Austrijska kuhinja Archives

Zimovanje u austrijskim Alpima

January 13, 2026 3 Comments

Otkako sam naučila da skijam i zaljubila se u taj sport, a to je bilo pre par godina, maštala sam o odlasku na Alpe. Opet, nisam ni slutila koliko će mi se dopasti dramatični pejzaži uokvireni planinskim vrhovima, pitoma sela sa kućama u tradicionalnim stilu, široka polja pokrivena slanom, krave koje se sunčaju na zimskom suncu, probijanje kroz maglu/oblake na putu, zagojene mačke po poljima koje love krtice, svedena i otmena božićna dekoracija po trgovima malih uspavanih gradića, gusto zimzeleno drveće sa granama koje se povajaju pod snegom, odlična jaka hrana servirana u simpatičnim gostionicama na skijalištima i vožnja gondolom sa prelepim pogledom na sela u podnožju. Što bi ovde rekli to je bio huge upgrade od zimovanja u Americi, koje ume da bude značajnije skuplje.

Pripreme za putovanje

Ipak, put u Austriju zimi iz Amerike nije tako jednostavan. Prethodilo je dugo planiranje kojim se bavio moj muž; imam neverovatnu sreću da sam udata za organizacionog maga. Kao i uvek na našim putovanjima, zahvaljujući dobro isplaniranom svakom detalju, a na zimovanju može puno toga da krene naopako (već imamo iza sebe dva otkazana zimska putovanja), mogla sam da se lepo opustim i uživam. Izabrala sam da na putu čitam knjigu Magelan, Štefana Cvajga. Već sam skoro čitala njegovu knjigu Beware of Pity, i veoma mi se svidela, uz to sam htela da to bude delo austrijskog pisca. Nažalost, nisam stigla da posetim njegovu kuću kada sam boravila u Salcburgu, tu je proveo poveći deo svog života. Magelan je vrlo zanimljiva knjiga o čuvenom moreplovcu, koji je uz puno poteškoća, i uz neverovatnu istrajnost i odlične organizicione sposobnosti, uspeo da ostvari svoj neverovatan poduhvat. Pažljivo je birao svoju posadu, opremu za brodove, zalihe hrane i svakakve potrepštine kao što su recimo ogledala za domoroce u egzotičnim zemljama kojima je to bio dragocen predmet, i na kraju je poveo sa sobom hronologa koji je imao zadatak da zabeleži njegove poduhvate. Priznaćete vrlo važan detalj. I ja se ponekad osećam kao hronolog – pišući putopise i praveći fotografije, ja u neku ruku beležim sve one lepo isplanirane detalje moga muža, koji mene podsećaju na umetnička dela.

Šalet

Recimo, šalet koji je muž izabrao je bila savršena kuća za naš odmor. Ogromni prozori kroz koje se vide brojgelovski pejzaži, drveni enterijer, sve udobno i funkcionalno opremljeno sa puno ukusa. Čak nas je dočekala i ukrašena jelka. Kuća je imala i saunu, u kojoj sam provela tek ukupno deset minuta, jer je u kući bilo vrlo toplo. Najlepši deo je potok koji prolazi pored kuće; zvuk žuborenja vode, koji može da se čuje noću, je nešto neizmerljivo prijatno. Slagalica od 2000 delova je okupirala moj život tih sedam dana provedenih tamo. Bila je izuzetno teška, progres je bio spor, pa ju je na kraju muž lepio selotejp trakom, i tako smo je doneli kući u Ameriku, da bude završena. Naravno da se desilo porekletsvo većine slagalice, zafalio mi je jedan komad, koji se sigurno zagubio na šarenom tepihu u Rusbahu.

Druženje je najlepše

Na zimovanju smo bili sa porodicom rođaka moga muža, i to je zapravo bio najlepši deo našeg putovanja. Druženje sa dragim ljudima koji žive daleko od nas, bezbrojni razgovori, slaganje slagalice, skijanje, šetnje, odlasci na ručak u gostionicu, i kuvanje – to je bio moj omiljeni deo. Kao i uvek, hrana, njena nabavka, priprema i gustiranje, donela nam je dosta radosti i zabave; spremali smo juneći i segedinski gulaš, podvarak, kobasice, pečenicu iz rerne, testeninu u bolonjeze sosu, prokelj i krompir iz rerne, palačinke, i tim redom. Gledali smo da svom snagom upijemo ukuse srednjoevropske kuhinje, koji su tako bliski domaćoj kuhinji i koji savršeno odgovaraju zimskoj sezoni. Da ne pominjem moje oduševljenje od obilja kvalitetnog sušenog mesa koje je teško naći u Americi.

Austrijska kuhinja

A austrijska kuhinja, iako su ljudi zaboravili da je cene i više nije u modi, je itekako vredna pažnje. Oduševile su me razne knedle, naročito Germknödel, carska cepkane palačinka (Kaiserschmarrn), krofne punjene džemom, i sos od vanile koji se služi svuda, pa i uz štrudlu od jabuka. Zatim, sitna testenina služena uz sir i hrskavi luk (Käsespätzle). Naravno da smo jeli i bečku šniclu, koja kad se lepo pripremi ume da bude vrhunski ugođaj. Tu su i razne bistre supe služene sa knedlama sa mesom ili čak džigericom (Speckknödelsuppe i Leberknödelsuppe). I da, neverovatano je koliko je austrougarska kuhinja imala uticaja u Srbiji, i to ne samo u Vojvodini.

Ipak, čini mi se kad su u pitanju dezerti, austrijska kuhinja briljira. Ko može da odoli štrudli sa jabukama, ili onoj sa makom, buhtlama, knedlama sa šljivama, lincer kolačima, kuglofima, Zaher torti, Gustav Klimt torti, a rekla bih i da je kolač na kukuruzovini sigurno neka varijanta njihovih šaum rola.(Ha, nemam tako malo recepata na blogu iz austrijske kuhinje!)

Takođe, bila sam iznenađena koliko nemačkih reči smo usvojili u srpskom jeziku. Učila sam nemački u školi, i jedva nešto zapamtila, ali mi je bilo zanimljivo da se podsetim nekih reči i izraza. Uspela sam čak da nabavim hanzaplast brenda Hansaplast!

Skijaške gostionice

Samo kad pomislim na ovdašnje skijaške gostionice, neugledna mesta gde se služi preskupa džank hrana, austrijske gostionice su izgledale kao super luksuzna mesta. Pored sjajnih lokacija sa divnim pogledom, enterijer im je bio sjajan, obično tradicionalan, sa puno zanimljivih detalja, ali nije bio uopšte pretenciozan. Hrana je takođe bila baš kakva treba da bude za skijaše. Meni su bile najviše interesante terase na kojima su gosti mogli da se sunčaju uz hranu i tople napitke. Jedino je muzika umela da bude bezveze, neki iritantan nemački tehno.

Bila je jedna simpatična gostionica sa enterijerom koji me je toliko podsetio na naše starinske kuće ispunjene raznim ručnim radovima, od izvezenih poruka na platnima koje su visile na zidovima do heklanih bordura, da me je momentalno preplavila slatka nostalgija.

Skijanje

Nije nas dočekalo puno snega kad smo došli, glavna sezona skijanje je ionako krajem januara i početkom februara. Ipak, nije bilo tako strašno. Jednog dana smo otišli u skijaški centar Obertauern, koji je na višoj nadmorskoj visini, on je nudio mnogo više staza sa skijanje. Ispostavilo se da su alpske skijaške staze izazov za mene, pre svega zbog vrlo strmih delova, pa sam uzela par časova skijanja, koji su mi dosta pomogli. Prilično sam unapredila paralelno skijanje, jedino ume da bude čupavo kad je vrlo strm spust, sa dosta leda i nanosa snega. Iako sam u početku dosta padala, moja želja da skijam se nije smanjivala, što mi je i dalje velika misterija. Čak i kad sam padala, pošto bih se uverila da sam ok, nisam skidala osmeh sa lica. Valjda me je to vraćalo u detinjstvo. Inače, moja idealna skijaška staza je duga, sa dosta krivina i sa ne tako strmim padovima. Mada bilo je dugih staza, kad se na kraju spustiš dole u selo, duša ti bude u nosu, a kukove ne osećaš.

Prvi put sam se vozila gondolom, i za mene je to bio mnogo lepo iskustvo.

Saonice sa konjima

Naš boravak je zaista podsećao na svima omiljeni božićni video Last Christmas, sve stavke smo čekirali, čak smo imali i sneg za ovdašnje Badnje veče. Ipak, jedino što nismo uspeli da realizujemo jeste planirana vožnja saonicama sa konjima. Sad ću vam priznati, to je moja smešna fantazija koja mi se često javlja kada pokušavam da zaspim. Zamišljam kako se vozim saonicama sa konjima vraćajući se sa nekog bala – predrevolucionarna Rusija, zima sa puno snega, ja umotana u neku bundu, sa šubarom i rukama u mufu, noge mi greje zagrejana cigla. Nažalost, nije bilo dovoljno snega za ostvarenje moje fantazije.

Austrijska sela

Još kako smo počeli da vozimo iz Salcburga ka Rusbahu, a to taje sat i po vremena, uživala sam u selima načičkanim pored glavnog puta. Izgled kuća nije uniformisan, one su često asimetrične, imaju dosta dodataka, nekada su im fasade u ekcentričnim nijansama zelene i žute. Preovlađuju drvo kao materijal, najupečatljivije su terase od drveta, često izrezbarene. Sela su obično smeštena u dolinama u kojima se nalaze rečice. Iako su Austrijanci katolici, njihove crkve ovde imaju sveden stil koji podseća na protestanske crkve, što zbunjuje. Verujem da je ovde lepo provesti i leto.

Ovdašnji ljudi su ljubazni, vole da ćaskaju, engleski im je dosta dobar. Najviše sam komunicirala sa instruktorima skijanja. Judit, koja živi u Rusbahu, ima 25 godina, i već petu godinu zna samo za zimsko doba godine. Kad je u Evropi leto, ona radi kao instruktorka skijanja u Australiji, gde je zima, nedaleko od Melburna. Zanimljivo!

Banja

Posle Rusbaha otišli smo u obližnju banju – Bad Vigaun i tu proveli jednu noć. Mislim da je banjska voda dobra protiv išijasa i sličnih problema, tako da je bila ispunjena starijim svetom, od kojih su neki bili poreklom sa Balkana. Bilo mi je slatko kad sam u prolazu čula razgovor na našem jeziku o operacijama i drugim zdravstvenim problemima. U bazenu sam boravila samo u najtoplijoj vodi, nisam se usudili da boravm u spoljašnjem bazenu, mada smo u nekom trenutku hodali napolju u bade mantilima tražeći naše sobe.

Nikada neću zaboraviti našeg konobara koji nam je služio večeru i doručak, mladića sa najumilnijim glasom na svetu, nežnim manirima i simpatično zbunjenim ponašanjem. Kaže, tu je na praksi. Pošto smo bili jedini gosti van pansiona, malo smo uneli haos u njihov uhodani banjski život. Posle doručka, spremili smo stvari, i kolima se odvezli do sledeće destinacije, Salcburga, pre našeg odlaska u Nemačku gde smo proveli sledeću polovinu našeg odmora.

Austrijska kuhinja, Dezerti, Domaća kuhinja, Jabuke, Slatke pite

Štrudla sa jabukama od domaćih kora

April 23, 2020 10 Comments

Pravljenje domaćih kora je mnogo lakše nego što izgleda. Čak je i meni, osobi koja se ne plaši izazova u kuhinji, to izgledalo kao jedan težak i nadasve veličanstven projekat. Valjda kad vidim kako se veliki i tanki komad testa, razvučen preko celog stola, talasa i preti da se svakog trenutka pocepa, odmah se obeshrabrim.

A trebalo je da probam da napravim domaće kore mnogo ranije, pogotovo kad pomislim koliko očajnih gotovih kora sam se ovde nakupovala. Da nije ovog haosa oko korona virusa, koji me je naterao da se upustim u razne projekte umesto da pratim vesti, sigurno da bih još dugo čekala da to dođe na red.

Nedavno sam napravila svoju prvu domaću pitu od domaćih kora sa sirom, pa rekoh moram sad da napravim i štrudlu sa jabukama. Moje bake i mama nisu nikada pravile domaće kore, tako da sam ja svo znanje o njihovom pravljenju pokupila iz kulinarskih emisija odakle sam usvojila par pravila kao što su – testo se uvek meša ručno, a nikako mikserom, i udara u radnu površinu da proradi gluten, u filu ne bi trebalo da bude dosta soka, tostirani orasi i prezle su zbog toga poželjni, itd.

Iskreno, nisam sigurna da li uopšte postoji neka bitna razlika između štrudli i pita, mislim da je to jedno te isto, moja mama je isto ovako pravila pitu sa jabukama, jedino što je koristila gotove kore, i rendala je jabuke, posle ću vam reći zašto ih ja drugačije sečem. Ovaj način na koji sam spremila štrudlu sa jabukama je više “bečka škola”, opet tako dobro poznat.

Kad smo kod toga, ova štrudla od jabuka je popularna širom nekadašnje teritorije Austro-Ugarske, veruje se da je nastala pod uticajem turske kuhinje. I mi smo usvojili to da su naše pite od vučenih kora nastale zahvaljujući Turcima, ali ta kulinarska tradicija postojala je u nekadašnjem Vizantijskom carastvu mnogo pre nego što su se oni pojavili i pokorili ga. Ali detaljnije o istorijatu tankih kora neki drugi put.

Evo još malo korisnih sugestija vezanih za pravljenje štrudle sa jabukama:

možete koristiti obično brašno, ali ono sa više glutena (bread flour) se pokazalo kao nešto bolje.
jabuke iseckane na četvrtine, pa na listove, su bolja opcija od onih narendanih, jer pita tako izgleda punije.
umesto tostiranih prezli možete staviti griz ili mleveni tostirani badem
orasi ili pikani takođe treba da budu tostirani.
ukoliko želite da dodate suvo grožđe, prethodno ga natopite u neki alkohol ili sok od jabuke.
puter je uvek bolja opcija od ulja.
sokom od oceđenih jabuka pređite preko štrudle koristeći kuhinjsku četkicu, negde na polovini pečenja štrudle. To će korici dati lep karamelizovan ukus.

Štrudla sa jabukama

Sastojci za 2 kore:

450g brašna (najbolje ono sa većim procentom glutena)

1/2 kašičice soli

300ml tople vode

2 kašike ulja

Sastojci za punjenje:

6 jabuka srednje veličine (najbolje je zeleni zlatni delišes, ili razne sorte zajedno)

Sok od pola limuna

200g šećera

1 1/2 kašičica cimeta

1/4 kašičica muskatnog orašćiča

1 kašika ekstrakta vanile

100g oraha, krupno iseckanih i tostiranih

100g putera

4 kašike tostiranih prezli

Za služenje: šećer u prahu i šlag

Priprema:

Možete da pogledate i ovaj video kako se pravi štrudla sa jabukama, to bi trebalo da vam dosta pomogne da razumete proces rada.

Najpre zamesite testo i to rukama. Pomešajte so i brašno i tome dodajte toplu vodu. Mesite rukama testo dok ne dobijete koliko toliko ujednačenu smesu. Prebacite ga na radnu površinu i mesite rukama oko 15 minuta. Ukoliko to radite na glatkoj površini nema potrebe da je posipate brašnom. Tokom mešanja testa par puta udarite testo o radnu površinu, čula sam da tako gluten bolje proradi u testu, a njegova uloga je ovde presudna, jer kako bi uopšte mogli da razvlačite testo da njega nema.

Na kraju oblikujte testo u loptu, nauljite ga, stavite u posudu da se tu odmori, i pokrijte plastičnom folijom. Neka tu testo odleži oko 45 minuta.

U međuvremenu pripremite punjenje. Oljuštite i očistite jabuke, isecite ih na četvrtine, a zatim na tanke listove. Iseckajte orahe i tostirajte ih kao i prezle.

Izvadite testo, podelite ga dva jednaka dela, i svaki oblikujte u loptu, pokrijte ih i ostavite tako još desetak minuta.

Prekrijte sto pamučnim stolnjakom koji više ne iznosite pred goste, što znači da po koja nova fleka od ulja mu neće smetati. Na sredini pospite malo brašna. Uzmite jednu loptu od testa, stavite je na sredinu stolnjaka i oklagijom je razvucite u obliku kruga. Namažite je uljem, pokrite folijom, i neka tako odmara još 15 minuta.

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite veliki tanki pleh.

Uzmite testo i ručnim zglobovima počnite da ga razvlačite od centra ka spolja, baš kao kad razvlačite testo za picu. Zatim spusti testo na stoljnjak, zategnite ga, i onda počnite da ga razvlačite rukama sa svih strana, to radite dok ne dobijete tanko i ravnomerno testo u obliku velikog pravougaonika, koji dimenzijama odgovara vašem plehu. Isecite makazama krajeve testa, ne trebaju vam debeli delovi testa u štrudli.

Premažite celo testo otopljenim puterom koristeći kuhinjsku četkicu, malo preklopite ivice testa sa strane, pospite ga tostiranim prezlama, stavite jabuke preko 2/3 testa (ocedite ih od soka), dodajte orahe, i onda zarolajte testo dužom ivicom tako što ćete postepeno podizati stoljnjak. Prebacite testo na plitki veliki pleh koji ste obložili papirom za pečenje, takođe za prebacivanje koristite stolnjak.

To isto uradite i sa drugom korom.

Na kraju premažite kore preostalim puterom. Stavite štrudlu da se peče u rerni 35-40 minuta, na pola vreme rotirajte pleh.

Kada je štrudla gotova sačekajte da se malo prohladi, zatim je služite, najbolje uz šećer u prahu i šlag.

Više o kuvaru i kako da ga naručite pogledajte OVDE.

Austrijska kuhinja, Dezerti, Praznična hrana

Svečani lincer kolači

December 17, 2019 5 Comments

Sigurno ste o njima već čuli, verovatno i probali ove lincer kolače, ponos austrijske kuhinje. I zaista, to su izuzetno fini kolači, koji mogu bez problema da pariraju najlepšim austrijskim štrudlama i čokoladnim tortama. Lincer kolači se sastoje od prhkog, puterastog biskvita u kome ima i brašna od badema, bukvalno se tope u ustima. Tu je i zanosni ukus vanile i korice limuna, i kao da to nije dovoljno, između biskvita proviruje džem koji daje interesantnu aromu i izgled.

Ovi kolači su nastali u austrijskom gradu Lincu, po uzoru na lincer tart koji se pravi od istih sastojaka samo u drugačijem obliku. Smatra se da je to jedna od najstarijih evropskih poslastica.

Zbog svog dekorativnog i svečanog izgleda, tome doprinosi i efekat posutog šećera u prahu, lincer kolači se često prave za Božić.

Za njihovo pravljenje možete da koristite kalupe raznih kružnih oblika, doduše prave se i u obliku srca ili zvezde. Umesto bademovog brašna koristite brašno od lešnika. Tradicionalno se na kolač stavlja džem od malina, ali i drugi džemovi mogu da budu interesantni. Šećer u prahu se stavlja obično na gornje, probušene biskvite, pre nego što se spoje sa džemom, ali to nije toliko važno.

Verovatno i naše vanilice vode poreklo od ovog kolača. Ipak, dosta smo ih izmenili, dodali smo im puno oraha, uveli džem od kajsija kao fil i nestao je otvor kroz koji se vidi džem.

Lincer kolači

Sastojci za oko 36 kolača:

300g brašna + za rad sa testom

100g bademovog brašna

1/2 kašičice soli

340g putera, na sobnoj temperaturi

200g šećera u prahu

Istrugana korica većeg limuna

2 krupnija žumance, na sobnoj temperaturi

1 kašika ekstrakta vanile

Za fil: džem od malina, ili kajsija, ili borovnica

Za posip: šećer u prahu

Priprema:

U jednoj posudi pomešajte brašno, so i brašno od badema.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje istruganu koricu limuna, pa dodajte jedno, zatim drugo žumance, i na kraju ekstrakt vanile. Zatim u to umešajte smesu sa brašnom postepeno.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, podelite na dva dela, oblikujte u diskove, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider na sat vremena da se stvrdne.

Zagrejte rernu na 175C (350F) i pripremite dva plitka pleha obložena papirom za pečenje.

Izvadite jedan komad testa iz frižidera i na radnoj površini posutoj brašnom razvucite ga oklagijom na debljinu od oko 4 mm. Kružnim kalupima u obliku cveta, prečnika oko 5 cm, isecajte testo, a zatim ga stavljajte na obloženi pleh. Ostatak testa ponovo oblikujte u disk i stavite u frižider.

Pecite kolače na srednjoj pregradi 8-10 minuta, sve dok ne počnu da rumene po ivici. Tu morate da budete veoma pažljivi i da non-stop proveravate kolače. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade.

Sledeću turu testa isecajte sa rupom u sredini, za to možete da koristite razne predmete, ja sam koristila neku vrlo usku posudu za začine. Morate da imate jednak broj kolačića bez i sa rupom, njih će te posle spajati uz pomoć džema. Po pravilu se koristi džem od malina, ali drugi džemovi su dobrodošli. Po kolaču koristite oko 1 kašičicu džema, pokrijte središnji deo, ne uz samu ivicu.

Na kraju pospite kolače šećerom u prahu.

Čuvajte kolačiće u zatvorenoj kutiji.

Austrijska kuhinja, Dezerti, Domaća kuhinja

Praznični kuglof sa kvascem

December 20, 2016 2 Comments

Volim da sretnem ljude koji uživaju u dobroj hrani, obično sa njima mogu da pričam puno toga o istoj, o poreklu i istoriji nekog jela, o tome kako se pravi. Često čujem od njih gde mogu da nabavim neke retke namirnice, ili saznam za neka skoro tajna mesta, neugledne prodavnice internacionalne hrane. Takođe, dobijem preporuku za dobar restoran, ne za onaj koji lepo izgleda, već za onaj u kome se dobro jede.

Ima ljudi koji su veliki gurmani ali slabo kuvaju, ali to je velika retkost, obično ljudi koji uživaju u hrani znaju dobro da je spreme, a i teorijski su dobro potkovani. To vam je kao kad pričate sa nekim ko je zaljubljenik u knjige ili filmove i serije na koje se vi opasno ložite, tu odmah krene strasna diskusija, pa i ako jedva poznajete tu osobu, vi osećate veliku bliskost.

Kao što rekoh, volim ljude koje uživaju u hrani, i ne boje je se, koji na njoj ne vežbaju svoj asketizam ili ekstremizam, a sa druge strane se ne prežderavaju i ne traže utehu u njoj. Drago mi je da sretnem ljude koji imaju zdrav odnos prema hrani tj. izbalansiran, što često praktikuju i na druge stvari u svom životu, i koji se ne foliraju, koji jednostavno umeju da uživaju u životu.

Ako postoji dezert koji se savršeno uklapa u ovo doba godine onda je to kuglof. Ovaj kolač je popularan širom Evrope, a posebno na teritoriji Centralne i Istočne Evrope (Austrija, Nemačka, Švajcarska, Alsaz, Češka, Mađarska, Rumunija i u zemljama bivše Jugoslavije) i to baš u vreme oko Božića. U Austriji ga zovu Gugelhupf, u Americi je Bundt Cake. Ono što ga čini posebnim je okrugao, obično izdužen oblik sa rupom iznutra, zbog kalupa u kome se peče.

Kuglof se pravi sa praškom za pecivo ili sa kvascem, meni je ovaj drugi način bio interesantniji, najpre zato što se tako dugo pravio pre pojave praška za pecivo, i zato što je kolač rastresitiji, sočniji i ima kompleksniji ukus. Takođe, ako umesite testo i ostavite ga da prenoći, biće manje posla sutradan.

Ovaj kolač je idealan da se kombinuje sa raznim začinima (cimet, oraščić, vanila), suvim i koštunjavim voćem, kao i sa drugim sastojcima (rum, ekstrakt badema ili lešnika, korica limuna ili pomorandže, žele bombone, itd).

Krenula sam od ovog recepta i napravila svoju verziju kuglofa. Kad smo već kod testa za kolače od kvasca padaju mi na pamet odlični Belgijski vafli, kojima kvasac zaista daje puno na ukusu.

Praznični kuglof sa kvascem

Sastojci:

390g brašna

300g šećera

1 kašičica soli

2 kašičice instant suvog kvasca (2 1/2 običnog suvog kvasca)

250g putera, otopljenog + za mazanje kalupa

4 jaja, umućena

330ml mleka

1 kašika ekstrakta vanile

150-200g raznog suvog voća (kajsije, višnje, ribizle, i slično), iseckanog

Izrendana korica jedne pomorandže

1 kašika džema

1 šaka badema iseckanog na listiće

Šećera u prahu

Šlag

Kružni pleh sa otvorom u sredini prečnika oko 25cm.

Priprema:

Ukoliko koristite običan suvi kvasac najpre u toplom mleku promešajte kvasac sa kašikom šećera i sačekajte da kvasac počne da “radi”. Ako koristite instant suvi kvasac u multipraktiku umešajte ga u brašno i so. Toj smesi postepeno dodavajte smesu sa mlekom, otopljenim puterom, umućenim jajima i vanilom. Sve to mešajte u multipraktiku dok ne dobijete ujednačenu smesu, prilično retku. Prebacite testo u veću posedu, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite na hladno mesto da nadolazi 12 sati.

Sutradan smesu lagano pomešajte sa iseckanim suvim voćem i izrendanom koricom pomorandže, sipajte je u kalup u kojem će se peći, koji ste predhodno dobro namazali puterom i posuli brašnom.

Posle 60 minuta ponovnog nadolaženja stavite testo da se peče u rerni koju ste predhodno zagrejali na 175 stepeni(350F), na srednjoj rešetki. Ovaj kugluf se dugo peče, 60-70 minuta. Ako korica počne da gori, pokrijte je aluminijumskom folijom. Proverite ubodom dugog štapića da li je testo dobro pečeno. Kada je kolač gotov ostavite ga 15 minuta u kalupu, a zatim ga prevrnite na tanjir na kome ćete ga služiti. Ja uvek stavljam mokru krpu preko kalupa da bi se testo odvojilo sa njega, u mom slučaju to uvek odradi posao.

Ostavite kolač da se skroz ohladi, zatim ga premažite džemom da bi na njega mogli da zalepite listiće od badema. Pre služenja ga pospite šećerom u prahu. Služite kolač uz šlag i kafu.

Čuvajte ga obavijenim plastičnom folijom oko 4 dana.

Austrijska kuhinja, Čokolada, Dezerti, Lešnici, Maline, Torte

Gustav Klimt torta (Torta sa lešnicama i džemom od malina)

September 28, 2011 23 Comments

Ko voli Zaher tortu sigurno će zavoleti i u ovu. Veoma su slične, a i obe su poreklom iz Beča. Gustav Klimt torta ima lešnike u kori za razliku od Zaher torte koja ima čokoladu. Prva se filuje džemom od malina, druga džemom od kajsija. I obe imaju čokoladnu glazuru, tako da spolja gledano nema razlike.

Ja retko pravim torte, uglavnom samo za najvažnije događaje. Repertoar mi je veoma sužen, ne znam ni da ih dekorišem, doduše nisam nikada ni probala. Volim te austrijske torte – elegantne, čokoladne, sa svedenom dekoracijom… to su za mene prave torte.

Teško je bilo da izaberem neku novu za rođendan moga muža, ovoga puta nisam htela da se ponavljam. Pronašla sam recept za ovu tortu među skeniranim stranicama nekog kuvara, više se ne sećam kog. Pošto je moj muž završio istoriju umetnosti (u istoj školi smo se sreli), baš je nekako lepo leglo da mu napravim tortu posvećenu jednom od najpoznatijih slikara secesije, iz Austrije, Gustavu Klimtu. Sigurna sam da ako i niste čuli za njega sigurno znate neka njegova dela, pogotovo jednu od najromantičnijih slika modernog slikarstva – Poljubac.

Sastojci:

za koru:

170g putera, na sobnoj temperaturi
1 šolja šećera
9 jaja, na sobnoj temperaturi, žumanca odvojena od belanaca
Izrendana kora od 1 limuna
1 kašika ekstrakta vanile
2 šolje samlevenog lešnika (oko 230g)
2/3 šolje hlebnih mrvica

za fil:

1 šolja džema od malina

za glazuru:

1 šolja (200g) šećera
1/2 šolje (120ml) vode
1/3 šolje sirupa od kukuruza, može i med umesto toga
230g čokolade za kuvanje, iseckane na sitne komade ili chocolate chips

Priprema:

Obložite papirom za pečenje okrugao pleh u kome će se peći torta (prečnika oko 23 cm ili 9 inči).
Stavite rešetku na sredinu i zagrejte rernu na 175C (350F).
Odvojte belanca od žumanaca.
Ulupajte puter mikserom dok ne postane mekan, a zatim dodajte 1/2 šolje šećera. Nastavite sa mućenjem dok smesa ne pobeli. Onda počnite da dodajete žumance, jedno po jedno, uz neprestano mućenje. Na kraju dodajte izrendanu limunovu koru i ekstrakt vanile. Umešajte u smesu mlevene lešnike i hlebne mrvice sa varjačom.
Umutite belanca mikserom, najpre na srednjoj brzini dok ne dobijete belu neprozirnu masu, a onda pojačajte brzinu i počnite da dodajte 1/2 šolje šećera, kašiku po kašiku. Mutite dok smesa ne postane dovoljno čvrsta i glatka. Ne preterujte u mešanju. Smesu sa umućenim belanacima umešajte u prethodnu smesu sa žumancima i to varjačom.
Sipajte sve u obloženi pleh i pecite koru u rerni oko 50 minuta na temperaturi od 175C.
Pošto je pečena, kora treba da bude dobro ohlađena. Isecite na dva jednaka dela. Filujte je džemom od maline.
Glazura se pravi na sledeći način: vodu, šećer i sirup od kukuruza zagrejte do ključanja, a zatim sklonite sa vatre i u odmah dodajte iseckanu čokoladu. Mešajte dok se čokolada ne otopi. Zatim postavite tortu na rešetku i preko nje sipajte čokoladnu smesu. Spatulom je ravnomerno rasporedite po površini torte. Možete da stavite i običan ganaš kao glazuru.
Za dekoraciju prvi put sam koristila kontur pastu u različitim bojama. Iskreno nešto baš ne volim kada se torta šareni, a i ne znam koliko su ti ukrasi zdravi, al’ ovaj put sam rešila da stavim par ornamenta po kojima je poznat Gustav Klimt. Dole na slikama možete da vidite moj proces rada.
Torta se služi uz šlag.

Još ideja za slične torte pogledajte ovde.

Austrijska kuhinja, Čokolada, Dezerti, Torte

Zaher torta

May 14, 2011 22 Comments

Ako mene pitate koje su dve najlepše torte na svetu, ja bih vam rekla – Reform i Zaher torta. Ima i drugih lepih torti, ali ove dve su apsolutno savršene, naravno, ukoliko se lepo naprave. Zaher torta je nešto jednostavnija za pravljenje.

Prošlog vikenda sam se spremala da napravim baby shower, prvi put u životu, iako uskoro dobijamo drugu bebicu. Moja drugarica, Amerikanka, me je upozorila da ja lično ne mogu da napravim taj događaj, već samo neko od mojih rođaka ili prijatelja, kao što ona reče to je «against the law». Ja se nisam obazirala na to već sam izjavila da to neće biti običan baby shower, već američko-srpski. Za one koji ne znaju baby shower je događaj na kome se proslavlja dolazak nove bebe i tu se okupljaju uglavnom devojke, da ne kažem žene. Tada se donose pokloni za bebu, obično odabrani sa liste želja budućih roditelja. Kao što se može primetiti Amerikanci ne pate od srpskog pesimizma i sujeverja i ubeđeni su da će sve biti u redu sa bebom posle maminog porođaja. Ili je to možda u vezi sa tim što obožavaju da sve dosta unapred planiraju.

Taman sam bila isplanirala jelovnik za taj događaj, diskutovala o tome sa mužem, i odlučila sam bila da napravim moju omiljenu Zaher tortu. Međutim, malo pre toga odemo mi na ručak kod jedne moje prijateljice, inače naše devojke, i kada sam ušla u prijateljičinu kuću shvatim da su mi «smestili» baby shower. Dakle, u Americi ništa ne može bez ustaljenih pravila. Bila sam jako iznenađena pogotovo što nisam primetila da su već duže vreme moji prijatelji uključujući i mog muža organizovali događaj “iza mojih leđa”. Pored prvobitnog šoka jako sam se lepo provela.

Ipak, nisam odustala od pravljenja Zaher torte. Već sam je bila osećala na svom nepcu, pa rekoh sebi, nema veze, praviću je za sebe.

Ovaj recept sam dobila od svoje poznanice Jenni, Amerikanke, koja je svoje umeće pravljenja torti i kolača savladala u Nemačkoj, pa se onda udala za Nemca i dovela ga u Ameriku. Naravno teško je diskutovati koliko je ovaj recept blizak onom originalnom (znate onu priču o tome da se originalna Zaher torta može naći samo u bečkom Sacher hotelu), ali pošto je toliko dobar sve mislim ma mora da je onaj prvi.

Ovo su inače prepolovljene mere, ako želite veću tortu sa tri kore i dva fila onda mere pomnožite sa dva. Kore su nešto komplikovanije za pravljenje, ali zato je fil super jednostavan.

Sastojci za kore:

162g putera
50g šećera u prahu
75g crne čokolade

6 belanaca
6 žumanaca
225g šećera

180g brašna
13g kakaa
37g kukuruznog skroba (cornstarch)

Fil:

1 teglica (325g) džema od kajsija
1 kašika ruma

Ganaš:

150g slatke pavlake
150g crne čokolade

Priprema:

Pripremite okrugao pleh, precnika 25cm, u kojem će se peći kora od torte. Ja ga obično obložim sa papirom za pečenje (parchment paper).
Uključite rernu na 175C (350F).
U staklenoj posudi na pari otopite 75g čokolade. Ostavite je na stranu da se malo ohladi.
Umutiti otopljen puter i šećer u prahu i u to dodati otopljenu čokoladu.
Dodavati jedno po jedno žumance uz neprekidno mešanje.
U posebnoj posudi umutiti belanca mikserom, dodavajući šećer, kašiku po kašiku. Mućenje je gotovo kada dobijete čvrstu i sjajnu masu. Trudite se da belanca ne umutite previše. Dodajte masu od belanaca prethodnoj masi od čokolade i žumanaca.
Pomešajte prosejano brašno, kakao i skrob, i umešajte ih u tečnu smesu prethodno napravljenu. Za mešanje koristite kašiku a ne mikser.
Umućenu smesu stavite u pleh i pecite je 45 min. Da bi ste bili sigurni da je kora gotova stavite čačkalicu u testo, i ako izađe čista znači da je kora dobro pečena.
Pošto se malo ohladi izvadite koru iz kalupa. Presecite je horizontalno na pola.
Kada je kora potpuno ohlađena filujte je džemom od kajsija u koji ste dodali kašiku ruma.
Zatim stavite tortu u zamrzivač da prenoći.
Sutradan napravite ganaš. Zagrejte slatku pavlaku i u nju dodajte otopljenu čokoldu. Kuvajte i mešajte dok se ne dobije glatka smesa.
Pošto se ganaš malo ohladi prelijte tortu njime. Kako? Stavite tortu na rešetku, a ispod toga neki pleh ili papir za pečenje da bi se tu skupio preostali ganaš. Sipajte ganaš na vrh torte. Uz pomoć noža ili spatule obložite zidove torte filom. Zahvaljujući ovoj tehnici dobićete neverovatno glatku čokoladnu površinu na vrhu torte (vidi slike). Da, zaboravih da kažem da bi ste dobili glatke nafilovane površine, spoljašnja kora mora da bude izravnata i čista od mrva. To znači da morate da odsečete brežuljkasti vrh i da sve mrvice odstranite pastry četkicom.