Francuska kuhinja Archives - So i biber blog

Dezerti, Francuska kuhinja, Hleb i peciva, kajsija

Kolač za ljubitelje kajsija (i moj junski boravak u Srbiji)

July 25, 2026 No Comments

Kažu da u Srbiji kajsije nisu tako dobro rodile odavno. Na kraju, u to sam mogla da se i sama uverim – grane stabla kajsija kod moga oca u bašti su se povijale pod težinom plodova. Sa velikom radošću sam prigrlila to izobilje, pa sam svašta pravila sa njima, razne kolače, pekmez, pa i rakiju od kajsija, znajući da njihova sezona nije duga. A za kajsije me baš vezuju sećanja na pređašnji dom, pa i na Srbiju. Moj junski boravak je bio neplaniran, tata se teško razboleo i zanemoćao, ali nekako sam i u takvim okolnostima uspela da i tati i sebi organizujem koliko-toliko prijatno druženje. Prvi put sam putovala bez moje sadašnje porodice, i to više nije bio polu-turistički boravak kao nekada, pa sam upala u duboku refleksiju o svom pređašnjem životu, o prolaznosti, mladosti i smeni generacija.

Ali, o tome kasnije, pošto vas upoznam sa ovom neodoljivom poslasticom. Ne znam kako bih je nazvala, tart ili galeta, pecivo ili kolač. Sprema se u Francuskoj – na lisnato testo se stavi krem od badema, pa preko njega kriške kajsije, i kad se to ispeče, dobije se izuzetan slatkiš, kremast i hrskav u isto vreme, sa divnim ukusom kajsije. Uz to se jednostavno i brzo sprema, i impresivno izgleda. Krem od badema, franžipan, koji podseća na marcipan, se divno slaže sa kajsijama. Možete da umesto kajsija koristite breskve ili šljive.

Ljubitelji kajsija, probajte i ove recepte:

Tart sa kajsijama i bademom
Kolač sa kajsijama i malinama
Klasični letnji kolač sa kajsijama (Srpski kuvar, str. 168)

Kolač sa kajsijama (Tart sa kajsijama i franžipanom)

sastojci:

1 pakovanje lisnatog testa, dimenzija oko 20 x 17 cm, odmrznutog

100 g badema (najbolje oljuštenog) – možete sami da ga sameljete ili kupite brašno od badema

70 – 100 g šećera, plus za posipanje

1 krupnije jaje, na sobnoj temperaturi

60 g putera, omekšalog na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice ekstrakta badema

1 kašičice ekstrakta vanile

Prstohvat soli

1 kašika brašna

8 kajsija, prepolovljenih i očišćenih od koštica, svaka polovina isečeno na petine

priprema:

Postavite rešetku na sredinu rerne i zagrejte je na 200°C (400°F).

Da bi dobili franžipan, u multipraktiku sameljite bademe i šećera. Tome dodajte jaje i kratko izmiksajte, pa stavite omekšali puter, ekstrakt badema i vanile, brašno i so. Miksajte dok ne dobijete gladak krem.

Obložite veći plitki pleh papirom za pečenje. Preko njega stavite odmrznuto lisnato testo. Pređite preko njega oklagijom koju ste posuli brašnom. Zavrnite kraće krajeve testa ka unutra, oko 1 cm, pa to isto uradite sa dužim. Tako ćete dobiti podignute ivice da krem ne izađe.

Premažite testo pripremljenom kremom od badema vodeći računa da ne premažete ivice. Poređajte kriške kajsija preko franžipana, pa ih malko pospite šećerom.

Pecite tart 35-45 minuta, dok lisnato testo ne naraste i franžipan ne dobije zlatnosmeđu boju. Vreme može da varira, zavisi od rerne, zato je najbolje da povremeno proveravate pečenje tarta.

Služite tart kad se malo ohladi.

Moj junski boravak u Srbiji (o prolaznosti, mladosti, smeni generacija)

“Spremni za spoljašnju sredinu!”, dočekao me je reklamni slogan za Koka-kolu na beogradskom aerodromu. Neispavana i umorna od dugačkog puta sa presedanjem, pokušavam da popravim nesrećni prevod sa engleskog na srpski jezik, i shvatam da on i ne postoji – Srbi nemaju u sebi ugrađenu strukturu, gde se tačno zna kada i šta se radi, kod nas je to sve mnogo spontanije. I ta dva koncepta životne filozofije, koje hajde da imenujem struktura i spontanost, a odnose se na život u Americi i Srbiji, se u meni stalno sudaraju. Volela bih da se te dve krajnosti nađu negde na pola puta, ali neko bi to opisao kao kvadratura kruga.

Sava

Kako je lepo pratiti tok Save iz aviona koji sleće na beogradski aerodrom. Mnogo volim tu reku, odrastala sam u njenoj blizini, ali čini mi se da je nikada nisam najbolje upoznala. Ipak, ovog juna druženje je bilo intezivno. Posmatrala sam je sa raznih lokacija, i uvek mi je delovala umirujuće i mnogo krotkije od Dunava. Nisam stigla da se kupam u njoj, ali sam prvi put plovila njome, čak i na kratko vozila katamaran, kapetan me zamolio, da bi zapalio cigaretu. Zatim sam je posmatrala sa brda gde su nekada bili vinogradi, i odakle je najlepši pogled, od “milion dolara”; odatle se vidi Srem, pa kad je naročito vedar dan i planine Cer i Fruška Gora, a to sve posebno čarobno izgleda uz zalazak sunca. Takođe sam je posmatrala i sa obale, dok je moj bratanac lovio ribu.

Kvačilo

U autobusu sam, unutra je prijatno, dok je napolju “pakao”, piše da je 38 stepeni Celzijusa. Sedim iza vozača i ne mogu iz prve da utvrdim da li je naš čovek ili stranac, verovatno negde iz južne Azije. Kako je to neobično, mislim se u sebi. Šta ako je stranac, kako da ga pitam da mi stane na stanici, na koju inače ne bi trebalo, jer je ekspresni autobus. Ipak nije naš čovek, ali ko je pustio muziku u autobusu? “Hoću da te gledam dok se ljubiš sa njom” odjekuje autobusom, i ja se opet upuštam u analizu teksta pesme, da vidim šta je autor hteo da kaže. Razmišljam nešto, koliko sam se ja za mog života u Srbiji naslušala i edukovala o muzici po autobusima, posebno kada je narodna muzika u pitanju. Posle sam pesmu pronašla na internetu, ipak je to neka stara pesma.

Zahvaljujući kvačilu ne vozim tatin auto, nego koristim autobus. Tata je vrlo razočaran zbog toga, ali ja sam posle toliko godina vožnje automatikom, zaboravila kako se kvačilo koristi, posebno na uzbrdici, a tu je i savladavanje rukovanja menjačem. Opet, i vožnja autobusom mi veoma prija, a i možda mogu nekog poznatog da sretnem. Tu volim da posmatram ljude, i da se pravim kako sam odatle, iako lako budem provaljena, valjda zato što se redovno javljam vozačima.

Zrikavci vs. Šaban Šaulić

Posle par dana morala sam da držim zatvoren prozor noću, jer svaki put su me jako rano budili intezivni zvukovi koji su dolazili od spolja, a na koje uopšte nisam navikla. To je posebno zanimljivo jer ja živim u gradu. Jedne subotnje noći ne zna se ko je bio glasniji zrikavci ili Šaban Šaulić koji je pevao pesmu o Gordani, puštali muziku na slavlju na suprotnom brdu pa je sve odjekivalo. Tu bi uskočili i lokalni džukci, a ima ih više nego ikad, sa svojim “domino” lajanjem. Tokom dana, non-stop bi se čule kosilice, koje su izgleda postale veoma populane. Uglavnom, ni u predgrađu nema puno mira, daleko je to od američkih suburbs, koji izgledaju idilično, ali su skoro bez života.

Domaća kuhinja

Tokom mog boravka sa tatom trudila sam se da radim ono što najbolje umem – da kuvam. I svašta sam tati spremala, šta god je poželeo, ništa mi nije bilo teško. Čak sam mu ostavila i dosta hrane u zamrzivaču. To je bila uglavnom domaća kuhinja, ali sam upoznala tatu i sa nekim novim jelima koja su mu se svidela. Nije lako kuvati u tuđoj kuhinji, ali malo mi je to pomoglo da bolje razumem kako se ovde hrana nabavlja i priprema. Imala sam mali fijasko sa tortom Beli Egipat, ali sve ostalo je bilo zadovljavajuće. Čak sam i malo eksperimentisala, recimo pravila sam minestrone čorbu u koju sam ubacila cvetove komorača (moj tata ga ima u bašti ali ne zna kako se koristi) i polen je dao izuzetan ukus i miris.

Botanička bašta

Tatina bašta (kako izgleda možete da vidite ovde) je kao neka botanička bašta, ko zna koliko tu ima biljaka. Ona se sastoji i od ne tako male kolekcije kaktusa i sukulenta koju sam počela da pravim još od bombardovanja, tako da su neki primerci stari preko 27 godina, i zaista impresivno izgledaju. Tu su i voćke kojih se sećam još kao mala, kada sam ih pregledala i unosila u svoju beležnicu njihovo stanje.

Kako tata nije više mogao na noge, i bašta je počela polako da propada. Meni je to bilo baš uznemiravajuće, jer ta bašta je uvek predstavljala simbol mog roditeljskog doma, nečeg najlepšeg što se sećam iz prošlog života, i već sam u mom Srpskom kuvaru pisala toliko o tome. Kao što pretpostavljate, meni su moji roditelji usadili ljubav prema bašti, uzgajanju povrća i voća, kao i ljubav prema cveću. I kako sam starija, sve više uživam u tom hobiju. Tek sada shvatam koliko smo bili privilegovani da se hranimo svežim plodovima iz naše bašte. Ipak, te oaze traže jako puno pažnje i rada, jer kako ukrotiti drugačije prirodu nego zalivanjem, okopavanjem, obrezivanjem, đubrenjem, plevljenjem, itd. Sve sam to radila, čak i sadila krastavce, tikvice, repu i bundeve (ostalo nešto semenki koje sam tati slala iz Amerike), a i tata je radio iz kolica. Čak smo zajedno prskali vinovu lozu protiv pepelnice.

Tragovi prošlosti

Sređujem tatinu garderubu, i ugledah neku moju pletenu kapu koju sam nosila kao beba. Pomislih u sebi, sigurno je to mama umetnula, ona je volela to da radi. Nisam sigurna da li mi je drago, ili ne, i to isto važi i za druge tragove prošlosti koje viđam po kući. Malo mi je neprijatno jer me te stvari podsećaju na to koliko imam godina, i da sam biće koje je živelo u nekom davnom prohujalom vremenu.

Pretražujem tavan nebili našla stare ploče, hoću da ih nosim u Ameriku, i doživaljavam strašne flešbekove; vidim stočić i stolice iz nekadašnjeg stana, stari gramofon, zidni časovnik, i sa zaprepašćenje shvatam da je bačena velika kutija sa mojim sveskama i knjigama iz osnovne škole. Jeste, stalno sam ohrabrivala roditelje da pobacaju stare stvari, da malo kuća prodiše, i oni su to zaista učinili, i sad se malo kajem zbog toga.

Ipak, susretala sam se sa nekim potpuno neočekivanim tragovima prošlosti; među mojim starim “umetničkim” radovima potkrala se vežbanka iz srpskog jezika iz 1993. godine… da, te famozne godine! U njoj nađoh pismeni zadatak u kome sam pisala o svom ocu, koji je takođe tada ima ozbiljne zdravstvene proleme. Baš velika slučajnost!

Za nekog ko ne voli previše da čeprka po svojoj prošlosti, volim da je ostavim na miru i držim se onog “pamtim samo lepe dane”, čudno je da i dalje čuvam svoje dnevnike koje sam dugo vodila. Ali, avaj, uvek se razočaram kad počnem da ih čitam; nema tu puno šta zanimljivo da se pročita, jer mi je to pisanje dnevnika služilo kao neka psihoterapija (nije loše ispalo, pa mi kasnije nije trebala takva vrsta pomoći). Da ironija bude veća, ja uglavnom tražim da pročitam nešto je mimo mog tadašnjeg unutrašnjeg života, a vezano je za druge ljude, kao i političko i društveno stanje u zemlji.

Tu je i kutija sa raznim memorabilijama, prevrćem po njima, i sećam se puno toga, a opet osećam se kao da su to stvari neke druge osobe, a ne moje. I ne znam za koga to čuvam, kada samo meni one nešto znače.

Bandžamina Baton

Posle prvobitnog šoka po dolasku u Srbiju, kojeg inače uvek osećam, stvari su ušle u svoj ritam, i ja sam se polako opustila. Ali, imala sam neki čudan osećaj koji me je obuzeo; kao da sam počela da regresiram, da se vraćam u mladost, i fizički i psihički. Toliko lako sam ušla u novu ulogu, da sam skoro zaboravila na moj život i porodicu u Americi, kao da nikada nisam odrasla, nego sam još uvek devojka koja živi u roditeljskoj kući, i sav moj “progres” je pao u vodu.

Da stvari budu još zanimljivije, poznati ljudi, koji me nisu odavno videli, rekli bi mi da se ništa nisam promenila (što naravno nije istina), i bili su malo u čudu, a nepoznati ljudi bi me oslovljavali sa gospođice i devojko. Počela sam da zagledam sebe u ogledalu, i sama sam bila u čudu jer sam izgledala nekako mlađe, kao da živim u nekoj simulaciji. Svašta, sigurno je zbog svetla, pokušavam da sagledavam stvari racionalno. Ponovo viđam svoje prijatelje, i kao de se ništa nije promenilo, samo smo nastavili tamo gde smo stali. U jednom trenutku mi se čak javila ideja da napišem SF priču sa sličnom temom, nešto kao novela Neobičan slučaj Bendžamina Batona.

Kajsije

Kao što sam pomenula, kajsije su izuzetno dobro rodile. Brala sam ih i skupljala sa zemlje u velikim količinama, jer nisam htela da propadnu. Posle smo tata i ja pravili pekmez i spremali džibru za rakiju. Kajsije brzo prezrele, i ovoga puta sam imala priliku da ih jedem taman kada su još malo kisele, pre punog zrenja, a takve ih najviše volim. Sećam se kako sam nekada punila njihove polovine džemom od malina (napravljen od naših plodova), i uživala u toj kombinaciji.

Takođe sam imala jedinstvenu priliku da skupim veću količinu semenki, a u pitanju su stotine, iz koštica kajsija. Oduvek sam maštala da spremim kolač sa njima, što sam i ostvarila. Dosta posećaju na badem, i od njih se pravi amaretto, ako niste znali.

Društvenost

Sedimo u čekaonici na onkologiji, i odomah kreću razgovori među pacijentima. Pravo da vam kažem tu sam dobila puno korisnih informacija od starije gospođe koja se sad bori sa četvrtim kancerom. Tu je još jedna gospođa koja je vrlo zabrinuta, ali nekako u razgovoru pronalazi olakšanje, i ljudi se ohrabruju, prate željama za ozdravljenjem. I posle ne tako prijatnog iskustva odlaska u bolnicu sa tatom na tretman, izlazimo svi sa dosta nade.

Ja bih rekla da je društvenost najlepša srpska vrlina. Lakoća sa kojom naši ljudi ulaze u razgovor sa potpunim strancima, kako se odmah intimiziraju, čak i u nekim formalnim situacijama, je fascinantna. Često ponavljam kako su u Srbiji svi ljudi ekstrovertni. I to je super. Osećaju se posledice kovida, više to nije ono druženje kao nekada, ali ni blizu kao u Americi. Nekada su ljudi sami sebi osmišljavali zabave i pravili događaje, sad sve više ljudi čeka da im neko drugi osmisli sadržaj, postaju pravi pasivni konzumenti.

Veštačka inteligencija

Zaista je zanimljivo koliko se veštačka inteligencija koristi u Srbiji. Eto, i moj tata je korisnik iste. Tu sam naučila da pošaljem sliku rezultata krvi ChatGPT-u da bi mi on to sve rastumačio. Iskreno, ne razmem se puno u medicinu, pa sam morala više puta da se konsultujem sa njime, i prilično je dobro pogađao, sve su to potrvdili i doktori. Možda je to tako jer ljudi slabo dobijaju prave informacije, a treba im pomoć.

Tetka iz Amerike

Kada sam bila mala mene su odrasli mnogo voleli, svuda su me vodili, poklanjali mi razne stvari i pre svega mnogo pažnje.Valjda zbog toga i dan danas volim ljude, i osećam da je sad vreme da to što sam dobila dam mlađim generacijima. A deca umeju da budu tako slatka, i lepo je provoditi vreme sa njima u raznim aktivnostima. Naravno da sam im spremala kolače, po tome će se najviše sećati tetke iz Amerike. Bratancu sam pravila društvo u pecanju na Savi, pa sam posle čistila i pripremala ribe koje je ulovio. Takođe smo išli u duge šetnje, i na groblje, da posetimo grob moje mame; tu smo se dugo zadržali jer smo pokušavali da nađemo najstarijeg upokojenika.

Sa bratanicom sam išla na terenče gde se sastajala sa svojim drugaricama. Bila sam oduševljena kada sam videla da ta deca žive život sličan mojem kada sam bila njihovih godina. Generalno, deca u Srbiji su mnogo nezavisnija, sposobnija i komunikativnija od one u Americi. Razloga za to ima mnogo, a ono što čini najeveću razliku je to da u Srbiji ima mnogo više slobode i bezbednosti (spontanosti). Tvrdim bez zadrške, da je odrastanje u Srbiji mnogo bolje nego u Americi, ali kasnije, već više nije tako. Tada postaje struktura (organizacija i poštovanja pravila) mnogo važnija.

Vremeplov

Idem taksijem ka aerodromu, još uvek nije svanulo, i razmišljam o svom boravku u nekadašnjem domu. Osećala sam se kao da sam putovala kroz vreme, i prijalo mi je. Istina, mnogo stvari su se promenile i u Srbiji, ali i dalje ima puno ostataka 20. veka; recimo ima radnji koje u izlozima imaju rukom ispisane cene, postoje i dalje sajdžijske radnje, plaćanje kešom je standard, razgovaranje telefonom nije prošlost, ljudi i dalje svraćaju na kafu neplanirano, itd.

I na kraju, drago mi je što imam toliko godina, i što sam odrastala u jednom istorijskom periodu kada je život bio jednostavniji i stvarniji. Ne bih menjala ništa, iako je bilo vrlo teških perioda. Mislim, nije cilj života da ti sve bude udobno, mekano i savršeno, već da ga živiš punim plućima.

Odmah pošto sam doputovala kući, došla mi je u posetu moja dugogodišnja prijateljica, još od gimnazije, sa svojom ćerkom. Dugo smo planirale da se naše ćerke, inače vršnjakinje, malo druže i tako uče jezike. I možete da zamislite koliko je to izazvalo navalu sećanja, beskrajnih razgovora, uz prisustvo nekih novih klinaca.

Američka kuhinja, Dezerti, Francuska kuhinja, grašak, Prilog, Trešnje

Lagani prolećni obrok – Prilog od graška sa Jakobovim kapicama i Klafuti sa trešnjama

June 7, 2026 No Comments

Uskoro krećem na aerodrom, putujem za Srbiju, i taman mi je ostalo malo vremena da završim ovaj post, pošto želim da probate ove fantastične recepte, u sezoni mladog graška i trešanja.

Prilog od graška (Smashed Peas) sa Jakobovim kapicama

Smashed peas, ili ako bih bukvalno prevela, smrvljen grašak, je moje omiljeno jelo od graška. Sa svežim mladim graškom je naravno najbolji, ali i zamrznuti grašak može da prođe. Kad se iskombinuje sa svežom nanom i mirođijom, i spremi na puteru, zaista ume da bude neodoljiv prilog. U Americi ga često služe sa Jakobovim kapicama, i ja ih zajedno često spremam. Inače, htela sam odavno da objavim ovaj recept, imam već dosta fotografija ovog jela, ali nikako da se to desi.

sastojci za prilog od graška:

450 g zamrznutog ili svežeg graška

2 kašike putera

1 mali čen belog luka, sitno iseckan

120 ml pileće supe ili vode, zavisi da li volite gušći ili ređi gršak

So i biber prema ukusu

1 kašika sitno seckane nane

1/2 kašike sitno iseckane mirođije

Nekoliko kapi limunovog soka

za služenje: iseckan vlašac

priprema:

U šerpi zagrejte puter na srednje jakoj vatri. Dodajte beli luk i posle pola minuta dodajte grašak i dinstajte ga dok ne omekša 5-10 minuta uz povremeno mešanje. Kuvajte grašak sa poklopljenom šerpom. Pri kraju kuvanja dodajte iseckanu nanu i mirođiju.

Pošto je skuvan, izgnječite grašak gnječilicom za pire krompir, dok ne dobijete željenu teksturu. Dodajte malo vrele pileće supe ili vode da grašak ne bude previše gust.

Začinite solju, biberom i limunovim sokom. Na kraju pospite grašak iseckanim vlašcem.

sastojci za ispržene Jakobove kapice:

450 g Jakobovih kapica

So i crni biber prema ukusu

2 kašike putera

za serviranje: iseckan vlašac

priprema:

Jakobove kapice obrišite papirnatim ubrusom kako biste uklonili višak vlage – to je vrlo važno, da bi se školjke ispržile a ne skuvale. Neposredno pre pečenja posolite i pobiberite obe strane.

Stavite veliki tiganj, najbolje tučani, na srednje jaku vatru i dobro ga zagrejte. Dodajte 1 kašiku putera i kada se on otopi i zagreje rasporedite školjke po tiganju, ali da između njih ostane prostora i nemojte pretrpavati tiganj. Pazite da školjke ne budu raskuvane već fino ispržene.

Pržite ih bez pomeranja oko 2- 1/12 minuta, u zavisnosti od veličine školjki, dok ne dobiju zlatno smeđu koricu. Okrenite kapice i pecite još 1–1 1/2 minuta sa druge strane. Za sledeću turu dodajte 1 kašiku putera i u njemu pržite drugu turu.

Služite školjke odmah uz prilog od graška. Pospite ih limunovim sokom i iseckanim vlašcem.

Ovde pogledajte recept za Jakobove kapice sa dinstanim čeri paradajzom.

Smashed peas — Ređa verzija priloga od graška

Klafuti sa trešnjama

Ovaj brzi i jednostavni franucuski slatkiš, koji se originalno pravi sa trešnjama morate obavezno da probate, ako to do sada niste. Ima karakterističnu teksturu, nešto između flana i debele holandske palačinke, i tokom pečenja nadođe, ali po izlasku iz rerne splasne. Na blogu već postoji recept za flan sa malinama po receptu Džulije Čajld. Što se tiče trešanja, koje se inače tako retko stavljaju u kolače, ja im ne vadim koštice, kažu da su one važne jer tokom pečenja razviju ukus koji podseća na badem. Taj ukus se pojačava dodatkom iseckanog badema i njegovog ekstrakta.

sastojci:

320 g trešanja (sa košticama ili ne), oprane

3 krupnija jajeta

70 – 100 g šećera

Prstohvat soli

1 1/2 kašičice ekstrakta vanile

1/2 kašičice ekstrakta badema

240 ml mleka

65 g brašna

2-3 kašike badema iseckanih na listiće

Putera za mazanje posude za pečenje

Za posipanje: šećer u prahu

priprema:

Zagrejte rernu na 175 C (350 F). Pripremite sud za pečenje, prečnika oko 25 cm.

Umutite žicom jaja i šećer, pa tome dodajte so, ekstrakt vanile i badema, i mleko. Na kraju dodajte brašno. Dobićete smesu sličnoj onoj za palačinke, samo malo gušću.

Namažite posudu za pečenje puterom. Zatim rasporedite listiće badema po dnu posede kao i trešnje. Dodajte umućenu smesu pa stavite klafuti da se peče 45-50 minuta, dok ivica ne porumeni, a u sredini bude mekan, ali ne previše.

Izvadite kolač iz rerne, i ostavite ga oko 10-15 minuta da se ohladi. Pospite ga šećerom u prahu i služite još dok je topao.

Francuska kuhinja, Hleb i peciva, Putovanja i hrana

Kiš Loren, i šetnja pijacama u Parizu i Avinjonu

April 28, 2026 2 Comments

Kiš Loren je klasik kojem se uvek rado vraćam. Prošle nedelje sam ga pravila čak dva puta, prvi put za branč sa prijateljicom (odlična ideja), a drugi put jer mi se toliko svideo onaj prvi pa sam morala ponovo da ga napravim.

Ima jedan element kod kiša koji često ljude obeshrabruje da ga spreme a to je kora. Možete kiš da spremite i bez nje (vidi ovde kako), ali prhka korica daje lepu teksturu, plus je ukusna jer se sprema sa dosta putera. I iskreno, njena priprema nije toliko zahtevna, iako tako izgleda. Ovog puta sam testo preklapala par puta, baš kao kod skonsa i brzog lisnatog testa, pa je dobio slojeve i fino je nadošao. To nas dovodi do još jednog malog problema, a to je da morate da ga malo obuzdate tokom prvog pečenja. On se rešava tako što ga pokrijete folijom pa ga ispunite pasuljem, ili još bolje teškim perlama od mermera ili keramike (ima da se kupe, ali ja to nikako da nabavim). Takođe ga izbockajte viljuškom.

Punjenje je ništa drugo do krem od jaja i mleka/neutralne pavlake (custard) kojeg Francuzi koriste dosta i u pripremi raznih poslastica (krem brule, flan, klafuti). U to se stavljaju razni sastojci; kiš Loren se pravi sa proprženom slaninom, mada možete da koristite i šunku. Iako sir nije originalan sastojak, lepši je sa njim, i za tu priliku se koristi švajcarski sir grijer, ili ementaler. Ja sam stavila i malo proprženog luka koji uvek da lep karamelizovani ukus.

Kiš Loren se po pravilu služi uz zelenu salatu, mada ni neka potaž čorba nije loš izbor, recimo ova od pečenih paprika i paradajza. Zaista je idealno jelo za branč.

Iako je kiš Loren nastao u Alsazu, ja sam htela da ga predstavim uz šetnju po francuskim pijacama koje su daleko od te regije. U pitanju su zatvorene pijace, jedna je u fensi kraju Pariza, druga skroz na jugu, u Provansi, tačnije u Avinjonu. Po ponudi hrane vide se regionalna razlika u kuhinjama. Nadam se da ćete i vi uživati u njihovoj lepoti, i nešto novo saznati, baš kao ja, pre skoro dve godine.

Pijaca u Parizu (Marché de Passy)

Trebalo je neko vreme meni i ćerki da peške dođemo do ove pijace, hotel nam je bio smešten nedaleko od Trokadera. Bilo je rano jutro, nismo imali puno vremena jer nam je raspored za taj dan bio gust. Obilazak pijace je bio obavezan, to isto radim ma gde god da putujem, uvek mi pričini veliku radost – vidi pijace u Srbiji, na Azorima, u Firenci, Kalamati, Torontu.

Ima jedna mana takvim radostima, a to je da jedva nešto kupim u njima, pa nekad osetim izvesnu frustraciju.

Ova pijaca je veoma lepo uređena, uglavnom sam slikala stvari koje ne mogu da nabavim kod kuće. Interesantno je kako su u njoj hrabro izložene životinje, kod mene bi to izazvalo veliko negodovanje. Vrlo cenim kod Francuza što pokazuju otpor prema trenutnim modama, i čuvaju svoju tradiciju. O raznolikosti ponude neću ni da pričam.

Iz nekog razloga mene totalno fasciniraju pâté en croûte – možete da ih vidite na levoj slici ispod, koji se sastoje od peciva koje je ispunjeno nečim što podseća na mesni narezak. Moraću to jednom da napravim, kad budem nabavila kalupe za pečenje.

Koziji sirevi su sveprisutni u Francuskoj, i zaista je teško napraviti izbor od tolike ponude.

Bila sam iznenađena kada sam videla da još uvek koriste golubove u ishrani, ali ih razumem. Tu su i punjene prepelice.

Videla sam i nezaobilazne puževe, koje gotovo uvek naručujem kad god se nađem u francuskom restoranu.

Izloženi su i odrani žečevi, pa pileća džigerica, bupci, škembe… sve ono što danas nije cool u ishrani.

Videla sam da prodaju i morke od živine. Ove urolane i obavijene maramicom izgledaju impresivno. Naravno tu su i patke, cele, urolovane, pačija pršuta a i obavezna je njihova vrlo cenjena džigerica.

Nisam sam se puno zadržavala na ribama i morskim plodovima, primetila sam da i ovde vole lososa.

Iako sam ih jela samo jednom u životu, i to odavno, uspela sam odmah da prepoznam žablje batake.

Živina se prodaje na specifičan način, često sa glavom i nogicama. Kad smo naručivali piletinu po restoranima, primetili smo da ona izgleda dosta drugačije od one u Americi, a i ukus joj je superiorniji.

Pijaca u Avinjonu

Pijaca u Avinjonu je imala sasvim drugačiju atmosferu. Isto sam je rano posetila, to je bila moja omiljena samačka šetnja sa foto aparatom. Kao što vidite fasada zgrade u kojoj je pijaca je impresivna. I uopšte, Avinjon je divan grad za posestiti.

Opet gomila sireva, i svaki bih rado probala.

Ovde je sve usporenije i opuštenije, i od ranog jutra ljudi su spremni za ćaskanje, a neki i za ples.

Ono što sam primetila i u drugim delovima Francuske, povrće i voće je tako lepo izloženo. Toliko se pažnje obraća na detalje, sve je pod konac. Uopšte taj estetski momenat, i to u svemu, je nešto tako dirljivo i inspirativno.

Ovde su izložena razna peciva pa možete da vidite njihove varijacije. Pored kiš Lorena tu je i kiš sa prazilikom.

I naravno, svuda su vekne predivnog hleba. Ovaj razgranati se zove pain d’épi, i pravila sam ga.

Ovo majušno pecivo ispunjenom mesom, sa simpatičnim žigom, sam kupila za doručak. Tu su i razne tapenade, tipične za ovo podneblje.

Uspela sam da vidim i provansalsku picu, pisaladijer, sa karamelizovanim lukom i maslinama.

Ove dimljene kobasičice su vrlo slatke, sjajne su za posluženje. Na desnoj slici je ništa drugo do kitnikez (recept je u mom Srpskom kuvaru, str. 200)

I ovde su popularne omiljene mi ostrige kao i razne školjke.

Ribe, škampi i ogromni oktopusi su takođe prisutni.

Ovo mi je omiljena slika, jer nikada nisam videla toliko vrsta mahunarki zajedno, plus divno izgledaju. Ovu dugačku i široku zelenu boraniju sam skoro spremala, i baš mi se dopala. Ovde kod nas uglavnom ima da se kupi samo jedna vrsta boranije, to je ova tanka zelena.

Kiš Loren

sastojci za koru:

170 g brašna + rad sa testom

1/2 kašičice soli

120 g hladnog putera, isecanog na kocke

4 kašika vrlo hladne vode

za fil:

130 g slanine

2 komada ljutike (shallot), ili jedan srednji crni luk, iseckan

130 g švajcarskog sira (Grijer, Ementaler), izrendanog

3 krupnija jaja

180 ml mleka

180 ml neutralne pavlake (sa 36% masti)

1/2 kašičice soli

1/4 kašičica mlevenog bibera

1/4 kašičice muskatnog oraščića, narendanog

za služenje: razna zelena salata, rukola

priprema:

Najpre napravite koru. Pomešajte brašno i so u multipraktiku, pa mu dodajte puter iseckan na manje komade. Pulsirajte dok se ne stvore male gromuljice od putera, oko 15 sekundi. Zatim postepeno dodavajte hladnu vodu, i pulsirajte oko 30 sekundi, dok se testo koliko toliko grupiše, ali ne skroz. Prebacite testo na radnu površinu posutu brašnom pa ga rukama oblikujte u pravougaonik. Presavijte ga na tri dela, kao pismo, pa ga razvucite na manji pravougaonik, presavijte ponovo, i tako još jednom. Za to koristite prste ili oklagiju. Uvijte testo plastičnom folijom i stavite ga u frižider da se ohladi oko 30 minuta.

Za to vreme u tiganju ispržite slaninu dok ne postane hrskava, pa je prebacite na papirnati ubrus da se ocedi masnoća. Kad se ohladi iseckajte je na manje komade. U masti koja je ostala (odstranite višak) u tiganju propržite luk.

U jednoj posudi umutite jaja, pa im dodajte mleko i neutralnu pavlaku, so, biber i muskatni oraščić.

Zagrejte rernu na 190 C (375 F). Uzmite okruglu posudu za pečenje za tartove ili pite, prečnika oko 25cm.

Na radnoj površini, posutoj brašnom, razvucite oklagijom testo u krug prečnika oko 30 cm. Prebacite testo u posudu za pečenje i izbockajte ga viljuškom. Preko testa stavite aluminijumsku foliju, a nju ispunite pasuljem, to će držati oblik kore. Stavite koru da se peče 30 minuta.

Izvadite testo iz rerne i preko njega rasporedite slaninu, izrendani sir, proprženi luk, pa sve to prelijte jajima i pavlakom. Stavite kiš ponovo u rernu i pecite ga oko 30 minuta.

Pošto je ispečen izvadite ga iz rerne i ostavite nekih 20 minuta da se ohladi. Služite ga uz zelenu salatu ili rukolu.

Francuska kuhinja, Torte

Maržolen (Marjolaine), čuvena francuska torta

April 9, 2026 No Comments

Maržolen je jedna od najraskošnijih i najdekadentnijih francuskih torti. Sastoji se od brojnih slojeva kora i filova, kao što možete da vidite na slikama. To proizvodi fino smenjivanje hrskave i kremaste teksture sa svakim zalogajem. Podseća na jednu podjednako delikatnu francusku tortu – Opera tortu. Kore su prave od belanaca i mlevenih lešnika i badema (dacquoise), baš kao kod većine naših torti (vidi Reform tortu sa lešnicima), jedino što se dugo peku pa su hrskave. Torta ima čak tri fila. Istakla bih neverovatno ukusan i izdašan krem – italijanski šaum sa pastom od lešnika i sa puterom. Meni je taj fil bio čudesno otkriće (klasičan italijanski šaum se koristi za pripremu Vasine torte), čak sam sačuvala malu količinu u zamrzivaču da bih ponovo uživala u njegovom ukusu.

Maržolen torta je nastala tridesetih godina prošlog veka u Parizu, a kreirao ju je čuveni poslastičar Fernand Point.

Pravljenje ove torte traži pažnju i strpljenje, i ima i dosta posla, ali na kraju ćete imati veliku satisfakciju, jer ćete probati jednu od najlepših francuskih torti. Osim toga ovakve torte se prave isključivo za posebne događaje.

Maržolen (Marjolaine), francuska torta

sastojci za pastu od lešnika:

145 g lešnika

120 g šećera u prahu

sastojci za kore:

140 g tostiranih lešnika

140 g badema

35 g brašna (ako hoćete gluten free tortu, umesto njega dodajte još mlevenih lešnika ili badema)

8 krupnih belanaca, na sobnoj temperaturi

250 g šećera

sastojci za Italijanski šaum krem:

60 ml vode

200 g šećera

5 belanaca, na sobnoj temperaturi

240g putera, na sobnoj temperaturi

2 kašičice vanile

prstohvat soli

prethodno spremljena pasta od lešnika

za ganaš:

225 ml slatke pavlake

225 g poluslatke čokolade

za čokoladni šlag:

85 g poluslatke čokolade

240 ml slatke pavlake

5 kašika šećera u prahu

za dekoraciju:

24 komada tostiranih lešnika

100 g šećera

priprema paste od lešnika:

Tostirajte lešnike u rerni pa ih stavite u navalaženu krpu i protrljajte da bi uklonili ljusku. Odvojte 24 lepo oljuštenih komada. Preostale lešnike stavite u multipraktik i počnite da ih meljete. Dodajte im šećer u prahu i ulje i nastavite da meljete sve dok ne dobijete pastu sličnu puteru od kikirikija po teksturi.

priprema kora:

Zagrejte rernu na 135 C (275 F). Pripremite veliki plitki pleh dimenzija 28 x 44 cm, obložite ga papirom za pečenje.

U multipraktiku sameljite lešnike i bademe i tome dodajte brašno, pa sve pomešajte.

U drugoj većoj posudi umutite belanca mikserom postepeno dodavajući šećer dok ne dobijete gust sneg. U to postepeno umešajte suve sastojke i to spatulom. Smesu rasporedite po plehu. Pecite koru sat vremena. Isključite rernu, otvorite je malko i neka u njoj bude kora još nekih pola sata. Kad je kora ispečena, izvadite je iz pleha, pa skinite papir za pečenje, i stavite na rešetku da se ohladi. Na kraju, kad se kora potpuno ohladila, isecite je poprečno na 4 jednaka dela.

priprema šauma sa lešnicima:

U većoj vangli mikserom mutite belanca sa 50 g šećera dok ne dobijete gust sneg.

Odmah zatim u šerpici zagrejte vodu i tome dodajte 150 g šećera. Kuvajte sirup dok ne dosegne temperaturu od 60 C (140 F), pre nego što će početi da postaje gust. Dodajte ga umućenim belancima u tankom mlazu dok sve vreme mutite smesu mikserom na umerenoj brzini. Na kraju pojačajte brzinu, i mutite dok se belance ne ohlade.

Zatim počnite da dodajte omkešao puter, u manjim komadima, dok sve mutite mikserom. Ako kojim slučajem puter nije dovoljno zagrejan i počnu da se prave gromuljice, moraćete da zagrejete krem tako što ćete posudu staviti u toplu vodu. Na kraju dodajte, so, ekstrakt vanile i umešajte pastu od lešnika koju ste prethodno napravili.

Pošto će krem biti dovoljno čvrst, ne treba da ga hladite već njime odmah filujte kore.

priprema ganaša:

Zagrejte slatku pavlaku i njoj dodajte iseckanu čokoladu, i pokrijte posudu. Posle par minuta promešajte smesu dok ne dobijete ujednačen ganaš. Kad se krem malo ohladi i zgusne onda ga nanesite na kore.

priprema čokoladnog ganaša:

Otopite čokoladu. Mikserom mutite slatku pavalaku sa šećerom u prahu dok ne dobijete šlag. U to postepeno umešajte otopljenu čokoladu dok sve mešate spatulom. Ovaj fil mora da se brzo iskoristi.

slaganje torte:

Najbolje je da tortu slažete na dasci za seckanje koju ste obložili aluminijuskom folijom, posle ćete je prebaciti na tanjir za služenje. Slažite tortu tako što ćete kore i fil ređati ovim redom:

prva kora
1/4 ganaša
1/2 čokoladnog šlaga
druga kora
1/3 italijanskog šaum krema
treća kora
1/4 ganaša
1/2 čokoladnog šlaga
četvrta kora

Prekrijte tortu sa svih strana italijanskim šaum kremom (sačuvajte deo za dekoraciju u frižideru), i stavite je u frižider da prenoći.

Sutradan zagrejte ganaš kao i italijanski šaum krem. Za to koristite toplu vodu ili paru.

priprema karamelizovanih lešnika:

U šerpici napravite karamel od šećera, i kad dobije amber boju, ugasite vatru i odmah umešajte cele lešnike u karamel. Vadite ih nauljenom viljuškom i ređajte po papiru za pečenje. Kad se karamel ohladi, on će se stvrdnuti.

Sutradan izvadite tortu iz frižidera, prekrijte je ganašom, celu, ili delimično, kao što sam ja to uradila. Kad se ganaš stegne onda tortu dekorišite kao na slici – napravite ružice od preostalog italijanskog šaum krema duž ivice torte i na njih stavite karamelizovane lešnike.

Vratite tortu u frižider, i kad se stegne, prebacite je na tanjir za služenje.

Recept za ovu tortu je preuzet odavde, uz izmene.

Doručak, Francuska kuhinja

Palačinke od heljde punjene sirom, šunkom i jajima (Crêpes bretonnes)

January 20, 2026 No Comments

Ako ste se ikad zapitali kada i gde su nastale palačinke, i kako su izgledale prapalačinke, upravo ćete dobiti odgovor. Palačinke su nastale u 13. veku, u Bretanji, severzapadnom delu Francuske. Prvobitne palačinke su pravljene od heljdinog brašna i služile su se kao slano jelo, često kao zamana hlebu. Kasnije je uvedeno i pšenično brašno, i takve palačinke su se filovale slatkim dodacima. U početku je to bila hrana za siromašne, a posle su palačinke postale omiljena poslastica širom Evrope, i njihova popularnost još uvek ne jenjava. Samo da znate da postoje i ruske palačinke, blini, koje se takođe prave od heljdinog brašna, ali se drugačije služe.

Ove heljdine palačinke mogu da budu vrlo zanimljiv vikend doručak. Inače ih često služe kao brzu uličnu hranu. Imaju sve elemente zasitnog u ukusnog doručka – jaja, šunku i sir. Takođe, palačinkama možete da dodate pečurke, spanać, i slične sastojke. Iako ovo jelo možete da pravite i od kombinacije heljdinog i pšeničnog brašna, ja bih ipak izabrala isključivo heljdino, ima poseban ukus.

Palačinke od heljde (Crêpes bretonnes)

sastojci za 4 palačinke:

2 jaja

250 ml mleka

130 g brašna od heljde

Prstohvat soli

2 kašike ulja

za punjenje:

izrendan sir (Grijer, Ementaler, Gauda)

tanko isečena šunka

1 jaje po palačinki

priprema:

Najpre napravite testo za palačinke – umutite jaja, dodajte im mleko, pa brašno, ulje, so i sve mešajte, dok ne dobijete smesu odgovarajuće gustine. Dodajte još mleka ako je potrebno.

Pecite palačinke u većem tiganju za palačinke, uz minimalnu količinu ulja ili putera.

Ispržite posebno jaja na oko, po jedno za svaku palačinku.

slaganje palačinki:

Stavite ispečenu palačinku na tiganj, zatim po njoj rasporedite pola šake izrendanog sira i sve to grejte na niskoj temperaturi. Kad se sir istopi, stavite po sredini ispečeno jaje, oko njega rasporedite šunku, 2-3 komada, i onda spatulom počnite da savijate krajeve palačinke, paralelno, dok ne dobijete galetu kao na slici. Odmah služite palačinku.

Dezerti, Francuska kuhinja, Maline, Torte

Letnji dan torta (sa đenovskim patišpanjem i musom od malina)

August 14, 2025 No Comments

Ovog leta sam se zabavljala praveći mus torte. Razne ideje su mi padale na pamet, i imala sam uspešne realizacije istih, ali na kraju izabrala sam ovu tortu da se nađe na blogu, jer mi se najviše dopala. Nazvala sam je Letnji dan torta, jer je lagana, vazdušasta, osvežavajuća, romantična i topi se u ustima. Koristila sam đenovski patišpanj koji je izdašniji i sočniji od klasičnog. Plus sam mu dodala koricu limuna, pa je dobio finu aromu. Za fil sam koristila mus, i to od malina sa belom čokoladom. Inače, ako volite kombinaciju limuna i malina, kao ja, probajte i Mus tortu sa limunom i malinama i nešto drugačiju Tortu sa limunom i malinama.

Moj prvi pokušaj je bio ova torta sa čokoladnim đenovskim korama i musom od čokolade, malina i vanile. Fino je ispala, i ima lep presek, ali je prilično jaka i traži dosta posla.

Posle sam došla na ideju da napravim jednostavniju i laganiju tortu, sa običnim korama, od vanile. Đenovski patišpanj sam pravila i ranije, po receptu Džulije Čajld, ali ovog puta nikada mi nije bolje ispao. Sprema se tako što se jaja i šećer mute na pari, jer na toploti sneg ume baš da nabuja. I dodaje mu se malo otopljenog putera koji daje korama sočnost.

Uvek padam u iskušenje da kupim ovu specijalnu foliju za mus torte, zahvaljujući kojima se dobija lepa ivica. Umesto toga možete da koristite papir za pečenje, ili obruč od pleha u kome se pekla kora, koji je nažalost uvek malo širi od kora, pa ivica nikada ne ispadne kako treba.

Možete tortu da dekorišete šlagom, ali i ne morate. Ovu na gornjoj slici je dekorisala moja ćerka, to je bila rođendanska torta za njenu drugaricu, vi izaberite dekorciju prema vašoj volji.

Ako ste ljubitelj mus torti, probajte i ove:

Letnji dan torta (Mus torta sa limunom i malinama)

sastojci

za koru (đenovski patišpanj):

6 krupnih jaja

170g šećera

Izrendana kora od 1 organskog limuna

180g brašna, prosejanog

60g putera, otopljenog

3 kašike mlakog mleka

2 kašičice ekstrakta vanile

za mus od malina:

140g malina

10g (2 1/2 kašičice) želatina u prahu

230g bele čokolade za kuvanje, izlomljene na male komade

400ml slatke pavlake

4 kašike šećera u prahu

2 kašičice ekstrakta vanile

Za dekoraciju:

200g slatke pavlake

4 kašike šećera u prahu

Šaka malina

Priprema kore:

Zagrejte rernu na 175 C (350 F). Pripremite okrugao pleh, prečnika 20 cm, i obložite ga papirom za pečenje.

Pripremite duboku staklenu činiju i šerpu na kojoj će ona da stoji dok u njoj kuvate jaja, kao kad kuvate fil za reform tortu. Ispunite šerpu vodom ali da ona ne dodiruje činiju i zagrejte je na srednje jakoj vatri. Najpre u činiji mikserom umutite jaja dodajući im šećer dok ne dobijete ujednačenu smesu. Činiju stavite na šerpu i mikserom mešajte jaja dok se ona zagrevaju na pari. Smesa će početi da raste veoma brzo. Mešajte je sve dok ne postane vruća, proverite prstom.

Sklonite smesu sa vatre i postepeno joj dodavajte brašno mešajući sve spatulom. Dodajte zatim koricu od limuna, i puter, ali u tankom mlazu dok sve mešate. Na kraju umešajte mleko i vanilin ekstrakt. Sipajte smesu u kalup i pecite oko 35 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kada se ubode u koru.

Kada je kora gotova, ohladite je dobro, a zatim isecite na tri jednaka dela.

Mus od malina

U šerpici kuvajte kuvajte maline sve dok ne omekšaju. Koristeći veću cediljku odstranite semeke. Pritiskajte maline donjim delom kašike da se sve dobro procedi. Dobićete pire od malina – coulis. U maloj posudi stavite 2 1/2 kašike vode i u tome potopite želatin u prahu.

Pola slatke pavlake dobro zagrejte, sklonite je sa vatre i u nju stavite izlomljenu belu čokoladu. Poklopite sud i sačekajte da se čokolada otopi. Spatulom dobro promešajte čokoladu sa slatkom pavalakom, pa tome dodajte želatin, i pire od malina, i sve dobro promešajte. Želatin bi trebao da se sav otopi.

U drugoj većoj posudi napravite šlag od druge polovine slatke pavlake i šećera u prahu, i tome postepeno dodavajte smesu sa belom čokoladom mešajući sve spatulom, a ne mikserom.

Slaganje torte

Prvu koru položite na stalak za tortu. Tu koru obložite obručom od pleha u kome ste pekli koru, on će služiti kao kalup za gornje slojeve torte. Preko prve kore stavite trećinu fila, pa preko toga stavite drugu koru, pa fil, treću koru i na kraju stavite fil. Poravnajte ga, pokrijte tortu i stavite je u frižider da prenoći.

Sutradan pre služenja skinite kalup. Dekorišite tortu umućenim šlagom, ali i ne morate, i dodajte maline.

Doručak, Francuska kuhinja, Hleb i peciva

Čarobni vafli iz Liježa

April 30, 2025 2 Comments

Vafli su za mene izvor velike radosti; od kako sam ih otkrila, pravila sam ih na stotine. To je i omiljeni doručak moje dece, i sigurna sam da će ih uvek podsećati na dom. I naravno, uvek će biti najbolji vafli oni koje je mama pravila. A spremala sam razne vafle – belgijske vafle, čokoladne vafle (Američki kuvar str. 12), sa kiselim testom, sa heljdinim i raznim drugim brašnima, bez glutena, sa kvascem, ili sa praškom za pecivo, i konačno su došli na red – vafli iz Liježa. Mnogo su ih hvalili ljudi pa sam morala da ih spremim. I zaista su posebni. Oni nisu mekani kao belgijski vafli, imaju gušće testo, kao za recimo sladak hleb, brioš. Takođe su manji od klasičnih vafli. Ono što ih čini tako posebnim jeste specijalan krupan šećer koji se ubaci u testo, pa prilikom pečenja šećer se fino karamelizuje i vafli dobiju finu hrskavu koricu. Zato ne moraju da se služe uz sirup ili med, već samo uz voće.

Kad sam raspoložena vikendom napravim nekoliko mera vafli, bude to ozbiljna proizvodnja, pa ih onda popakujem i stavim u zamrzivač. Posle ih deca jedu tokom radne nedelje za doručak jer vafli se brzo zagreju u tosteru. Doda im se naseckano sveže voće i javorov sirup, ili med, i bude to raskošan doručak u sred nedelje.

Krupni šećer, pearl sugar, sucre perlé, je šećer koji se često koristi kao posip za razne slatke hlebove, peciva, i kolače. Ne topi se kao regularan šećer, i daje finu hrskavost. Koristi se i kao posip za tortu iz San Tropea, chouquettes, švedske rolnice sa cimetom, itd. Možete i da ga sami napravite.

Vafli iz Liježa

sastojci:

250ml tople vode

125ml toplog mleka

2 1/4 kašičice instant suvog kvasca

3 kašike šećera

2 krupnija jaja, umućena

120g putera, otopljenog

2 kašičice ekstrakta vanile

800g brašna

1 kašičica soli

200-230g krupnog šećera

priprema:

Najpre u jednoj posudi pomešjte toplu vodu i mleko sa kvascem i šećerom i ostavite da kvasac nabubri. Tome dodajte umućena jaja i otopljen puter i sve pomešejte.

U mikseru za testo pomešajte so i brašno, pa tome postepeno dodavajte tečnu smesu dok sve mešate zajedno. Mesite testo oko 15 minuta. Kad je dovoljno mekano, oblikujte ga u loptu i stavite u vanglu, pokrijte je i čekajte oko 2 sata da testo naraste. Ako hoćete poseban ukus, ostavite testo da prenoći u frižideru. Sutradan ga ostavite 1-2 sata na sobnoj temperaturi da se zagreje.

Ako ste nestrpljivi, onda preskočite taj deo. Razvijte testo u veći kvadrat, 35×35 cm. Pospite ga sa 2/3 krupnog šećera, pa presavijte kao pismo. Kad ste dobili izdužen oblik, i njega pospite sa 1/2 šećera, i presavijte kao pismo. Dobijeno testo izdužite rukama, i oštrim nožem isecite na 12 komada. Svaki komad oblikujte u loptu, pa te lopte stavite na pleh, pokrijte ih plastičnom folijom i sačekajte 20 minuta da testo ponovo nadođe.

Za to vreme pripremite aparat za pravljenje vafli. Najbolje je da pogledate ovaj vi d eo kakav aparat za vafle imam i kako izgleda njihovo pečenje.

U zagrejanom kalupu za vafle stavite loptu od testa i pecite ih sa obe strane. Tokom pečenja krupni šećer će da se karamelizuje pa će napraviti finu koricu. Ispečene vafle ređajte na rešetku za hlađenje, ne stavljajte ih jedne preko drugih.

Služite zagrejane vafle uz iseckano voće, kafu ili čaj. Ako preostanu, zamrznite ih.

Ja ne moram da koristim ulje za moj aparat za vafle, ali ako imate drugačiji aparat, koristite najbolje ulje u spreju. Pošto ste ispakli vafle, očistite aparat od zaostalog karamelizovanog šećera do je još topao, ali ne previše, da se ne ispečete.

Francuska kuhinja, Torte

San Trope torta, omiljena torta Brižit Bardo

April 8, 2025 7 Comments

Prošlog leta, kada smo posetili Azurnu obalu, nažalost nismo svratili do San Tropea. Kažem nažalost, jer meni je to ime ostalo u najlepšem sećanju, još od onog serijala filmova “Žandarmi iz San Tropea” kojeg sam gledala kao dete. Već tada je ovo živopisno primorsko mesto bilo česta destinacija brojnih poznatih ličnosti. Kažu da je Brižit Bardo kriva za to; kada je snimala u Sant Tropeu film I Bog stvori ženu, učinila je ovo mesto vrlo popularnim. Na kraju, i ovoj fantastičnoj torti, koja joj je postala omiljeni slatkiš, dala je ime San Trope torta.

Viđali smo ovu tortu u izlozima poslastičarnica dok smo boravili na francuskoj rivijeri, ali je nisam probala, jer sam mislila da je u pitanju ogromna princes krofna ili Paris-Brest bez rupe, sa tim slatkišima sam bila veoma dobro upoznata. Pošto je moj sin nedavno dobio školski zadatak da napravi prezentaciju francuskih poslastica sa juga Francuske, morala sam da se pozabavim tom temom. Kad sam videla sastav San Trope torte, odmah sam bila zaintrigirana, i morala sam da je napravim.

Iako izgleda jednostavno, ova torta traži prilično angažovanje, a najviše strpljenja. Ali, kad je budete probali, shvatićete da je to retko lepa poslastica, i da ima razloga zašto se zove torta. Ukus brioša, posle duge fermentacije, je nešto neopisivo lepo. Uz to je fino vazdušast i lagan. A krem, da ne pominjem. U pitanju je poslastičarski krem (više o njemu) kome je dodat puter i šlag, poznat pod nazivom diplomat krem. Moram da kažem da skoro nisam probala nešto tako lepo.

Za posip za ovu tortu se najčešće koristi specijalan krupni šećer, ali ja ga nisam imala, a i nisam mogla da čekam da mi stigne. Njega sam posle koristila za pravljenje vafli iz Liježa. Umesto toga sam koristila posip od putera, šećera i brašna. To torti daje finu hrskavu teksturu.

Možete, ali i ne morate, da koristite sirup za kore. Takođe, torti možete da dodate i sveže voće (maline ili jagode), ili brzi voćni džem.

San Trope torta (Tarte tropézienne)

sastojci za brioš:

2 kašičice suvog kvasca

4 kašike mleka

3 kašike šećera

2 krupnija jajeta

90g putera, otopljenog

260g brašna

1/2 kašičice soli

za premaz: umućeno jaje

sastojci za posip:

30g omekšalog putera

30g šećera

30g brašna

Prstohvat soli

sastojci za krem:

5g želatina u prahu

2 kašike vode

250ml mleka

4 žumanca

80g šećera

25g gustina

1 kašika ekstrakta vanile

100g putera, omekšalog

250ml slatke pavlake

2-3 kašike šećera u prahu

sastojci za sirup (opciono):

160ml vode

80g šećera

izrendana korica cele pomorandže

ili, vodica od pomorandžinog cveta

10ml belog ruma

priprema:

Najpre spremite brioš. U toplo mleko stavite kvasac i malo šećera. Kad kvasac počne da radi dodajte mu umućena jaja, preostali šećer i otopljeni puter, i sve promešajte. Pomašajte brašno i so i dodajte mu tečne sastojke. Ručno, ili u mikseru, mesite testo oko 15 minuta dok ne dobijete mekano i ujednačeno testo.

Oblikujte ga u loptu, stavite u dublju posudu, pokrijte ga plastičnom folijom i sačekajte 1- 1 1/2 sata da testo naraste. Zatim ga stavite u frižider da tamo prenoći.

Isti taj dan napravite poslastičarski krem. U jednoj posudi pomešajte mleko i žumanca. U šerpici, u kojoj ćete kuvati krem, pomešajte šećer, gustin i so, pa tome dodajte mleko i žumanca. Kuvajte smesu na srednjoj vatri dok je sve vreme mešate. Krem će vremenom da postaje sve gušći, i kad počne da ključa, kuvajte još 1 minut uz mešanje, i sklonite ga sa vatre. Umešajte u krem ekstrakt od vanile. Kad se prohladi, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite u frižider da prenoći.

Isti dan napravite posip, ako ne koristite krupni šećer. U jednoj činiji pomešajte rukama iseckan puter, šećer, brašno i malo soli. Mešajte sve dok ne dobijete ujednačenu smesu koju možete da oblikujete. Pokrijte je plastičnom folijom i stavite u zamrzivač.

Sutradan, izvadite testo iz frižidera, i ostavite ga na sobnoj temperaturi da se zagreje.

Na radnoj površni, nekoliko puta zagrejano testo presavijte kao pismo, zatim ga oblikujte u loptu i stavite u kružni pleh prečnika 20 cm, koga ste prethodno namazali puterom ili uljem. Pokrijte pleh plastičnom folijom i sačekajte oko 2 1/2 sata da ono nadođe.

Za to vreme izvadite poslastičarski krem da se zagreje, kao i puter.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Izvadite zamrnutu smesu za posip i uz pomoć rendeta (koristite stranu za rendanje jabuka) izrendajte ga. Pre nego što ćete staviti brioš da se peče, premažite ga umućenim jajetom, pa pospite izrendanim posipom. Pecite brioš 30-35 minuta dok ne dobije zlatnu koricu. Pošto je ispečen, izvadite brioš iz pleha i ohladite ga. Kad je ohlađem isecite ga poprečno na dva dela. Sada možete da natopite obe kore sirupom, ali i ne morate. Sirup se sprema tako što ušpinujete šećer sa vodom pa mu dodate izrendanu koricu pomorandže, ili vodicu od pomorandžinog cveta, i kada se ta smesa ohladi, dodate beli rum.

Poslastičarski krem, na sobnoj temperaturi (važno!), mikserom promešajte i počnite da mu dodajete komadiće omekšalog putera dok sve mutite. Trebalo bi da dobijete ujednačenu smesu.

U drugoj posudi mutite slatku pavlaku sa šećerom u prahu dok ne dobijete šlag. Zatim dodavajte šlag kremu u par navrata dok sve nežno mešate spatulom. Na kraju sipajte krem u dresir vrećicu pa ga istiskujte na donji deo brioša. Višak krema možete da služite kasnije uz jagode. Pokrijte fil sa gornjim delom brioša. Stavite tortu u frižider, i posle par sati, služite je.

Dezerti, Francuska kuhinja, kolačići, Putovanja i hrana

Madlene sa limunom, i šetnja Versajom

December 13, 2024 No Comments

Među brojnim popularnim francuskim poslasticama, madlene (Madeleines) se ističu svojim prefinjenim izgledom koji podseća na školjke. Iako se jednostavno sprema, to je kolač delikatanog ukusa, nije previše sladak, unutra je mekan, na dnu i po ivicama je hrskav. To vam je ništa drugo do patišpanj u koji ide otopljeni puter, i isti se koristi za pravljenje kora za torte, kao recimo ovu Đenovsku tortu sa čokoladom i malinama. Takođe, kad se tome doda korica limuna i vanila, naravno da će ukus biti neodoljiv. Našla sam recept u kojem se koristi braun puter, i zaista je odličan sastojak, jer daje madlenama fini orašasti ukus.

Da, vredi kupiti poseban pleh za pečenja madlena, ja sam se tome dugo opirala, ali sad mi je drago da sam to učinila. Ove je osnovni recept, a vi možete da se igrate raznim satojcima, da ih umačete u čokoladu, dodajte im razne orašaste plodove, i razne druge sastojke i ukuse.

Za madlene se često vezuje pisac Marsel Prust, koji u svom romanu U potrazi za izgubljenim vremenom piše o tome šta za njega predstavlja ukus madlena umočenih u čaj, kako ga momentalno transportuju u prošlost. Ja sam čitala taj roman, zapravo samo prvi deo, ali više sam bila fascinirana drugim stvarima u knjizi. Prust je jedan od onih pisaca koji piše duge knjige, opisuje neverovatne detalje, kako fizičkog sveta tako i ljudske psihe, ali prija, i mogla bih bez problema da čitam šta god da je napisao, jer je toliko dobar pisac. Vidim da na internetu blogeri često pominju kako je lično Marsel Prust izmislio ove kolače:)

Skoro sam se setila mog letošnjeg boravka u Versaju, pa sam poželala da ponovo uživam u tom iskustvu gledajući fotografije koje sam tamo napravila, a nije loše ni da ih i vi vidite i ponešto novo saznate o ovom fascinatnom dvorcu.

Madlene sa limunom

sastojci:

110g putera

100g brašna, prosejanog

1/4 kašičice praška za pecivo

Prstohvat soli

2 krupnija jajeta, na sobnoj temperaturi

100g šećera

1 1/2 kašičica ekstrakta vanile

2 kašičice izrendane kore limuna

1 kašika limunovog soka

za posip: šećer u prahu

priprema:

U maloj šerpici zagrejte puter i kuvajte ga na umerenoj temperaturi sve dok ne poprimi boju meda, i na dnu šerpice ne počnu da se formiraju tamno smeđe tačkice, oko 5-8. Pazite da te čestice na dnu ne pocrne, zato koristite šerpu svetle unutrašnjosti. Sklonite puter sa vatre i sačekajte da se malo prohladi. Umesto braon putera možete da koristite običan otopljeni puter.

U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo i so.

U drugoj posudi mikserom umutite jaja i šećer dok ne dobijete utrostručenu smesu. Tome dodajte puter u tankom mlazu dok mutite smesu mikserom. Dodajte limunov sok i koricu, i ekstrakt vanile, pa postepeno dodavajte brašno i sve mešajte varjačom. Pokrijte posudu plastičnom folijom i stavite je u frižider na 1 sat.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite 2 pleha za madlene, premažite otopljenim puterom udubljenja i pospite ih sa malo šećera u prahu.

Izvadite smesu iz frižidera i stavljajte ih udubljenja, oko 1 kašiku. Trebalo bi da dobijete 20 madlena. Stavite plehove u rernu i pecite kolače 10-12 minuta. Najbolje da proveravete dno kolača tokom pečenja, trebalo bi bude tamno zlatne boje.

Kad su kolači ispečeni, izvadite iz iz kalupa, i pre služenja ih pospite šećerom u prahu, ali i ne morate. Madlene su najukusnije istog dana, upravo zbog hrskavosti, a onda sutradan odmeknu.

Šetnja Versajom

Kad smo došli vozom iz Pariza do Versaja, dočekala nas je kiša i tmuran dan. Još uvek imam kišobran koji sam tamo kupila. Čekali smo ispred glavne kapije da dođe naše vreme za posetu, pošto smo karte već ranije kupili. Bila je dosta ljudi na platou i već me je hvatala nervoza od gužve. Unutar palate bilo je gore nego što sam se pribojavala – reka ljudi se slivala iz jedno sobe u drugu, i tako me nosila, teško mi je bilo sa pažnjom da razgledam stvari. Tek kada sam izašla iz palate sam “prodisala”. Dok sam dolazila sebi uz kafu i pecivo, otvorenih usta sam posmatrala čarobne vrtove kojima nisam mogla da sagledam kraj. Tada je već kiša stala, i sunce je počelo da se promiče iza oblaka, mir i spokoj me je preplavio.

Na gornjoj slici možete da vidite prednji plan dvorca, iza su vrtovi sa fontanama i dugim kanalom. Dvorac ima 2300 soba, 5000 komada nameštaja, 1200 kamina, 400 skulptura i 1400 fontana. Za vreme francuske revolucije je bio poharan, i posle mnogo vremena kada je Versaj obnovljan, dosta otetih stvari je vraćeno. Tokom 19. veka je par vladara pokušavalo da zdanju vrati stari sjaj, između ostalog Napoleon, ali im nije polazilo za rukom jer je obnova tražila velike resurse. Tek tokom 20. veka počinje ozbiljna rekonstrukcija versajskog dvorca i vrtova. Ako je za utehu, iako se više ne prave tako lepa i magalomanska zdanja, bar se dobro održavaju.

Čovek koji je najviše zaslužan za ovaj dvorac je kralj Sunca – Luj XIV. Tokom svoje izuzetno duge vladavine on je posvetio dosta vremena i resursa za izgradnju ovog u to vreme najgrandioznijeg kompleksa na svetu. Čak je prebacio dvor iz Pariza u Versaj, gde je mogao bolje da kontroliše neposlušnu francusku aristokratiju i da impresionira važne goste. Kad bolje razmislim, Luj XIV je bio glavni influenser 18. veka, jer mnogo toga što je nastalo na ovom dvoru se primilo i na druge delove Evrope i dalje.

Glavni dvor Versaja je projektovao aritekta Luj Le Vo, dekorisao ga je slikar Šarl Le Bren, a vrtove je osmislio Andre Le Notr.

Jeste, Luj XIV je bio narcis i megaloman, puno toga negativnog se vezuje za njega, ali, činjenica je da je ostavio iza sebe nešto izuzetno lepo što uzbuđuje i fascinira ljude, inače, ne bi Versaj posećivalo više od 10 miliona ljudi svake godine. Građenje jednog ovakvog projekta je podrazumevalo angažovanje ogromnog broja ljudi, i velike troškove, i kao posledicu toga bankrot, izbijanje revolucije, i uništenje monarhije. Ipak, ko zna, možda je sve to imalo smisla. Naše današnje poimanje sveta koje nas tera da se fokusiramo na kratkoročne ciljeve i razne cost/benefit analize, teško može da razume da se neke stvari grade za večnost, nešto što će ljude da inspiriše stotinama godina, što nema cenu.

Pored toga što je Luj XIV bio državnik, vojskovođa i graditelj, on je bio veliki zaljubljenik u umetnost. Gajio je veliku strast ka baletu, muzici, književnosti i likovnoj umetnosti, tako da na dvoru nije manjkalo posla za umetnike. Takođe, tu su se stalno održavale brojne predstave, balovi i razne fešte. Kralj je imao i veliki broj ljubavnica, i ja ih zamišljam baš kao dame sa portreta na slici.

Unutar palate, svaka soba je ukrašena bogatom zlatnom štuko dekoracijom, a tu je i raznobojni mermer, pa brokotom pokriveni zidovi, oslikane tavanice, kristalni svećnjaci i lusteri, slike ukrašene raskošnim ramovima, brojne skulpture, baš sve odiše neverovatnim luksuzom.

Svakako najpoznatija prostorija je Galerija ogledala, dugačka čitavih 70 metara. Tu je inače potpisan i Versajski mir kojim je završen Prvi svetski rat.

Kao što rekoh, kada sam izašla iz palate, dočekao me je divan prizor ukrasnih vrtova prošaranih vodenim površinama. Moje oko nije naviklo na francuske vrtove, gde je sve geometrijski usklađeno, usitnjeno, i gde se itekako oseća ljudska intervencija. Navikla sam na britanski pristup uređenja vrtova, koji dominira u Americi, da vrtovi izgledaju “prirodno”. Drugačije je cveće i drveće, kao i topiari. Čak i fontane i vodene površine su strogo kontrolisane. Na slici ispod možete da vidite vrtove u kojima ima mnoštvo drveća, gde dominiraju citrusi, koje je posađeno u posebnim drvenim saksijama.

Pošto sam prošla plato sa glavnom fontanom, odakle se proteže pogled na veliki kanal, dočekali su me živi zeleni zidovi potkresanog žbunja i skulpture antičkih bogova i boginja. Njihova simbolika je očigledna – francuski kralj i dvor su bili naslednici sofisticiranog duha antike. Utom je krenula glasna barokna muzika, i tog trenutka sam se totalno izmestila u neku drugu realnost. Pomislila sam kako bi bilo divno kad bi se ista muzika pušta preko razglasa svuda, a onda sam se setila kako u Americi u nekim prodavnicama puštaju glasnu klasičnu muziku da bi oterali beskućnike.

Kako idete sve dalje, sve ima manje ljudi, mnogi odustaju, i tu leži prilika za upornije posetioce. Na kraju glavne staze dočekaće vas dugačko veštačko jezero (Veliki kanal), uokvireno travnjakom gde možete da sednete i uživate u pejzažu, ili ako imate energije iznajmite čamac pa se vozite po jezeru.

Kad se skrene sa glavne staze ulazite u brojne vrtove koji izgledaju kao neki beskonačni lavirint, prošarani skulpturama, fontanama i raznim konstrukcijama. Ako skreneto desno i držite se puta doći ćete do sledećeg dvorca – Velikog Trijanona.

To je nešto skromnije zdanje, ali ni njemu ne manjka luksuza. U njemu se nalaze brojni saloni ispunjeni raskošnim nameštajem i dekoracijom, ipak sve je delikatnije od glavnog dvorca, počevši od fasade napravljene od ružičastog mermera. Preovladavaju lakše boje i detalji. Dvorac je projektovao arhitekta Žil Arden Mansar.

U ovom dvorcu je neko vreme živeo i Napoleon sa svojom drugom ženom, kao i kralj Filip Luj.

Onda opet dolazi red vrtova i drvoreda, i onda ćete naići na Mali Trijanon. To je manje i intimnije zdanje koje je okruženo divnim vrtom ispunjen raznovrsnim cvećem. Ovaj dvorac je sagradio kralj Luj XV za svoju ljubavnicu Madam de Pompadur, ali ova nije dočekala kraj izgradnje. Kasnije je njegova vlasnica bila Marija Antoaneta koja je palatu dobila kao poklon od svog muža Luja XVI.

Arhitektura više nije barokna, već neoklasictička, i unutrašnjost je svedenija.

Unutrašnjost dvorca me je podsetila na ovu vilu blizu Baltimora, koja je malo kasnije sagrađena.

Pored velikih zdanja tu su i mnogi manji prateći objekti koji su vrlo šarmantni i doprinose sveukupnoj lepoti.

Na kraju, najuporniji posetioci će doći do jednog neobičnog kompleksa čiji je idejni tvorac bila Marija Antoaneta. To je jedno idealizovano selo sa zanimljivim kućicama, baštama i vrtovima.

Na kraju smo svi bili umorni od tolikog pešačenja da više nismo imali snage ni da odemo do obližnjeg gradića koji nosi isto ime – Varsaj.

Badem, Dezerti, Francuska kuhinja, kajsija

Kolač od badema sa kajsijama i lavandom (U poljima lavande u Provansi)

July 5, 2024 2 Comments

Pošto sam se nedavno vratila iz Francuske, tradicionalno sam odmah spremila nešto što me podseća na to putovanje. A inspiracije nije manjkalo. Odlučali sam se da to bude nešto iz Provanse. Izabrala sam jednostavan letnji kolač sa voćem. Dok smo se vozikali Provansom često smo viđali uz put štandove sa voćem, i tu je dominirala kajsija (abricot), pošto joj je sezona, pa sam se odlučila za to voće. Lavandu sam izabrala jer je ona tako tipična za Provansu, a i htela sam da udenem u post kratku priču o poljima lavande. Tu je i braon puter, opet tipičan za francusku kuhinju, koji ima vrlo fin orašasti miris u ukus, mada možete da koristite i običan puter. Kad se sve to ujedini dobija se kolač zanimljivog i kompleksnog ukusa koji se ne zaboravlja. Iako podseća na domaći kolač sa kajsijama, drugačiji je.

Polja lavande u Provansi

Istina je, ima nešto tako privlačno i uzbudljivo kada se nađete u polju lavande. I nije to samo zbog okeana nežne ljubičaste boje u kojem se kupa pogled, već je i do zanosnog mirisa, i zvukova cikada, tako tipičnih za Mediteran.

Prvi put sam ugledala polja lavande iz brzog voza na putu od Pariza do Avinjona, i uverila se da izgledaju čarobno, pogotovo kada se smenjuju sa pšeničnim poljima boje zlata. Lavanda u Provanasi cveta od sredine juna do avgusta, imajte to na umu kada budete planirali put. Posle smo, vozikajući se kolima po Provansi, povremeno viđali polja lavande, ali se nismo zaustavljali, jer smo imali unapred zacrtanu destinaciju – Abbaye Notre-Dame de Sénanque. U pitanju je cisterinski manastir iz XII veka koji je jedna od glavnih atrakcija među ljubiteljima lavande. Kao što možete da vidite na fotografijama manastir izgleda idilično, kao da gledate neku staru umetničku sliku. Inače, manastir se nalazi istočno od reke Rone, nedaleko od živopisnog gradića Gordes.

Kad smo se spustili do manastira, čekalo nas je mnoštvo turista sa istom idejom. Nekako sam uspela da se slikam okružena lavandom bez turista u kadru, što smatram velikim uspehom.

Pri manastiru je prodavnica raznih suvenira koja mnogo lepo izgleda. Pored brojne kozmetike i preparata sa lavandom, tu su i razni lokalni kolačići, bombone, džemovi, med, i svašta još. Sve je lepo upokavano i brendirano, i sve mi to govori da ništa od toga nije napravljeno u manastiru. Ipak, dobra je ideja, sigurna sam da manastir privlači veliki broj turista zahvaljujući lavandi, i pravi fini profit od suvenirnice.

O lavandi kao začinu sam odavno pisala na blogu, pogledajte ovde. Meni se veoma dopada kao začin, ali važno je da nađete pravu meru, jer ako je stavite previše, nije dobro. Ako se i vama dopada ideja da koristite lavandu u kuhinji, probajte onda i ove recepte:

Francuski kolač od badema sa kajsijama i lavandom

sastojci:

100g putera

240g brašna od badema (recept za njegovu pripremu)

Prstohvat soli

3/4 kašičica sušene lavande, sitno iseckane (nemojte da preterujete sa količinom)

2 krupna jajeta, na sobnoj temperaturi

80-100g meda (livadskog)

6-7 svežih kajsija

za posip:

šećer u prahu

priprema:

Najpre napravite braon puter. U šerpici sa svetlim dnom kuvajte puter na umerenoj vatri, uz stalno mešanje, dok se ne formiraju braon čestice na dnu šerpe, oko 6-8 minuta. Najpre će da se formira bela pena na površini, ali će vremenom da se smanji, i tečnost će poprimiti smeđu boju, a i zamirisaće na lešnik. Pazite da ne zagori puter. Sklonite puter sa vatre i sačekajte da se malo prohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni plah, prečnika 25 cm. Namažite ga puterom i pospite brašnom.

Operite kajsije i natapkajte ih papirom. Prepolovite ih, i svaku polovinu isecite na 3 jednake kriške.

U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, so i iseckanu lavandu.

U drugoj većoj posudi mikserom ulupajte jaja, pa im u tankom mlazu dodajte otopljeni braon puter. Dodajte med, i zatim umešajte spatulom smesu sa brašnom od badema.

Rasporedite smesu ravnomerno u plehu, pa poređajte kriške kajsija. Pecite kolač oko 35 minuta.

Kad je kolač ispečen izvadite ga iz rerne i ohladite. Pre služenja pospite ga šećerom u prahu.