Sigurno ste o njima već čuli, verovatno i probali ove lincer kolače, ponos austrijske kuhinje. I zaista, to su izuzetno fini kolači, koji mogu bez problema da pariraju najlepšim austrijskim štrudlama i čokoladnim tortama. Lincer kolači se sastoje od prhkog, puterastog biskvita u kome ima i brašna od badema, bukvalno se tope u ustima. Tu je i zanosni ukus vanile i korice limuna, i kao da to nije dovoljno, između biskvita proviruje džem koji daje interesantnu aromu i izgled.
Ovi kolači su nastali u austrijskom gradu Lincu, po uzoru na lincer tart koji se pravi od istih sastojaka samo u drugačijem obliku. Smatra se da je to jedna od najstarijih evropskih poslastica.
Lincer tart
Zbog svog dekorativnog i svečanog izgleda, tome doprinosi i efekat posutog šećera u prahu, lincer kolači se često prave za Božić.
Za njihovo pravljenje možete da koristite kalupe raznih kružnih oblika, doduše prave se i u obliku srca ili zvezde. Umesto bademovog brašna koristite brašno od lešnika. Tradicionalno se na kolač stavlja džem od malina, ali i drugi džemovi mogu da budu interesantni. Šećer u prahu se stavlja obično na gornje, probušene biskvite, pre nego što se spoje sa džemom, ali to nije toliko važno.
Verovatno i naše vanilice vode poreklo od ovog kolača. Ipak, dosta smo ih izmenili, dodali smo im puno oraha, uveli džem od kajsija kao fil i nestao je otvor kroz koji se vidi džem.
Za fil: džem od malina, ili kajsija, ili borovnica
Za posip: šećer u prahu
Priprema:
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i brašno od badema.
U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje istruganu koricu limuna, pa dodajte jedno, zatim drugo žumance, i na kraju ekstrakt vanile. Zatim u to umešajte smesu sa brašnom postepeno.
Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, podelite na dva dela, oblikujte u diskove, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider na sat vremena da se stvrdne.
Zagrejte rernu na 175C (350F) i pripremite dva plitka pleha obložena papirom za pečenje.
Izvadite jedan komad testa iz frižidera i na radnoj površini posutoj brašnom razvucite ga oklagijom na debljinu od oko 4 mm. Kružnim kalupima u obliku cveta, prečnika oko 5 cm, isecajte testo, a zatim ga stavljajte na obloženi pleh. Ostatak testa ponovo oblikujte u disk i stavite u frižider.
Pecite kolače na srednjoj pregradi 8-10 minuta, sve dok ne počnu da rumene po ivici. Tu morate da budete veoma pažljivi i da non-stop proveravate kolače. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade.
Sledeću turu testa isecajte sa rupom u sredini, za to možete da koristite razne predmete, ja sam koristila neku vrlo usku posudu za začine. Morate da imate jednak broj kolačića bez i sa rupom, njih će te posle spajati uz pomoć džema. Po pravilu se koristi džem od malina, ali drugi džemovi su dobrodošli. Po kolaču koristite oko 1 kašičicu džema, pokrijte središnji deo, ne uz samu ivicu.
Kad u kući zamirišu puter, čokolada, cimet, muskatni oraščić, karanfilić, đumbir, vanila, korica od limuna, burbon i rum, to samo može jedno da znači – počela je sezona prazničnih kolača!
Pravljenje kolača o praznicima je za mene vrhunska zabava. Nekada mi pravljenje kolača nije padalo na pamet, kada sam bila mlada i nisam znala šta propuštam, ali sada apsolutno uživam u tome, kao uostalom prema svemu što traži dosta znanja, trud i kreativnosti. To je prava umetnost!
Kolačići spremni za cookie swap party.
Poslednjih godina rani decembarski dani mi prolaze u planiranju i osmišljavanju kolača (svake godine spremam nešto novo i drugačije), zatim pripremanju i nabavci sastojaka, i onda na kraju pravljenju i pakovanju kolača. Da, obično sve kolače podelim, to je za mene win-win situacija, ne moram da brinem o svojoj kilaži:)
Najviše kolača napravim uoči tradicionalnog komšijskog cookie swap-a, kada razmenjujemo kolače, obično se okupimo u jednom baru u našoj ulici. Kolače takođe spremam za decu u školi, kao i za prijatelje. I naravno za slavu i naš Božić.
Ovih dana uspela sam da napravim finu kolekciju sitnih prazničnih kolača koju hoću da podelim sa vama. Ima tu svačega, domaćih i stranih, tradicionalnih i modernih, klasičnih i neobičnih poslastica. To je raznolik izbor kolača sa orasima, bademima, lešnicima, pistaćima, kokosovim brašnom, suvim voćem, kestenjem, marcipanom, čokoladom, svim onim neodoljivim sastojcima koji pored mirisnih začina čine ove kolače prazničnim. Sigurna sam da će vam se dopasti!
Ovde možete da vidite video kako da napravite 4 vrste prazničnih kolačića od jednog testa.
Kliknite na nazive jela i poslastica, iznad slika, da bi našli recepte.
Za mene su medenjaci obavezni božićni kolači, zato što divno mirišu na cimet, oraščić, đumbir, karanfilić, vanilu, zatim, zato što možete da ih pravite u raznim oblicima, i na kraju da ih dekorišete. Obavezno se prave sa decom da bi im se usadila ljubav prema pravljenju kolača, i uopšte prema kuvanju. Možete čak da im dodate crni biber ili ušećereni đumbir. Video za pravljenje i dekoraciju božićnih medenjaka možete da pogledate ovde.
Ako se poželite fensi kolačića, strpljivi ste i volite izazove u kuhinji, onda će vam spremanje makaronsa biti veliko zadovoljstvo, ako uspeju:) Pored toga što ih možete praviti u raznim bojama, možete im dodavati razne sastojke, kako testu tako i filu. Po pravilu najviše privlače pažnju servirani na tanjiru sa ostalim kolačima.
Ove jeseni sam prvi put pravila čokoladne praline, i to posne, i bila sam oduševljena kako se lako prave i kako lepo izgledaju. Odlične su za poklončiće. Samo morate da nabavite dobru čokoladu za kuvanje. Marcipan se vrlo često koristi kao fil za praline, ali pire od kestena je moja ideja, i uopšte nije loša.
Za orasnice sam čula tek pre par godina, nisam verovala da se nisam upoznala sa jednim tako ukusnim domaćim kolačem. Moje američke prijateljice ga obožavaju, njima je ovaj kolač neobično ukusan, fino hrskav, a uz to je i gluten free. (Recept očekujte uskoro na blogu)
Trebalo mi je dugo vremena da zavolim vanilice, sad razumem zašto su to kultni kolači kod nas. Ja ih ne pravim sa mašću, već sa puterom, i gledam da ako ne koristim pravu vanilu, onda da to bude kvalitetan ekstrakt vanile. I to stavljam u testo, a ne u šećer u prahu. Džem od kajsije se podrazumeva. Dodatak korice limuna testu čini kolač još ukusnijim.
Jednostavni kolačići koje možete da pravite u raznim oblicima, ipak zvezdasti im najbolje pristaje. Limun i mak, kao što ćete se i sami uveriti, ako rešite da pravite ove kolače, je vrlo interesantna kombinacija, sigurno ćete pomisliti u sebi, kako su dobra cela zrna maka u kolačima.
Čak i totalnim početnicima ovi kolači će lepo uspeti. Bademovo brašno možete da kupite ili sami napravite. Par dekorativnih perlica na vrhu, ili listići od badema, mogu da ih učine vizuelno vrlo interesantnim.
Žute štangle, ili kako se već zovu, su najlepše štangle na svetu. Ne znam nijedan kolač sa orasima da je tako lep, kompleksan i da ima tako raskošan ukus.
Pomalo zaboravljeni domaći kolač, koji zaslužuje dosta pažnje. Njegova prhka puterasta kora, pa sloj džema od kajsija, i na kraju gornja hrskava kora od oraha i belanaca, će vas ostaviti bez daha.
Ne postoji ništa tako savršeno što se sastoji samo od brašna, putera i šećera. Toliko su ovi hrskavi kolačići lepi da vam se čini da ništa lepše niste probali u životu.
Jedan od onih popularnih kolača koji se pre pečenja zamrznu, da bi se testo stvrdlo i tako lakše sekli. Okolo možete da ih uvaljate u raznu dekoraciju, i u tome se krije privlačnost ovih kolačića. Pored dekorativnih perlica možete koristiti sitno iseckano koštunjavo voće, mak i druge sastojke.
Kolačići sa puterom od kikirikija i čokoladnim poljubcima
Za mene je ovaj američki kolač bio veliko otkrovenje, zato što se pravi sa puterom od kikirikija, koji se opet super slaže sa čokoladom (Američki kuvar str. 148).
Klasični božićni kolačići popularni širom Evrope, naročito u Nemačkoj i Austriji. Imaju divan biskvit sa bademovim brašnom i struganom koricom limuna. Oni su filovani najčešće džemom od malina, mada su džem od kajsija i borovnica takođe poželjne opcije. Kao što vidite, pravi su ukras na trpezi.
Ne samo što su ukusni uz kafu, nego su sjajni za transport. Ukoliko poželite da nekoga obradujete pošiljkom sa kolačima, što je inače vrlo pažljiv gest, ovo je najbolji izbor.
Ovi kolačići su tako jednostavni, a opet veoma ukusni. Dosta podsećaju na pire od kestena, ali sa drugačijom teksturom. Interesantan su dodatak klasičnim kolačima.
Ovi kolači su bili hit prošle godine, ove godine sam pokušala da napravim nešto slično ali sa drugačijom aromom, koristila sam limetu i bosiljak, i oduševljena sam rezultatom. Nešto slično sam pravila ranije. Osnova je klasični prhki biskvit divnog puterastog ukusa koji se bukvalno topi u ustima, ovde ga zovu shortbread. Dodatak na vrhu totalno ima smisla, kiselasta aroma preliva savršeno se slaže sa biskvitom, osim toga uvek možeti dodati fini detalj kao dekoraciju.
Kolačići sa limetom i bosiljkom
Za pravljenje ovih kolača koristite isti recept kao za prethodne kolače, osim strugane korice crvenog grejpfruta stavite izrendanu koricu jedne oveće limete i desetak listića svežeg bosiljka.
Ovo je vrlo zanimljiv način da dekorišete praznične kolačiće. Za to su vam potrebne bombone koje se najpre usitne, pa u rerni dobiju fini izgled stakla.
Meni su pistaći i suve brusnice mnogo moćna kombinacija, ali vi možete da koristite za pripremu baklave orahe ili bademe, ili na kraju sve zajedno. Koristite ovaj recept kao osnovnu za dalje eksperimentisanje.
Ove slatke salame se vrlo jednostavno prave, ne peku se i u njih možete da stavite razno suvo i koštunjavo voće. Jedna je čokoladna salama sa orasima, keksom, suvim šljivama i pistaćima, a druga je posna i sastoji se od suvih smokvi, kajsija i lešnika.
Sa kuglicama nikada nećete pogrešiti, mogu čak da se dosta unapred spreme i čuvaju u zamrzivaču. Ovo su i najzdraviji kolači sa liste. Kombinacije su bezbrojne, a ovo su neke od njih:
Kuglice sa urmama, čokoladom i orasima
Kuglice sa čokoladom, suvim višnjama i bademima
Kuglice sa suvim kajsijama i pistaćima
Kolač od limuna
Za ljubitelje limuna u kolačima ne znam da li postoji lepša preporuka. Dole je kora od prhkog testa, a gore je divan osvežavajući fil, pa još posut šećerom u prahu. Možete da ga sečete i u kvadratnom obliku (Američki kuvar str. 144).
Ovu su Amerikancima omiljeni naši domaći kolači. I stvarno su super. Svojevremeno je ovaj recept bio objavljen u štampanom izdanju Baltimore Sun-a, što je bila dobra fora. Inače recept je preuzet iz kuvara moje svekrve.
Ovo kolačiće sam ja izmislila, tu sam objedinila popularne sastojke iz domaće kuhinje – suve šljive, orahe, med i cimet. Nadam se da će vam se svideti.
I da vas podsetim da je moj Američki kuvar na popustu, ukoliko planirate da sebe ili druge obradujete nečim lepim i korisnim za praznike. Pogledajte više o knjizi, utiske prezadovoljnih kupaca i kako da je naručite – ovde.
Pošto smo prošle nedelje ovladali pripremanjem domaćeg marcipana, sada je vreme da se bacimo na spremanje ovog raskošnog venca sa tim istim marcipanom. Sigurna sam da vam ovo izgleda kao veoma privlačan projekat, ako volite da spremate peciva.
Dakle u pitanju je vrlo popularana praznična poslastica koja se pravi u centralnom i severnom delu Evrope. Čitam trenutno “Čarobni breg” Tomasa Mana pa sam pod utiskom, pričaću vam o knjizi kad je budem završila. To me je inspirisalo da malo istražim klasične evropske poslastice iz daleke prošlosti, i da uživam u njima.
Ako ste u sličnom raspoloženju onda probajte i ove recepte:
Recept je preuzet iz prazničnog broja časopisa Cook’s Illustrated sa malim izmenama. Možete ovo pecivo da pravite i sa drugim nadevom, sigurno da džem od kajsija, mak i orasi mogu budu dostojna zamena, ali ipak marcipan je za mene vrhununski sastojak. Prijatno ćete se iznenaditi kako je divan spoj marcipana i krem sira u filu. Sve je nekako sa pravom merom napravljeno, čak i listići badema daju ovom pecivu lepu teksturu. Testo nije previše slatko, ali tu je fil kao i preliv koji daju slatkoću.
Pošto pecivo izgubi svežinu povratite je tako što ćete ga zagrejati u tosteru.
Pošto me je uhvatilo praznično raspoloženje, kao što i sami vidite, ja sam rešila da vas obradujem velikim prazničnim popustom, najvećim do sada, pri kupovini moje knjige Američki kuvar. A vi kupovinom kuvara obradujte sebe ili svoje prijatelje.
Moram da vam kažem, vaša divna pisma i poruke sa utiscima o knjizi koje mi redovno šaljete ubedili su me da su ljudi željni ovakvih knjiga, i da moj kuvar ne “čuči” na policama već se često koristi. Čak i moje prijateljice, ranije totalno nezainteresovane za kuvanje, šalju mi ponosno slike jela i poslastica koje su pravile iz kuvara. To je to!
Praznični venac sa marcipanom
Sastojci za dva venca
Sastojci za fil:
200g marcipana (pogledajte ovde kako da ga sami napravite)
60g krem sira Filadelfija, na sobnoj temperaturi
Sastojci za testo:
320ml toplog mleka
3 kašičice suvog kvasca
80g meda
115g putera, otopljenog
3 krupna žumanca, umućena
1 kašika ektrakta vanile
675g brašna
2 kašičice soli
Za preliv:
30g krem sira Filadelfij , na sobnoj temperaturi
85g šećera u prahu
2 kašike mleka
3 belanca
Priprema:
U toplo mleko umešajte kvasac i med, i sačekajte par minuta da kvasac počne da radi. Tome dodajte otopljen puter, žumanca i ekstrakt vanile. Sve dobro promešajte.
U većoj posudi pomešajte so i brašno. Tome dodajte tečne sastojke i sve mešajte bilo mikserom ili ručno dok ne dobijete glatko ujednačeno testo. Stavite ga u nauljenu posudu, pokrijte plastičnom folijom, i čekajte oko 1 1/2 – 2 sata da testo nadođe.
Za to vreme mikserom pomešajte marcipan i krem sir.
Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
Na radnoj površini posutoj sa malo brašna oklagijom razvucite jednu polovinu testa dok ne dobijete pravougaonik dimenzija 46 x 23 cm. Polovinu smese sa marcipanom ravnomerno stavite na 1/5 razvučenog testa po dužoj strani, ostavite oko 2 cm ivice nepokriveno. Zarolajte testo krenuvši od ivice sa filom.
Prebacite zarolano testo na pleh, oblikujte ga u vidu kruga, i oštrim nožem zasecite testo duboko, ali ne do samog kraja, na kriške oko 4 cm široke, trebalo bi da bude 11 rezova. Zatim te kriške zarotirajte u horizontalu. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte oko 1 sat da ponovo nadođe.
U međuvremenu zagrejte rernu na 190C (375F). Pre nego što pecivo ubacite u rernu premažite ga umućenim belancetom, a onda pospite bademovim listićima. Pecite venac oko 25 minuta, na pola vremena ga zarotirajte. Pošto je venac ispečen ostavite ga oko sat vremena da se hladi. U međuvremenu pripremite preliv tako što ćete pomešati sve sastojke. Pošto je pecivo ohlađeno prelijte ga tom smesom i služite.
Ovo je još jedan u nizu jednostavnih a iznenađujuće ukusnih kolača na blogu. Zapamtite, kad vam naiđu dani ispunjeni jesenjom setom, obavezno spremite ovaj kolač sa jabukama, brusnicama i orasima, od mirisa i prijatnog ukusa ima odmah da vam se povrati životna energija.
Možete ovaj kolač da pravite u raznim oblicima, kružni i pravougaoni pleh dolaze u obzir, ali kad se peku u ovom izduženom plehu onda se najlakše seku.
Inače, jabuke i brusnice se mnogo lepo slažu, probajte da napravite sa njima krisp ili krambl, videćete kako je to neobično lepa kombinacija.
Sveže brusnice su drugačije od onih suvih, koje su uvek zašećerene, imaju divnu kiselu aromu i prelepu boju. Dosta podsećaju na naše višnje, tako da ih možete koristite kao zamenu, sveže ili zamrznute.
Ako ste ljubitelj brusnica, uživaćete i u ovim stvarima:
Ovakvi kolači su uvek dobra prilika da dodate kašiku-dve hranljivog integralnog brašna, recimo od lana, ovseno brašno ili ono od heljde.
Takođe, možete ovaj kolač da napravite u dva manja izdužena kalupa, i jedan da odnesete prijateljima kao poklon.
Da, iskoristila sam ovaj kolač da vam pokažem ćebe koje sam skoro ištrikala. Vrlo sam ponosna na njega. Divan je osećaj kad možeš nešto lepo i udobno da napraviš svojim rukama. Letos sam pokušavala da naučim svoju ćerku osnovama kukučanja, ona je odmah izgubila interes dok sam ja pronašla novu strast, poslednji put sam štrikala haljinice svojim lutkama. Moje znanje kukičanja je vrlo bazično, ali i tako proizvodi vrlo privlačne rezultate. Mnogo su mi pomogli tutorijali na YouTube-u.
Već godinama pokušavam da se kontrolišem kada je kupovina u pitanju, poplava jeftine robe lošeg kvaliteta i dizajna mi je dosadila, pogotovo što ne želim da imam bilo kakav nagomilani nered u kući. Zato sam i rešila da kupujem manje, i kad to činim onda radije biram nešto kvalitetno, pa makar i skupo. Isto se tako odnosim i pri kupovini hrane.
Kad kupite neku lepu vunicu od prirodnih materijala tako je divan osećaj raditi sa njom, a tek uživanje kada taj odevni predmet recimo nosite oko svog vrata. Kako je tužno što smo zanemarili tako lepe veštine. Danas je sveprisutan takav nedostatak lepote i originalnosti, sve je fake, ukalupljeno, dosadno. Tolika hiperprodukcija garderobe, a ljudi nikada nisu bili lošije obučeni. Kad gledam neke stare fotografije, pa i filmove, čak i one iz 80-ih, bolno je videti kako su nekada ljudi lepše izgledali i lepše se oblačili.
Dakle ako se osetite melahonlično, spremite ovu poslasticu, i dok uz kolač i šolju čaja gledate neku dobru seriju, uskoro ćete naći na blogu novu listu predloga za ovu jesen, štrikajte.
Kolač sa jabukama, brusnicama i orasima
Sastojci:
240g brašna
20g lanenog ili nekog drugog integralnog brašna
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soda bikarbone
1/2 kašičice soli
1 kašičica cimeta u prahu
1/2 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
100g prepečnih oraha, krupno iseckanih
1 šolja svežih ili zamrznutih brusnica (može i višanja)
1 velika jabuka, oljuštena i iseckana na manje kocke
60g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašika ekstrakta vanile
250ml jogurta ili kisele pavlake
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pleh.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, cimet i muskatni oraščić. U tu smesu umešajte brusnice, prepečene orahe (jednu šaku sačuvajte za gornju površinu kolača).
Mikserom umutite puter na sobnoj temperaturi zajedno sa šećerom. Tome dodajte jaje po jaje. Na kraju stavite ekstrakt vanile i jogurt/kiselu pavlaku. U to umešajte smesu sa brašnom, ne previše, i sve stavite u pripremljeni pleh.
Pecite kolač u plehu, dimenzija 23x 11 x 6cm, oko 55 minuta. Pošto je kolač gotov sačekajte da se ohladi, i onda ga služite.
Ukoliko niste imali priliku da probate ovaj fenomenalni američki rolat sa bundevom, onda to morate da učiniti čim pre. Sada je inače idealna sezona za njegovo pravljenje i degustiranje, kada ga budete probali doživećete savršenu eksploziju mirisa i ukusa jeseni.
Tome je svakako najviše kriva mešavina najlepših začina za kolače u koju idu cimet, muskatni oraščić, đumbir i karanfilić, i koja se ovde u jesen ubacuje u sve što je slatko, i naravno, ima bundevu kao sastojak. Tu mešavinu za kolače iliti pumpkin pie spice (recept je u Američkom kuvaru, str. 188), koju je naročito popularisao lanac kafeterija Starbaks, ćete naći u čuvenoj piti od bundeve, u torti od šargarepe (Američki kuvar, str. 176), mafinima sa bundevom, slatkom hlebu sa tikvicima, u božićnim medenjacima, u napitku pumpkin pie spice latte, itd.
Ima još jedan bitan detalj koji doprinosi divnom ukusu ovog rolata a to je krem, iliti frosting, od krem sira. On se pravi od krem sira “Filadelfija”, putera, šećera u prahu i vanile, i moram da priznam da je apsolutno neodoljiv. Pronaćićete ga u brojnim američkim kolačima i tortama, recimo u torti “crveni somot” (skoro sam napravila video kako se pravi i dekoriše), torti od šargarepe, u kolibri torti, a krasi i razne kapkejkove, kao ove sa bundevom. Ipak, nekako se najbolje slaže sa bundevom, tako da se veoma često kombinuju zajedno, pored ovog popularnog rolata ovaj kombo ćete naći i u piti od bundeve sa krem sirom (Američki kuvar, str. 158), u mafinima sa bundevom punjenim kremom, koji veoma podsećaju na one iz Whole Foods-a(Američki kuvar, str. 30), kao i u slatkom hlebu od bundeve.
Da ne zaboravim, Američki kuvar je trenutno na jesanjem popustu, do kraja oktobra, pa iskoristite šansu da ga nabavite i uživate u raznim đakonijama, kojih nema na blogu. Takođe, time učestvujete u nagradoj igri, detalje pogledajte ovde.
Miholjsko leto
Pričala sam već ranije kako su jeseni u Severnoj Americi lepe, dugo traju i nisu hladne, a ono što je stvarno posebo jesu prelepe boje lišća na krošnjama drveća. Kad se pomešaju te intezivne tople boje sve počne da isijava, pogotovo ako odete negde u prirodu, bićete fascinirani prizorima punih najlepših boja. Pre neki dan sam u razgovoru sa prijateljem, koji je prirodnjak, rešila misteriju zašto su jeseni ovde lepše nego u Evropi, pa i u Britaniji, odakle je prijatelj. Ovde tokom jeseni nema puno kiša, suvo je, tako da lišće pre nego što opadne ima vremena da menja boje i da se “šepuri” na drveću. Ipak, ovde u Americi nemaju tako lepa i rana proleća kao u Evropi.
Dakle, ovde miholjsko leto traje od septembra do novembra, i zovu ga indijansko leto. Setila sam se skoro jedne stare francuske pesme, koja se tako zove, “indijansko leto”, slušala sam je ponovo, i dalje je tako lepa. Čak sam se malo zabavljala pokušavajući da je prevedem na srpski, dosadilo mi je više prevođenje sa engleskog, uželela sam se francuskog jezika. Veoma me je podsetila na roman Buđenje (The Awakening) američke spisateljice Kejt Šopen, koju smo ovog meseca čitali u okviru kluba knjige. Interesantno mi je kad pronađem popularna stara američka dela, ovo je napisano na samom kraju 19. veka, koja su kod nas pa skoro nepozanta. Proverila sam, postoji prevod ove knjige na srpskom jeziku. Temom podseća na roman Gospođa Bovari, ali je prilično originalna knjiga. Meni se najviše svidela atmosfera knjige, puna simboličnih detalja, iako je u pitanju vrlo jednostavan stil pisanja, a i knjiga je kratka. Dešava se u Luizijani, delom na obali Meksičkog zaliva, delom u Nju Orleansu, u kreolskoj zajednici, doseljenika iz Francuske. Kada se knjiga pojavila izazvala je dosta polemike, verovatno ni danas ljudi nisu ravnodušni na ponašanje glavne junakinje, ipak ovaj roman je vredan pažnje i preporučujem vam da ga pročitate.
Gde si? Šta radiš? Da li i dalje postojim za tebe?
Posmatram talas koji nikada neće dopreti do peščane dine,
Podseća me na mene dok ležim na pesku,
I sećam se, sećam se plime koja narasta
Sunca i sreće koju je nosilo more,
Ima tome večnost, vek, godina…
Ićićemo gde god i kada god poželiš
I dalje ćemo se voleti, iako je ljubav prošla.
Ceo naš život će biti kao to jutro
U bojama miholjskog leta.
Rolat sa bundevom (Pumpkin Roll)
Sastojci za koru:
100g brašna
Prstohvat soli
1 3/4 kašičice pumkin pie začina (mešavina cimeta, oraščića, đumbira i karanfilića u prahu)
1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
3 krupna jajeta, na sobnoj temperaturi
150g šećera
1 kašičica ekstrakta od vanile
150g pirea od bundeve iz konzerve ili ga sami pripremite (ispeče se bundeva a onda izblenda, kako da napravite pire od bundeve pogledajte ovde)
Sastojci za krem:
225g krem sira Filadelfija, na sobnoj temperaturi
90g putera, na sobnoj temperaturi
130g šećera u prahu
1 kašika ekstrakta vanile
Prstohvat soli
Priprema:
Najpre napravite koru. Pripremite veliki plitak pleh dimenzija 44 x 28 x 3 cm. Obložite ga papirom za pečenje, ali ostavite ivice malo duže da bi mogli da prenesete koru kada je gotova.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
U jednoj činiji pomešajte prosejano brašno, so, pumkin pie začin, prašak za pecivo i sodu bikarbonu.
Mikserom mutite jaja i šećer dok se smesa ne utrostruči. Zatim u nju spatulom ili varjačom umešajte ekstrakt vanile, pire od bundeve i smesu sa brašnom. Ovu smesu ravnomerno rasporedite po plehu i stavite da se peče u zagrejanoj rerni. Pecite koru 12-13 minuta. Kada je kora ispečena izvadite pleh iz rerne, pa onda koru zajedno sa papirom za pečenje, a zatim je odmah pažljivo zarolajte zajedno sa papirom, i ostavite tako dok se ne ohladi. Na ovaj način kora neće pucati.
U međuvremenu napravite krem tako što ćete mikserom mešati omekšali krem sir i puter sa šećerom u prahu i ekstraktom vanile.
Odmotajte ohlađenu koru i po njoj ravnomerno rasporedite krem, ali ne do samog kraja na mestu gde se rolat završava. Dok ponovo rolate koru sa kremom skidajte papir za pečenje sa kore. Zatim rolat ostavite u frižideru na par sati. Pilikom služenja pospite ga šećerom u prahu.
Sećate se kad sam proletos pravila Paris-Brest kolač sa filom u koji je išao grilijaš? Na mene je tada ostavio toliko sjajan utisak da sam obećala sebi da ću uskoro napraviti čuvenu Grilijaš tortu, i, evo, ovih dana sam to učinila. Bila je to rođendanska torta za moga muža. Takođe sam mu, verovali ili ne, ištrikala prsluk, jer više nisam imala ideju šta da mu poklonim. Pokazaću vam kako je super ispao, mada mi je oduzeo puno vremena.
Dakle, otkrivši grilijaš, poželela sam da ga stavim u sve živo. U međuvremenu sam pravila čokoladni mus sa grilijašom od lešnika, što je takođe zanimljiva ideja za fil za čokoladne torte.
Kao što sam naznačila ovo nije klasična Grilijaš torta u koju idu orasi, ove je zapravo francuski način pripreme, jer oni grilijaš, tj. praline prave tako što karamel pomešaju sa bademima, ili lešnicima, a onda sve to samelju. U Americi pak praline se zove nešto što se pravi sa karamelom u koji je stavljena slatka pavlaka i onda se pomeša sa celim komadima pekana. Izraz praline se kod nas koristi za čokoladne bombone ispunjene raznim mekim sadržajem koje se prodaju u bombonjerama, i koje svoje poreklo vode iz Belgije.
Grilijaš torta je sa pravom tako popularna. Ima delikatan ukus i interesantnu teksturu. Kore su, čini mi se, najinteresantnije, za razliku od patišpanja vrlo su izdašne. Krupno mleveni grilijaš koji se stavlja preko fila daje lepu hrskavost i to ćete prvo primetiti kad je budete jeli. Čokoladni ganaš možete da stavite preko cele torte, ali meni se više ovako dopada.
Ukoliko volite torte sa čokoladom i orašastim plodovima probajte i ove:
Najpre napravite grilijaš, može i dan unapred. Prepecite bademe i lešnike, a zatim ih krupno isecite. U šerpici zagrejte šećer na blagoj vatri. Kada je šećer istopljen, i boje tamnog meda, brzo umešajte u njega prepečene bademe i lešnike. Odmah ih stavite na papir za pečenje i razvucite. Kad se karamel potpuno ohladio i stvrdnuo, sameljite sve u multipraktiku. Pre nego što dobijete prah, izvadite oko 50g najkrupnijih komada, za dekoraciju torte (vidi slike). I sačuvajte oko 125g nešto finije samlevenog grilijaša, to ćete staviti preko fila. Preostlali grilijaš meljite dok ne dobijete 225g fino samlevenog grilijaša.
Pripremite kružni pleh prečnika 23cm tako što ćete ga obložiti papirom za pečenje. Zagrejte rernu na 180C (355F). Svaku koru ćete posebno napraviti i peći. Najpre dobro umutite jaja sa šećerom dok se ne utrostuče, tome dodajte ekstrakt vanile, brašno i grilijaš u prahu, ali to sve mešajte varjačom ili spatulom. Smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite oko 23 minuta. Kada je kora pečena, posle par minuta stajanja u plehu, je izvadite i stavite na rešetku da se ohladi. Isto sve ponovite sa preostale dve kore.
Dok se kore prave napravite fil. U duplom sudu, na pari, mutite jaja i šećer mikserom dok ne dobijete gustu smesu, tome dodajte ekstrakt vanile i izlomljenu čokoladu. Kad dobijete ujednačenu smesu sklonite ja sa vatre i čekajte da se skroz ohladi. Najbolji način da je brzo ohladite je da stavite sud sa kremom u posudu sa kockicama leda. Kad se krem ohladi umutite ga miskerom sa omekšalim puterom. Stavite ga u frižider da se malo stvrdne pre nego što njime filujete kore.
Slaganje torte:
Stavite prvu koru na tanjir za služenje, preko nje fil i polovinu krupno mlevenog grilijaša. Zatim stavite drugu koru, pa fil, pa grilijaš. Kad ste stavili treću koru, trimujte reckavim nožem ivice kora da bi dobili ravne površine. Pređite filom preko cele torte i onda je stavite u frižider.
Na kraju pređite preko torte ganašom koji se napravlii tako što ste u toploj pavlaci istopiti komade čokolade. Ukoliko vam se dopada ovakav vid dekoracije torte, ganaš koji se sliva, pogledajte ovde kako se ona pravi. Na kraju po vrhu torte poređajte krupne komade grilijaša.
Ako postoji kolač koji na najlepši način slavi ovu sezonu, prelazak leta u jesen, onda je to ovaj mirisni kolač sa šljivama, orasima i cimetom. Vrlo se jednostavno pravi, a opet kad ga budete stavili u usta, pomislićete u sebi da ništa lepše niste skoro probali. Izuzetno aromatične i ukusne šljive se nesvakidašnje lepo slažu sa orasima i začinima kao što su cimet i oraščić.
Zato se potrudite da nabavite šljive, ako ne živite u Srbiji i okolini koristite vrste koje su vam dostupne, videćete, bićete prijatno iznenađeni ovim kolačom!
Kad smo već kod šljiva ja sam veliki ljubitelj istih, pogotovo onih koje završe u kolačima. Što možda i ne čudi jer sam rođena u zemlji šljiva. Pre neki dan listam jedan američki kuvar, i tu naiđem na fotografiju poznatih vrsta šljiva, i kad sam ugledala sortu “čačanska”, ipak su se potrudili da lepo napišu “Čačak”, momentalno me je neka milina ispunila. Takođe, moji roditelji su poreklom iz tog kraja, tamo je naše selo, pa je osećanje bilo zaista posebno. Evo, i ovde u Americi, mogu da se prisetim mirisa šljiva iz kace, kada se pravi rakija.
Ako volite kombinaciju šljiva i oraha onda morate da probate i ove recepte:
350g šljiva, očišćenih od koštica i isečenih na kriške
Za posip: 1-2 kašike šećera
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom.
U jednoj posudi pomešajte brašno, samlevene orahe, so, prašak za pecivo, cimet i muskatni oraščić.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete kremastu smesu, tome dodajte jaje, na kraju umešajte ekstrakt vanile, pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom, Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u gornji deo smese poređajte iseckane kriške šljiva, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite šljive šećerom.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu ili čaj.
Slatke pitice sa borovnicama su bile jedne od najlepših poslastica nastale u mojoj kuhinji u avgustu mesecu. To je bio jedan u nizu letnjih projekata za moju decu i njihove drugare, i toliko su lepo ispale da sam morala da ih pribeležim ovde na blogu. Inače, hand pies često pravim sa decom, obično od preostalog testa za američke pite, koje čuvam u zamrzivaču.
Ovog puta sam koristila kiselu pavlaku za pravljenje kore i ona je zahvaljujući tome bila apsolutno savršena. Takođe, moram da pomenem i njenu divnu prhkost i slojevitost koju sam dobila presavijanjem testa u obliku pisma, taj metod ste već imali priliku da upoznate ukoliko ste pravili američke pogačice. Punjenje je bilo od borovnica, mog omiljenog letnjeg voća. Ovog puta možete da koristite i zamrznute borovnice. Takođe, umesto njih možete da koristite i drugo voće, pa i razne džemove, kada su ove majušne pitice u pitanju mogućnosti su beskrajne.
Ispod recepta se nalaze slike i kratka priča sa farme cveća koju sam nedavno posetila.
Slatke pitice sa borovnicama
Sastojci za testo za 12 pitica:
150g brašna
2/3 kašičice soli
1/2 kašičice praška za pecivo
220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
120g kisele pavlake
Za punjenje:
200g borovnica, svežih ili zamrznutih
2 kašike gustina
5 kašika šećera
Prstohvat soli
Nastrugana kora 1 limuna
1 jaje, umućeno, za premaz kore
okrugla modla za sečenje testa, prečnika oko 6 cm
Tanki pleh, obložen papirom za pečenje
Priprema:
Najpre umesite koru – promešajte brašno, so i prašak za pecivo u multipraktiku, zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Dodajte kiselu pavlaku i posle 20 sekundi testo je spremno.
Kad ste umesili testo oblikujte ga u pravougaonik, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat. Posle pola sata boravka u frižideru izvadite testo i presavijte ga tri puta u obliku pisma, podelite na dva dela, svaki deo uvijte u plastičnu foliju i ostavite još 30 minuta da se hladi u frižideru.
U međuvremenu napravite punjenje – u manjoj šerpici pomešajte borovnice sa gustinom, šećerom, solju i izrendanom koricom limuna. Kuvajte sve na srednje jakoj vatri dok se sadržaj ne zgusne, 5-7 minuta. Ovo smesu ostavite da se ohladi.
Zagrejte rernu na 215C (425F).
Izvadite najpre jedno parče testa i oklagijom ga razvucite u pravougaonik debljine oko 5 mm (koristite brašno za rad sa testom). Okruglim modlama isecajte testo, ili to učinite nožem, ukoliko želite pravougaone pitice. Polovinu testa stavite na obloženi plitki pleh, zatim 1 kašiku džema od borovnica stavite po sredini testa, kuhinjskom četkicom navlažite vodom ivicu testa, i sve to preklopite preostalim testom koje ste zasekli po sredini kao na fotografijama (zahvaljujući tome slatke pitice će moći da dišu tokom pečenja). Na kraju viljuškom zapečatite ivice pitica da se punjenje ne bi razlivalo tokom pečenja. Isto učinite sa preostalom polovinom testa iz frižidera.
Pre nego što stavite slatke pitice u rernu premažite ih umućenim jajetom.
Pecite slatke pitice oko 18 minuta na srednjoj rešetki, dok kora ne dobije zlatno smeđu boju. Služite pitice pošto su prohlađene.
Farma cveća
Neću da krijem da sam prilikom obilaska ove farme sveća, specijalizovane za bukete i aranžmane za venčanja, zamišljala da je to moja farma. Ali takav projekat traži dosta novca, neverovatnu posvećenost, znanje i veliki rad. Jedno je religiozno pratiti britanske serije o vrtovima i cveću, drugo je gajiti cveće i plasirati ih na tržište. Isto važi za voće i povrće. Ne, nemam iluzije o ovakvim poduhvatima, znam koliko je ovakav angažman rizičan i težak. Mada ko zna, možda mi se san i ostvari.
Ova farma cveća se nalazi nedaleko od grada, nije velika, ali je na lepom položaju. Nema veliki izbor cveća, i nije baš najbolje održavana, ima previše korova za moj ukus, ali je nekako lepa i ostaje u sećanju. Pogotovo u devet sati ujutru, kada sam sa prijateljicama bila u poseti. Tura traje oko pola sata, i uz ulaznicu koja košta 20 dolara dobijate mogućnost da napravite buket od ukupno osam cvetova koji su prethodno ubrani.
Tu smo saznali i o novim trendovima kada je u pitanju cveće za venčanje – poželjno je cveće iz lokala koje duže traje, kao i neobični detalji kao što je recimo tajlandski bosiljak ili drugo začinsko bilje koje služi kao fileri u buketima i aranžmanima.
Farmu drži mladi bračni par, vlasnicu možete da vidite na donjoj fotografiji, ona nas je vodila u obilazak. Muž je naplaćivao karte, i nažalost po farmu nije izgledao kao muškarac koji je previše vičan majstorisanju. U poslednje vreme sam počela itekako da cenim taj kvalitet kod muškaraca.
Kao i većina lepih stvari farma cveća nije moguća i održiva na duže staze bez pomoći sa strane, nju pomaže savezna država kroz donacije plastenika, kao i komšiluk koji volontira na farmi. Zvuči neobično ali i komšiluk ima koristi od ove farme, pogotove kuće sa pogledom na istu, to definitivno utiče na cenu nekretnina.
Posle obilaska farme odvezle smo se na jednu malu pijacu, nedaleko odatle, na čudnoj lokaciji, pored nenaseljenog puta. Tu smo popile kafu, i našle neku fensi mesarnicu/restoran. Vrlo smo se iznenadile kada smo je ugledale, jer koliko je vas, koji živite u Americi, imalo priliku da ovde bude u klasičnoj mesari gde prodaju recimo ceo komad slanine, svinjsku mast i slične stvari?
I dok me je služio vlasnik mesare upitao me je uzbuđeno da li sam kojim slučajem Francuskinja. Ne, ali sam iz Evrope, upravo sam se vratila odande. Ah, za trenutak sam primetila malo razočarenje na njegovom licu, pa opet veliki osmeh i zadovoljstvo što će kasnije ipak moći da priča kako je njegovu radnju posetile grupa Evropljanki.
Posle smo otišle kod jedne od prijateljica ponovo na kafu. I dok smo prepričavale utiske iz Evrope, pile kafu i grickale mirisne jagode kupljene na pijaci, pomislila sam u sebi, evo, ovako ja zamišljam jedno kvalitetno provedeno pre podne.
Ovaj čizkejk od rikote i limuna je čudesan zato što se veoma lako pravi a neverovatnog je ukusa, sa prvim zalogajem znaćete da ne možete da se zaustavite samo na jednom parčetu. Tako je kremast, lagan i aromatičan. Za trenutak ćete se osetiti kao da ste otputovali na jug Italije, u Siciliju, čije ukuse i mirise ovaj kolač savršeno objedinjuje.
Da, ovo je tradicionalni sicilijanski kolač, pravi se samo sa rikotom, bez krem sira, zbog čega je tako lagan. Korica limuna i ekstrakt badema mu definitivno daju jedan poseban ukus. Dok nisam probala ovaj čizkejk, ja sam najviše volela onaj koji se nalazi u mom Američkom kuvaru, sad je “mrtva trka” koji je bolji.
Pored nedostatka krem sira korica jedva da postoji, pleh u kojem će se peći kolač obložite puterom i mrvicama keksa (plazma, grem krekeri, amaretti keksi, itd).
Jedino što morate da unapred ocedite rikotu od vode, stavite je u cediljku i poklopite nečim teškim, ili je stavite u gazu. Tako da odstoji u frižideru par sati je dovoljno.
Ukoliko volite slične italijanske poslastice pogledajte recepte za sledeće kolače:
1 kg oceđenog rikota sira (kako da ga napravite sami pogledajte ovde, duplirajte mere date u receptu)
Za dekoraciju: kolutovi limuna pečeni u rerni, sveže maline i šećer u prahu
Okrugao pleh, kojem se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm
Priprema:
Uključite rernu da se greje na 150C (300F). Pripremite pleh tako što ćete svuda naneti malo deblji sloj putera i preko toga ravnomerno pospite mrvice keksa.
Mikserom umutite jaja, šećer, so i izrenadnu koricu limuna. Tome dodajte ekstrakt badema i oceđen rikota sir. Smesu sipajte u pripremljeni pleh.
Pecite čizkejk oko 1 sat i 10 minuta na srednjoj pregradi. Središte kolača treba da bude blago mekano, nemojte da ga prepečete.
Kad je čizkejk pečen ostavite ga u plehu par minuta. Pređite ivicom pleha tankim nožem, skinite ivicu pleha, i sačekajte da se kolač ohladi. Ostavite ga u frižideru da prenoći. Sutradan ga prenesite na tanjir za služenje koriteći široke spatule, u tom slučaju morate da staviti papir za pečenje na dno pleha pre pečenja.
Dekorišite kolač kolutovima limuna koje ste pekli u rerni, svežim malinama i šećerom u prahu.
Svako leto kažem sebi da ću da kupim mašinu za pravljenje sladoleda, i svaki put odustanem od te ideje, zbog toga što u kuhinji imam manjak prostora. Pošto ne mogu da pravim sladoled kod kuće, onda bar mogu da pravim poslastice koje podsećaju na njega, kao što je ovaj mus od lešnika i čokolade. Tu ionako idu slični sastojci kao za sladoled.
Ovaj mus je poseban zato što ima tu čarobnu kombinaciju čokolade i lešnika, ali ovoga puta ona je podignuta na jedan viši nivo sa grilijašem od lešnika. Skoro sam pravila krem od grilijaša za Paris-Brest i tu sam se baš zaljubila u njega. Ako ne budete suviše mleli grilijaš (lešnici i karamel), ostaće u musu majušni komadići karamela koji dosta podsećaju na one u Tobleronima.
Ljubitelji ovakvih poslatica neka pogledaju recepte i za:
Mojoj deci se završila škola. Poslednji dan je prošao u dodeljivanju nagrada i završnim priredbama. Glavna ceremonija je bila u crkvi, tu su pored svih đaka i nastavnika bili prisutni roditelji, kao i parohijani. Crkva je velika i lepa, podigli su je poljski imigranti i posvetili poljskom svecu po kome i škola nosi ime. Nekada su svi đaci bili katolaci, a nastavnici bili časne sestre, sada u školi ima više onih koji ne pripadaju toj crkvi. Među đacima ima dosta pravoslavaca, potomci grčkih useljenika, čija je zajednica prilično velika u Baltimoru. Ima i muslimana, jer u obližnju bolnicu Johns Hopkins dolazi dosta pacijenata iz zalivskih zemalja, neki od njihovih šeika je donirao veliki novac za bolnicu, tako da deca koja se leče, kao i njihova braća i sestre, pohađaju tu školu dok se ne završi tretman. U školi ima dosta malih Iraca, deca roditelja nedavno pristiglih u Ameriku, lako ih je prepoznati po vrlo svetlom tenu i riđoj kosi. Čak i dva, jedina, muška nastavnika su Irci, deca često prave šalu na račun njihovog akcenta.
Osim imena, i jedne poljske zastave koja se nalazi u fiskulturnoj sali, jedino još veliki vitraži na crkvi imaju natpise na poljskom – ovaj vitraž je donirao taj ili ta. Dok otac Denis priča istu priču kao na kraju svake školske godine, i ove godine će ići u Ocean City na letovanje, pozivajući pastvu na lokal patriotizam, ja sa radoznalošću posmatram vitraže i ostale umetničke radove u crkvi. Upravo sa tim vitražima započinje druga sezona čuvene serije The Wire, kada gospodin Sobotka, jedan od najvećih tragičara serije, dolazi u tu crkvu, jer hoće da donira vitraž ispred svog lučkog sindikata. Tu je i friz fresaka, tik ispod tavanice, posvećen raznim svetiteljima iz Istočne Evrope, neki su čak kao misionari boravili u Americi. Upadaju u oči politički nekorektne scene Indijanaca kako muče katoličke sveštenike.
Đaci su po pravilu neobično mirni u crkvi. Mnogo su slatki. Postajem vrlo emotivna kad ih vidim tako zajedno, kako su samo porasli, valjda to dođe sa godinama. Ispraćaju jednu učiteljicu koja je tu u školi provela ceo radni vek, a i sama je nekad bila njen đak. Dok otac Denis čita pesmu, koju ja za nju specijalno napisao, ja se prisećam koliko je dobra i strpljiva bila sa mojom decom dok su bili maleni četvrogodišnjaci, sa neverovatnim strpljenjem je ispravljala slova moje ćerke koje je sve pisala naopako, valjda zato što je levoruka. Da ne pominjem druge probleme.
Moram da priznam da mi je i dalje čudan taj način na koji ovde nagrađuju đake, pored nagrada za vladanje koje su mi potpuno razumljive, za to skupljaju poene tokom cele godine, dobijaju nagrade i za učenje, ali ne toliko za uspeh koliko za trud, moraju čak da paze kako će da formulišu tu nagradu da ne povrede samopouzdanje lošijih đaka. Mnogo su nekako misteriozni oko ocena, to je danas ovde u modi, kao da sama deca ne znaju ko je kakav đak u odeljenju. Ko poznaje ljudsku psihu i sam zna da se prezaštićenošću dece ništa ne postiže, čak suprotno, samopozdanje se gradi godinama, ne samo kroz najrazličitije uspehe u životu, uspeh u školi je samo mali deo, već i sposobnošću da sami rešavaju probleme, da mogu da se oslone na sebe, da shvataju realnost, itd.
Mojoj deci su veoma važne te nagrade, vrlo su ponosni na njih. Oni su vrlo komplikovana deca, nije lako biti njihov roditelj, ali kada je škola u pitanjutu su vrlo posvećena i odgovorna, škola nam zasada zadaje najmanje briga. Ipak, ja sad više vodim računa o tome kako moja deca stoje na standardizovanom testu koji polažu svi đaci u Americi u isto vreme. Tu se dobro vidi realan uspeh đaka i škole.
Moj sin je iščekivao još samo te nagrade pa da se prepusti uživanju u letnjem raspustu. Zavidim mojoj deci kada prave planove za leto, iako ćemo većinu vremena provesti zajedno, jedno su putovanja kada si roditelj, a drugo kad si dete. Deca se veoma raduju što će ići u Srbiju i Grčku, ali moj sin je najviše uzbuđen što će u avgustu boraviti sa svojim fudbalskim timom u Engleskoj, na nekoj fudbalskoj akademiji, i to prvi put bez roditelja. Posebno zbog toga što će ići u London da gleda utakmicu premijer lige u kojoj će igrati Liverpul, nećemo da mu kažemo da će možda skupljati lopte na utakmici.
Posle crkve smo otišli u školu da gledamo priredbe i dodelu “feel good” nagrada. Koristim priliku da se dogovorim sa ćerkinom učiteljicom oko datuma kada će nam doći u posetu. Naime, moja porodica ima tradiciju da učiteljicu, za koju znamo da neće više predavati našoj deci, pozovemo na večeru u našoj kući, pošto se škola završi. To je mali gest zahvalnosti za njihov veliki trud. Ćerkina učiteljica će nam doći uskoro, pošto je italijanskog porekla, praviću neku srpsko-italijansku varijantu večere.
Na kraju kada smo se rastajali od učiteljice moga sina, sledeće godine će to biti neka nova, ona nas je obavestila o svom putovanju u Evropu, tačnije Portugalu, na medeni mesec. Kaže da bi volela da poseti i Srbiju. Otkud to, pitam je ja. Skoro su deca u školi pravili turističke brošure za razne destinacije, i moj sin je napravio za Srbiju. Učiteljici se veoma svidela, čak je pokazala i njenim prijateljima, koji su takođe izjavili da bi voleli da posete Srbiju. Videla sam tu brošuru ali nisam se previše udubljivala, morala sam posle da je ponovo, pažljivije, pogledam.
Letnji raspust može da počne.
Mus od lešnika i čokolade
Sastojci:
80g lešnika
110g šećera
200g tamne čokolade za kuvanje
4 jajeta, žumanca odvojena od belanaca
2 kašičice tamnog ruma, opciono
200ml slatke pavlake
2 kašike šećera u prahu
Za dekoraciju: krupno iseckani lešnici
Priprema:
Najpre napravite grilijaš. U rerni na temperaturi od 175C (350F) pecite lešnike oko 8 minuta. Izvadite ih iz rerne i krpom protljajte dok im ne spadne ljuska. U manjoj šerpici zagrejte šećer na srednje jakoj temperaturi, kad počne da se topi promešajte ga, treba da dobijete ujednačenu smesu boje tamnog meda. Karamel odmah pomešajte sa lešnicima, poređajte ih po papiru za pečenje, i sačekajte da se potpuno ohladi i stegne. Tada ga stavite u multipraktik i meljite sve dok ne dobijete prah.
Umutite šlag tako što ćete mikserom mutiti slatku pavlaku sa 2 kašike šećera u prahu.
U staklenom sudu, koji ste stavili na šerpu sa vodom, a šerpu na ringlu, dno suda ne sme da dodiruje vodu, stavite grilijaš i žumanca, mešajte sve vreme žicom za mućenje dok se smesa kuva na pari, posle par minuta kuvanje dodajte iseckanu čokoladu koja će da se istopi. Kada ste dobili ujednačenu smesu sklonite je sa vatre da se ohladi. U međuvremenu umutite sneg od belanaca.
Čokoladnoj smesi dodajte 3/4 umućene slatke pavlake, umućena belanca i rum. Mešajte sve spatulom dodajući šlag iz više puta. Kad ste dobili ujednačenu smesu rasporedite je po malim posudicama, pokrijte plastičnom folijom i ostavite u frižider na par sati.
Prilikom služenja stavite na vrh preostali šlag i krupno iseckan lešnik.
