Dezerti Archives - Page 8 of 19

Borovnice, Dezerti, Kupine, Maline, Torte

Zanosna torta Šarlota sa čokoladnim i voćnim musom

May 17, 2019 8 Comments

Ako poželite da obradujete sebe a i druge elegantnom i raskošnom tortom, ako ste ljubitelj klasičnih francuskih poslastica koje mame svojim lepim izgledom i ukusom, ako volite kremaste poslastice u kombinaciji sa piškotama, torte koje se ne peku, onda je torta Šarlota pravi izbor za vas.

Šarlota je zanimljiva torta zato što možete da stavljate razne kremove i museve u kalup od piškota u kombinaciji sa svežim voćem. Originalno se u nju stavlja bavarski krem, to je ništa drugo do poslastičarski krem koji se meša sa šlagom i želatinom. Međutim, pošto poslastičarskog krema ima previše na mom blogu, bilo ga je u prethodnomo postu, u receptu za Paris-Brest, htela sam da pravim museve, i to čokoladni i voćni, sa bobčastim plodovima koji su u sezoni. Ako pak volite ukus limuna, onda je mus od limuna (Lemon curd mousse) najbolji izbor za vas, recimo uz sveže maline.

Ova tortu je kreirao francuski kuvar Marie-Antoine Carême početkom 19. veka, nadenuvši joj ime Charlotte Russe. Zanimljivo je da taj naziv nosi popularni lanac jeftine tinejdžerske garderobe u Americi. Šarlota je vremenom postala omiljena torta širom Evrope. Postoji još jedna popularna verzija ove torte, Charlotte Royale, kada se umesto piškota koriste kriške rolata sa džemom.

Ukoliko volite ovakve vrste poslastica, onda nije loše da pogledate i sledeće recepte:

Maj mesec je za mene, pogotovo u vreme kad počnu da cvetaju lipe, da, ima ih i ovde, period godine kada se najlepše osećam. Sunce, zelenilo, šarenilo, mirisi, opuštanje, slatka melanholija, sve je to za mene ovaj mesec. Obično u to vreme postanem opsednuta nekom muzikom, literaturom, istorijskim periodom, hranom, itd, tako je i ove godine.

Moja ćerka ide na balet u Prep school Peabody, to je najstarija i jedna od najboljih muzičkih akademija u SAD, u koju kada kročite kao da ste ušli u vremeplov, recimo kasni 19. vek. I okolina škole pripada tom periodu, tu se nalazi veoma lep kompleks rađen po uzoru na francusku arhitekturu, a čine ga trg, četiri mala parka sa puno skulptura i fontana kojima dominira spomenik-kula posvećen Džordžu Vašingtonu. Taj deo grada se zove Mount Vernon, po nazivu imanja koji je posedovao prvi američki presednik. Poslednjih dana tu provodim dosta vremena zbog probi baletske predstave, u kojoj učestvuje moja ćerka, “Uspavana lepotica”, čija će izvedba biti sad u nedelju.

Kad moja ćerka ima probe, ja volim da se šetam po tom kraju, zamišljam kako li je lepo izgledao u svom prajmu, kada je tu živeo krem Baltimora. Grandiozne kuće i zgrade još uvek čuvaju svoj stari sjaj. Nedavno je bio tu sajam cveća, vrlo lepa manifestacija, i dok sam obilazila štandove, slušala muziku sa malih improvizovanih pozornica, uživala sam u eleganciji ljudi koje sam tu sretala, neke dame su čak nosile raskošne šešire, to mi se ovde često ne dešava. Eto, tu sam dobila ideju da napravim ovu tortu.

Razmišljala sam kako je šteta što ljudi ovde ne ulažu više vremena i truda u svoj fizički izgled, kako se izgubila lepota zbog funkcionalnosti, a verovatno i zbog toga što su ljudi stalno bombardovani porukama u reklamama – ma super si kakav si, samo nastavi tako, i nemoj da zaboraviš da kupiš naš proizvod/uslugu! Recimo, pre neki dan sam bila na jednom džez festivalu gde je bila potpuno drugačija estetika nego na sajmu cveća, ljudi u publici su se baš svojski trudili da izgledaju drugačije. Iako mi je u početku bilo interesantno da viđam takve likove, postalo je naporno biti okružen ljudima koji se gotovo uvek trude da privuku pažnju, da budu edgy, i to na uštrb lepote, iskreno ne znam šta je tu originalno i cool kada to danas svi rade.

Meni je odlazak u Peabody školu uvek nekako poseban jer svuda može da se čuje muzika iz malih učionica za vežbanje, čak i opersko pevanje, ili koncerti, pogotovo sada kada je kraj godine. Veoma sam uzbuđena kada vidim omladinu na probama, upšte volim da vidim kada su deca okupirana nečim lepim. Moja ćerka ne deli sa mnom isti entuzijazam, ona je još mala da razume lepotu, a i ima nezgodan karakter. Ona čak nije ne previše zainteresovana za balet, osim za samu predstavu, današnjoj deci sve što nosi sa sobom dosadno ponavljanje je nepodnošljivo. Zato u toj školi, kao i na baletu, apsolutno dominiraju deca sa Dalekog Istoka, ali o toj interesantnoj temi neki drugi put. Ne, nisam u fazonu tiger mom, ali rekla sam mojoj ćerki da ona mora da ide na balet zato što se meni puno sviđa i zato što mene moji roditelji nisu vodili ba balet, i da tu nema rasprave. Moj muž je krenuo vrlo rano u muzičku školu, svirao je klavir, čak je išao u dve srednje škole, u gimnaziju i muzičku, i kaže da mu je bilo naporno i da je ponekad imao veliki otpor, ali roditelji nisu popuštali, i sada je veoma srećan zato što su bili istrajni, iako se uopšte ne bavi muzikom. Moram da priznam da mu veoma zavidim kad ga čujem noću kako posle napornog dana svira klavir ili električnu gitaru, onako za svoju dušu.

Moja ćerka takođe svira klavir, juče je imala završni koncert. Pored klavira poslednjih nedelja se u mojoj kući zapravo najviše čuje frulica, neki crveni plastični duvački instrument, muž kaže da se to kod nas zove blok flauta, koji je moj sin doneo iz škole. U ovdašnjim školama nije retkost da deca imaju nešto što se zove recorder karate, deci se podele pomenute frulice i onda ona vežbaju određenu melodiju i svake nedelje imaju ispit, i ako ga prođu onda dobiju novu boju karate pojasa i novu pesmicu za vežbanje. Sjajan način da se deca motivišu da se bave i zavole muziku. Bar u slučaju mog sina to je bio pun pogodak, iako je u početku muzika koju je proizvodio bila užasavajuća. Dečak sa frulom, tako ga zovem, vežba po ceo dan i uopšte mu ne ide loše, to mu je postala omiljena aktivnost posle fudbala. Ja sam oduševljena, čak razmišljam da ga upišem na neki duvački instrument, iako ne znam kako da i to uguram u naš prepun raspored.

Od moje dvoje dece ćerka je ta koja je muzikalna. Jednom smo tako pravili karaoke veče i kad smo čuli kako naš sin peva rekli smo mu da muzika nije baš najbolji izbor za njega. Ali, izgleda da ima dobar osećaj za ritam, tako bar kaže moj muž, a i voli da se takmiči, pa mu to baš lepo ide. Šta da vam kažem, posle škole na putu do kuće, redovno sedne na ivičnjak, kao svaki opušteni Amerikanac, prekrsti noge i svira svoju frulicu. Deco, jel vidite, vežbanje čuda čini!

Ja već u svojoj glavi imam planove da jednog dana zasvira svojoj mami džez. Btw, ovih dana sam totalno opsednuta muzikom dvojice fenomenalnih džez muzičara: Bill Evans i Chet Baker. Ako volite muziku Erika Satija onda ćete voleti i muziku Billa Evansa, koja je baš nežna, melanholična i romantična. Obavezno pogledajte sjajni dokumentarni film o njemu na Amozon Prime-u. Muzika Chat Beker ima sličan senzibilitet.

Juče se sin sav srećan vratio iz škole, kaže prošao je još jedan nivo u sviranju, i čak su ga poslali kod direktorke škole da joj odsvira nešto.

To je baš lepo, zadovoljna sam ja.

Mama, svi su bili u čudu kako umem da sviram duvajući ne kroz usta već kroz nos, i svi su hteli to da vide.

O, Bože!

Torta Šarlota sa sa čokoladnim i voćnim musom

Sastojci:

3 pakovanja svežih piškota, oko 300g

za sirup:

Sok od 1/2 limuna

120ml vode

3 kašike šećera

za voćni mus:

300g mešanog bobičastog voća (maline, borovnice, kupine)

70g šećera

2 1/2 kašičica želatina u prahu

450g maskarpone sira, na sobnoj temperaturi

2 kašike šećera u prahu

500ml slatke pavlake

4 kašike sećera u prahu

2 kašičice ektrakta vanile

za čokoladni mus:

170g čokolade za kuvanje

90ml slatke pavlake

2 1/2 kašičica želatina u prahu

Priprema:

Najpre mešano bobičasto voće skuvajte u šerpici na umerenoj vatri zajedno sa šećerom, dok ne omekša. Ako koristite zamrznuto voće, što je ekonomičnije, kuvajte voće oko 20-25 minuta. Kad se malo prohladi procedite sadržaj kroz cediljku, pritiskajte kašikom, da bi odstranili sitne semenke. Pre nego što to uradite, stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. U još toplo skuvano i oceđeno voće umešajte želatin rastopljen u vodi.

U maloj šerpici zagrejte 3 kašike šećera, vodu i sok od pola limuna, do ključanja i onda neka se još neko vreme kuva sirup dok se ne zgusne. Umesto limuna možete da stavite 2 kašike tamnog, ili još bolje belog ruma, ali tek na kraju kuvanja. Sa ovim sirupom ćete natapati piškote, i to samo ovlaš, kuhinjskom četkom.

Uzmite kružni kalup kome se pomeraju stranice, prečnika 23 cm, i po njemu poređajte piškote uz ivicu kao i po dnu, gde možete da prelomite piškote ukoliko je neophodno. Svaki put pre nego što stavite piškotu u kalup pređite sirupom po njoj.

Na pari otopite čokoladu za kuvanje zajedno sa 90ml slatke pavlake. U isto vreme stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. Kada se čokolada otopila sklonite je sa pare i u nju umešajte rastopljen želatin. Ostavite ganaš sa strane da se malo prohladi.

U jednoj većoj posudi pomašajte dobro omekšao maskarpone sir sa 2 kašike šećera u prahu.

U drugoj većoj posudi pomešaje 500ml slatke pavalake, 4 kašike šećera u prahu i ekstrakt vanile, mutite sve mikserom dok ne dobijete gust šlag. U njega umešajte maskarpone sir, podelite smesu na dva jednala dela. U jednu ćete umešati ganaš spatulom, a u drugu smesu sa voćem.

Najpre u kalup sa piškotama stavite sloj musa od čokolade, pokrijte ga i stavite u frižider na 15 minuta da očvrsne. Izvadite tortu iz frižidera i poređajte još jedan red piškota preko čokoladnog musa. Preko piškota ravnomerno rasporedite voćni mus. Pokrijte tortu, i stavite je u frižider da prenoći.

Sutradan skinite ivicu kalupa, rasporedite sveže voće po vrhu torte, i dodajte listove nane ili matičnjaka. Torta je spremna sa služenje.

Ovde pogledajte još ideja za razne svečane torte.

Dezerti, Francuska kuhinja

Paris – Brest, princes krofna u obliku točka

May 8, 2019 11 Comments

Paris-Brest će vas sa prvim zalogajem podsetiti na princes krofne, kako i ne bi kad se sastoji od istih sastojaka, od kore poznate kao pâte à choux i poslastičarskog krema. Međutim, ovo je još ukusnija varijanta jer se u kremu nalazi grilijaš, to je bilo zaista prijatno otkrovenje za mene. I gosti su se složili da je grilijaš krem bio hit na gozbi na kojoj smo služili Paris-Brest. Pravila sam ja grilijaš i ranije, ali ovaj sa tostiranim bademima i lešnicima je bio savršen.

Inače Paris-Brest, kolač kojeg sa ustručavanjem naručuju u Americi, pogađajte zašto, je nastao pre više od sto godina, ideja za njegovu kreaciju je bila da promoviše čuvenu biciklističku trku Paris-Brest-Paris. Zato i liči na biciklistički točak. Pored toga što je izuzetno ukusan, ovaj kolač je zgodan jer mogu da mu se dodaju razni sastojci, za početak krenite od ovog recepta. Mogu čak da se naprave mini komadi, možete da ih vidite ovde.

Meni je ovaj kolač stvoren za ovu sezonu, zato sam ga i izabrala za uskršnju gozbu. Obavezno probajte da ga napravite ovog proleća.

Malo sam istraživala o grilijašu i saznala sam da je nastao u Francuskoj gde ga zovu praline. U pitanju je smesa koja se dobija od samlevenih orašastih plodova koji su pokriveni karamelom, nešto kao orasnica. U Francuskoj se obično koristi badem, a nešto ređe lešnik, kod nas su orasi popularni, u Americi pekani, a koristi se još i pistaći. Ta smesa se kasnije umeša u krem, obično poslastičarski, i to je onda prava divota. Toliko mi se svideo grilijaš da planiram da uskoro pravim grilijaš tortu (vidi recept), ali ovog puta sa bademima i lešnicima umesto oraha, i ko zna šta još (vidi čokoladni mus sa grilijašem).

Kao što možete da primetite slike u članku su totalno u radnom fazonu, nije bilo ni mesta a ni vremena da se kolač posebno slika, on je na brzinu bio sklopljen malo pre nego što su gosti stigli. Doduše većinu sastojaka sam napravila dan pre, što i vama preporučujem. Verovatno će uskoro dobiti nove fotografije, jer baš sam se primila na ovaj kolač.

Moja školska drugarica iz gimnazije me je nedavno posetila, oko našeg Uskrsa, što je za mene bio poseban događaj, moram da priznam da prijatelji iz rane mladosti imaju posebno mesto u mom srcu, i mi smo dane provele u prisećanju na doživljaje iz škole. Ono što sam primetile još letos, kada mi je bila prvi put u poseti, da nam je sećanje “zaribalo”, nekih događaja smo mogle da se setimo obe, ali neke sam samo ja pamtila, druge ona, i neretko smo imale potpuno drugačiji doživljaj ljudi i događaja.

Moja prijateljica i ja smo inače stalno u kontaktu, sa još dvoje prijatelja iz gimnazije, trenutno nas troje živimo u Americi, dok jedna prijateljica živi u Francuskoj. Mi se često grupno dopisujemo, i to traje više od deset godina, taman koliko ima kako ih nisam videla, osim pomenute prijateljice koju sam gotovo slučajno srela na Arubi pre dve godine, i sada živi u Americi. Međutim, mi ne pričamo toliko o nekadašnjim danima više se bavimo sadašnjicom. Ali, kad smo bile u fizičkom kontaktu, gimnazijski dani su bili naša glavna tema. Pošto nismo mogle da se dogovorimo oko nekih činjenica, pomislila sam da mora da postoji relevantan izvor sa kojim možemo da utvrdimo šta se stvarno dogodilo, i onda sam se setila mog dnevnika. Ja sam inače dugo pasionirano vodila dnevnike, od šestog razreda pa sve do udaje. Neko bi primetio da je ovaj moj blog nastavak mojih dnevnika. Međutim, problem je taj što su i dnevnici vrlo subjektivni i selektivni izvori, uopšte nisu pouzdani. Setila sam se knjige koju obavezno morate da pročitate u nekom dobu svog života, “Aleksandrijski kvartet”, britanskog autora Lorensa Darela, koji je jedan deo svog života proveo u Beogradu radeći za Britanski savet. To je roman sastavljen od priča četiri prijatelja koji potpuno različito tumače i opisuju period njihovog boravka i druženja u Aleksandriji. Veoma duga, ali neobično interesantna knjiga.

Već sam videla nas za par godina, najverovatnije u Srbiji, kako zajedno prelistavamo naše dnevnike, upoređujemo događeje, prisećamo se zaboravljenih stvari, i smejemo se do suza. Naša gimnazija je bila mala, dosta smo se družili sa učenicima iz drugih odeljenja pa i i razreda, u školi i izvan nje.

Poslednjih dana puno razmišljam o tom periodu moga života, bilo je to baš teško vreme, sve se raspadalo oko nas. Nekako smo uspeli da nađemo smisao u svom tom rasulu, i da prođemo koliko-toliko neoštećeni. Moja prijateljica i ja najviše smo pričali o nastavnicima koji su bili drugačiji, recimo o našem profesoru latinskog jezika, mislim da je svako imao manje-više ekscentričnog nastavnika iz tog predmeta, kod koga su 3-4 đaka imali prelazne ocene, ostali jedinice, kasnije popravljane na nastavničkom veću. Pošto je predmet mog trenutnog interesovanja istorija Rimskog carstva, svaki put kad pročitam Cezar, setim se svog nastavnika latinskog jezika na prvom času, kada paradno ulazi u učionicu i širi kartu Rimskog carstva na tabli, meni je u tom trenutku izgledao baš kao Cezar, čak je i frizuru terao kao on. Posle par godina sam ga srela u Atini, radio je kao turistički vodič, dok se nije ponovo vratio u školu, nisu mogli tek tako da ga se reše. Znam da je bila i neka afera pošto smo kod njega na času čitali starogrčke drame, “Žene u narodnoj skupštini” i “Žabe”, koje su bile pune lascivnih detalja.

Jedan od mojih omiljenih je bio profesor geografije, veliki gospodin ali i veliki strah i trepet za učenike, samo zato što je tražio da malo kritički razmišljaju a ne samo da bubaju. Terao nas je da analiziramo novinske članke iz ekonomije, što je bio neviđeni izazov za učenike, zbog toga se bežalo sa časova. Međutim ono što mi je ostalo u pameti je to da nam je redovno čitao članak “O poluintelektualcu”, Slobodana Jovanovića, i da je to na mene ostavilo veliki utisak. Mislim da u svakom odeljenju gimnazije treba da stoji taj tekst uramljen. Kasnije smo ga muž, tada dečko, i ja redovno viđali u “Srpskoj reči”, svaki put kada bi se završile demonstracije (1996/97).

Onda profesor fizike, kod njega smo svašta radili na časovima, više smo proveli vremena učeći o francuskoj književnosti ili džezu nego o fizici. Nekako u to vreme je bio veoma popularan Žak Prever, i sećam se da nam je pesma “Barbara” bila omiljena.

Profesorka muzičkog nam je davala petice za odlazak na bilo koji koncert klasične muzike, što je baš bilo lepo. Čak nam je davala njenu Jugokoncert propusnicu za veće koncerte, sećam se da sam tako jednom priliko otišla na koncert Stefana Milenkovića.

Iako smo bili žensko odeljenje, bilo smo vrlo problematični, i širili smo loš uticaj i na druga odeljenja. Jednom tako kad je preminuo Kurt Kobejn, posvetili smo mu vrata od učionice tako što smo ih ižvrljali raznoraznim porukama, i nije mi jasno kako je to prošlo bez ikakvog ukora ili opomene. U vreme najvećeg haosa, kada je bila hiperinflacija, sećam se da tada nije bilo belih kreda, već su se koristile preostale zalihe kreda u boji, tako da nam je tabla bila uvek šarena. Naravno da je jezičkom odeljenju matematika bila najveći bauk, tako smo ja i moja prijateljica dosta učenika iz odeljenja pripremali za pismene zadatake. I dalje mi izgleda komično kad se setim kako nemali broj mojih prijatelja iz odeljenja poređanih po podu moje sobe vežbaju matematiku tako što prolazimo kroz razne zadatke, a ja glumim nastavnicu.

Ne znam kako vama, ali meni je veoma važno da sačuvam sećanje na taj period, da to prenesem svojoj deci, zbog mnogobrojnih razloga.

Nešto razmišljam, da smo u tim gimnazijalskim danima imali kuglu u kojoj smo mogli da vidimo svoju budućnost, sigurno bi moja drugarica i ja videli sledeću scenu – provodimo veče u mojoj kuhinji, u dalekom Baltimoru, dok ja pravim koru za Paris-Brest, ona liže žicu za mućenje sa kojom je mešan krem od grilijaša:)

Paris – Brest

Sastojci za grilijaš:

50g tostiranih badema

50g tostiranih lešnika

100g šećera

Sastojci za testo (pâte à choux):

125ml vode

125ml mleka

2 kašike šećera

Prstohvat soli

115g putera

130g brašna

4 jaja

Sastojci za poslastičarski krem (crème pâtissière):

100g šećera

30g gustina

Prstohvat soli

4 žumanca

475ml mleka

35g putera

1 kašika ekstrakta vanile

Sastojci za šlag:

300ml slatke pavlake

4-5 kašika šećera u prahu

1 kašičica ekstrakta od vanile

Sastojci za dekoraciju: Jagode i šećer u prahu.

Priprema grilijaša:

Tostirajte sirove lešnike i bademe u rerni 10 minuta na temperaturi od 175C (350F). Onda lešnike protrljajte krpom da bi im uklonili ljusku. Rasporedite ih na papir za pečenje.

Zagrejte šećer u manjoj šerpici na srednje jakoj temperaturi. Kad se šećer pretvori u karamel pokrijte njime lešnike i badema na papiru. Kad se sve ohladi stavite u multipraktik i meljite dok ne dobijete pa skoro pastu.

Priprema krema:

Pripremite poslastičarski krem najbolje dan unapred. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli.

U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom za mućenje. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte kašiku ekstrakta vanile. Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da prenoći.

Na kraju u hladni krem umešajte grilijaš.

Priprema testa:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite jedan plitki kružni pleh. Stavite na njega papir za pečenje, ispod možete da iscrtate krug prečnika oko 23 cm, tako će vam biti lakše da istiskujete testo. Pripremite dresir kesu sa kružnim ili zvezdastim pipkom, prečnika oko 1 cm.

U šerpi srednje veličine zagrejte vodu i mleko. Dodajte šećer, so i puter. Kada tečnost počne da vri u to dodajte brašno, i mešajte sve varjačom dok se kuva na srednje jakoj vatri, oko 1 minut. Sklonite smesu sa vatre i ostavite je 5 minuta da se prohladi.

Za to vreme razbijte sva jaja i stavite ih u jednu posudu. Postepeno ih dodavajte smesi sa brašnom energično mešajući sve varjačom. Malo će da potraje dok ne dobijete dobro umućenu smesu. Smesa traba da bude ujednačena, elastična i glatka.

Testo stavite u dresir kesu i istiskujte ga na pleh, najpre napravite jedan krug, pa do njega, spolja, sledeći, pa unutra treći, preko četvrti, i tim redom dok ne potrošite svo testo (pogledajte gornju sliku).

Pecite testo na srednjoj rešetki 15 minuta na 200C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite još oko 25 minuta dok kora lepo ne porumeni. Nemojte da otvarate rernu u prvih 15 minuta pečenja, kad testo narasta. Važno je da se testo dobro ispeče, jer suprotno neće biti dovoljno hrskavo, samo će da splasne.

Kad se testo ispeklo, odmah ga izbušite na više mesta, da para iznutra može da izađe. Prebacite pecivo na rešetku za hlađenje. Kad se kora ohladila reckavim nožem je isecite celu na pola.

Slaganje kolača:

Na donju koru najpre stavite grilijaš krem koristeći dresir vrećicu, pa zatim stavite umućeni šlag i na kraju preko šlaga rasporedite jagode iseckane na polovine, pokrijte sve gornjom korom i pospite je šećerom u prahu.

Kolač secite reckavim nožem, nije uopšte komplikovano kako izgleda.

Dezerti, Italijanska kuhinja, Limun, Uncategorized

Italijanski kolač od limuna, badema i palente

April 4, 2019 No Comments

Ima nešto neverovatno zavodljivo u tradicionalnim italijanskim kolačima u kojima obično dominiraju bademi i citrusi. Sećate li se onog divnog sardinijskog kolača sa rikotom, bademima i pomorandžom? Ovoga puta kao iznenađenje kolaču je dodata tipična namirnica sa ovog podneblja – palenta. Ne sećam se da je moja porodica skoro toliko uživala u nekoj poslastici kao što je ova. Kolač nije duže trajao od jednog popodneva.

Za vikend, išli smo u naše omiljeno pozorište. U pitanju je bila matine predstava, i ovoga puta smo poveli decu sa nama, bilo je organizovano čuvanje dece.

Pozorište je smešteno u jednom vrlo zapuštenom delu downtown-a, u starom centru. Iako su tog dana ucvetale krošnje drveća po gradu delovale tako lepo i skladno, na ulici je vetar raznosio đubre, okolne zgrade su izgledale oronulo i zapušteno, a na ivičnjacima su se mogli videti beskućnici. Kako smo izašli iz taksija, uputili smo se ka ulazu u pozorište, par koraka nas je delilo od potpuno drugačije stvarnosti. Foaje je već bio pun sveta, i sa vrata se mogao osetiti prijatan miris kafe i koktela. Ipak, nedostajao mi je miris parfema, zapravo intezivan miris pomešanih parfema, koji se može osetiti na sličnim događajima u Srbiji. Nedostaje mi čak i raznovrsna publika koja se sreće u srpskim pozorištima, na ovakvim događajima ovde se uglavnom okuplja stariji svet, moj muž i ja uvek imamo utisak da činimo najmlađu publiku. Ranije smo često odlazili na koncerte klasične muzike baltimorskog simfonijskog orkestra, gde je čini mi se publika bila još starija. Nekada mislim da samo zahvaljujući njima ovakva vrsta umetnosti još uvek postoji, ovdašnjim mlađim generacijama to uopšte nije interesantno. Ne, karte nisu puno skupe, koštaju otprilike kao večera u nekom malo finijem restoranu. Pozorišta, kao i slične ustanove, se ovde uglavnom finansiraju iz budžeta grada, kao i mnogobrojnim privatnim donacijama.

Rekla bih da su velike putujuće produkcije, recimo sa Brodveja, mnogo posećenije nego ova manja pozorišta, iako je kvalitet na veoma zavidnom nivou. Programski koncept dosta podseća na naša pozorišta, jedino što ovde predstave traju samo jednu sezonu.

Everyman theatar, kako se zove pozorište, je naše najdraže kulturno mesto, posećujemo ga godinama. Pre se nalazio na jednom drugom mestu, uz njega je tada bila prava palačinkarnica, u koju smo rado svraćali posle predstave (obožavam da jedem street food posle nekog događaja zbog koga sam se posebno sredila, onda kada postoji ozbiljan rizik da uništim garderobu nekom flekom). Nova zgrada koja je namenski pravljena za ovo pozorište je vrlo lepa, moderna i udobna. U foajeu postoji mali bar gde se obično služe kokteli koji imaju neku vezu sa predstavom koja se daje, i ono što je najvažnije iste možete da pijete u gledalištu.

Komad koji smo gledali je bio Dinner with Friends, autora Donalda Margulies-a, njegovo smo jedno drugo delo već ranije gledali. Predstava je reklamirana kao priča koja se vrti oko hrane, a zapravo je bila klasična pozorišna tema o komplikovanim ljudskim odnosima. Veoma mi se svidela. Glumci su, kao i obično, bili odlični (jedna od glumica je učestvovala u seriji the Wire, glumila je ženu gradonačelnika), rotirajuća scenografija je bila impresivna, sve je bilo baš kako treba da bude. Već posle par minuta mogla sam da pogodim da je komad pisan u 20. veku, doduše na samom kraju, jer gotovo sva današnja dela koje imam prilike da čitam ili gledam su previše banalna, isprazna, dosadna i politizovana.

Interesantno je bilo videti kompleksni odnos dva mlađa sredovečna para, dugogodišnjih dobrih prijatelja. To je priča o tome kako često umemo da na prijatelje projektujemo naše vrednosti i naš stil života, jer super je kad smo isti i kad sve radimo zajedno. I kad oni u nekom trenutku pokažu svoju volju i neposlušnost, dešava se nešto slično razvodu. Onda počinje preispitivanje svog života, šta je to uopšte prihvatljiv način života, suočavanje sa krizom srednjeg doba, i slični lomovi. Najbolnije je suočavanje sa istinom, da, neki ljude vole da dominiraju, pa i u odnosima sa prijateljima, osećaju potrebu da nameću svoje stavove i ideje drugima, čak se podsvesno osećaju superiorno zbog neuspeha ovih drugih. Drugi pak se osećaju loše u jednom takvom odnosu, i na kraju požele da se oslobode istog, pronalaze neki novi životni put koji im nije nametnut od strane prijatelja, porodice ili sredine. Postoji i film rađen prema ovom komadu.

E, tokom predstave je zaista bilo priče o hrani, i to onoj italijanskoj, između ostalog se jeo jagnjeći but i upravo ovaj kolač. Pored ukusa hvalili su i to što je bezglutenski (to je valjda bila metafora za snobizam). Već sam osećala zazubice tokom predstave, u kojoj je čak dat i recept, pa sam ga izguglala čim se završila predstava, i odlučila da ga pravim prvom prilikom.

Italijanski kolač od limuna, badema i palente

Sastojci:

180g brašna od badema (kako da ga sami napravite pogledajte ovde)

110g palente (prosejte brašno zbog krupnijih komada)

1 1/2 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice soli

180g putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

1 1/2 kašika izrendane korice limuna

3 jaja, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice ekstrakta badema

Za služenje:

Maline, šećer u prahu

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh prečnika 23cm, obložite ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, palentu, prašak za pecivo i so.

U drugoj posudi mikserom mutite omekšao puter i šećer dok ne dobijete kremastu ujednačenu smesu. Tome dodajte izrendanu koricu limuna i ekstrakt badema. Dodavajte jaje po jaje i na kraju postepeno umešajte smesu sa brašnom.

Ovu smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite je oko 45 minuta, na srednjoj pregradi.

Kad je kolač gotov, izvadite ga iz rerne, i posle par minuta pažljivo izvadite iz pleha. Služite ga kad se potpuno ohladi uz šećer u prahu i maline.

Dezerti, Keksi, Lešnici

Sendvič keksi od lešnika filovani nutelom

March 28, 2019 1 Comment

Slatki greh – tako bi trebalo da se zovu ovi sendvič keksi od lešnika filovani nutelom. Garantuju vrhunski užitak, jedino što posle nema kajanja, jer teško da ćete se zaustaviti na jednom komadu:)

Tako su elegantni, mirisni, i zaista su savršenog ukusa. Prepečeni lešnici i puter neverovatno lepo mirišu, pa još kad prhkom testu dodate kremastu nutelu, to je nešto što mora da se proba. Prosto je neverovatno da tako jednostavni keksi mogu da budu toliko očaravajući. Da imam svoj kafe, ove sendvič kekse bi u njemu služila, sigurna sam da bi se odlično prodavali.

Inače, lešnici i čokolada to je za mene jedna od najlepših kombinacija. Kad odem u obližnju poslastičarnicu, gde prodaju dosta dobar đelato, zna se šta uvek naručujem – gianduja sladoled, koji upravo objedinjuje čokoladu i lešnike.

Gianduja (đanduja) je zapravo čokoladni krem koji je nastao u Italiji, u vreme kada je Napoleon uveo Italiji embargo na kakao, pa su proizvođači čokolade morali da se snalaze, počeli su da joj dodaju lešnike, kojih je na tim prostorima (Pijemont) bilo u izobilju. Po pravilu u gianduju ide oko 30% lešnika. Kao što ste pretpostavili gianduja je majka nutele, koja je čak u početku nosila naziv Pasta gianduja.

Umesto nutele možete da koristite otopljenu čokoladu pomešanu sa malo slatke pavlake ili puterom.

Ako ste veliki ljubitelj ovakve vrste keksa, možda bi trebalo da obratite pažnju i na Sendvič kekse sa lavandom filovane ganašom od bele čokolade.

Sendvič keksi od lešnika filovani nutelom

Sastojci:

100 mlevenih lešnika, prepečenih

300g brašna

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičica soli

225g putera, na sobnoj temperaturi

175g šećera

1 krupnije žumance

1 1/2 kašičica ekstrakta vanile

Za fil:

100g nutele

2 veća plitka pleha obložena papirom za pečenje

Priprema:

Najpre ispecite lešnike u rerni, 5-8 minuta na temperaturi 175C (350F). Kad se lešnici malo prohlade uklonite ljuske sa njih i stavite ih u multipraktik gde ćete ih samleti.

Pomešajte samlevene lešnika sa belim brašnom, tome dodajte so i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom mešajte omekšao puter i šećer dok ne dobijete ujednačen kremastu smesu, tome dodajte žumance i na kraju ekstrakt vanile.

Smesu sa brašnom dodavajte postepeno. Ako nemate jak stoni mikser, najbolje da sve mešate varjačom. Dobićete prilično gustu smesu na kraju. Rukama testo oblikujte u dva diska, uvijte ih u plastičnu foliju i stavite u frižider da se stegnu, oko 30 minuta.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Izvadite jedan disk sa testom i razvucite ga oklagijom na debljinu od oko 4 mm. Uzmite okrugli kalup, prečnika 5 cm, isecajte kolače i stavljajte ih na plitki pleh obložen papirom za pečenje. Pecite kekse oko 8 minuta, dok ne počnu da tamne po ivici, na srednjoj rešetki, na pola vremena okrenite pleh.

Kada su keksi ispečeni ostavite ih u plehu par minuta, i zatim ih izvadite i stavite na rešetku da se potpuno ohlade. Za to vreme oblikujte i ispecite drugu turu keksa, pa treću i četvrtu.

Na kraju ohlađene kekse filujte nutelom. Nemojte da štedite na filu:)

Badem, Dezerti, Torte, Uncategorized

Rođendanska torta sa bademima i orasima (bez glutena)

February 13, 2019 6 Comments

Svake godine za rođendan sebi napravim neku posebnu tortu. Trudim se da sebi ulepšam dan poslasticom koja je drugačija od ostalih rođendanskih torti. Nekad potrošim dosta vremena da osmislim nešto originalno ili oživim neku zaboravljenu tortu. Tako je i ova torta sa bademima i orasima nastala.

Ove godine sam imala izazov jer sam morala da napravim tortu bez brašna, bila sam na izvesnoj gluten free dijeti pošto sam imala neki problem sa stomakom, srećom sada je sve u redu.

Kada sam razmišljala o korama za tortu, setila sam se ovog Sardinijskog kolača sa bademima, recept sam objavila prošle godine, bio je veoma popularan sa razlogom. Doduše, napravila sam neke izmene, umesto rikote sira, koristila sam kiselu pavlaku. Ovakave kore su mnogo sočnije i ukusnije od klasičnog patišpanja sa bademima, a tu je i zavodljivi ukus pomorandže koji dolazi od izrendane kore.

Filovala sam tortu sa džemom od kajsija, izuzetno se lepo slaže sa korama, i na kraju pokrila tortu kremom od putera i oraha koji sam koristila ranije za Tortu kraljice Marije. Meni se taj krem mnogo dopada, ali ako mislite da je torta previše teška, i želite lakšu verziju, onda umesto ovog fila napravite šlag od umućene slatke pavlake.

Kao i svake godine na moj rođendan je bio kijamet, padao je sneg i napolju je bilo baš neprijatno. Uveče smo muž i ja otišli na večeru. Ostavili smo decu komšijama, uzeli taksi i nekako se po susnežici dovezli do restorana. Bili smo prvi gosti u malenom peruanskom restoranu. Uskoro su došli i drugi gosti i mesto je bilo puno. Kao što se to obično dešava, kada je neko ružno i preteće vreme, atmosfera u restoranu ume da bude potpuno suprotna onoj napolju. Sigurno da nevreme natera ljude da budu zahvalni na toplom mestu, hrani i tome što su u društvu drugih ljudi, pa makar i neznanaca.

Restoran drži porodica koju poznajemo, njihov sin ide sa našom decom u školu, a i u istom je fudbalskom timu sa našim sinom. Moram da kažem da su mi više puta predlagali jednu veoma originalnu ideju, da kad dolazimo u njihov restoran povedemo i decu, o kojima će žena da brine dok muž i ja imamo večeru, oni žive iznad restorana. Možda ćemo to da uradimo jednog dana. Restoran nije baš za decu, hrana je vrlo sofisticirana i veoma lepo servirana. Peruansku hranu ne čine samo pečeni pilići, to je vrlo raznovrsna i fina kuhinja, sa puno uticaja sa strane, recimo iz Japana, odakle ima puno useljenika. Otuda ne čudi što se u restoranu služi seviče u sjajnom “tigrovom mleku”, verovatno najbolji u celom gradu. Restoran je svaki put bio pun kad god smo bili u njemu, veoma je cenjen i posećen od poznavaoca dobre hrane. Petkom i subotom se u restoranu nudi prix fixe menu, to znači da postoji samo jedna narudžbina sa 5 jela i jednim desertom. Ta opcija nije jeftina, ali ima smisla, jer sve je tako lepo pipremljeno i uklopljeno da kad završite obrok osećate se sasvim zadovoljno i lako.

Ovog puta nije bilo gostiju poreklom iz Južne Amerike, koji se daju lako prepoznati po španskom jeziku i temperamentu. Uglavnom su bili parovi, a jedna grupa vremešnijih gostiju je takođe slavila rođendan. U početku je bila mirna atmosfera, a onda je jednom gostu ispao nož, pao je na pod i odleteo sve do gostiju koji su sedeli na drugom kraju restorana. Bilo je dovoljno samo to da se desi da odjednom restoran oživi, da ga ispuni žagor, smeh i dobro raspoloženje.

U jednom trenutku je ceo restoran pevao Happy birthday pesmu, najpre starijoj slavljenici, pa meni, i po prvi put mi to uopšte nije smetalo.

Grupa ljudi koja je proslavljala rođendan je donela tortu od kuće, to nije neuobičajena stvar za američke restorane, slavljenica ju je sama pravila i bila je veoma ponosna na nju. Gospodin, njen muž, je prišao našem stolu i ponudio nas je istom. Neka hvala, već smo pojeli kolač koji je bio na meniju, a i kod kuće nas je čekala ova torta. Nekako sam uspela da se kontrolišem, da se ne pohvalim slikom ove moje torte. Morali smo uskoro da idemo, napolju nas je čekao isti vozač koji nas je dovezao, to mi se nikada nije desilo odkako se vozim Uberom. Dobro raspoloženje smo preneli i u taksi, i vozač, poreklom iz Bangladeša, nas je sa smeškom posmatrao u retrovizoru.

Rođendanska torta sa bademima i orasima

Sastojci

za dve kore:

230g putera, na sobnoj temperaturi

300g šećera

8 jaja, na sobnoj temperaturi, belanca odvojena od žumanaca

Izrendana korica jedne cele pomorandže

1 kašičica ekstrakta badema

2 kašičice ekstrakta vanile

400g brašna od badema (vidi recept), može sa opnom ili bez

300g kisele pavlake

za fil:

5 kašika džema od kajsija

za krem:

200g mlevenih oraha

100ml vrelog mleka

200g putera, na sobnoj temperaturi

200g šećera u prahu

*ukoliko ne želite da dekorišete tortu ružicama, onda prepolovite mere

Za dekoraciju:

1/2 šake iseckanih listića od badema, sirovih ili prepečnih

Priprema:

Pripremite dva okrugla pleha prečnika 23cm. Obložite ih papirom za pečenje.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Najpre mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad ste dobili kremastu smesu dodajte im žumanca, jedno po jedno. Na kraju dodajte ekstrakte badema i vanile, i izrendanu koricu pomorandže. U to varjačom umešajte kiselu pavlaku i brašno od badema.

U drugoj posudi mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. Zatim ih dodajte u prethodnu smesu, iz više puta, nemojte previše da mešate varjačom, umućena belanca imaju svrhu da kolač bude nadošao i izdašan.

Stavite umućenu smesu u pleh i pecite kolač oko 45 minuta, na srednjoj rešetki. Kad je kolač ispečen, pažljivo ga izvadite ga iz pleha. Kad su kore dobro ohlađene filujte ih džemom od kajsija.

Krem ćete napraviti tako što ćete mlevene orahe da potopite u vrelo mleko. Kad se potpuno ohlade mikserom ćete ih mešati sa omekšalim puterom i šećerom u prahu dok ne dobijete ujednačenu smesu. Stavite smesu u dresir kesu i ostavite je u frižideru da se malo stvrdne. Zatim nanesite krem po torti, za ružice koristite Wilton nastavak 1M. Poređajte listiće badema oko torte.

Čuvajte tortu u frižideru.

Bliskoistočna kuhinja, Dezerti, Domaća kuhinja, Orijentalna kuhinja

Baklava sa pistaćima i suvim brusnicama

January 10, 2019 8 Comments

Čini mi se da ne postoji nijedan kolač na svetu toliko popularan, od Mongolije na istoku do Maroka na zapadu, kao što je to baklava. Pravi se čak na tri različita kontinenta, u Aziji, Africi i Evropi. I u Americi je popularna, najviše zbog brojnih grčih restorana. Sećam se, tek sam došla u Ameriku, pa otišla u jedan grčki restoran i naručila baklavu sa grčkom (turskom) kafom, koja je takođe bila preslatka. Baklava je bila drugačijeg ukusa od naše, napravljena sa puterom i začinjena cimetom. Tad sam pomislila u sebi, ovo nije prava baklava. Posle sam shvatila da sve što nije naše ne mora da znači da nije “pravo”, osim toga kao da je važno.

Baklavu retko kad pravim, znate i sami zašto, to je kalorijska bomba i teško joj je odoleti, zato je spremam o velikim praznicima, kad znam da ću imati dosta gostiju. Iako su mi tulumbe #1 kolači, kad su u pitanju orijentalne poslastice, baklava je odmah iza njih, na drugom mestu.

Kad sam nedavno pravila baklavu, dosta sam istraživala o njoj, te sam saznala puno zanimljivih detalja o istoriji i rasprostranjenosti ovog kolača, u nastavku teksta postoji malo poglavlje o tome.

Ove baklave sam pravila za ovogodišnji srpski Božić, tačnije za cookie party koji sam organizovala za moje srpske prijateljice iz Baltimora. Htela sam da napravim nešto slično što postoji u Americi, svaka dama je donela kolače koje je spremila za tu priliku. Razni kolači su bili servirani (pri kraju posta možete da ih vidite), pa su svi mogli da ih probaju i da im se dive, i na kraju je svako izabrao kolače i odneo ih kući. Nadam se da će ovaj običaj zaživeti i u narednim godinama.

Ja sam se ovog puta odlučila da baklavu punim pistaćima i brusnicama iz više razloga. U poslednje vreme sam navučena na pistaće, u kombinaciji sa kardamonom, skoro sam objavila na blogu recept za izuzetan kolač sa ovim sastojcima. Došla sam do zaključka da su pistaći, koji se prodaju sa ljuskom blago posoljeni, odlični za kolače. Čak me ne mrzi da ih čistim. Zatim ih u multipraktiku sameljem. Vi naravno možete da umesto pistaća stavite mlevene orahe, ili bademe, čak i lešnike, sa kojima se takođe prave. Ili ih pomešajte.

Meni se kod ove baklave dopada gornji hrskavi sloj, sočan središnji i donji deo, pistaći krupno i sitno samleveni sa divnim kiselkastim ukusom brusnica. I ono što je najvažnije, kako prolaze dani, baklava je sve ukusnija.

Moglo bi se reći na prvi pogled da nije previše teško napraviti baklavu, ali kad krenete da tražite recepte, gde vam svi govore ovo je originalni način, ili nikako nemojte to i to, ili bolje je ovako, onda vam se učini da nema komplikovanijeg kolača za pravljenje do baklave. To i ne treba da iznenađuje, jer baklavu pravi toliko nacija. U suštini ne bi trebalo da bude većeg problema, ukoliko imate adekvatne fine tanke gotove kore, dobar fil, glasam za puter umesto ulja, i dobro pripremljen sirup.

I još jedna anegdota vezana za baklave. Jednom sam tako, dok sam bila u Istanbulu, naišla na divnu poslastičarnicu sa prelepim baklavama. I dok sam se spremala da “napadnem” jednu, moj muž, tada još dečko, me je fotografisao kako je sa velikim osmehom stavljam u usta. Kad ono, katastrofa, baklava je bila spremljena sa ovčijim lojem, potpuno nejedljiva, osmeh mi se momentalno ugasio:)

Istorija baklave

Iako se baklava smatra turskim kolačem, ona svoje korene vuče još iz Antičke Grčke i Rima. Već tada su pravljene poslastice sa tankim korama filovane orasima i medom. U Starom Rimu taj kolač je nosio interesantno ime – placenta. Veruje se da je današnji izgled baklava dobila u kuhinjama Topkapi dvorca u Istanbulu.

Zahvaljujući ogromnoj teritoriji na kojoj se prostiralo Otomansko carstvo, popularnost baklave se raširila na nekoliko kontinenta. Naravno, svaki region pravi baklavu na specifičan način, u zavisnosti od toga koji su ima sastojci dostupni. Tako se kod nas baklava pravi sa orasima u Turskoj sa pistaćima, mi stavljamo limun u sirup, u Iranu se stavlja ružina vodica. Takođe i upotreba začina varira, negde se stavlja u fil cimet, negde karanfilić, kardamon, itd.

Baklava pored klasičnog oblika u vidu romba ili kvadrata, može da ima razne oblike, recimo u vidu zamotuljaka ili “cigare”.

Nekada su baklave pravljene samo u bogatim kućama, i to za posebne prilike, uglavnom na velike verske praznike, i to kod Hrišćana, Muslimana i Jevreja. Kod nas su spremane za Božić i Uskrs. Pošto nekada nisu postojale gotove kore, samo oni najvičniji su mogli da naprave veoma fine tanke kore, to je određivalo kvalitet baklave, kao i broj listova kora.

Veruje se da je baklava uticala na nastanak štrudle, i to zahvaljujući otomanskim osvajačima koji su uspeli da u par navrata okupiraju deo Hazburškog carstva.

Baklava sa pistaćima i suvim brusnicama

Sastojci:

Pakovanje tankih gotovih kora od 1/2kg

350g + za posip pistaća, pečenih, oljuštenih i krupno i sitno samleveni u multipraktiku

150g suvih brusnica, iseckanih

3 mahune kardamona, istucanih u avanu

225g putera, otopljenog

Za slatki sirup:

360ml vode

300g šećera

2/3 šolje meda

1/2 limuna, iseckanog na kriške

Priprema:

Pripremite pravougaoni pleh, dimenzija 32 x 23 x 5 cm. Ja ga oblažem papirom za pečenje.

Zagrejte rernu na 165C (330F).

U jednoj posudi pomešajte samlevene pistaće, iseckane suve brusnice i kardamon.

Gotove kore isecite nožem na pola, da bi mogle da stanu u pleh.

Najpre poređajte 8 listova kora na dnu pleha, premazujući svaki sa otopljenim puterom. Za to koristite kuhinjsku četku. Pošto ste stavili osmi list kora, premažite ga puterom i preko njega stavite ravnomerno sloj pistaća i brusnica, oko 3 kašike. Zatim stavite dva lista kore, opet ih premazujući puterom, pa 3 kašike pistaća i brusnica, i tim redom dok ne potrošite smesu za filovanje. Na kraju će vam ostati par listova kora koje ćete premazivati preostalim puterom, dok sve ne potrošite.

Na kraju oštrim nožem isecite testo pre nego što ćete ga staviti u rernu, dijagonalno ili pravo. Ali dok sečete nemojte da idete do samog dna testa.

Pecite baklavu 50-55 minuta dok korica ne dobije zlatnu boju.

Dok se baklava peče napravite sirup ili agvu. U šerpici zagrejte vodu sa šećerom i medom, i u to stavite kriške limuna. Pošto je smesa ključala, ostavite je par minuta da se kuva. Skroz je ohladite pre nego što je sipate preko baklave koju ste upravo izvadili iz rerne.

Ostavite baklavu da se ohladi i dobro natopi sirupom. Baklavu pre služenja pospite mlevenim pistaćima.

Baklava najbolje ide uz tursku kafu.

Američka kuhinja, Badem, Čokolada, Dezerti, Francuska kuhinja, Keksi

Praznični kolači, II deo (kolačići sa grejpfrutom i kolačići sa čokoladom i bademom)

December 22, 2018 1 Comment

Na blogu i ove nedelje se družimo sa prazničnim sitnim kolačima. Prošle nedelje su to bili kolači sa limunom i makom, kao i kolači sa ukrasnim posipom, a ove nedelje vam predstavljam kolače sa ružičastim grejpfrutom i sušenim cvetovima hibiskusa i kolače sa čokoladom i bademima. Mislim da je to bila raznovrsna i zanimljiva kolekcija sitnih kolača, kako da se iznese pred goste, tako i da se upakuje i pošalje kao poklon.

Ipak, kolači sa ružičastim grejpfrutom su bili apsolutni pobednik ovog meseca. Svi oni koji su ih probali imali su identičnu reakciju, potpuno su bili zatečeni ukusom, teksturom i uopšte idejom da postoje kolači sa grejpfrutom. Iako sam osnovni recept preuzela odavde, tu ima i mog pečata, kao recimo dodatak osušenih cvetova hibiskusa, i njihov izgled. Možete izostaviti cvetove hibiskusa, ali radije nemojte, recimo koristite čaj od hibiskusa, mislim da se njihov kiseli ukus savršeno slaže sa slatkoćom glazure.

Za pravljenje ovog kolača koristite ružičasti grejpfrut, to je onaj sa ružičastom korom i crvenim mesom, jer je njegov ukus bolji i slađi od žutog. Inače, grejpfrut daje ovim kolačima divnu osvežavajuću aromu.

Kolači sa čokoladom i bademom su tipični sitni francuski kolači, petit four. Dva puta sam ih pravila, prvi put neuspešno, previše sam mutila belanca, pa sam na kraju dobila makaronse. Nisu ni takvi loši, ali meni se više sviđaju tanji.

Kolačići sa grejpfrutom (Grapefruit Shortbread Cookies)

Sastojci:

1 ružičasti grejpfrut, nastružite koricu i iscedite sok

260g brašna

1/2 kašičice soli

225g putera, na sobnoj temperaturi

125g šećera u prahu

2 pune kašike istrugane korice grejpfruta

1 krupnije žumance, na sobnoj temperaturi

Za glazuru:

125g šećera u prahu

Prstohvat soli

2 kašike soka od grejpfruta

2 kašičice istrugane korice grejpfruta

1-2 kapljice crvene boje

Za dekoraciju: osušeni cvetovi hibiskusa

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite dva plitka pleha obložena papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje istruganu koricu grejpfruta i žumance. Zatim dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, koju ste posuli brašnom, i oklagijom razvucite testo na debljinu oko 5 mm. Kružni kalupima, prečnika oko 5 cm, isecajte testo, a zatim ga stavite na obloženi pleh.

Pecite kolače na srednjoj pregradi 10 -15 minuta. pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade.

Glazuru napravite tako što ćete pomešati šećer u prahu, so, sok od ružičastog grejpfruta i na kraju dodajte crvenu boju. Količina sastojaka može da varira. Kad ste dobili ujednačenu i ne previše retku smesu stavite je u dresir kesicu i nanosite glazuru po ohlađenom biskvitu. Zatim odmah u glazuru utisnite osušene listove hibiskusa.

Čuvajte kolačiće u zatvorenoj kutiji.

Kolačići sa čokoladom i bademom (Chocolate-Almond Petit Four Cookies)

Sastojci:

15 komada sirovih badema

2 belanaca, na sobnoj temperaturi

175g šećera

1/2 kašičice ekstrekta od badema

100g brašna od badema

25g kakaa

1/4 kašičice soli

120g kvalitetne poluslatke čokolade

Priprema:

Najpre očistite badem od opne tako što ćete ih potopiti u vrelu vodu. Ostavite ih tako jedan minuta a zatim ocedite. Rukama odvajajte opnu od badema, a zatim bademe osušite. Na kraju ih nožem, po ivici, presecite na dva jednaka dela.

Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite dva plitka pleha obložena papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, kakao i so. Prosejte smesu par puta.

U drugoj, većoj posudi, mikserom umutite belanca sa šećerom, samo par minuta, ne bi trebalo da dobijete sneg. Zatim dodajte ekstrakt od badema i smesu sa brašnom od badema i kakaa.

Kad ste dobili dobro umešanu smesu onda je stavite u dresir kesicu sa užim okruglim nastavkom. Istiskujte smesu na obloženi pleh u oblik prave linije dužine oko 5cm i širine 1cm. Napravite razmak između jer će se kolači raširiti tokom pečenja. U istisnutu smesu utisnite po sredini polovinu oljuštenog badema.

Pecite kolače oko 6 minuta, na srednjoj pregradi. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade.

U duplom sudu na pari otopite čokoladu. U nju umačite krajeve kolača, i stavljajte ih na rešetku. Kad se čokolada stvrdnula kolača je spreman za serviranje.

Čuvajte kolačiće u zatvorenoj kutiji.

Američka kuhinja, Dezerti, Party food, Praznična hrana, Uncategorized

Praznični sitni kolači, I deo (kolači sa ukrasnim posipom i kolači sa limunom i makom)

December 14, 2018 3 Comments

U Americi, decembar mesec je potpuno u znaku kolača. Tada se oni masovno spremaju, poklanjaju, odnose na posao i razmenjuju sa prijateljima i komšijama (cookie swap). U to vreme čak i oni ljudi, koje kuhinja retko viđa, požele da učestvuju u projektu pravljenja prazničnih kolača.

Otkako živim u Americi i ja sam usvojila tu tradiciju, nije me bilo teško naterati, tako da i meni kuća miriše na kolače ceo decembar mesec, kao i početkom januara. Dok kod nas decembar mesec za dosta ljudi prolazi u postu i uzdržavanju, u Americi hedonizam doživljava svoj vrhunac, ljudi ovde uživaju svim čulima, a posebno u hrani.

Ja inače volim svake godine da pravim nove kolače za ovu priliku, osim božićnih medenjaka, koje spremam uvek zbog dece, jer ih ona obožavaju. Pošto su ovogodišnji kolači bili veliki hit, odlučila sam da ću njihove recepte podeliti sa vama. U ovom postu izbor je pao na kolače sa ukrasnim posipom i kolače sa limunom i makom.

Njih sam prve napravila, taman je trebalo da odem na čas moje ćerke u školi, ovde roditelji ponekad svrate da čitaju deci knjige, i trebalo je nečim ukusnim da ih obradujem. Tema je bila baš prigodna ovom dobu godine – baking. Našla sam neku mnogo lepu knjigu za decu o pravljenju kolača i torti, pa sam je prelistavala sa decom, i onda smo pričali o tome kako se neke stvari prave, o sastojcima, kuhinjskim alatkama, o idejama za dekoraciju, itd. Deca su bila neizmerno uzbuđena, bilo im je važno da mi kažu kakve sve super pite prave njihove bake, zatim da će jednog dana kad porastu biti kuvari, da često prave kolače sa roditeljima, koje sve baking emisije prate, i još puno toga. I moram da priznam da sam bila impresionirana njihovim interesovanjem i znanjem. Učiteljica je na kraju predložila da sledeći pisani sastav bude upravo vezan za baking, i deca su to dočekala sa – Yes!

Ja sam namerno gledala da jedna vrsta kolača bude vrlo jednostavna i dekorativna, dečiji ukus nije baš nešto posebno razvijen, ali na moje iznenađenje njima su se više dopali kolači sa izraženijom aromom, oni sa limunom i makom. Ovi jednostavni kolači su vrlo interesantni zbog načina na koji se prave – od njih se napravi valjak koji se posle zamrzne, a onda se nožem seku tanki parčići koji se zatim peku. Ovde ih zovu icebox cookies, iliti kolači iz zamrzivača. Takođe, ono što je zanimljivo je to da možete da im dodajte razne sastojke, obično suvo i koštunjavo voće, mislim da je kombinacija pistaći – suve brusnice najpoznatija, ali ja imam u planu da ih pravim sa orasima i suvim šljivama/višnjama. U tom slučaju koristite sitno iseckano kuštunjavo voće umesto ukrasnih perlica.

Kolači sa limunom i makom su baš prijatno otkrovenje za mene. Oštar ukus limuna, koji osetite tek na kraju, je u savršenom balansu sa hrskavim i aromatičnim makom.

Kolači sa limunom i makom

Sastojci:

320g brašna

1/2 kašičice soli

1 kašičica praška za pecivo

115g putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

3 kašičice istrugane kore limuna (1 limun)

1 jaje, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice ekstrakta od vanile

2 kašike soka od limuna

2 kašike zrna maka

Priprema:

U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju i praškom za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje jaje, zatim istruganu koricu i sok od limuna, i ekstrakt vanile. Zatim dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno. I na kraju, dodajte zrna maka. Ukoliko nemate jaki stoni mikser, onda najbolje da testo mešate varjačom, jer je testo veoma gusto i teško za mešanje običnim mikserom.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, oblikujte u disk, prečnika oko 15cm, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižider da se stvrdne, oko 2 sata.

Zagrejte rernu na 175C (350F) i pripremite dva tanka pleha obložena papirom za pečenje.

Testo izvadite iz frižidera i oklagijom ga razvijte na debljinu oko 5 mm. Prethodno pospite brašnom radnu površinu i oklagiju. Zatim kalupom u obliku zvezde, prečnika oko 5 cm, ili bilo kojim drugim, isecajte testo, i stavljajte ga na pleh.

Pecite kolače oko 6 minuta, na srednjoj pregradi, pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.

Kolači sa ukrasnim posipom (Icebox cookies)

Sastojci:

520g brašna

1 kašičica soli

1 kašičica praška za pecivo

225g putera, na sobnoj temperaturi

200g šećera

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

2 kašičice ekstrakta od vanile

Za dekoraciju: sitne obojene perlice

Priprema:

U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju i praškom za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje jaje po jaje, i na kraju ekstrakt vanile. Zatim dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno. Ukoliko nemate jaki stoni mikser, onda najbolje da testo mešate varjačom, jer je testo veoma gusto i teško za mešanje običnim mikserom.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, podelite na sva približno jedana dela, i savaki komad rukama oblikujte u valjak prečnik oko 4-5cm. Perlice sipajte na radnu površinu dužine valjka i onda prelazite preko njih dok se one ne zakače na testo. Ukoliko vam je testo suviše mekano, pre nego što ga budete valjali po perlicama stavite ga u zamrzivač da se malo stegne.

Pošto ste testo uvaljali u ukrasne perlice, još jednom ga lepo oblikujte, zatim umotajte u plastičnu foliju i stavite u zamrzivač na 2-3 sata dok se potpuno ne stvrdne.

Kad se testo stvrdlo, izvadite ga iz zamrzivača i vrlo oštrim nožem secite na jednake kriške debljine oko 4-5 mm. Prethodno zagrejte rernu na 175C (350F) i pripremite dva tanka pleh obložena papirom za pečenje.

Isečene parčiće poređajte po plehu, napravite odstojanje, jer će testo da se raširi tokom pečenja. Pecite kolače oko 7 minuta, na srednjoj pregradi, dok ne počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.

Badem, Dezerti, Nar, Pistaći, Začini

Kolač od pistaća i kardamona sa glazurom od nara (i praznična atmosfera)

December 5, 2018 9 Comments

Mogla bih da kažem da je ovo jedan od najboljih kolača koje sam pravila ove sezone. Iako izgleda svečano i raskošno u pitanju je vrlo jednostavan kolač sa malo sastojaka. Nastao je slučajno, tako što sam htela da potrošim kesu pečenih pistaća, i to posoljenih, doduše ne previše. Time sam dokazala da ne moram da kupujem one neposoljene i sirove za pravljenje kolača. A pistaći u kolačima to je jedan poseban nivo, još ako im dodate neodoljivi kardamon, jednostavno kolač mora da bude odličan.

Prvi put kada sam pravila ovaj kolač desio mi se veliki peh, on se potpuno zalepio za kalup (zato sam mu drugi put dodala pšenično brašno da malo zgusne testo, jer ono od pistaća i badema ume da bude mrvičasto). Međutim, kada sam probala tužno razdvojene delove kolača, to je bila ljubav na prvi zalogaj i velika uteha, morala sam da ga što pre ponovo napravim.

Ovaj kolač je neobično sočan zbog kisele pavlake, i lepo se dopunjuje sa glazurom od iste, kao i ukusom nara. Kao što vidite kolač divno izgleda. Zaista zaslužuje čistu peticu.

Tu negde oko polovine prošlog meseca primetila sam nešto čudno, svaki put kad dobijem praznični katalog poštom, pa ga prelistam, neko me trenutno zadovoljstvo preplavi. Zamišljam sebe u mekanoj pidžami, ušuškana u mekano ćebe, naslonjena na čupavo jastuče, pa onda zamišljam prazničnu garderobu moje dece za božićnu priredbu, zatim mi misli kreću ka dekoraciji kuće, pa onda razmišljam o poklonima, i tim redom. Katalozi su me potpuno hipnotisali, ne sećam se da mi se to dešavalo ranije. Pričam ja to mojoj prijateljici, i ona mi kaže da je kod nje ista situacija. Trebalo je da slikam njenu porodicu, to su one čuvene američke praznične fotografije, i priznala mi je da je potpuno izgubila kontrolu pripremajući se za taj foto sešn, praznično raspoloženje ju je sasvim obuzelo. Išla je u Njujork i tamo je kupila sebi elegantnu i svečanu haljinu, ćerki takođe, puno vremena i truda je potrošila na šminku i frizuru, itd.

Najpre je bila ideja da fotografisanje bude u mom foto studiju, ali onda sam se setila, ne, biće u domu moje prijateljice, skoro su renovirali njihov kamin, izgleda interesantno i veoma eleganto, savršena praznična pozadina. Nije mi bilo lako da prebacujem reflektore i ostalu opremu u njenu koću, ali na kraju sam bila veoma zadovoljna rezultatom. Tačno sam uspela da napravim slike kao iz prazničnih kataloga, lep i elegantan par sa decom, ljupko se smeše i zabavljaju, i raduju se praznicima koji dolaze. Baš kao što je moja prijateljica zamišljala.

I to što sam rekreirala svoju opsesiju nije zaustavilo moj praznični optimizam. Odlučila sam da pristanem na sve pozive za žurke, okupljanja, koncerte, pozorište, bioskop. Kao da mi nije ni to bilo dovoljno, pred Božić idem sa porodicom i prijateljima u neki vrt, čak u Pensilvaniju, da vidim posebnu prazničnu izložbu jelki i ostalog prazničnog dekora, i baš se radujem tome.

Naravno da sam bila u kupovini, uglavnom on line, mada me je bilo i u onim finim, lepo okićenim prodavnicama u kraju. Iako sam prilično disciplinovana kada je kupovina u pitanju (na tome morate da intezivno radite ako živite u Americi, ako ne želite da vam se stvari nagomilavaju u kući), palo je više impulsivnih kupovina, ali to je sve deo zabave, nekad čovek mora da se opusti. Na kraju i zaslužila sam, bila sam dobra cele godine, a Deda Mraz ume to da ceni:)

Još od novembra u svim prodavnicama se neprestano puštaju popularne božićne pesme, i u mojoj glavi ne postoji ništa drugo osim te muzike. Onda sam prelomila jednog dana i počela da puštam tu istu muziku kod sebe kući.

Kada smo kod praznične kupovine, ja sam rešila da napravim praznični popust za moj Američki kuvar, i tako doprinesem širenju prazničnog vajba. Na desnoj strani možete da vidite sliku kuvara sa popustom. Prilikom naručivanja koristite promo kod KUVAR22. Nadam se će kuvar kao poklon podići raspoloženje mnogima u nastupajućim praznicima.

To nas opet vraća na prazničnu hranu, o kojoj će tek biti priče na ovom blogu, i na ovaj fantastičan kolač. Umesto u kalupu za kugluf možete da ga pečete i u običnom kružnom, ili onom izduženom. Čak možete da napravite kore za tortu koristeći ovaj recept, u tom slučaju filujte ih nekim laganijim filom, takođe sa narom, limunom ili ružinom vodicom.

Ako već koristite nar za ovaj kolač i pravite sok od njega, nije na odmet da napravite i ovaj vrlo interesantan koktel od nara. Takođe je veoma prazničan.

Sastojci:

140g brašna od pistaća (izvadite ispečene pistaće, koji su blago posoljeni, iz ljuske i sameljite ih u multipraktiku; meljite ih dok brašno ne počne da se zgušnjava, nema veze ako nije fino samleveno)

60g brašna od badema

90g pšeničnog brašna

1 kašičica praška za pecivo

5 mahuna kardamona, seme istucano u avanu

200g šećera

115g putera, na sobnoj temperaturi

3 jaja, na sobnoj temperaturi

230g kisele pavlake

3 kapljice zelene boje, opciono

za glazuru:

120g šećera u prahu

3 kašike soka od nara

50g kisele pavlake

Za posip:

Nar i grubo iseckani pistaći

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kalup za kuglof tako što ćete ga dobro namazati puterom a zatim posuti brašnom.

U jednoj posudi pomešajte brašno od pistaća, badema i pšenično. U to umešajte istucani kardamon i prašak za pecivo.

Mikserom dobro umutite omekšao puter i šećer sve dok ne dobijte ujednačenu kremastu smesu. Dodajte jaja, ali jedno po jedno, dok sve vreme mešate mikserom. Umešajte kiselu pavalaku i na kraju dodajte smesu sa brašnom, kao i zelenu boju. Sipajte umućenu smesu u pripremljeni kalup i pecite kolač na srednjoj pregradi oko 45 minuta, ukoliko koristite kalup za kuglof.

Kad ste izvadili kolač iz rerne prevrnite ga još dok je u kalupu na tanjir na kome ćete ga služiti. Budite pažljivi. Ako kolač neće da se odvoji, možda pomogne mokra krpa preko kalupa.

Kad je kolač ohlađen preko njega stavite glazuru koju ste napravili tako što se pomešali šećer u prahu, kiselu pavlaku i sok od nara. Date mere su okvirne, dodavajte sastojke dok ne dobijete smesu poželjne gustine. Na kraju kolač pospite narom i iseckanim pistaćima.

Kolač čuvajte u frižideru.

Američka kuhinja, Dezerti, Limun, Slatke pite

Pita od limuna sa šaum kremom (Lemon Meringue Pie)

November 14, 2018 No Comments

Ako ste ljubitelj kiselo-slatkog ukusa, što obično znači da obožavate poslastice sa limunom, onda ste na pravom tragu, ovde ćete pronaći recept za jednu od najpopularnijih i najukusnijih slatkih pita – pitu od limuna sa šaum kremom.

Kada sam radila na mom kuvaru, pita od limuna je bila u širem izboru. Međutim, odustala sam od nje i to zbog kolača od limuna, jer su veoma slični, nedostaje samo šaum krem. Kao i pita i kolač od limuna je vrhunska poslastica, svi koji su ga probali sigurno znaju o čemu pričam, zato morate obavezno da ga probate.

Kolač od limuna (Lemon bars), Američki kuvar, strana 144.

Mogla bih da kažem da je “mrtva trka” kad bih upoređivala pitu od limuna sa još jednom savršenom američkom citrusnom slatkom pitom, Key Lime pie, pitom od limete.

Pravljenje ove pite nije posebno komplikovano osim jednog detalja, a to je šaum krem. Morate da ga umutite tako da ne bude ni previše a ni premalo umućen. Mutite ga dok ne dobijete stabilan krem sjajne i glatke teksture koji još nije počeo da se grudva. Ukoliko okrenete vanglu nadole, u kojoj se šaum pravio, i krem ne pada, znači da je dovoljno umućen.

Takođe, svi koji ste ga pravili znate da se šaum brzo topi, nema tu mnogo pomoći, osim da pojedete pitu istog dana kada ste je pravili, tj. da šaum napravite dan posle, ili da probate da umutite italijanski šaum, nešto komplikovaniji krem, koji je vazdušastije i svilenije teksture, sa njime se filuje Vasina torta. Ja sam čak stavljala cream of tartar, čija je funkcija da stabilizuje šaum krem. Ništa nije pomoglo jer sam ostavila pitu da prenoći u frižideru, kasno sam je napravila, pa se zbog toga šaum smanjio tako što je počeo da se topi. Ništa strašno, ali mi je zasmetalo. Na slikama je pita dan posle.

Možete da koristite rernu ili onu alataku što izbacuje vatru, kuhinjski brener, da biste zapekli šaum, i da bi dobio lepu boju. Ja sam čula da je rerna bolja opcija, pa sam nju i koristila. Inače, miris zapečenog šauma je neverovatno lep.

Što se tiče kore možete da koristite običnu koru za pitu kao što sam ja to učinila, samo sam joj dodala više šećera.

Pita od limuna sa šaum kremom

Sastojci

za koru:

150g brašna

3 kašike šećera

1/4 kašičice soli

115g putera, iz frižidera

50ml veoma hladne vode

za krem:

280ml vode

200g šećera

3 kašike gustina

2 kašike brašna

Prstohvat soli

Izrendana korica 2 manja limuna

120ml sok od isceđenog limuna (oko 4-5 komada), obavezno ga procedite

4 žumanceta

1 kašičica ekstrakta vanile

2 kašike putera

za šaum:

4 belanca, na sobnoj temperaturi

6 kašike šećera u prahu

1/2 kašičice cream of tartar

1 kašičica ekstrakta od vanile

Priprema

kore:

Najpre umesite koru, i to najbolje u multipraktiku. Prvo pomešajte brašno, šećer i so, par puta, pa u to umešajte hladan puter iseckan na manje kocke. Kad dobijete sipkavo testo, posle 15 sekundi, testu postepeno dodavajte vodu, kroz gornju rupu, posle 30 sekundi mešanja izvadite testo iz multipraktika. Rukama oblukujte testo u vidu diska, uvijte ga u plastičnu foliju i stavite u frižider na 1 sat.

Zagrejte rernu na 200C (400F), i pripremite sud, keramički ili stakleni, dimenzija oko 25cm, u kojem će se peći pita.

Pošto se testo ohladilo, razvucite ga oklagijom u krug nešto veći od suda u kojem će se peći pita. Testo stavite u sud, rukama ga oblikujte da prianja uz sud. Možete sad da uklonite višak testa uz ivicu suda tako što ćete preći preko ivice oklagijom, ili ih uklonite pošto ste testo ispekli, ili čak ivicu oblikujte kao za klasičnu pitu od jabuka.

Preko testa stavite aluminijumsku foliju a preko toga rasporedite pasulj ili pirinač, sve u cilju da se testo tokom pečenje na nadigne i izgubi lep oblik. Peceti ovako koru oko 10 minuta, zatim uklonite foliju i pecite još oko 10 minuta, dok kora blago ne porumeni.

krema:

Dok se kora peče napravite krem, u šerpici pomešajte žicom za mućenje gustin, brašno, so i šećer, tome dodajte postepenu vodu, limunov sok i narendanu koricu. Stavte šerpi na vatru i kad smesa počne da ključa sklonite smesu sa ringle. Pola šolje od ove smese umutite u posebnoj posudi sa četiri žumanca, a onda tu smesu postepeno dodajte tečnosti koja ste ponovo vratili na vatru, uz stalno mešanje. Posle par minuta kuvanja, kada se krem zgusne, sklonite ga sa vatre i u njega umešajte dve kašike putera i ekstrakt vanile. Ohladite krem i ravnomerno ga rasporedite po ispečenoj kori.

Pokrijte pitu plastičnom folijom i ostavite u frižideru, najbolje da prenoći, a sutradan napravite šaum.

šauma:

Mikserom mutite belanca, najpre slabijom brzinom pa sve jačom, i kad ste dobili sneg postepeno dodavajte šećer u prahu, cream of tartar, i mutite dok ne dobijete odgovarajući sneg. Pri kraju dodajte ekstrakt vanile.

Šaum ravnomerno stavite preko krema od limuna, kašikom izvlačite pipke, ili stavite šaum u dresir kesu i onda ga nanesite. Pošto ste zagrejali rernu na 175C (350F), pecite pitu 10 minuta dok šaum ne počne da tamni.

Kad se pita malo prohladila služite je.

« Previous 1 … 6 7 8 9 10 … 19 Next »