Nisam mogla da odolim a da ne napišem post o mojoj slavi. U draftu mi čuče postovi koji već čekaju da budu objavljeni, ali kako da ne pišem o svojoj slavskoj trpezi koja je bila sigurno jedna od ekscentričnijih. Mnogo mi se dopalo kako je sve ispalo, neke stvari su bile proizvod trenutne inspiracije, i bilo je bolje nego što sam planirala, a to se ipak retko događa. Obaška što volim da menjam pravila i veoma sam veliki avanturista kada je hrana u pitanju.
Pre nego što nastavim svoju sagu o slavskoj trpezi da objavim ime pobednika u nagradnoj igri. Dakle osoba pod imenom Sanja 9 je izvučena od strane moga sina (pogledajte video ovde http://www.facebook.com/Soibiber). Čestitam pobednici i da joj knjiga bude od koristi!
Da se vratim na priču. Sve je počelo našim odlaskom u H-mart, fenomenalni lanac prodavnica sa azijskom i drugom egzotičnom hranom. Kad uđete u ovu radnju, kao da niste na teritorije Amerike. Tu retko kad Amerikanci zalaze, uglavnom neki hipici, ili oni koji vole da dožive nešto veoma egzotično, pa posle da o tome danima pričaju svojim prijateljima. Iako je azijski lanac ovde dolaze i Indijci, Afrikanci, ljudi sa Bliskog Istoka, i ko zna ko još. Nekad smo jedini belci u prodavnici. Kao što rekoh obožavam tu radnju. Ima neverovatan izbor povrća, voća, ribe i morskih plodova i mesa (videla danas goveđi jezik, svinjske uši i bubrege, rep od bivola, kokošija srca, koja samo što nisam uzela, i nogice). Baš svašta ima. Kad odem tamo ponašam se kao dete u prodavnici igračaka. Uspela sam nekom čoveku da “kidnapujem puna kolici”, a da toga nisam bila ni svesna.
Tu sam na licu mesta sastavila meni za slavsku večeru koja je inače bila samo za našu porodicu. Jako nam je teško da organizujemo nešto veće sa malom i veoma živahnom decom.
Evo kako je izgledala slavska gozba koja je imala diskretan azijski uticaj.
Ostrige za predjelo – sa mojom verzijom mignonette sosa za ostrige koji se sastoji od sitno iseckanog šelot luka i limunovog soka.
Riba – butterfish ili puterasta riba… sa njom me upoznala moja bivša cimerka, Tajlanđanka. Iaoko je bila najskuplja rešila sam da se otvorim za slavu i da je kupim. Ova riba je vrlo delikatna i ono što je razlikuje od ostalih riba jeste njen puterasti ukus mesa. Stvarno je posebna. Meni se posebno svideo crveni luk poslagan ispod ribe što zbog dekorativnosti što zbog fenomenalnog ukusa… verovatno od marinade u koju sam stavila estragon, lemon grass, peršun i limunov sok zajedno sa maslinovim uljem.
Pečeni ljubičasti i roze krompir – sviđa mi se kako su se složile boje. Zato i nisam htela da ga kuvam i da pravim klasičnu krompir salatu. Krompir ipak ne mora da bude dosadan.
Baby bok čoj dinstan sa belim lukom i svežim đumbirom i sa soja sosom.
Egzotične pečurke dinstane sa šelot lukom.
Dezert je bio mrsan tako da ga ću da ga zaobiđem. Srećna slava svima koji je slave!
Pošto u naslov nije moglo sve da stane evo kako treba da izgleda isti –
Poklanjam knjigu Will Write for Food, autorke Dianne Jacob, koristan priručnik za food blogere i sve one koji vole da pišu o hrani, onom ko bude imao najviše sreće tj. bude izvučen.
Razmišljala sam dosta koja knjiga bi bila najinteresantnija kao poklon blogerima i upšte ljubiteljima pisanja o hrani i mislim da je ovo dobar izbor. Najpre zato što se često zanemaruje tekst o hrani, i zato što obično fotografije odnesu prevagu u odnosu na reči koje su čak i važnije.
I pošto je knjiga sa ovom tematikom retka i pošto znam koliko je komplikovano nabaviti takvo štivo kod nas meni je baš stalo da je nekome poklonim.
Ko god vodi blog o hrani zna da nije lako napraviti dobar članak. Od izbora teme tj. recepata, pa zatim razvijanja priče, sve do nabrajanja sastojaka i njihovih količina i instrukcija za pripremu. Nekad mozak naprasno stane pred belilom strane i ni makac. E pa tu je ova knjiga da vas malo ohrabri, da vam da ideje, da vam ukaže na stilske i krajnje praktične detalje.
Ja sam uglavnom pročitala celu knjigu i mogu da kažem da ima veoma korisnih saveta, neke ću čak i da stavim na ovaj post. I pridržavam se nekih iako za mene to nije lako. Meni je blog ipak hobi i volim tu slobodu da radim sa njim šta ja hoću.
Da bi osvojili knjigu treba da ostaviti neki komentar (na primer kako vam se sviđa moj blog, možete da ga hvalite ili kudite, samo bez preterivanja:). Komentar ostavite ovde na ovom postu, ili ako vam je to komplikovano idite na moj Face Book Page i ostavite poruku na postu sa fotografijom ove knjige. To je uglavnom zbog toga da bih mogla lakše da vas kontaktiram ukoliko dobijete nagradu. Nagradna igra traje od 12. – 19. decembra 2012.
Izvlačenje će biti javno… probaću da snimim mog sina kako izvlači dobitnka, a ako po običaju bude nešto komplikovao, ta dužnost će pripasti mojoj ćerkici.
Knjiga će vam stići poštom iz Amerike nadam se pre praznika. Nikad se ne zna sa međunarodnom poštom.
Nije suvišno znati da su pre nego što su postali popularni i Ree Drummond (The Pioneer Woman) i David Lebowitz su se kalili na ovoj knjizi, a i Anthony Bourdain je pun hvale za nju.
Knjiga takođe daje savete u vezi pisanja za časopise o hrani, zatim pravljenje kuvara, pisanje memoara, prikaza restorana, dakle sve o hrani. Puna je saveta ljudi koji su vrlo uspešni u tom poslu. Stil i jezik su vrlo jednostavni tako da i ako vam engleski jezik nije jača strana knjiga vam neće biti teška za razumevanje.
Par saveta iz knjige:
Od pisanja o hrani se nećete obogatiti.
Naslov, prva rečenica i podnaslovi su jako važni, kako zbog pažnje čitalaca tako i generisanja poseta. Naime ključna reč ili fraza bi trebalo da se ponavljaju u njima, pa i u tekstu, kako bi vas Google pretraživač visoko rangirao. (tako funkcioniše SEO – Search Engine Optimization)
Čitaoci provedu oko 1-2 minuta čitajući post zato je nabolje da odmah pređete na suštinu i ograničiti pisanje na 250 reči. (Sad but true)
Što više postova na blogu to ste više Googleable – ljudi češće dolaze na vaš blog. Preporuka je dva posta nedeljno. (Uf, mnogo)
Ukoliko vaš blog nema puno komentara, najbolje je da počnete da komentarišete one blogove koji imaju 5 ili manje komentara jer će vam ti blogeri biti veoma zahvalni pa su velike šanse da će svratiti na vaš blog i ostaviti komentar. (ovo mi je skroz ludo, komentarišem samo kada imam vremena i kada mi je interesantno to što pročitam… nekad jednostavno nemam šta pametno da kažem)
Pre nego što objavite svoj recept trebalo bi ga bar četiri puta isprobati.
Kada nabrajate sastojke krenite redom po redosledu njihove upotrebe.
Najbolje je pisati mere u šoljama i kašikama, jer ljudi obično nemaju vage i ništa im ne znače mere u gramima. (O ovome puno razmišljam u poslednje vreme i pitam se da li ima smisla)
Ukoliko imate oko 1000 poseta dnevno priključite se mrežama (BlogHer, Federated Media, Foodbuzz, Glam Media, Martha Stewart Circle PlateFull) gde možete da zaradite zahvaljujući CPM-u (Cost Per Thousand) oko 3 dolara dnevno.
Puno sreće svima. Uživajte u predprazničnim radostima!
Zamislite srpsku slavu, posnu, recimo sveti Nikola… gosti su taman završili sa predjelom, a domaćin im kaže: Hajde ljudi, navalite na opakapaku! Možda je ovaj scenario sasvim izvodljiv za one koje žive blizu Pacifika, ili dobro snabdevene ribarnice, za Srbiju teško. Ipak ja sam uvek za novine tako da probajte da ove godine za posnu slavu uvedete nešto novo. Dajte vašim gostima povod da pričaju o vašoj slavi i da je se dugo sećaju.
Inače, opakapaka je havajska reč za pink snapper. Znam i za havajsku ribu mahimahi, pa se pitam da li inače Havajci ponavljaju reči kao u slučaju imena ovih riba. Da, ova riba se lovi isključivo na havajskim ostrvima. Izgledom veoma podseća na red snapper, ali joj je boja drugačija, i po mom mišljenju je ukusnija.
Ovo je zapravo jedna od najukusnijih riba koje sam ikada jela. Posle opakapake nekako postanete probirljivi kada je riba u pitanju. Meso je tako čisto i ukusno da je šteta da eksperimentišete i mešate je sa drugim stvarima. To sam bar naučila, jako kvalitetne stvari se same konzumiraju, možda malo začina i vina, i to je to, ili nikada nećete najbolje osetiti njihov pravi ukus.
Najbolje je da ribu pečete sa maslinovim uljem, začinski biljem, limetom ili limunom, i da dodate soli i svežeg bibera. Jednostavno je najbolje.
Sastojci:
Začinsko bilje: timijan, čajvs, peršun, estragon.
1 limeta po ribi, iseckane na tanke kolutove
So i sveže samleven biber
Maslinovo ulje
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C.
Iseckajte sveže začinsko bilje. Pomešajte sa maslinovim uljem, dodajte so i biber.
Očišćenu ribu isperite vodom, i papirantim ubrusom osušite. Posolite je i pobiberite, napunite smesom sa začinima. Nožem je zasecite po površini. Stavite par režnjeva limete i malo začinskog bilja radi dekoracije. Poprskajte maslinovim uljem i pecite.
Pecite ribu na 220C, oko 10-15 minuta.
Zato što je ukus mesa tako delikatan a tekstura čvrsta često se koristi kao sirova riba za pravljenje sašimija. Ne znam kako vi, ali ja sam luda za sirovom ribom. Poslednjih godina ili sam trudna ili dojim, pa je zbog toga izbegavam, ali uskoro se ozbiljno spremam da “omastim brk” sa sušijem.
Inače, ovu ribu ćete naći u azijskom lancu supermarketa H-mart, ako živite u Americi.
U 17. veku, u Holandiji, paralelno sa Rembrantom i Vermerom, stvarali su mnogo manje poznati slikari koji su slikali isključivo hranu tj. mrtvu prirodu. Te slike su bile jako popularne među bogatim trgovcima i zanatlijama. Većina tih slika izgledaju kao da su se osobe koja su sedele za stolom u sred jela negde izgubile. To je trebalo da simboliše prolaznost života – memento mori. Osim toga sva ta hrana bila je puno religioznih simbola, ali po mom mišljenju to je bio samo izgovor da bi se predstavila u svojoj punoj raskoši i bogatstvu, bio je to praznik za svačije oči čak i na slici.
Zašto ja sad vama držim čas istorije umetnosti? Delom zato što su me moje fotografije zapečene piletine jako podsetile na te slike svojim naturalizmom, i zato što nije suvišno pomenuti holandske slikare koji su bili pioniri današnjih stilista i fotografa hrane. Da se ne lažemo hrana je bila večita inspiracija tokom istorije slikarstva, još su Stari Rimljani voleli da je prikazuju na mozaicima i freskama, ali čini mi se da niko nikada nije toliko do detalja obrađivao ovaj motiv kao ovi holandski slikari.
Ono što je takođe interesantno a što se može zaključiti iz slika holandskih slikara je to da se i pre nekoliko vekova dobro jelo. Verovatno ta hrana nije bila dostupna mnogima, ali se može videti da su i tada ljudi imali osećaj da lepo prikažu i serviraju hranu.
Evo par slika iz tog doba.
Floris Dijck
Osias Beert, Mrtva priroda sa ostrigama
Clara Peeters, Mrta priroda sa sirom, bademima i perecima
Piletina nije moje omiljeno meso, ali uz neki poseban začin kao što je beli luk, tu već menjam stav. Ne treba tu mnogo pripreme, ni sastojaka, vrlo jednostavno za pravljenje, a izgleda bogato i veoma je ukusno.
Sastojci:
1 celo pile, tranžirano na osam delova
Maslinovo ulje
So i biber
Pola šake svežeg timijana (majčine dušice)
40 čenova belog luka (prilikom čišćenja olakšajte sebi život, najpre zgnječite čen belog luka širokom stranom noža, ljuske će se same skidati)
Priprema:
Uključiti rernu na 175C (350F).
Komade piletine posoliti i pobiberiti i staviti da se prže u većoj šerpi na maslinovom ulju, na jakoj vatri. Kada počnu da dobijaju braon koricu sklonite ih sa vatre i stavite u pleh u koji ste već predhodno stavili čenove belog luka, timijan i maslinovo ulje. Pomešajte začine sa mesom. Pokrijte pleh aluminijumskom folijom i pecite oko 1 sat i 15 minuta. Ako hoćete da vam piletina bude zapečenija otkrijte pleh 5-10 minuta pre navedenog vremena za pečenje.
Služite piletinu uz kuskus. Odlično ide uz ovo jelo.
Da, poželećete da je bilo više belog luka u jelu, stoga nije loše da malo pretereta se njegovim brojem.
Ovaj post je jedan od onih u koji strpate nekoliko tema. Prva se odnosi na sledeće postove u najavi, zatim tu je priča o lavandi, nastavak serijala o začinskom bilju, i na kraju recept za Domaću moka kafu sa ukusom lavande koji je objavljen u septembarskom broju online magazina Mezze. Kako imam veliki problem da se držim isplaniranog redosleda tema koristim ovu priliku da ih zvanično objavim sa nadom da ću obećanje ispuniti.Evo liste za sledeći mesec:
I darivanje! Uoči praznika reših i ja da nekome budem Deda Mraz. Imam jedan mali problem, još uvek se dvoumim između dve knjige, jedna je o pisanju o hrani (kuvari, blogovi, magazini, itd.), a druga je o fotografisanju hrane. Obe su veoma popularne i korisne, i meni iskreno podjednako intresantne, ali možda vi možete da mi pomognete da se odlučim.
Inače, ja sve svoje planove u vezi mojih blogova zapisujem u vreme pauze za kafu, pre nego što mi počne čas joge. Sedim u lobiju sportskog centra, deca su u kids zone-u, i uz kafu i Ipod, planiram i planiram…
Lavanda
Jedna od najpopularnijih biljaka kako zbog svog fenomenalnog mirisa tako i zbog svoje dekorativnosti. Dosta kasno ljudi su počeli da je upotrebljavaju u kuhinji. Koristi se sušena i sveža, i to cvetovi i lišće. Zato što je veoma aromatična nemojte preterivati sa količinom.Vrsta koja je najpopularnija jeste engleska lavanda. Francuska tj. ona koja se uzgaja na Mediteranu je nešto drugačija. Vrlo je jednostavna za uzgajanje, traži puno sunca i porozno tlo. Kad su blaže zime može da preživi.
Često se stavlja par pupoljaka lavande u teglu sa šećerom koji posle izvesnog vremena poprimi njenu aromu. Taj šećer se koristi u spravljanju raznih kolačića i peciva. Lavanda se koristi uglavnom u čokoladnim kremovima, zatim je koriste i u pravljenju krem brulea i sladoleda. Tehnikom infuzije koristi se za spravljenje osvežavajućih napitaka, kafe, ili u vinu. Pored slatkiša koristi se i u slanim jelima, kao recimo u pripremi jagnjetine i zečetine. Takođe, može da se koristi sa šljivama, trešnjama, rabarbarom, jagodama, kupinama i borovnicama. Lepo se se slaže sa ruzmarinom, origanom, timijanom, marjoramom i peršunom. Pored recepta koji sledi upotrebu lavande možete naći i u ovom kolaču Kapkejks sa bostonskim kremom i čokoladnim glazurom sa ukusom lavande.
Domaća moka kafa sa lavandom
Moka kafa, jedno od dekadentnijih napitaka, odlična je kako hladna tako i topla. To je kombinacija latte kafe i čokolade. Pošto retko ko poseduje espreso mašinu u svojoj kući ovo je moja verzija kako da sami napravite moka kafu a da bude slična onoj koju kupujete u kafićima.Uz to ja sam dodala i ukus lavande da napitak napravim još raskošnijim i zanimljivijim.
Za 4 šolje kafe potrebno vam je:
1 šolja slatke pavlake
1 kašičica suvih cvetova lavande
50g čokolade
4 šolje filter kafe
Malo šlaga,opciono
Priprema:
Najpre slatku pavlaku zagrejte u manjoj šerpici, kad počne da ključa dodajte joj kašiku suvih cvetova lavande.Kuvajte sve zajedno par minuta, sklonite sa vatre, i ostavite 15 minuta da ukus lavande prožme pavlaku.To je inače popularan način da dodate ukus lavande bilo čemu. Isto to možete da uradite i sa mlekom.
Koristeći cediljku očistite slatku pavlaku od cvetova lavande. Ponovo vratite pavlaku u šerpicu, zagrejte je i dodajte joj čokoladu koja će se ubrzo istopiti.
Napravite filter kafu. Sipajte je u šolje. Stavite 2-3 kašike čokolade sa pavlakompo šolji.I dodajte šlag ukoliko želite.
Slatke pite su nešto najbolje u američkoj kuhinji. Verovatno su došle iz Zapadne Evrope sa prvim doseljenicima tako da nisam sigurna koliko su američke originalno, ali svejedno ovde se najviše jedu. I ima ih raznih – otvorene, zatvorene, pečene u dubokom sudu, sa jabukama, bobičastim voćem, breskvama, bundevom, slatkim krompirom, sa pikanima, i još ko zna sa čim već. Da ne dužim, upravo sledi master recept kako se pravi američka pita.
Pite se sastoje od dva dela: crust iliti kore, i punjenja. Sipkavo testo, kako ga mi još zovemo, zvuči jednostavno za pravljenje ali da bi se postigla savršena tekstura i ukus mora domaćica da se malo pomuči. Po originalnom receptu kora se sastoji od brašna, vode, soli i šećera, i svinjske masti. Možda jednom i napravim pitu sa mašću ali za sada držim se putera. On piti daje neverovatno lepu teksturu, miris i ukus.
Dakle, testo mora da bude veoma hladno, zato se koristi ledeno hadna voda i puter, što zbog kvaliteta kore što zbog lakšeg rukovanja testom.
Sud u kome se peče pita je obično staklena ili keramička, vatrostalna i okrugla posuda, prečnika 25cm. Ivice mogu da budu 3-5cm. Ovo je bitan detalj zbog mera za testo.
Ovako bi trebalo da izgleda presek američke pite sa jabukama, Američki kuvar, strana 156.
Od gore levo do dole desno: Pita od rabarbare i jagoda, Pita sa borovnicama, Pita od bobičastog voća i Pita sa jabukama
Pre nego što pogledate recept najbolje je da pogledate ovde moj tutorijal kako da napravite američku pitu sa jabukama.
Sastojci za duplu koru:
300g brašna
225g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli
Količina sastojaka može da varira u zavisnosti kakvo testo volite.
Preporučujem da se testo mesi u multipraktiku ili u mikseru za testo jer će se mešanjem ruku ono brzo zagrejati. U tom slučaju najbolje da koristite varjaču. Najpre promešajte samo brašno u multipraktiku, umesto da ga prosejete, dodajte so i šećer, a zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno.
Nemojte da previše mesite testo. Testo treba da bude sipkavo, ne previše vlažno.
Kad ste umesili teso podelite ga, ukoliko želite dve kore, oblikujte u diskove, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider.
Testo mora da provede bar 1 sat u frižideru.
Testo se razvlači oklagijom, meni ne treba dodatno brašno, ali to zavisi i od površine na kojoj se radi. Krug od testa treba da bude par centimetara veći od suda u kome se peče. Oklagijom prenesite testo u sud. Ili razvijte testo preko masne hartije pa zajedno sa njom prenesite testo. Ne razvlačite obe kore u isto vreme, nego prvo donju, pa kad ste stavili voće onda gornju.
Važno je da celu unutrašnju površinu zajedno sa ivicama suda premažete puterom, lakše će se seći.
U punjenje idu razne voćke, ali gotovo uvek se pored šećera, doda malo gustina ili brašna da se malo zgusnu sokovi. Takođe, voću se dodaju začini (cimet, oraščić, allspices, vanila) i malo limunovog soka.
Voće može da bude sveže ili zamrznuto. Ukoliko je iz zamrzivača morate dobro da ga ocedite. Moje iskustvo je da je u tom slučaju punjenje više nalik na džemu.
Sastojci za punjenje:
Pita sa jabukama – 6 velikih jabuka ili 8 manjih, zlatni delišes koji još nije potpuno žut, a možete da dodate i kisele ili bilo koje druge jabuke dobre za pitu. Oljuštite koru, presecite na pola, izvadite koštice i isecite polovine na tanke listiće. Ceo recept za pitu sa jabukama, i to štampanu verziju, možete naći ovde.
Pita od rabarbare i jagoda – 1/2 kg iseckanih jagoda i 1/2 kg iseckane rabarbare.
Pita sa bobičastim voćem – 2 šolje borovnica, 2 šolje iseckanih jagoda i 1 šolja kupina (ceo recept zajedno sa verzijom za štampu imate u časopisu Mezze.
Pita od borovnica – 4 šolja svežih borovnica (600g)
Ostali sastojci:
1 šolja belog šećera, može i smeđ
3 kašike gustin,a ili 5 kašika brašna
1 kašika soka od limuna
1 kašika ekstrakta vanile
Cimet obavezno ide u pitu sa jabukama
All spices, muskatni orašćič, karanfilić prema potrebi
Kada ste stavili filing, stavite na površinu par komadića putera kao na donjoj slici.
Gornju koru na piti možete da napravite sa raznom dekoracijom. Napravite preplet kao na slici dole. Ili kalupima raznih oblika secite koru, a posle možete isečene delove da dodajete.
Što se tiče spajanja donje i gornje korice ja najčešće koristim tehniku otiska viljuške, ali postoje razne druge metode. Višak testa na ivici, koja prelazi sud, odstranite.
Ukoliko pokrivate pitu sa testom uvek zasecite testo nebili pita mogla da “diše” tokom pečenja.
Uvek stavite veći pleh na donju pregradu rerne da bi zadržala sadržaj koji vrlo često curi iz pite tokom pečenje. Suprotno uništiće vam rernu.
Gornju koru premažite sa izmućenim jajetom da bi dobila zlatno braon boju, i pospite sa malo šećera.
Pecite pitu na 205C 20 minuta, a zatim smanjite temperaturu na 175C i pecite još oko 40 minuta.
Ukoliko se desi da tokom pečenja gornja korica počne da gori, poklopite je aluminijumskom folijom.
Pošto ste ispekli pitu ostavite je još neko vreme, najbolje 2 sata, da se sve lepo integriše, sokovi zgusnu, a tek onda je služite.
Amerikanci skoro uvek zagreju pitu prilikom služenja, obično u mikrotalasnoj, što nije baš najbolje za testo, i još dodaju sladoled od vanile. To jesu dodatne kalorije, ali vala stvarno je super, neviđeno dobra kombinacija.
Pita od bundeve. Vidi recept ovde.Američka pita od kupina sa lavandom. Vidi recept ovde.
Američka pita od višanja i trešanja, moj favorit, recept pogledajte ovde.
Američka pita od šljiva i čokolade, recept pogledajte ovde.
Ukoliko želite da saznate više o nešto drugačijim američkim pitama sa voćem (crumble, cobbler, crisp) posetite ovajmoj članak.
Nekako se baš poklopilo da pišem ovaj post uoči američkih izbora za predsednika, a svi znamo ko je bio prvi – Džordž Vašington.
Posetila sam njegovo imanje prošlog vikenda i bila oduševljena. Zašto se ova priča nalazi na mom blogu? Zato što je jedno od najlepših imanja koje sam imala prilike da posetim i zato što dosta podseća na ideal današnjeg čoveka – izgraditi nešto što će biti trijumf čovekove samodovoljnosti. Farma koja će zadovoljiti sve naše potrebe za hranom. Uz to zadovoljava potrebu čoveka da bude okružen prirodom.
Evo sad sam pronašla i članak iz Politike o ovom imanju koji sam čitala u ovo vreme pre godinu dana, on me je jednim delom motivisao da ga posetim. Članak možete da nađete ovde, dosta je informativan, jedino što se malo pretereno osvrće na Vašingtona kao robovlasnika. Nije da nije bio ali u to vreme južne države još nisu bile spremne na ukidanje robova. Posle njegove smrti njegova žena ih je oslobodila.
Možete da volite ili ne volite Ameriku ali fascinantno je kako su je par umnih ljudi, očevi Amerike, organizovali, tj. napisali Ustav, koji traje i traje, i dalje predstavalja ideal svih onih liberala i libertijanaca gde bih negde i sebe svrstala.
U današnjem političkom životu gde obično biramo manje loše, ti osnivači Amerike (George Washington, Benjamin Franklin, John Adams, Thomas Jefferson, James Madison, Alexander Hamilton, itd.) su bili istinski rodoljubi koji su imali jake principe, sjajnu viziju, dovoljno pameti i snažnu volju da ih realizuju. Ko ima vremena i želje da nešto više sazna o ovome neka odgleda seriju John Adams, gde je sjajno opisano kako je stvarana američka država, koliko je bilo otpora i muke da se stvari postave na dobar temelj. Ne zaboravite u to vreme Amerika je bila siromašna, neorganizovana unija vrlo različitih zemalja.
Pre par godina imala sam priliku da posetim i Monticello, imanje Thomasa Jefferson-a, koji ima sličan koncept kao Mount Vernon. Takođe je veoma lepo, a posebno bih izdvojila glavnu kuću, divno paladijumsko zdanje.
Vrt
Ovako se ovde razapinju stabla voća.
Biće interesantno pratiti izbore, čak i meni koja jedva da sam pratila izbornu kampanju. Iako je jako teško reći ko će pobediti, ja znam ko bi sigurno pobedio da može ponovo da se kandiduje – Bill Clinton. Iako je nama neomiljen to je predsednik kojeg Amerikanci obožavaju, i sve mu opraštaju, jer u vreme kad je on bio na vlasti ekonomija je cvetala, a to je za njih najvažnije.
I u američkom društvu ima te podeljenosti, kao i svuda manje-više, na konzervativce i one liberalnije, republikance i demokrate. Nije cool ako se izjašnjavate kao republikanac, bar u mom društvu, pa često ljudi kažu da su za demokrate a u stvari glasaju za republikance. Njima je izgleda najvažnije koji izbor će biti dobar po ekonomiju, i ja iskreno mislim da je to i najbolji motiv, bar u krizna vremena. Ideologije su suviše komplikovane stvari a i imali smo često priliku da vidimo kako se čak i one dobre ideje izvitopere.
Kuhinja, odvojena od glavne kuće da ne bi ulazili mirisi hrane.
Što se tiče farme ona se nalazi na severu Virdžinije, južno od grada Vašingtona, na obali reke Potomak. Ogromna je. Tu su bašte, voćnjaci, magacini, kuće, šume, štale, mlinovi, destilerija, čak i dok za čamce na reci Potomak.
Posetioci mogu da vide u potpunosti kako je izgledalo imanje u 18. veku, u vreme kada je Vašington tu živeo… još su tu ljudi u kostimima iz tog doba, sve sa životinjama. Ima i dodatnih sadržaja kao što su koncerti, razgledanje glavne kuće (propustili zbog dece), vožnja zapregom sa konjima, pravljenje kukuruznog hleba na tradicionalan način, degustacija pite od bundeve, krstarenje brodom po Potomak reci i ostale aktivnosti.
Kroz slike možete najbolje da vidite kako izgleda imanje.
Onovremenska moda
Pogled na Pionirski vrt
Pogled na vrt sa suprotne strane
Kejl
Vašington ne samo što je bio veliki vojskovođa i političar on je bio i uspešan farmer. Među prvima je uveo u to vreme napredne metode u obrađivanju zemlje, a i bavio se proizvodnjom viskija.
Tradicionalni način spremanje hleba od kukuruza – Cornbread.
Pošto je bilo tolike halabuke oko uragana Sendi, ja bih o tom događaju vrlo kratko… ipak sam bila svedok istog. Jeste, bilo je čupavo, ali ovde je to prilično česta pojava. Prošle godine smo imali Irenu, koja je po mom mišljenju bila jača, ali je kraće trajala. Hoću da kažem ljudi su ovde navikli na vremenske neprilike. Ipak, mediji ne odustaju od preterane drame. Ruku na srce imamo struju, vodu i sve ostalo, pa je meni lako da pričam kako nije bio big deal. A i na brdu smo, iako blizu vode.
Mamina reakcija kad smo joj rekli da će da nam dođe uragan – priceless. Od toga je uvek imala neviđeni strah. Kao i svi kontinentalci. A samo za par dana putuje natrag kući, ipak ju je zakačio.
Noćas dok sam pokušavala ponovo da zaspim, ja sam jedna od onih mama koju beba i dalje budi noću, i osluškivala fijuke vetra, palo mi na pamet, nešto što samo čoveku u sitne sate može da padne na pamet, da napravim kolač koji će da simboliše uragan Sendi. Verovatno me je proganjalo i to što nisam uspela ništa da napravim sa Nutelom u igrici Ajme, koliko nas je.
Ovo je zapravo prerađen Kolač od krema, banana i piškota iz sveske recepata moje svekrve, sa dodatkom Nutele, koja uz pomenute sastojke ide kao kec na desetku.
Mere koje su date možete prepoloviti.
Sastojci:
Za karamel krem:
8 kašika šećera
1 l mleka
6 žumanceta
4 kašike šećera
4 kašike brašna
2 kašike gustina
300g piškota
5 banana
1/2 tegle manje nutele
Priprema:
U šerpi napravite karamel od 8 kašika šećera. Kad karamel dobije braon boju dodajte 1 litar mleka. Kuvajte mleko dok se karamel potpuno ne rastopi. Za to vreme pomešajte 6 žumanceta, 4 kašike šećera, 4 kašike brašna i 2 kašike gustina, i to dodajte mleku. Na tihoj vatri mešajte smesu dok se ne zgusne (ne treba da bude posebno gusta).
U dubljoj staklenoj posudi ređajte sastojke sledećim redom:
– piškote* (prepolovite ih i ređajte)
– 1/2 karamel krema
– banane (iseckane na kolutove)
– piškote
– 1/2 karamel krema
– banane
– Nutela (morate da je zagrejete da bi ste mogli njome da prelijete kolač, najbolje u mikrotalasnoj)
*Piškote će se natopiti kremom i biti meke.
Kolač ostavite u frižideru na sat vremena i služite.
Super je Halloween iliti Noć veštica. Toliko uzbuđenja sa malom decom. Trebalo je ponovo osmisliti šta će deca da nose za taj događaj. Za sina smo izabrali da bude, kako on kaže, Baba Gora (Roga), jer je još od otvaranja Olimpijskih igara, gde ju je prvi put ugledao, opsednut njome. Kostim smo naručili naravno u odeljenju za devojčice i još nije stigao, ne znam kako će mu stajati, samo znam da kad poraste neće nam to oprostiti. Devojčica će da nosi bratovljev stari kostim veselog patuljka. Slatkiši su spremljeni. Isplanirani su odlasci na Halloween parade i razna druga događanja. I ja sam kao uzorna mama i domaćica napravila Halloween kolače, znači ludilo može da počne.
Nevezano za temu ali pre neki dan sam napravila Facebook stranicu So i biber www.facebook.com/Soibiber , pa možete i tamo da me pratite.
Da se vratim na recept, kapkejks sa bundevom i frostingom od krem sira sam preuzela sa bloga Joy of Baking, a i taj recept je preuzet od nekog drugog. To je zapravo veoma tipičan recept za ovu vrstu slatkiša. Ima tu i mojih intervencija, na primer umesto njenih začina ja sam stavila pumpkin pie, začin i to baš puno, i povećala sam količinu bundevinog pirea. Frosting od krem sira je inače fantastičan, međutim zbog njega kapkejks moraju da se drže u frižideru, što uopšte nije dobro za biskivit. Preporučujem da se odmah pojedu pa neće biti otužnog ohlađenog kolača.
Sastojci za biskvit za 12 srednjih kapkejksa:
113g putera, na sobnoj temperaturi
1 šolja šećera
2 jaja
1 kašika vanilinog ekstrakta
1 i 1/2 šolje (195g) brašna
Prstohvat soli
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
2 kašičice pumpkin pie začina (kombinacija đumbira, cimeta, oraščića i karanfilića u prahu)
1 šolja pirea od bundeve
Sastojci za frosting:
113g krem sira, na sobnoj temperaturi
30g putera, na sobnoj temperaturi
1 i 1/2 šolja šećera u prahu
1 kašičica vanilinog ekstrakta
Priprema:
Zagejte rernu na 175C (350F). Stavite papirnate kapice u pleh za pečenje.
Mikserom najpre izmešajte puter na sobnoj temperaturi i šećer. Zatim smesi dodajte jedno po jedno jaje, i ekstrakt od vanile.
U drugoj posudi izmešajte prosejano brašno, sodu bikarbonu, prašak za pecivo, malo soli i pumpkin pie začin.
U predhodnu smesu sa jajima postepeno umešajte smesu sa brašnom i dodajte pire od bundeve. Zatim sipajte sve umućeno u papirnate kapice i pecite u rerni oko 20 minuta. Kad kolači počnu da dobijaju zlatnu boju po površini znači da je gotovo. Ohladite dobro kapkejks i napravite frosting.
Mikserom umutite puter, krem sir, šećer u prahu i ekstrakt vanile. Kad ste dobili glatku smesu aplicirajte je na vrh biskvita, spatulom ili poslastičarskim špricem.
Sve je pošlo strmoglavce za ptice i cveće, kad je sunce odustalo na krov da nam sleće,
kao da je žuto, ljuto,
kao da nas neće.
Duško Radović
Kako sam počela da slušam ovu pesmu zahvaljujući mojoj deci ona mi je stalno u glavi kad zađem u ovo doba godine. Ne mogu da se setim ičega što tako lepo opisuje dolazak jeseni. Ne, ovo nije post sa meditacijama na temu jesen, kao što nije ni o mafinima sa bundevom, iako se da pomisliti sa slike. Kuća mi je prepuna tikvi i bundeva pa šteta da ih ne fotografišem:) Ovaj post je o mojim omiljenim mafinima sa bananom i čokoladom, kao i o polumaratonu koji sam nedavno pretrčala.
Moja mama nam je došla u posetu ima već više od mesec dana, i njoj se baš sviđaju ovi mafini, pa rekoh da ih pribeležim na blogu da bi ona lakše mogla da nađe recept. Osim toga stvarno su odlični, jednostavno se prave, i uostalom šta drugo da pravite kad vam je kuća puna prezrelih banana.
Varijacije na temu mafini sa bananama mogu biti beskrajne. Ja volim da dodam komadiće čokolade, a opet da ne bih patila zbog brojnih kalorija stavljam malo integralnog brašna kao i braon šećer. Takođe, možete da stavite orahe ili pikane. Što se tiče topping-a (neka mi neko pomogne da prevedem ovu reč na srpski) možete da ga imate, ali i bez njega mafini su sasvim ok. Meni je preostalo prezli od knedli sa šljivama pa sam njih stavljala, ali klasična varijanta sa brašnom, šećerom i puterom takođe je dobra.
Ko ga ne interesuje priča o polumaratonu neka se spusti dole i pronađe recept za mafine, mislim, nisu svi ljudi ludi za trčanjem.
Sad u subotu istrčala sam moj drugi polumaraton, a prvi put zajedno sa mužem. Nije bilo loše, popravila sam rezultat za 5 minuta, nijednog trenutka nije mi palo na pamet da odustanem ili da stanem i odmorim se. Međutim, kada sam kasnije pogledala rezultat bila sam u potpunom šoku, više od pola ljudi koju su došli na cilj bili su brži od mene. Ne mogu da kažem da mi je brzina bila neki prioritet, uostalom dosta kasno smo počeli sa pripremama, ali avaj, iako sam, čini mi se, dosta brzo trčala, toliko ljudi smo prestigli, opet sam bila dosta spora. Naravno, odmah sam u glavi počela da pravim planove kako da se bacim na popravljanje mog rezultata od 2h i 18 minuta, odlazak u teretanu i trčanje na traci (to mrzim više od svega), registracija za polumaratone u obližnjim državama u rano proleće, itd… međutim, onda me je muž podsetio na veoma važnu činjenicu koju često zaboravljam kada pravim planove, da imamo malu decu, koja su baš hiperaktivna i komplikovana, i svi moji snovi o brzini kraćoj od 2h pali su u vodu. Možda jednog dana, kada klinci odrastu, možda ćemo da istrčimo i ceo maraton.
Polumaraton
A sad par impresija o samoj trci. Maraton u Baltimoru je jedan od napornijih jer ima puno uzbrdica. Pored celog maratona trči se i polumaraton, štafete i 5K trka. Polumaraton je najmasovniji, i interesantno je da ima više žena učesnica nego muškaraca. Iako postoje stereotipi kako su Amerikanci predebeli i fizički neaktivni, postoji jedna druga grupa stanovništva, veoma brojna, koji su teški fanatici kada su u pitanju vežbe i sport uopšte. Ne zaboravite Amerika je zemlja sa ogromnim kontrastima.
Ono što je fenomenalno u vezi ove trke je to što ljudi načičkaju ulice i glasno i duhovito bodre takmičare. Nekada umeju da budu veoma kreativni. Već drugu godinu za redom viđam par maskiran u tigra i lava koji na svom pikapu đuskaju uz neku muziku. Dalje, često ljudi stave zvučnik ispred vrata svoje kuće i puste glasno obično dve pesme – muziku iz filma “Rocky” i “Eye of the Tiger”:) Tu su još duhoviti transpareti kao onaj Pain is temporary, pride is forever. Uglavnom najčešće ćete čuti You can do it! Feeling good, looking good! Iskrena da budem, mene je to bodrenje baš nekako nosilo i davalo mi dodatnu snagu.
Često se takmičari obuku u neverovatne kostime, u glavi mi je jedna vesela Švedžanka, toga najviše ima na 5K trci. I dalje su najpopularnije suknjice od tila, mada sam primetila poveći broj muškaraca sa ženskim dokolenicama.
Staza inače vodi kroz neke delove Baltimora kroz koje teško da ćete se ikada ići, govorim o crnačkim getoima… tu tek nekolicina ljudi stoji na ulicima, ili sa trema, i prati situaciju. Ipak, i oni žele da budu deo celog događaja pa i oni bodre takmičare.
Jedan savet za one koji planiraju da se upuste u duge deonice… usput ćete nailaziti na stanice sa osveženjem, vi uvek uzmite radije Gatorade ili slična pića, jer on ima neke elektrolite i minerale i definitivno vam daje dodatnu snagu. One minijaturne energetske pločice ili nešto tečno što izgleda kao neka hrana zaboravite, stomak će odmah da počne da vam zavija posle toga. Najbolje pojedite bananu pre trčanja.
E sad ja sam vam sve ovo ispričala da bih vas napalila da i vi počnete da trčite ako niste. Trčanje je super a i treba vam samo par boljih patika. Od trčanja se baš gubi težina, dokazano. Znači možete da konzumirate slatkiše kao i mafine iz posta bez osećaja krivice. Ako vam je dosadno, slušajte muziku, ili još bolje audio knjige (skoro sam se baš primila na to). Možete da istrčite bar 5K trku, ali ni polumaraton nije preveliki izazov. Dakle, patikice na noge i trčite, trčite… maraton u Beogradu ili u nekom drugom gradu se bliži.
Zagrejte rernu na 190C (375F). Stavite papirnate korpice u pleh za mafine.
U jedan veći sud stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. To sve promešajte.
U drugoj većoj posudi izgnječite banane, dodajte umućeno jaje, braon šećer, ekstrakt vanile, all spices začin i istopljen puter. Sve to izmešajte i toj smesi dodajte brašno i ostale sastojke iz druge posude. Nemojte da preterate u mešanju, svi sastojci će se tokom pečenja sjediniti. Umešajte komadiće čokolade ili oraha pa smesu sipajte u korpice u plehu za mafine, oko 3/4 svake. Pokrijte mafine posipom kojeg ste napravili od smeđeg šećera, cimeta, brašna i otopljenog putera.
Pecite mafine u rerni oko 18 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz rerne, i posle par minuta izvadite iz pleha.
