulje
Krupna so
Priprema:
Presecite paradajz na dva dela, i svaki deo rendajte na najkrupnijiem delu rendalice, na kraju će vam ostati kora od paradajza u ruci, tako da ne treba da ga gulite. Dobićete nešto slično gustom soku od paradajza.
Kvalitetan hleb, ćabatu ili francuski hleb, zagrejte u tostu, a zatim ga natrljajte belim lukom i pospite maslinovim uljem.
Na kraju dodajte paradajz, pospite so, i uživajte.
Mančego sir
Mančego je polutvrdi sir od ovčijeg mleka poreklom sa visoravni La Manča. Veoma je popularan u Španiji. Najbolji način da ga konzumirate je da ga iseckate i služite, jer je greota da ga dodajete drugim jelima. Ima finu izraženu aromu sa notom koja podseća na orašaste plodove.
Uskoro na blogu opširnije o španskoj kuhinji, zaista je teško zaustaviti se kod jedne ovakve teme.
Tek što sam se vratila iz Španije, odmah sam u svojoj kuhinji pokušala da rekreiram sve lepote koja sam uspela tamo da probam. Imam nekoliko favorita u koje sam se zaljubila na pravi zalogaj, o njima uskoro, ali ovoga puta ću se fokusirati na jelo koje nije baš tako dobro ispalo kada smo ga prvi put probali u jednom restoranu, dobili smo ga kao tapas uz piće, pa sam poželela da ga kod kuće napravim, jer mi se učinilo da ima puno potencijala. I zaista je odlično ispalo, koristila sam ovaj recept sa bitnim izmenama.
Na španskom ovo jelo se zove Berenjenas con Miel, poreklom je iz Andaluzije, tačnije Kordobe. Veoma se često koristi kao tapas, a o ovom popularnom španskom serviranju jela spremam se da napravim čitav članak, jer me je potpuno oduševilo. To je najbolji i verovatno najjeftiniji način da se hranite u Španiji.
Kao što vidite na stolu su i druge đakonije, to je bio intiman tapas za mene i muža u našem dvorištu, ali o njima u sledećem postu.
Na prvi pogled neobična kombinacija plavog paradajza i meda mi je delovala interesantno, i kad sam je probala oduševila sam se. Ja sam još išla dalje pa medu dodala balzamiko sirće, to smo probali u nekom drugom restoranu, što je još ukusnije.
Boravak u mleku plavog paradajza ima ulogu da smanji upijanje ulja tokom prženja, ne znam koliko je to istina, ali zaista pomaže da se dobiju hrskavi i preukusni komadi.
Hrskavi pohovani plavi patlidžan sa prelivom od meda i balzamika
Sastojci:
500g (oko 3 manjih komada) plavog patlidžana
500ml mleka
200g brašna
1 kašičica soli
za preliv:
4 kašika meda
1 kašika balzamik sirćeta
ulje za prženje
Priprema:
Operite i isecite krajeve patlidžana. Zatim ih tanko isecite na tanke kriške debljine 3-5mm. Poređajte kriške u dubljem sudu, zatim ih prelijte mlekom. Preko njih stavite obrnuto okrenut tanjir, a zatim preko tanjira nešto teško, recimo veće konzerve, da pritegnu plavi patlidžan. Tako ih držite tačno jedan sat.
U međuvremenu napravite preliv tako što ćete pomešati med i balzamiko sirće.
Brašno stavite u manju činiju i pomešajte ga sa solju.
Posle sat vremena plavi patlidžan stavite u đevđir, i ponovo pritisnite nečim teškim da se mleko ocedi.
U šerpi zagrejte 3-4 prsta ulja na srednje jakoj temperaturi. Svaku krišku uvaljajte u brašno, zatim je otresite i stavite u zagrejano ulje. Stavite toliko kriški taman da stanu u šerpu, zato ćete morati da ih pržite iz nekoliko puta.
Pržite svaku stranu dok blago ne porumeni. Kad je plavi patlidžan pržen, izgledaće hrskavo, stavite ga u posudu koja je obložena papirnatim ubrusom, da se ulje ocedi. Jelo služite odmah tako što ćete patlidžan posuti prelivom od meda i balzamika. Pospite ga i krupnom solju ukoliko je to potrebno.
Aruba je sve ono što prosečan čovek zamišlja kao idealani odmor na tropskom ostrvu. Ima odličnu klimu, toplo tirkizno more, peščane plaže sa palmama, egzotične životinje, barove sa koktelima, itd. Što bi ljudi rekli – raj na zemlji.
Nekadašnja kolonija a sada konstitutivna članica holandskog kraljevstva, Aruba je minijaturna država smeštena na malenom ostrvu, koje predstavlja najjužniju tačku Kariba. Veoma je popularna turistička destinacija, kako zbog svoje lepote tako i uređenosti, što nije čest slučaj u ovom delu sveta, pa otuda ne čudi da je jedno od skupljih karipskih ostrva.
Arubu još zovu – ostrvo sreće. Postoji puno razloga za tu tvrdnju. Za razliku od većine karipskih ostrva bezbedna je, možete se bez problema šetati po ostrvu, stanovnici deluju krotko i gostoprimljivo. Pored toga što ima lepu klimu, toplu sa blagim povetarcem, najviše sunčanih dana od svih karipskih ostrva, mirno more koje je zaštićeno koralnim grebenima, Aruba je bezbedna od uragana i drugih nepogoda. Nekada je ostrvom dominirala industrija prerade nafte, a sada je to turizam. Ovo ostrvo ima najviši životni standard među karipskim državama.
Aruba je neobičan spoj raznih kultura i uticaja. Populaciju čine različite nacije i rase, domoroci, Holanđani, sefardski Jevreji, Indijci, Filipinci, Kolumbijci, Afrikanci, itd. Iako je zvanični jezik holandski, na ostrvu se koristi i lokalni jezik, papijamento, koji je mešavina portugalskog, španskog, holandskog i zapadnoafričkog. Pored različitih fizionomija lokalnog stanovništva, primetićite da se svuda kreću u grupama, obično uža familija, da su neprestano u razgovoru, bilo u direktnoj komunikaciji ili preko mobilnog telefona. Moram da napomenem da njihova kultura nije baš previše bliska nekome ko dolazi iz Evrope.
Vrhunac turističke sezone je tokom Uskrsa, kada je prolećni raspust u Americi, odakle dolazi najviše gostiju, više od polovine ukupnog broja turista. U to vreme smo i mi bili tamo, imali smo sreću da postoji direktan let iz našeg grada do Arube. U špicu sezone avioni doleću na ovo ostrvo na svakih par minuta.
Na sam dan Uskrsa, moj sin je imao neki zdravstveni problem, pa smo morali da pozovemo doktora u hotelsku sobu, da ga pregleda. Doktor, stariji čovek evropskog porekla, brzo je utvrdio da je sa sinom sve u redu, i kad smo očekivali da se pozdravi sa nama i ode kući na uskršnji ručak, koji ga je sigurno čekao, on je značajno upitao našeg sina, je li, mali, da li ti znaš ko je Novak Đoković? I tako je počelo, vrlo ubrzo smo saznali da doktor ima strast ka proučavanju istorije, i tako smo mu mi, Srbi, zapali za oko. Kad je krenuo, više se nije zaustavljao, videlo se da je čovek ozbiljno u materiji, nikako nije želeo da propusti priliku da priča sa pravim Srbima, pa makar oni živeli u Americi. Pominjao je Dražu Mihajlovića, Tita, Miloševića, Vukovar, četnike i ustaše, i tim redom. Na kraju nas je zabrinuto upitao šta mislimo šta je uzrok Novakovog pada, slegnuli smo ramenima, on je ubeđen da je razlog njegova porodica.
Mi smo bili smešteni u hotelu Renesansa, koji ima dva dela, jedan za porodice, a drugi samo za odrasle. Nalazi se u glavnom gradu Arube, Oranjestadu. Pored male plaže, hotel poseduje prelepo privatno ostrvo, do kojeg se dolazi čamcem. Na njemu se nalaze dve plaže, opet jedna za porodice sa decom, a druga za odrasle. Na ovoj drugoj živi mala kolonija ružičastih flamingosa, i većina slika i videa sa Arube kojekakvih influensera napravljena upravo na ovoj plaži, sa flamingosima. Pored njih na Arubi živi veliki broj iguana, koje se uprkos svom strašnom izgledu ponašaju kao domaće životinje. Na Arubi, kao i na obližnjem ostrvu Kurasao, se nalazi endemska vrsta drveta pod nazivom divi – divi, koja podseća na ogromni nakrivljeni bonsai. Na ovom ostrvu dobro uspeva aloja vera, otuda ne čudi da je Aruba najveći svetski izvoznik ove kulture.
Glavni grad je minijaturan, i oživi tek kada u njega uplove kruzeri. Tada se otvore brojne tezge i prodavnice luksuznih proizvoda. Orenjestad ima arhitekturu koja je čudni spoj holandske i kolonijalne, pored vrlo lepih zgrada zapazićete neugledne udžerice. Tu se nalaze i zanimljive trgovi, kao i ostaci vojne arhitekture iz kolonijalnog doba.
Aruba se nalazi tek dvadesetak kilometara udaljena od južnoameričkog kontinenta, tačnije Venecuele. Na to će vas podsetiti venecuelanske naftne platforme koje se vide na horizontu. Šetajući gradom primetila sam Južnoamerikance koji nisu bili lokalci, drugačija im je fizionomija, i pričaju španski, bili su najčešći posetioci radnji sa luksuznom proizvodima, kojih ovde ima puno. Onda sam saznala da su to Venecuelanci, ali onaj privilegovan sloj, oni što su se “snašli”, dok većina njihovih sunarodnika jedva preživljava. Zvuči poznato.
Pošto smo rešili da mirujemo, nema eskurzija po ostrvu, samo ležanje i opuštanje na plaži je dolazilo u obzir. Ipak, meni đavo nije dao mira, iako sam fizički bila na Arubi ja sam mislima bila u obližnjoj Venecueli. Zahvaljujući internetu na plaži kao i utičnicama koji su se nalazile sakrivene u podnožju palmi, mogla sam da se upustim istraživanju Venecuele na mobilnom telefonu. Bilo je tih dana već vesti o nemirima i stradalima, prilično uobičajno stanje u toj zemlji poslednjih godina. Najviše me je intrigiralo to kako tek par desetina kilometara deli zemlju sreće od one sa manjkom iste. Ako obe zemlje imaju sličnu lepu prirodu, divnu klimu, i prirodna bogatstva kao što je nafta, onda mora da razliku čini društveni sistem koji radikalno menja stvari na gore, kao što je komunizam. Potpuno je neverovatno da, iako nema srećne zemlje sa komunizmom, ljudi i dalje veruju u tu utopističku ideju, valjda zato što svaki put postoji nova šansa da zavladaju “prave” marksističke ideje.
Tu su me razmišljanja odvela i u moju zemlju, i ja sam bila dete komunizma, i živela sam sa posledicama tog sistema, kao i moji bivši sugrađani. Osetila sam se kao pomenuti doktor sa Arube, samo što su njega interesovali Srbi, verovatno sa sličnim motivom. U mislima me je prenuo čovek na plaži koji mi se obratio na srpskom, čuo me je kako pričam sa ćerkom na našem jeziku. Došao je na ostrvo kruzerom na kojem radi već godinama. Na istom kruzeru je radila moja drugarica iz srednje škole, iako smo u stalnom kontaktu, sreli smo se na Arubi posle petnaest godina. Slučajni susret sa bliskom osobom na ovom egzotičnom i dalekom ostrvu izgledao je tako emotivno i nadrealno.
Divi – divi drveće
Zbog pomenute izmešane populacije hrana na Arubi je mnogo interesantnija od one koja se nudi na drugim karipskim ostrvima. Na ostrvu postoji mnogo restorana koje služe veoma raznovrsna jela, od holandskih palačinki, bečkih šnicli i jela iz svuda prisutne italijanske kuhinje, preko popularnih karipskih jela sa pirinčom i plantana bananama, do lokalnih specijaliteta kao što su paprikaši sa kozijim mesom ili ribom. Kod njih je za doručak veoma popularno pecivo koje oni zovu pastechi, veoma slično empanadi, kao i interesantne malecke holandske palačinke, poffertjes. Posebno smo uživali u morskim specijalitetima u restoranu nedaleko od hotela, tu se služio odličan prženi crveni sneper, kao i file lampuga ribe sa ljutom salsom od manga. Iste te ribe možete da pecate na organizovanim turama.
Aruba je poznata i po koktelima, gde god da se denete svuda će vas čekati bar koji ih služi. Tu je i poznato lokalno pivo – Balashi.
Kao i mi, većina ljudi u Južnoj i Centralnoj Americi obožava prase na roštilju, tako da veća okupljanja ne mogu da prođu bez tog specijaliteta.
Holandske palačinke (Dutch Baby Pancake)PastechiPoffertjesPrženi crveni sneperFile lampuge (mahi-mahi) sa salsom od manga
Aruba nije samo za medeni mesec i slična romantična putovanja, kako je često reklamiraju, ovo ostrvo je idealno za porodična putovanja, jer je bezbedno, ima mirno i toplo more, plaže na kojima pesak nikada nije vreo, zanimljiv životinjski i biljni svet, raznovrsnu kuhinju za svačiji ukus i veliki broj organizovanih aktivnosti. Ukoliko ste pak avanturista i volite ekstremne stvari, možda je ovo ostrvo suviše krotko za vas.
ukrasite svoj dom mojim fotografijama
Pogledajte galeriju mojih fotografija sa temom Putovanja i Na plažii saznajte ovde kako možete da ih naručite.
Ovo jelo potpuno opravdava svoje ime, skače u usta, to je bukvalni prevod italijanske reči Saltimbocca. Kako drugačije da se zove, jer samo pri pomisli na tanke teleće šnicle umotane u pršutu sa žalfijom, pa prelivene bogatim sosom od belog vina i putera, vama momentalno kreće voda na usta. Fali još neko kvalitetetno vino, recimo Sovinjon blank, ili čak Kjanti, i doživljaj je potpun.
Idealan izbor za letnji ručak, pola sata vam je sasvim dovoljno da ga pripremite.
Inače, Saltimbocca je poreklom iz Rima, i recept koji sledi trebalo bi da odgovara originalu. Ovo jelo se sprema i sa piletinom, ipak teletina je bolji izbor. Ako ste ljubitelj teletine samo da znate da na blogu postoji još odličnih italijanski jela sa ovim mesom: Teletina Piccata i Osso Bucco.
Možete šnicle da služite sa nekim drugim prilogom, ipak, mladi spanać dinstan na maslinovom ulju i puteru sa belim lukom savršeno se dopunjuje.
Prilog: mladi spanać dinstan na puteru i maslinovom ulju sa belim lukom
Za služenje: kriška limuna
Priprema:
Pripremite veći tučani tiganj u kome ćete pržiti meso kao i brašno u koje ćete ga uvaljati pre prženja.
Najpre čekićem istucite teleće šnicle. Natapkajte ih papirnim ubrusom da uklonite vodu. Nema potrebe da ih solite jer je pršuta već dovoljno slana.
Na komad šnicle stavite list sveže žalfije, a zatim presavijte meso na pola.
Teleću šniclu obavijte pršutom.
Zatim istucite meso čekićem sa stranom sa zupcima, tako ćete ga dobro pričvrstiti.
Meso zatim uvaljajte u brašno, pa otresite višak, i stavite ga da se prži u tiganju, u kome ste zagrejali maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, oko 3 minuta po strani. Kada ste ispržili meso izvadite ga i obavijte ga aluminijumskom folijom.
U tiganj dodajte puter, i kad se otopi, na umerenoj vatri dodajte biber, suvo belo vino kao i par listova sveže žalfije. Gledajte da sa varjačom sa ravnim vrhom sastružete meso koje se zalepilo za tiganj. Kuvajte sos još par minuta i kad se zgusne sklonite ga sa vatre. Njime prelijte šnicle koje ste servirali na tanjiru.
Dok pržite meso na maslinovom ulju, puteru i belom luku dinstajte mladi spanać, nije potrebno da ga prethodno obarite, dodajte soli i bibera.
Šnicle služite uz spanać zajendo sa kriškom limuna.
Nije lako voleti artičoke, pre svega zbog njihovog čišćenja, ali kad se zaljubite u njih, to vam neće padati teško, samo da osetite taj neverovatan ukus. Srećom, sa praksom lako ćete savladati deo sa čišćenjem. Možda je najbolje da najpre počnete sa pripremom bejbi artičoka, jer se one dosta lakše čiste. Iako tako izgledaju, bejbi artičoke nisu mladi plodovi, to su pupoljci koji se formiraju sa strane glavnog krupnog cveta na biljci. Ukus im se ne razlikuje od krupnih artičoki.
Tokom istorije artičoke su bile posebno cenjena hrana, i dostupna samo eliti, danas pak svi imamo mogućnosti da je spremamo, i zato treba da to iskoristimo. Artičoke su veoma neobično povrće, počevši od biljke, koja izgleda kao ogroman čičak, zatim plodova koji su zapravo ogromni pupoljci cveta, pa sve do načina konzumacije. Artičoke se najviše gaje i koriste na Mediteranu, zato što im pogoduje ta klima, posebno u Italiji i Francuskoj, čak ih ima i u Hrvatskoj, tu je najpoznatije jelo artičoke punjene mladim bobom.
Kod artičoka se jedu samo mekani delovi, pre svega srce, koje se nalazi pri stablu pupoljka, oljušteno stablo, i unutrašnji mlade latice. Tvrde spoljašnje latice zajedno sa oštrim vrhovima, kora stabla, kao i sama unutrašnjost cveta se odstranjuju. Artičoke mogu da se pripremaju na pari, kao u ovom receptu, zatim da se dinstaju, prže, peku u rerni, ili na grilu. Nekada se koristi samo srce od artičoki, kao u ovom popularnom dipu, ili se pune kao ove. Sastojci, kao što su maslinovo ulje, beli luk, limun, timijan, estragon, pinjoli, peršun, se savršeno slažu sa artičokama. Ja bih još dodala da su najbolje kad se služe uz ajoli.
Pogledajte ovaj video, u njemu je lepo opisana priprema artičoki.
Trenutno je njihova sezona, i otuda ne čude razne manifestacije u čast artičoki u ovo doba godine. Kad smo kod toga nedavno je izbio veliki skandal u Italiji zato što je glavni jevrejski rabin proglasio čuveno jevrejsko jelo sa artičokama, poreklom iz Rima, da nije košer. Naime, to jelo podrazumeva prženje artičoki u dubokom ulju, ali pošto se ne čiste prilikom pripreme, onda se dešava da u njoj ostanu crvići i razni insekti, pa zbog toga ne može da bude košer tj. nije u sladu za jevrejskim zakonima o ishrani.
Kao i svaka delikatna hrana i ova traži umešnost i kultivisan ukus da biste uopšte mogli da uživate u njoj. Baš kao i sama umetnost, koja u mnogo čemu podseća na kuvanje, traži edukaciju, praksu i izloženost kvalitetnim stvarima. Otuda moj mali esej na temu zašto je lepota bitna pri kraju posta, zajedno sa fotografijama dela klasične umetnosti iz “večnoga grada”, Rima. Da, artičoke su veoma popularne u Rimu.
Bejbi artičoke sa testeninom
Sastojci:
1kg bejbi artičoka
1 limun
1/2 kg integralne testenine (razni makaroni)
2 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka, sitno iseckanog
3 grančice timijana
1/2 kašičice soli
1/4 bibera
1/2 šolje suvog belog vina
1 kašika limunovog soka
1 šaka izrendanog parmezana
Iseckani sveži peršun
Priprema:
Čišćenje bejbi artičoki je prilično jednostavan poduhvat. Najpre pripremite činiji su 1l vode u koju ste ocedili ceo limun. Odsecite dršku artičoki na na nekih 2cm dužine i ljuštolicom skinite koru sa nje. Zatim skidajte latice sa artičoki dok ne dođete do onih nežnih i svetlo zelene boje. Isecite vrh artičoke reckavim nožem, oko 1/4 pupoljka. Makazama isecite oštre vrhove latica ukoliko ih ima. Presecite oljuštenu artičoku uzdužno na četiri dela, i na svakom uklonite mali deo koji predstavlja središte cveta, ukoliko je formiran. Ubacite očišćeni deo artičoke u vodu sa limunovim sokom. Morate sve brzo da radite jer meso artičoke brzo menja boju kad je izloženo vazduhu, zato se i stavlja u vodu sa limunom.
Zagrejte vodu da bi skuvali testeninu. Dok se voda greje stavite preko šerpe posudu za kuvanje na pari. U njoj ćete kuvati na pari artičoke oko 10 minuta. Posolite ih malo, i poklopite poklopcem.
Dok se artičoke kuvaju u tučanom tiganju zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckani beli luk, grančice timijana, i posle 1 minuta dodajte limunov sok, so i biber i belo vino. Posle par minuta umešajte izrendan parmezan, i na kraju dodajte skuvane artičoke.
Kuvajte testenine prema upustvu sa pakovanja, i kad su skuvane pomešajte ih sa artičokama i sosom, dodajte pola šolje vode u kojoj se testenina kuvala. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, i izrendanog parmezana. Jelo služite odmah.
Za mene je Italija sinonim za lepotu. Čini mi se da se nigde lepota nije toliko primila kao na ovom parčetu zemaljine kugle. U pitanju je klasična lepota, koja odiše veštinom, harmonijom oblika i boja.
Pre par meseci sam gledala ovaj izuzetan dokumentarni film, Why Beauty Matters, napravljen od strane britanskog filozofa i pisca Rogera Scrutona, i bila sam pod velikim utiskom. Svako ko voli umetnost treba da ga pogleda. Nekako baš u to vreme su se pojavili portreti bivšeg nam predsednika i njegove žene. Ko imalo poznaje umetnost i ima ukusa, svestan je koliko su portreti nemušto i banalno napravljeni. Ipak, mnogi su bili oduševljeni, Nacionalna galerija u Vaštingtonu nikada nije bila toliko posećena, svi su došli da vide pomenute portrete. Nisam mogla da verujem, pitala sam se da li je to do nedostatka ukusa ili je u pitanju kult ličnosti i stoga potpuno odsustvo objektivnosti. Naravno da sam se setila priče Carevo novo odelo. U tom mom neverovanju shvatila sam da su stvari otišle predaleko, da je već dosta dugo društvo okruženo ružnim i banalnim stvarima, bez ikakve autentičnosti, pa sam rešila da se ozbiljno pozabavim podučavanju svoje dece o umetnosti. Bio me je strah da će i oni jednog dana postati kao već pomenuti posetioci muzeja.
Vikendom sam svoju decu vodila u obližnji muzej, koji pored toga što ima veoma zanimljiv dečiji program, koji smo često posećivali, ima odlične kolekcije dela koje pokrivaju skoro sve istorijske periode. Išli smo od sobe do sobe, krenuli smo od starog Egipta. Pošto su videli egipatske mumije, krenuli smo u deo sa starogrčkim umetničkim delima, najviše im se svideo nakit iz tog perioda. Onda smo krenuli dalje, starorimska umetnost, pa ranohrišćanska, vizantijska, to im je važno jer znaju da je taj period mami bio inspiracija za njihova imena. Zatim od zapadne srednjevokovne umetnosti i renesanse, preko baroka, završili smo u modernoj umetnosti.
Meni lično jedan od najlepših i najuzbudljivijih stvari kod roditeljstva jesu neograničene mogućnosti da svojoj deci otkrivam lepe i važne stvari, bilo da je u pitanju muzika, književnost, likovna umetnost, istorija, čak i matematika. Ipak, to nije tako jednostavno, jer moja deca gube interesovanje čim vide da mi je do nečega mnogo stalo. Zbog toga smišljam suptilne načine kako da ih zaintrigiram, priznajem nekada gubim strpljenje i postajem previše dramatična, sigurna sam da će me se sećati kao ekscentrične mame. Nekad ih čak podmićujem, jer podučavanje dece važnim stvarima nema cenu.
Da, umetnost jeste važna, i ukus mora da se razvija i neguje, a to je moguće jedino ako smo izloženi umetnički vrednim delima. Kao i kod književnosti, ako niste čitali klasike i vredna dela, onda sigurno ne možete da date pravi sud o nekoj knjizi.
Lepota je istina. Tu nema kalkulisanja, želje da se dopadne, to je užasna potreba da se podeli sa drugima veoma važna poruka, nešto što će ljudi prepoznati. To stvara osećaj uznemirenosti i katarze, pauzu od banale svakodnevnice – eto, to je umetnost.
Ima joše jedna stvar koja mi je važna da prenesem deci a to je da cene i poštuju prethodne generacije koje su gradile sve ovo što imamo danas. Nismo mi ništa bolji od njih, i to što imamo tako razvijenu tehnologiju, slobodu izbora, itd, to je samo proizvod znanja i kreativnosti koje se gomilalo tokom vekova.
Bilo je i ranije trećerazrednih umetnika koji su bili dosta uspešni, sada zaboravljeni, ništa to nije novo, ipak, mislim da će naše vreme ostati upamćeno kao izuzetno ružno i neautentično. Ako iko ikad napravi vremensku mašinu, sigurna sam da će retko ko poželeti da poseti našu epohu. Pogledajte samo današnje medije na šta liče. Odsustvo lepote je uznemiravajuće.
A sad se opustite i uživajte u pravoj lepoti.
Il Gesù, barokna crkvaIl GesùZanos svete Tereze, Bernini, Il GesùBazilika Santa MađoreBazilika Santa Mađore, dekorisana ranohrišćanskim mozaicimaTavanica bazilike Santa MađorePanteonVatikanski muzejLeonardo da Vinči, Vatikanski muzej
Pre neki dan sam bila na partiju moje prijateljice Megan napravljenog u čast kraljevskog venčanja, i za tu priliku sam napravila ovaj trajfl. Procenila sam da je sasvim u skladu sa događajem, to je tako tipična britanska poslastica. Recept koji sledi ne morate striktno da pratite, jer ovaj kolač može da se pravi sa raznim sastojcima, i u različitoj količini, u tome je njegova lepota. Da ne pominjem da se veoma jednostavno pravi, i impresivno izgleda. Poslastičarski krem i šlag su obavezni, kao i voće koje ne mora nužno da bude jagode, a umesto piškota možete da koristite manje komade patišpanja, ili Pound cake, ili bilo koji mekši biskvit. Ovaj kolač se sprema u dubokoj staklenoj činiji nebili se videli lepi slojevi kremova, biskvita i voća. Samo da znate ovaj slatkiš odlično ide uz penušavo vino.
Inače parti je počeo veoma rano, u šest sati ujutru, zbog vremenske razlike. Ja sam došla nešto kasnije, taman kada su prenosili ceremoniju venčanja u crkvi. Jutro je bilo kišno i mračno, pravo britansko, a u kući moje prijateljice je bilo toplo, sto prepun raznih britanskih đakonija. Ustala je tog jutra u tri ujutru da sa mužem sprema hranu, zaista poštujem njen entuzijazam. Čajni sendviči sa krastavcem, engleski skonsi sa clotted cream-om i džemom od kupina (recept pogledajte ovde), klasični skonsi (slični ovima), kiševi, razni čajni keksi, Pound cake, kapkejkovi sa limunom i zovom (navodno od tih sastojka je bila napravljena torta za venčanje), nezabilazan čaj u starinskim šoljicama, šampanjac, i tim redom.
Gosti su bili elengantno obučeni, dame su nosile ekscentrične šešire, i došle su u visokim štiklama, bez obzira na rano kišovito jutro. Jedino sam ja štrčala svojom svakodnevnomgarderobom. Videlo se da sam stranac, nemam tu specijalnu vezu sa Njenim Visočanstvom. Kad bolje razmislim, još od malih nogu smo učeni da imamo zazor od monarhije i ostale aristokratije. Ne čudi da su svi ostali na partiju bili Amerikanci anglo-saksonskog porekla.
Na kraju, svi smo se složili da je mlada lepo izgledala, ali ipak ni prineti Kejt.
Nešto slično ovom trajflu već ste mogli ranije da vidite na mom blogu:
1 kašičica ekstrakta vanile ili 1 kašika Grand Marniera, likera od pomorandže
za šlag:
500ml slatke pavlake
4 pune kašike šećera u prahu
1 kašičica ekstrakta vanile
300g piškota (najbolje da su sveže), prelomljene
500g jagoda, opranih, očišćenih i iseckanih
za dekoraciju: listovi sveže nane
Priprema:
Najpre napravite poslastičarski krem. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli. U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz stalno mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte ekstrat vanile ili Grand Marnier.
Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da par sati. Ili, ubrzano ga ohladite tako što ćete staviti šerpu u veću posudu punu leda. U tom slučaju krem će se potpuno ohladiti za manje od sat vremena.
Pre nego što ćete početi da ređate sastojke u činiji napravite šlag. U većoj posudi, koju ste prethodno ohladili u zamrzivaču, mikserom mutite slatku pavlaku. Tokom mućenja dodajte šećer u prahu i ekstrat vanile. Gledajte da ne premutite šlag.
U većoj staklenoj činiji ređajte sastojke ovim redom –
poslastičarski krem
piškote
šlag
iseckane jagode
poslastičarski krem
piškote
iseckane jagode
lišće sveže nane
Pažljivo trajfl pokrijte aluminijumskom folijom i ostavite ga par sati u frižideru, da piškote omekšaju. Najbolje da trajfl prenoći u frižideru.
Ovu su prve salate koje sam ovog proleća napravila od biljka iz moje bašte. Za mene je to bio poseban trenutak, jer proleće je bilo baš hladno ove godine, izgledalo je kao da nikada neće doći toplo vreme. Iako već godinama imam baštu, nekako je osećaj i dalje poseban kada koristim hranu koju sam sama gajila.
Ja inače mnogo volim da pravim salate, obožavam da im dodajem razne sastojke, i ništa mi ne pada teško, pa ni seckanje, zapravo to me prilično opušta. Već sam ranije pisala o tome kako da napravite ukusne i zdrave salate, a sad evo još par ideja za neodoljive prolećne salate.
Preselili smo se u kuću sa baštom kad sam krenula u prvi razred. Uradili smo to neplaniralo i nerado, rezultat akcije imaš kuću, vrati stan, to je inače trebalo da nam bude vikendica. Do toda sam imala najlepše moguće detinjstvo, sjajan komšiluk, uvek okružena mnogobrojnom decom sa kojom sam se neprekidno igrala, komšijama koji su me puno voleli, čuvali su me i vodili svuda sa sobom, uvek je tu bilo interesantnih događaja i likova.
Preseljenje je značilo pronalaženje novih prijatelja, ali u mnogo manjem broju, dosadna popodneva kada sam morala da se igram sa mlađim bratom, uglavnom fudbal, ili da čitam knjige. Međutim, bila je i jedna super stvar u vezi preseljenja – bašta. Imala sam tu sreću da su mi roditelji bili veoma zainteresovani da gaje voće i povrće, i puno cveća. Iako plac nije bio veliki, posle smo ga proširili kopovinom susednog, moji roditelji su umeli maksimalno da ga iskoriste. Imali smo puno voća, tokom leta svakog jutra bih otišla u baštu i napunila veliku činiju trešnjama, jagodama, malinama, jabukama, kruškama, šljivama, breskvama, kajsijama, višnjama i grožđem. Imali smo čak i dunje, orahe, lešnike i mušmule. Mama je često kuvala jela od povrća iz bašte, a uspevala je da spremi sokove i džemove i raznu drugu zimnicu koristeći plodove iz naše bašte. Da ne pominjem to da je moj otac pravio razne rakije i vino. Mi smo u to vreme bili, kako bi to ovde rekli, very sustainable, neka vrsta današnjeg ideala. Pored toga što su moji roditelji puno radili na poslu, vreme u bašti im nije teško padalo, zapravo uživali su radeći u njoj. Moj brat i ja smo bili veoma zdrava deca, prvu jaču prehladu sam dobila na fakultetu, moji roditelji su uvek to pripisivali našoj bašti. Da, nismo često išli na pijacu, i uvek smo imali svežeg cveća u kući. Moj otac je bio veoma ponosan na svojih pedesetak ruža u vrtu.
Vremenom sam i ja zavolela baštovanstvo, i danas potpuno razumem svoje roditelje. Nema lepšeg i opuštajućeg mesta od svog vrta. Naravno da mora da se u nju uloži dosta rada i vremena, ali šta ima pogrešno u tome.
Život u beogradskom predgrađu ume da bude naporan i neuzbudljiv, i ko traži mir i izolovanost neće ga tamo naći. Ipak bašta, lepo uređena okućnica i višak prostora ima posebnu vrednost. Suprotno našim, američka predgrađa su sasvim drugačija, idilična, ušuškana, bezbedna, mirna, ali i bez života. Retko ćete videti ljude ispred kuća ili kako šetaju, i najkraći odlazak od kuće je praćen vožnjom kola. Ja i dalje odbijam da odem tamo da živim. Imam sreću da u gradu imam kuću, baštu, ma kako mala bila, i to mi je zasada dovoljno.
Vinaigrette, preliv za salate
Ovo je najpopularniji, najosnovniji i najjednostavniji preliv za salate. Vinaigrette, naziv preliva na francuskom jeziku, su preuzele i druge kuhinje. Ne znam da li kod nas uopšte postoji naziv za ovakav preliv. U ruskoj kuhinji ono što oni nazivaju vinegret je zapravo posebna salata.
Ovaj preliv se pravi od ulja, sirćeta, soli i bibera. U to možete da dodate razne dodatke kao što su luk, senf, med, razne začine i začinsko bilje. Odnos ulja i sirćeta je obično 3:1. Od ulja se najčešće koristi ekstra devičansko maslinovo ulje, umesto sirćeta možete da koristiti sok od limuna, jabukovo ili balzamik sirće.
Ono što je važno napomenuti jeste to da ovaj preliv mora dobro da se promeša dok se ne dobije emulzija, a zatim time odmah prelije salata. Za to je najbolje da koristite teglicu, koju ćete dobro zatvoriti, a zatim energično mešati. Možete da napravite veću količinu preliva i da ga čuvate u frižideru. Pre korišćenja zagrejte ga na sobnoj temperaturi, a zatim dobro promućkajte.
Ovaj preliv možete da koristite i kao marinadu za meso, ili kao sos uz obareno povrće (špargle, rapini, brokoli, boranija, artičoke).
Recepte za nešto bogatije prelive za salatu pogledajte ovde. Njih takođe možete da koristite za spremanje ovih salata.
Sastojci:
240ml maslinovog ulja
80ml sirćeta
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
Priprema:
Sve sastojke dobro promešajte u zatvorenoj teglici.
Salata od rukole sa kozijim sirom i bademima
Na blogu već ima par salata sa rukolom, kao i ceo članak posvećen njoj. Koziji sir se odlično slaže sa njom. Takođe, ovoj salati možete dodati sveže voće kao što su kruške, jagode i borovnice.
Sastojci:
Mlada rukola
Koziji sir, isečen na kriške (ovaj na slici je sa borovnicama i fenomenalan je)
Prepečeni bademi, iseckan na kriške
Za preliv: vinaigrette, vidi recept gore
Šarena salata od mladog lisnatog kelja
Ova salata predivnih boja može da bude čitav obrok, pored leblebija u nju možete dodati i grčki feta ili naš sir. Tanko iseckane rotkvice, crveni kupus, šargarepa i sumak (crveni začin kiselkastog ukusa popularan na Bliskom Istoku) doprinose lepoti ove salate.
Savet: kad imate vremna, recimo vikendom, iseckajte rendalicom veću količinu kupusa, rotkvica i šargarepu, dobro pokrijte i čuvajte u frižideru nekoliko dana. Tako svakog trenutka možete da napravite salatu tokom radne nedelje. Osim toga mnogo je jeftinije nego da kupujete tako pripremljenu salatu u prodavnici.
Kad sadim zelenu salatu uvek sadim mešavinu raznih salata, tako izgleda dekorativnije. Najlepša je kad je mlada. Najbolje da se zasadi u kasnu zimu ili rano proleće, jer od visokih temperatura zelena salata dobija opor ukus i više nije jestiva.
Probajte da salatu ukrasite jestivim cvećem koje ste sami uzgajali.
Sastojci:
Mlada mešana zelena salata
Špargle, tanko iseckane
Jestivo cveće (dan i noć, cveće vlašca, dragoljub)
