Posne lignje punjene rižotom od pečuraka (Kako da lako očistite lignje)

January 6, 2016 4 Comments

Nikad nisam doživela čudniju zimu nego ove godine. Ne samo što je bila veoma topla, nego nekako ne ide, ni pošten mraz nismo imali, o snegu da ne pričam. Ovdašnji praznici su prošli u nekoj čudnoj atmosferi. Čak je i praznična dekoracija izgledala nekako suvišno. U početku smo se svi radovali lepom vremenu, prva ja, jer ne volim hladnoću ni zimu, ali sada već željno iščekujem sneg i zavidim onima koji ga imaju. Pre neki dan je zahladnelo, i eto, već svi komentarišu i kukaju, i ja se mislim u sebi, Tišina!

Ipak, možda osetimo nešto od tih zimskih čarolija na naš Božić. Najpre treba da planiramo šta ćemo za Badnje veče, odlučili smo da nam to bude glavni događaj. Moram ponovo da spremimo poklone za našu decu, kod nas Deda Mraz dolazi dva puta. Onda treba da odem sa decom u park da vidim da li ima neka opala grana hrasta za badnjak, ako budemo imali sreće da nisu skoro čistili park. Zatim da potopim pasulj za prebranac, to je pod must za Badnje veče, i da se odlučim šta ću još da pravim. Najverovatnije ćemo imati ponovo ove punjene lignje jer su poslednji put baš dobro ispale.

Učiteljica mog sina je predložila da proslavimo naš Božić u školi, što me je bacilo u razmišljanje šta i kako. Napraviću još jednu česnicu, za decu u školi, sigurno će im biti interesantno to sa izvlačenjem novčića, stavićemo dinar, i odneću još neke kolače. Malo mi je problem da se setim tih nekih naših običaja za Božić, iskreno, mi to nismo ni slavili kad smo bili mali. Kad sam sinu to rekla, on me je zapanjeno pitao, zar ste stvarni bili toliko siromašni?

Kako da lako očistite lignje

Iako izgleda zastrašujuće, pogotovo sa onim mastilom svuda oko lignji, ovaj posao nije previše zahtevan. Najbolje je da pogledate ovaj video, malo je rečima teško opisati faze čišćenja.

Najpre isecite deo sa pipcima tačno na mestu gde počinju oči. Istisnite loptasta usta iz pipaka. Stavite ih sa strane, njima će te nožem odstraniti kvržice i oprati ih. Izvadite rukama sav sadržaj iz duplje, zajedno sa nečim što izgleda kao providna kost. Operite celu lignju, spolja i unutra, i rukama povucite spoljnu kožicu i celu je uklonite.Ono što je jako važno da očišćene lignje dobro natapkate papirnatim ubrusom, probajte da ih što bolje osušite pre prženja.

Za punjenje sam koristila klasičan Rižoto sa pečurkama, jedino bez mrsnih sastojaka.

Sastojci:

1 kg ili oko 7 svežih celih lignji

1 1/2 kašike maslinovog ulja

za punjenje:

1/2kg običnih belih šampinjona, ili krimini, braon šampinjona, iseckanih na manje komade

2 kašike maslinovog ulja

1 veći čen belog luka, izgnječen

1/2 luka, fino iseckanog

150g pirinča

60ml belog suvog vina

600ml vode

So i biber

1 kašika peršuna, sitno iseckanog

Limun za služenje

Priprema:

Očistite pečurke od zemlje, nemojte ih prati, nego uzmite vlažnu salvetu i njome ih brišite.

Stavite vodu da se zagreje, neka se kuva na tihoj vatri sve vreme dok pravite rižoto.

U većem dubljem tiganju, ili plićoj šerpi, zagrejte maslinovo ulje, na srednje jakoj vatri. Stavite zgnječen čen belog luka u šerpu, mešajte ga sa masnoćom da poprimi njegov šmek, a onda ga izbacite. Dodajte iseckan crni luk i pržite ga dok ne postane staklast, 2-3 minuta. Stavite šampinjone da se prže oko 5 minuta uz stalno mešanje. Zatim stavite pirinač i sve mešajte drvenom varjačom. Posle 3 minuta, pirinač ne sme da pobraoni, dodajte belo vino. Sve vreme mešajte rižoto, svaki put kad ponestane tečnosti u njemu, dodajte po jednu kutlaču vode. Dodajte soli i crnog bibera prema ukusu. Kuvajte rižoto uz stalno mešanje oko 20 minuta, najbolje je da ga probate da bi utvrdili da li je gotov. Trebalo bi da bude al dente, ni prekuvan ali ni tvrd. Na kraju umešajte iseckan svež peršun.

Sačekajte da se smesa malo ohladi i njome punite lignje, koje ste posuli sa malo soli. Kad ste lignju napunili zatvorite je čačkalicom.

U tučanom tiganju dobro zagrejte maslinovo ulje pa u njega ubacite polovinu napunjenih lignji, ili koliko može da stane, i pržite ih par minuta sa obe strane dok ne dobiju zlatnu boju kao na slikama. Pošto prženje lignji može da bude baš naporno, zbog prskanja ulja, najbolje je da tiganj pokrijete onim rupičastim poklopcem tokom prženja.

Lignje služite odmah uz kriške limuna. Najbolje idu uz krompir sa blitvom ili salatom od maslačka.

Party food, Švajcarska

Fondu sa sirom “Uradi sam”

December 30, 2015 12 Comments

Evo šta piše u mojoj maloj knjižici o fondu na samom početku: Fondue is fun. Fondue is romantic. Fondue is sweet or savory. Fondue is easy to make. Eto, tako bih ga i ja opisala. Sve navedeno ga čini idealnim izborom za neka intimna okupljanja i proslave sa prijateljima.

Fondu sa sirom

Postoje dve problematične stvari kada je fondu u pitanju: prilično je kaloričan, ali to nije strašno jer se ionako jede retko, i nedostatak posebnog seta za fondu koji se sastoji od grejača, posude i izduženih viljuškica. Meni još niko nije poklonio taj set, a iskreno, ne znam ni gde bih ga smestila, pokušavam da se kontrolišem oko kupovine stvari koje retko koristim, tako da mi improvizujemo, i verujte mi, time ceo doživljaj ne gubi uopšte na kvalitetu. Moj muž i ja smo uvek ponosni na sebe kad deci damo primer da ne mora sve da se kupi, nešto može i da se uspešno improvizuje. Dakle, topimo sir u običnoj emajliranoj šerpi, umesto grejača koristimo male sveće rospoređene na granitnoj ploči, na njih stavimo rešetku sa šporeta na plin, moguće su i druge varijacije, i na to sve stavimo šerpu dok se u njoj greje sir. Umesto izduženih viljuškica koristimo drvene štapiće za ražnjiće. Čak i moja deca se u tome fino snalaze.

Inače, moj prvi fondu koji sam probala bio je bez umakanja, već sa prženjem mesa. Pored toga postoji još jedan veoma popularan fondu, slatki fondu, u otopljenu čokoladu se umače razno voće.

Ovo jelo je nastalo u Švajcarskoj, otud švajcarski sir, ali se posle raširilo i u druge zemlje. U Americi postoji lanac restorana Melting pot, u kojem se isključivo služi fondu. Jednom smo tamo bili, i šta da vam kažem, potrošili smo ne malo para, al se nismo najeli. Fondu u kućnoj radinosti mi je mnogo bolji.

Jedna napomena pre nego što pređete na recept. Po pravilu se koristi jednaka količina Ementalera i Grijera, ali zbog naše dece mi stavljamo više ovog prvog, zato što je njegov ukus manje intezivan. Iskreno, nikada nisam koristila neke druge sireve, a znam da mogu, važno je da se dobro tope i sjedinjuju sa drugim sastojcima. Fondu se bično jede uz belo vino sa kojim se pravi, mada kuvani sajder je meni najbolji izbor.

Kiki nas posmatra dok jedemo fondu.

Čokolada, Dezerti, Francuska kuhinja, Maline, Torte

Čokoladna mus torta sa tri sloja

December 27, 2015 19 Comments

Ako vam se ovih dana u glavi mota misao, kakvu slatkost da napravim za Novu Godinu, a zna se da se u novu godinu ulazi sa posebno glamuroznom trpezom, to je za sreću, ne šalim se, možda ste je upravo našli na mom blogu.

Recept za ovu tortu je već odavno ošmekan na stranicama specijalnog izdanja All-Time Best Holiday Baking, veoma mi se svidela ideja o mus torti koja kombinuje belu i tamnu čokoladu. Morala sam da dodam maline na vrh torte, malo da “razbijem” sveprisutni ukus čokolade.

Pre nego što pređem na recept samo da vam skrenem pažnju na nekoliko stvari. Bela čokolada može da vam napravi problem, odnosno njen izbor. Ja sam koristila Nestle chips, a nije trebalo, zato što stvara grmeljastu teksturu u musu a nema ni dobar ukus. Ali, muž nije našao nijednu drugu. Mislim, nije kraj sveta, mus sigurno neće izgledati gladak, ali će se grmuljice brzo topiti u ustima.

Nešto sam istraživala taj problem sa belom čokoladom i došla sam ponovo do autora ovog recepta, i on kaže da je za pravljenje musa najbolja bela čokolada koja nema puno putera od kakaa, a to su obično one jeftinije čokolade. Eto, bar ne morate da trošite pare na skupe bele čokolade.

Kad budete ispekli prvi sloj, na dnu torte, on će prilično da se skupi, ali ne brinite, kad budete sipali drugi sloj taj prazan prostor će da se popuni. Inače, taj donji sloj je ništa drugo do čokoladna torta bez brašna, ako ste je pravili znate kako će da izgleda.

Sečenje torte je još jedan izazov. Ostavite tortu na sobnoj temperaturi bar 15 minta, a onda je secite, i to nožem koji ste umočili u toplu vodu i obrisali.

Inače, torta nije previše teška za pravljenje, iako ne izgleda tako. Zaista se topi u ustima, i na prvi zalogaj izgleda lako, ne previše slatko, mislite u sebi kako možete još par parčića pojesti, međutim, čokolada je to, i ubrzo će vas zasititi. Ipak, verujem da ću joj se rado vraćati.

Američka kuhinja, Badem, Dezerti, Lešnici, Pikani

Tart sa karamelizovanim orašastim plodovima i semenkama

December 21, 2015 4 Comments

Slatke pite i tartovi, to je ono što me inspiriše u poslednje vreme. Kad sam ugledala ovaj tart na stranicama jednog kulinarskog časopisa, momentalno sam prestala sa nonšalantnim prelistavanjem, duboko sam uzdahnula, i izgovorila, Ovo moram da pravim!

Recept je ispunio očekivanja, na kraju, šta tu ima da bude loše, jer kad se svi ti plodovi, zajedno sa meni omiljenim semenkama, pomešaju sa karamelom ne može a da ne bude odlično. Podseća malo na kupovne pločice sa orašastim i suvim voćem, samo što je lepše. Fenomenalno se slaže sa sladoledom od vanile, u tom slučaju zagrejte tart.

Trebalo je da se vidim sa drugaricom, spakovala sam joj komad ovog tarta, tako kompezujem svoju nesavršenost u odnosima sa ljudima, znam da ću da ih time razoružati. Nije htela da ga jede odmah kad sam joj ga dala, ipak, samo malo da ga proba, kaže mora da ga podeli sa mužem. Ništa ti neće biti ako ga sama pojedeš, kažem joj, ah, da, čuva linuju. Uh, što je dobro, sačekaj, još samo malo da ga gricnem, mmmm, mnogo je ukusno… i tim redom. Vratih se kući, stiže poruka na telefonu, jel’ možeš da mi daš recept za tart? I tada sam znala da za muža ništa nije ostalo.

Tart sa karamelizovanim orašastim plodovima i semenkama

Originalni recept je izmenjen utoliko što sam ja karamel pravila samo sa medom, vi možete da dodate šećer. Što se tiče odabira koštunjavih plodova to je na vama da odlučite šta ćete i koliko će te da stavite. Lepota ovog tarta je u tome što ste slobodni da ga kreirate po vašoj volji, ja recimo najviše volim lešnike i bademe pa sam ih najviše stavila. Ukoliko koristite lešnike, skinite sa njih ljuske da vam ne bi izgledali suviše tamno.

Američka kuhinja, Bundeva, Dezerti, Slatke pite

Američka pita od bundeve (Pumpkin Pie)

December 15, 2015 10 Comments

Decembar. Za nekog najzabavniji, za druge najstresniji mesec u godini, bar ovde u Americi. I nekako baš kratko traje, treba otići i organizovati sva ta praznična dešavanja, obaviti kupovinu, slikati decu sa Deda Mrazom, poslati čestitike, dekorisati kuću i okućnicu, i još puno toga. Na sve to i žurke u školi, koje uglavnom roditelji organizuju. Na kalendaru, koji mi visi na zidu u kuhinji, za ovaj mesec skoro svaki dan je ispunjen. Kod Amerikanaca se bar sa prvim januarom sve završava, dok mi još treba da sačekamo naš Božić.

Prošle godine sam preskočila, ali ove godine sam ponovo pravila praznično okupljanje za moje drugarice. Ovog puta nije bilo kolača i keksića, već samo slatke pite, nešto mi se svidela ta ideja. Sad ću vam reći šta sam pravila, ali moram da priznam da sam se malčice razočarala pošto se nisu pili moji omiljni napici. Možda zato što je ovde neverovatno toplo vreme za ovo doba godine, ali vino je bilo mnogo popularnije od mog kuvanog vina, kao i začinjenog sajdera.

Spremila sam i moje omiljene biskvite iliti američke pogačice sa domaćim puterom sa začinskim biljem. Da se zna da sam koristila začinsko bilje iz moje bašte, eto, toliko je ovde toplo.

Od pita sam pravila Američku pitu sa višnjama i trešnjama, imala sam zalihe smrznutih bugarskih višanja pa sam htela da ih iskoristim, zatim Pitu sa makom, to je bila neka moja kreacija, malo je bila jaka, ali sasvim solidan dezert, ipak bila sam zapanjena kada su to moje američke drugarice opisivale kao savory stuff, kako može da bude slano kad je slatko. Zatim sam pravila Boston pie, što i nije prava pita više je kao neka vrlo jednostavna torta sa kremom od vanile i ganašom kao glazurom, ima već na blogu recept za Boston pie kapkejkse. I pravila sam klasičnu pitu od bundeve. Veoma se jednostavno pravi, to je na kraju klasik američke kuhinje, pa neka se nađe i na mom blogu.

Sve pobrojano je bilo više nego dovoljno za petnaestak osoba, apsolutni favorit je bila Pita sa višnjama i trešnjama.

Inače, Pita od bundeve se u Americi najčešće pravi za Dan zahvalnosti i Božić. Pre nego što pređete na recept postoje četiri stvari na koje treba da obratite pažnju:

I U ovom receptu je korišćeno kondezovano mleko, koje je ovde vrlo pristupačno, ali nisam sigurna da je tako i drugde. Probajte da ga sami napravite, ima dosta recepata na domaćim blogovima.

II Mešavina začina za kolače iliti Pumpkin pie spices je mešavina cimeta, on dominira, muskatnog oraščića, karanfilića i đumbira u prahu. Ovu mešavinu začina možete sami da napravite. Amerikanci je svuda koriste, bilo da je dodaju kafi, ili je stavljaju u medenjake, Gingerbread cookies. Recept za ovu mešavinu možete naću u mom Američkom kuvaru, strana 188.

III Pire od bundeve najčešće kupujem u konzervi. Ukoliko ne možete da ga nabavite napravite ga sami. Ispecite bundevu na kriške, odstranite koru, i u blenderu sa malo vode napravite pire od nje.

IV Pita od bundeve se po pravilu pravi samo sa donjom korom. Iako ima da se kupi ja bih uvek radije pravila domaću, mnogo je bolja. Detaljan opis pravljenja kore za američke pite pogledajte ovde.

Recept za sličnu pitu sa bundevom, ali sa dodatkom krem sira (Creamy Pumpkin Swirl Pie), možete naći u Američkom kuvaru, strana 158.

Indijska, Napici, Začini

Da li ste za Chai Tea Latte?

December 4, 2015 6 Comments

Moram da priznam da mi je nekad veoma teško da prevedem na srpski jezik nazive na engleskom a da sve bude ispoštovano. Najpre za ovakav napitak ne postoji reč u sprskom jeziku jer se nikada nije koristio. Chai (čai) je čaj na indijskom, tea je na engleskom čaj takođe, tako da se u nazivu koristi ista reč ali na dva različita jezika. Možda bi bio najbolji naziv Napitak od crnog čaja na indijski način, ali onda niko ne bi u tome prepoznao ovo piće, koje se kod nas došlo sa Zapada. I šta da radim, obično ostavim reč u originalu.

Kao što rekoh ovaj napitak potiče iz Indije, tamo se priprema crni čaj uz dodatak začina, zajedno sa mlekom i šećerom. U Americi, u poslednjih desetak godina, ovaj napitak je doživeo veliku popularnost pod nazivom Chai Tea Latte, i verovatno je Starbucks odgovoran za to.

Čai začin je ništa drugo do mešavina sledećih začina, kardamona, cimeta, đumbira, karnfilića i crnog bibera, a nekad mu se dodaje zvezdasti anis, muskatni oraščić ili seme od komorača. Da znate da ova mešavina može da se kupi i u prahu, a možete da je i sami napravite. Malo propecite začine i onda ih sameljite u avanu ili mlinu. Po pravilu kardamon bi trebalo da dominira. Mada ne postoji neki određeni recept, igrajte se malo dok ne dobijete mešavinu baš po vašem ukusu.

Tu mešavinu možete da koristite u pripremi raznih kolača i pita vidi – Krisp od jabuka sa kokosom i mešavinom začina.

Sastojci za 2 šolje:

2-3 kašičice kvalitetnog crnog čaja

1 šolja vode

1 šolja mleka

2 kašičice chai začina u prahu ili stavite jedan manji štapić cimeta, 3 mahune kardamona, 3 karanfilića, đumbir, svež ili u prahu, 1/2 kašičice, isto toliko semenki komorača i 2 zrna crnog bibera)

Šećera ili meda prema ukusu

Umućena slatka pavlaka za služenje

Priprema:

Zagrejte vodu i mleko, u koje ste dodali začine, do ključanja. Dodajte na kraju crni čaj i izmaknite šerpu sa vatre. Poklopite je i sačekajte oko 3-5 minuta da se čaj napravi. Sipajte proceđeni čaj u šolje, dodajte mu šećer ili med, i na kraju umućenu slatku pavlaku. Služite napitak odmah.

Kad ste napravili napitak, ništa vam drugo ne preostaje nego da odete u krevet, dobro se ušuškate, i pustite neku dobru seriju. Potrudila sam se da vam ne manjka ni taj deo, pripremila sam vam listu najboljih televizijskih serija koje sam gledala ove godine. Neke su nove, neke ne. Ja sam veoma uživala gledajući ih, uvek volim da delim dobre stvari, baš kao i knjige, ali ove godine one su podbacile. Neke su toliko dobro napravljene, od atmosfere, glume pa do same priče, sve savršeno štima, prava su remek dala. Filmove više uopšte ne gledam. Sve serije možete da nađete što na Netfliksu što na Amazon prajmu.

The Killing

Poslednja dobra serija koju sam pogledala. Rađena je po danskoj krimi seriji. Posebno bih izdvojila neviđenu hemiju između dva glavna lika, fantastičnu glumu, film noir atmosferu, u Sijetlu izgleda kao da non-stop pada kiša. Kraj serije ćete iznova da premotavate.

Bloodline
Nova serija, u proizvodnji Netfliksa, ima jednu od najjačih uvodnih špica koju sam u životu videla. Atmosfera toplog i lepljivog, i u isto vreme predivnog, južnog dela Floride, fenomenalna gluma, zanimljiva priča koju je ponekad bolno pratiti, puna obrta. Kraj prve sezone će vas potpuno šokirati, ne znate da li da se radujete sledećoj sezoni.

Rectify
Ah, kakva spora a u isto vreme veličanstvena drama. Glavni junak, osuđenik za ubistvo, posle 18 godina biva oslobođen i zatvora i krivice. Američki Jug, kao i istočni deo Srbije, pun je nadrealnih elemenata, opet, sve je dobro uklopljeno u glavnu radnju. Glumica koja glumi sestru glavnog junaka je jedna od najlepiših žena koje sam videla skoro na ekranu. Čekam treću sezonu sa velikim nestrpljenjem.

Top of The Lake

Ovo je mini serija koja se dešava na Novom Zelandu, a režirala ju je poznata rediteljka Džejn Kempion. Neverovatna priča, neverovatni likovi, neverovatno lepi kadrovi, priroda, sve. Malo mi je kraj čudan ali biće nova sezona da se neke stvari razjasne.

Midsomer Murders

Ova serija je počela da se emituje u prošlom veku, i još uvek traje, verovali ili ne. Dakle ja sam je gledala u Srbiji dok sam tamo živela i nastavila ovde. Ne znam kako da opišem iskustvo gledanja ove serije, nešto kao potpuni zen. Kad čovek vidi te prelepe kuće, vrtove, hobije kojim se bave obično stariji deo populacije u jednom od najlepših delova Engleske, ne može da se loše oseća. To što po epizodi bude nekoliko mrtvih uopšte vas posebno ne uzrujava. Jedini je problem što epizoda traje sat i po vremena, i nije loše da je presečete na dva dana.

Gran Hotel
Negde oko početka godine sam se razbolela pa sam provela dosta vremena u krevetu gledajući ovu seriju. Mnogi ljudi je smatraju boljom verzijom Downtown Abby, koja mi nije legla pa je nisam ni gledala. Radnja se dešava negde početkom prošlog veka u prelepom hotelu negde na obali severozapadne Španije. Malo trilera, malo romanse, malo humora, zanimljiv katalonski jezik, divna secnografija i fotografija, i prelepi glavni glumci. Zbog ove serije sam morala da zovem Netfliks da ih molim da kupe poslednju sezonu, to isto je uradilo ko zna još koliko ljudi, i pojavila se, tako da mi je bilo srce na mestu.

Foyle’s War
Odlična krimi serija smeštena u vreme Drugog svetskog rata. Moram da priznam da sam veoma slaba na britanske istorijske serije i filmove, toliko dobro umeju da ih naprave da su za koplje bolji od ostalih produkcija u svetu. Verovatno na to utiču sjajni britanski glumci, odlična scenografija, a i stvarno umeju da napišu dobar komad.

Endeavour
Nisam gledala popularne serije o inspektoru Morzou, ovde je opisana njegova rana karijera. Kod budete videli seriju kako je napravljena, ima tu patinu posleratnog perioda, kao da je stvarno snimana u to vreme, plus operska muzika, divan krajolik, zaljubićete se u seriju momentalno. Moram da posebno pohvalim glavnog glumca.

Transparent
Totalno iščašena mini serija o vrlo neobičnoj porodici. U svojim kasnim godina otac odlučuje da prizna da je trasgender i počinje da izgleda kao žena, i to naravno povlači niz reakcija kod preostalih članova porodice. Ni deca nisu puno drugačija od oca, i oni imaju posebne prohteve. Serija je vrlo duhovita, odlično napisana i glumci su sjajni.

Catastrophe
Još jedna humoristička serija, meni baš draga. Iako je puna komičnih situacija serija se bavim nekim vrlo teškim u uznemiravajućim stvarima. I nekako je baš realna. Jedva čekam nastavak.

Čokolada, Dezert, Domaća kuhinja, Keksi, Razno

Domaći Filbi, i Kako se jelo osamdesetih

November 29, 2015 16 Comments

Odmah da kažem da nisam ljubitelj osamdesetih kad je hrana u pitanju. Znam, svi se sećaju te decenije sa setom, super muzika, opušten fazon… jeste da je to bio i meni lično najbezbrižniji deo života, ali kada pomislim na to šta sam jela tih godina, sigurno se ne bih tamo vratila vremeplovom. Meni je hrana ipak vrlo važna u životu.

Osamdesete godine u Jugoslaviji su i dalje bile u znaku socijalizma, malo poljuljanog, ali i dalje jedinog prihvatljivog uređenja. A tamo gde je socijalizam tu hrana sigurno nije najbitnija stvar na svetu. Delom zato što se pravljenje i konzumacija hrane vidi kao nešto što oduzima radnom svetu dosta vremena, kantine se vide kao uspešna alternativa kuhinjama, kuvanje je nešto previše buržoasko i retrogradno. Ruku na srce, ni na Zapadu hrana nije doživljavala svoj procvat. Upotreba visokih tehnologija, pogotovu u Americi, je uništila kvalitet i ukus hrane, tome treba dodati i početak razvoja brze hrane. Tu je još jedna stvar, u komunističkim zemljama izbor hrane u prodavnicama je bio veoma limitiran, mi smo još i dobro prošli. To je imalo katastrofalne posledice po mnoge kuhinje u zemljama Istočnog bloka.

Kako se jelo 80-tih

Sećate se vremena stabilizacije, bonovi za kafu, ulje i šećer. Imala sam u kući neki kuvar u kome je skoro svaki recept tražio slatku pavlaku, a nije bilo šanse da je nađem u običnim prodavnicama, samo sam mogla da gledam slike tih poslastica. Srećom, mama je radila na Dedinju pa je povremeno dopremala “egzotičniju“ robu iz, za to vreme, super snabdevenog C-marketa.

Meni su, recimo, devedesete mnogo interesantnije od osamdesetih. U to vreme počinje da se nazire pokret za zdraviju i kvalitetniju hranu, koji će svoj pun razvoj doživeti u sledećem milenijumu. Iako je u to vreme naša zemlja bila u potpunom ekonomskom i političkom haosu, kod nas se nikada nije toliko spremala hrana. Devedesete su potpuno bile u znaku homemade, tada su domaćice počele da mese hleb, prave kiselo mleko, domaći kečap i svašta još. A i ljudi su počeli da slave slave, pa su se domaćice dale u usavršavanje pravljenja sitnih kolača i drugih đakonija.

Osamdesete u mom sećanju simbolizuju ručak za tri dana pravljen od zaposlenih majki koje često rade po smenama (kuvana boranija, sladak kupus, čorba od graška, krompir paprikaš, čorbasti pasulj i slično). Srećom, to je bila zdrava hrana, ali morate priznati prilično dosadna. Doručak je bio posebna priča. Teško za poverovati, ali u to vreme mi je bio omiljen sledeći doručak – sendvič od belog hleba sa majonezom i parizerom, i naravno jogurt. Znam da će to mnogi da negiraju danas, ali ja sam sigurna da je za ogromnu većinu populacije u našoj zemlji klasičan doručak podrazumevao parizer, mesni narezak, razne kobasice i šunke, i paštete, sve ono što je danas veliko no-no. Sećam se da je svojevremeno jedna popularna fabrika izbacila liniju pašteta, specijalno namenjenu deci, čak je i Dušan Petričić kreirao ambalažu.

Kad mislim na osamdesete sećam se i nekih lepih stvari kao one pogačice koju su se prodavale u kesici po dve, volela sam da ih jedem sa pavlakom. Sećam se i minjona koji su se prodavali u poslastičarnici preko puta Beograđanke. I piroški na Terazijama na koje smo svraćali mama i ja posle šopinga, njih smo krajem osamdesetih zamenile odlaskom u Mekdonalds, isto na Terazijama. Tek pri kraju te dekade sam otkrila burek, verovali ili ne, i sećam se kako sam nestrpljivo čekala u pekari da naručim 200g praznog i jogurt.

Moja porodica nije živela sa bakom, što je takođe dosta uticalo na kvalitet ishrane. Ta stara škola kuvanja je oplemenila mnoge živote i omogućila vrlo kvalitetnu i raznovrsnu ishranu svojoj deci i unucima. Primetila sam da su oni koju su imali bake iz Vojvodine, posebno iz Srema, veoma cenili i poštovali njihovo umeće kuvanja. Moj muž prvi. Priznao mi je da bolje kuvam od njegove mame, ali od babe još uvek ne.

Šećer od koga danas savremeni ljudi beže kao đavo od krsta u osamdesetim je bio sasvim prihvatljiv. Sećam se kako nam je deda kupovao ogromne količine slatkiša, i svi smo mislili kako je najbolji deda na svetu, a sada bi ga optužili da truje jadnu decu. Koka-kolu sam pila tako što bih dodavala šećer jer je on ubijao mehuriće koje nisam baš dobro podnosila. Tih godina sam se upoznala i sa pivom, tačnije penom od piva, koju sam delila sa tatom tokom ručka. Sa pet godina sam počela da kuvam tursku kafu roditeljima. I da, često sam žvakala žvake-cigaretice.

Teško je poveravati da se ljudsko društvo toliko puno promenilo za 30 godina. Osamdesete su bile tako politički nekorektne, opet imale su neki svoj šmek, ali sigurno neće biti zapamćene po dobroj hrani. Iako našoj deci verovatno nećemo moći da obezbedimo tako sigurno i bezbrižno detinjstvo kakvo smo mi imali (to je ono kad cela zgrada zna gde tvoja porodica krije ključeve od stana, ili brine o tebi kad tvojim roditeljima iskrsne nešto, kad non-stop visiš napolju sa decom iz kraja, kada imaš dva kanala na televiziji, ali zato kvalitetna – bez nasilja i pornografije), ipak sam ubeđena da danas možemo da im priuštimo raznovrsniju, zdraviju i ukusniju ishranu. I to se računa.

Domaći Filbi keksi

Ovi keksi imaju kvalitetni holandski kakao, Dutch process cocoa, koji je dosta tamniji od običnog, zato i izgledaju tako tamno. Umesto Nutele možete da koristite komadiće čokolade, imaćete kremastu unutrašnjost jedino dok su keksi topli.

Sastojci za 20 komada:

240g brašna

30g kvalitetnog kakaa

½ kašičice soda bikarbone

Prstohvat soli

170g putera, na sobnoj temperaturi

150g belog šećera

50g smeđeg šećera

1 krupnije jaje

1 kašika vanila ekstrakta

4 kašika ohlađene i stegnute Nutele

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C. Veliki tanki pleh obložite papirom za pečenje.

Brašno i kakao prosejte dva puta dok nestanu grudvice. Umešajte u to sodu bikarbonu i so.

Mikserom ulupajte mekani puter sa šećerom dok ne dobijete kremastu i ujednačenu smesu. Zatim u umešajte jedno jaje i vanilin ekstrakt. Na kraju postepeno dodajte smesu sa brašnom mešajući sve sa varjačom. Dobićete tamnu gustu smesu koja može rukama da se oblikuje.

Rukama pravite kugle večine oraha i onda u njih utisnite udubljenja. Kada ste završili oblikovanje kugli izvadite Nutelu iz frižidera, vadite je manjim nožem i stavljajte u udubljenja u kuglama. Posle ih rukama zatvorite i vratite u oblik kugle.

Pecite kekse oko 20 minuta. Najlepši su dok su jedu topli.

Bundeva, Glavna jela, Indijska, Jelo za 30 minuta, Kinoa, Leblebije, Vegeterijanska, Začini, Zdravo

Kari od bundeve sa kokosovim mlekom i kinoom

November 23, 2015 7 Comments

Moram da zapišem ovaj recept, mnogo nam se jelo dopalo, mom mužu posebno. Ne znam kako bih ga opisala, možda kao najukusnije jelo od bundeve koje sam ikad imala. Sve se nekako lepo uklopilo, i začini, i bundeva, leblebije i kokosovo mleko.

Na nedavnom Divaliju, indijskom prazniku, kod svoje prijateljice, jela sam neke odlične ćufte u kokosovom mleku. Već neko vreme sam se kanila da napravim kari od bundeve, i dodatak kokosovog mleka mi se učinio kao dobra ideja. Ukucala sam u gugl te dve stavke i došla do ovog recepta koji se pokazao kao odličan izbor. Nisam mogla da nađem lemon grass, ali nije bilo važno, dodala sam korijander, i ne, nisam imala kari pastu, dovoljan je bio onaj u prahu. Svakako da jelo možete da jedete sa naanom ili pita hlebom, ali ja sam ovo jelo zamislila sa kinoom. Sutradan smo ga jeli sa piletinom, eto još jedne ideje.

Kokosovo mleko se dosta koristi u tajlandskoj kuhinji, mada ga ima i u indijskoj, ustvari kad bolje razmislim popularan je i na Karibima i u Južnoj Americi. Iako je našoj kuhinji potpuno stran, mislim da je interesantan sastojak i da treba da ga koristite, makar u spravljanju čuvenog koktela Pinja kolada.

Sastojci:

1 srednje veličine bundeva

1 kašika ulja

1-2 kašike karija u prahu

1 kašičica korijandera u zrnu

1 kašika slačice u zrnu

6 mahuna kardamona, malo zgnječenih

1 veći luk, sitno iseckan

250ml vode ili supe

So i biber

400ml kokosovog mleka

1 konzerva (400g) leblebija

Za služenje: limeta, sveža nana

1 šolja kinoe

2 šolje vode

1/4 kašičice soli

Priprema:

Najpre očistite bundevu od semenki. Isecite je na kriške, skinite koru i napravite manje kocke, oko 2cm veličine.

U većoj šerpi zagrejte ulje i dodajte mu začine, kari, korijander, slačicu i kardamon, na taj način će oni pustiti svoju aromu. Posle 1-2 minuta dodajte iseckani luk i dinstajte ga oko 2-3 minuta. Zatim dodajte kocke od bundve, i posle par minuta vodi ili supu i mleko od kokosa. Dodajte so i biber prema ukusu i kuvajte sve dok bundeva ne omekša 15-20 minuta, na kraju dodajte leblebije iz konzerve i kuvajte ih još par minuta, uz mešanje.

Na kraju iscedite u jelo sok od limete i pospite ga iseckanom svežom nanom.

Dok pravite ovo jelo skuvajte kinou, ovde ćete naći recept.

Služite glavno jelo sa kinoom.

Američka kuhinja, Dezerti, Jabuke

Mirisni kolač sa jabukama

November 16, 2015 10 Comments

Vikend je bio tužan. Zapravo veoma uznemiravajuć. Ne samo zbog samog događaja, već zato što sam čitala razna mišljenja na tu temu, a nije trebalo. I jutros sam ustala i samo mi je bila jedna misao u glavi, ja i dalje volim ljude, bez obzira na sve. Ne, ne mislim da je čovečanstvo pred krahom, ne želim da se odselim u divljinu, što dalje od ljudi, ne mislim da zbog onih koji su neljudi treba da mrzim celu ljudsku populaciju, i da osećam krivicu.

Ja verujem u male stvari, u obične ljudske živote, neopterećene ideologijama i mržnjom. Radovati se malim stvarima, možda to nekima nije dovoljno cool, čak zvuči konformistički, ali za to treba puno volje i truda. Dati svom životu iznova smisao svaki put kad se probudite, uraditi nešto, makar to bio najmanji mogući projekat, obradovati njime svoje ukućane, prijatelje ili komšije, to su mali koraci ali čine da se osećamo bolje, i da imamo vere u sebe i druge.

A sad natrag na male stvari…

Nazvala sam ovaj kolač Mirisni kolač sa jabukama zato što predivno miriše. Zamislite samo pomešane mirise jabuka, cimeta i putera. Inače je divnog ukusa. Malo podseća na našu lenju pitu, ali je rastresitiji i sočniji.

Kolač sa jabukama

Sastojci za fil od jabuka:

3 krupnije jabuke, oljuštene, očišćene i iseckane na manje komade

120ml vode

½ kašičice cimeta u prahu

100g šećera

2 kašike putera

2 kašike gustina

Za testo:

400g brašna

1 kašičica praška za pecivo

½ kašičica sode bikarbone

Prstohvat soli

115g hladnog putera, iseckanog na manje kocke

2 krupna jajeta, umućena

150g šećera

250ml jogurta

1 kašičica ekstrakta vanile

Za posip:

70g brašna

70g šećera

50g hladnog putera, iseckanog na manje kocke

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C.

U šerpici zagrejte iseckane jabuke, vodu i šećer, kad smesa počne da ključa, stavite poklopac i pirjanite sve oko 10 minuta. Stavite cimet, puter i umešajte gustin. Kad se smesa zgusnula sklonite je sa vatre.

U velikoj posudi promešajte prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. Dodajte hladan puter iseckan na kockice i prstima ga umešajte u brašno. U drugoj posudi pomešajte jaja, šećer, jogurt i ekstrakt vanile. Drugu smesu dodajte prvoj, mešajući drvenom varjačom, ali tek toliko da se brašno ne vidi, grmuljice su u redu.

U manjoj posudi napravite posip tako što ćete u smesu sa brašnom i šećerom umešati iseckani puter. Provlačite puter prstima, dok ne dobijete grmuljavu smesu.

U pravouganom plehu, dimenzija oko 33x22cm, koji ste obložili papirom za pečenje, stavite jednu polovinu testa, preko njega smesu sa jabukama, pa onda ponovo testo. Nema veze, ako ne možete da pokrijete sve, jer ćete preko svega staviti posip. Kad se kolač ispeče testo će značajno da nadođe.

Pecite kolač oko 40 minuta.

Služite ga uz kafu.

Kolač sa jabukama

Američka kuhinja, Prilog, Tikva, Vegeterijanska, Zdravo

Špageti od tikve

November 9, 2015 4 Comments

Sećate se, letos sam pravila fenomenalne Špagete od tikvica, ovog puta takođe vam spremam alternativne špagete ali od tikve, i to one “špagetare”. U pitanju je izdužena tikva žute boje koju ovde zovu Spaghetti Squash, možete da vidite na sledećoj slici kako ona izgleda. Moram da priznam da sam ubek podozriva prema alternativnim jelima, ali ovo je sjajna hrana, čak se i mom mužu veoma sviđa. Vrlo se lako pravi. Beli luk, ruzmarin, maslinovo ulje, so, biber, i pinjoli su sve što vam treba, i malo strpljenja dok se tikva peče u rerni. Ovo je odličan prilog uz neko meso. Takođe, možete da ih kombinujete sa bolonjez sosom i onda dobijate potpuni obrok.

Meni je najinteresantniji deo kada, pošto je tikva pečena, viljuškom povlačim rezanca, čista magija. Po pravilu tikva se seče dužom stranom, ali ja to radim koristeći kraću stranu, jer sve mislim da tako dobijam duže rezance:)

Ukoliko možete da nabavite tikvu špagetaru obavezno napravite ovaj recept, oduševićete se. Da ne pominjem koliko je jelo zdravo.

Špageti od tikve špagetare

Sastojci:

1 „Špagetara“ tikva (spaghetti squash)

3 čena belog luka, iseckanog na listiće

2 kašičice iseckanog svežeg ruzmarina

2 kašike maslinovog ulja

½ kašičice soli

¼ kašičice mlevenog crnog bibera

2 kašike maslinovog ulja, ili putera

2-3 kašike prepečenih pinjola, opciono

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Prepolovite tikvu i kašikom je očistite od semenki. Po unutrašnjosti rukama nanesite so, biber, ulje, iseckan ruzmarin i dobro ih utrljajte. Stavite u pleh i pecite u rerni, na srednjoj pregradi, oko 50 minuta, dok tikva ne omekša.

Kada je tikva ispečena, ostavite je oko 10 minuta da se prohladi, a zatim viljuškom izvlačite „rezanca“. Ovo je najbolji deo.

Na kraju dodajte još malo maslinovog ulja, soli i bibera, ukoliko je potrebno. Pospite špagete prepečenim pinjolima i služite ih dok su još tople. Naravno, možete uvek da dodate rendani parmezan.

« Previous 1 … 38 39 40 41 42 … 64 Next »