Glavna jela Archives - Page 7 of 12

Artičoke, Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Pasta

Bejbi artičoke sa testeninom, i zašto je lepota bitna

May 28, 2018 6 Comments

Nije lako voleti artičoke, pre svega zbog njihovog čišćenja, ali kad se zaljubite u njih, to vam neće padati teško, samo da osetite taj neverovatan ukus. Srećom, sa praksom lako ćete savladati deo sa čišćenjem. Možda je najbolje da najpre počnete sa pripremom bejbi artičoka, jer se one dosta lakše čiste. Iako tako izgledaju, bejbi artičoke nisu mladi plodovi, to su pupoljci koji se formiraju sa strane glavnog krupnog cveta na biljci. Ukus im se ne razlikuje od krupnih artičoki.

Tokom istorije artičoke su bile posebno cenjena hrana, i dostupna samo eliti, danas pak svi imamo mogućnosti da je spremamo, i zato treba da to iskoristimo. Artičoke su veoma neobično povrće, počevši od biljke, koja izgleda kao ogroman čičak, zatim plodova koji su zapravo ogromni pupoljci cveta, pa sve do načina konzumacije. Artičoke se najviše gaje i koriste na Mediteranu, zato što im pogoduje ta klima, posebno u Italiji i Francuskoj, čak ih ima i u Hrvatskoj, tu je najpoznatije jelo artičoke punjene mladim bobom.

Kod artičoka se jedu samo mekani delovi, pre svega srce, koje se nalazi pri stablu pupoljka, oljušteno stablo, i unutrašnji mlade latice. Tvrde spoljašnje latice zajedno sa oštrim vrhovima, kora stabla, kao i sama unutrašnjost cveta se odstranjuju. Artičoke mogu da se pripremaju na pari, kao u ovom receptu, zatim da se dinstaju, prže, peku u rerni, ili na grilu. Nekada se koristi samo srce od artičoki, kao u ovom popularnom dipu, ili se pune kao ove. Sastojci, kao što su maslinovo ulje, beli luk, limun, timijan, estragon, pinjoli, peršun, se savršeno slažu sa artičokama. Ja bih još dodala da su najbolje kad se služe uz ajoli.

Pogledajte ovaj video, u njemu je lepo opisana priprema artičoki.

Trenutno je njihova sezona, i otuda ne čude razne manifestacije u čast artičoki u ovo doba godine. Kad smo kod toga nedavno je izbio veliki skandal u Italiji zato što je glavni jevrejski rabin proglasio čuveno jevrejsko jelo sa artičokama, poreklom iz Rima, da nije košer. Naime, to jelo podrazumeva prženje artičoki u dubokom ulju, ali pošto se ne čiste prilikom pripreme, onda se dešava da u njoj ostanu crvići i razni insekti, pa zbog toga ne može da bude košer tj. nije u sladu za jevrejskim zakonima o ishrani.

Kao i svaka delikatna hrana i ova traži umešnost i kultivisan ukus da biste uopšte mogli da uživate u njoj. Baš kao i sama umetnost, koja u mnogo čemu podseća na kuvanje, traži edukaciju, praksu i izloženost kvalitetnim stvarima. Otuda moj mali esej na temu zašto je lepota bitna pri kraju posta, zajedno sa fotografijama dela klasične umetnosti iz “večnoga grada”, Rima. Da, artičoke su veoma popularne u Rimu.

Bejbi artičoke sa testeninom

Sastojci:

1kg bejbi artičoka

1 limun

1/2 kg integralne testenine (razni makaroni)

2 kašike maslinovog ulja

3 čena belog luka, sitno iseckanog

3 grančice timijana

1/2 kašičice soli

1/4 bibera

1/2 šolje suvog belog vina

1 kašika limunovog soka

1 šaka izrendanog parmezana

Iseckani sveži peršun

Priprema:

Čišćenje bejbi artičoki je prilično jednostavan poduhvat. Najpre pripremite činiji su 1l vode u koju ste ocedili ceo limun. Odsecite dršku artičoki na na nekih 2cm dužine i ljuštolicom skinite koru sa nje. Zatim skidajte latice sa artičoki dok ne dođete do onih nežnih i svetlo zelene boje. Isecite vrh artičoke reckavim nožem, oko 1/4 pupoljka. Makazama isecite oštre vrhove latica ukoliko ih ima. Presecite oljuštenu artičoku uzdužno na četiri dela, i na svakom uklonite mali deo koji predstavlja središte cveta, ukoliko je formiran. Ubacite očišćeni deo artičoke u vodu sa limunovim sokom. Morate sve brzo da radite jer meso artičoke brzo menja boju kad je izloženo vazduhu, zato se i stavlja u vodu sa limunom.

Zagrejte vodu da bi skuvali testeninu. Dok se voda greje stavite preko šerpe posudu za kuvanje na pari. U njoj ćete kuvati na pari artičoke oko 10 minuta. Posolite ih malo, i poklopite poklopcem.

Dok se artičoke kuvaju u tučanom tiganju zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckani beli luk, grančice timijana, i posle 1 minuta dodajte limunov sok, so i biber i belo vino. Posle par minuta umešajte izrendan parmezan, i na kraju dodajte skuvane artičoke.

Kuvajte testenine prema upustvu sa pakovanja, i kad su skuvane pomešajte ih sa artičokama i sosom, dodajte pola šolje vode u kojoj se testenina kuvala. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, i izrendanog parmezana. Jelo služite odmah.

Za mene je Italija sinonim za lepotu. Čini mi se da se nigde lepota nije toliko primila kao na ovom parčetu zemaljine kugle. U pitanju je klasična lepota, koja odiše veštinom, harmonijom oblika i boja.

Pre par meseci sam gledala ovaj izuzetan dokumentarni film, Why Beauty Matters, napravljen od strane britanskog filozofa i pisca Rogera Scrutona, i bila sam pod velikim utiskom. Svako ko voli umetnost treba da ga pogleda. Nekako baš u to vreme su se pojavili portreti bivšeg nam predsednika i njegove žene. Ko imalo poznaje umetnost i ima ukusa, svestan je koliko su portreti nemušto i banalno napravljeni. Ipak, mnogi su bili oduševljeni, Nacionalna galerija u Vaštingtonu nikada nije bila toliko posećena, svi su došli da vide pomenute portrete. Nisam mogla da verujem, pitala sam se da li je to do nedostatka ukusa ili je u pitanju kult ličnosti i stoga potpuno odsustvo objektivnosti. Naravno da sam se setila priče Carevo novo odelo. U tom mom neverovanju shvatila sam da su stvari otišle predaleko, da je već dosta dugo društvo okruženo ružnim i banalnim stvarima, bez ikakve autentičnosti, pa sam rešila da se ozbiljno pozabavim podučavanju svoje dece o umetnosti. Bio me je strah da će i oni jednog dana postati kao već pomenuti posetioci muzeja.

Vikendom sam svoju decu vodila u obližnji muzej, koji pored toga što ima veoma zanimljiv dečiji program, koji smo često posećivali, ima odlične kolekcije dela koje pokrivaju skoro sve istorijske periode. Išli smo od sobe do sobe, krenuli smo od starog Egipta. Pošto su videli egipatske mumije, krenuli smo u deo sa starogrčkim umetničkim delima, najviše im se svideo nakit iz tog perioda. Onda smo krenuli dalje, starorimska umetnost, pa ranohrišćanska, vizantijska, to im je važno jer znaju da je taj period mami bio inspiracija za njihova imena. Zatim od zapadne srednjevokovne umetnosti i renesanse, preko baroka, završili smo u modernoj umetnosti.

Meni lično jedan od najlepših i najuzbudljivijih stvari kod roditeljstva jesu neograničene mogućnosti da svojoj deci otkrivam lepe i važne stvari, bilo da je u pitanju muzika, književnost, likovna umetnost, istorija, čak i matematika. Ipak, to nije tako jednostavno, jer moja deca gube interesovanje čim vide da mi je do nečega mnogo stalo. Zbog toga smišljam suptilne načine kako da ih zaintrigiram, priznajem nekada gubim strpljenje i postajem previše dramatična, sigurna sam da će me se sećati kao ekscentrične mame. Nekad ih čak podmićujem, jer podučavanje dece važnim stvarima nema cenu.

Da, umetnost jeste važna, i ukus mora da se razvija i neguje, a to je moguće jedino ako smo izloženi umetnički vrednim delima. Kao i kod književnosti, ako niste čitali klasike i vredna dela, onda sigurno ne možete da date pravi sud o nekoj knjizi.

Lepota je istina. Tu nema kalkulisanja, želje da se dopadne, to je užasna potreba da se podeli sa drugima veoma važna poruka, nešto što će ljudi prepoznati. To stvara osećaj uznemirenosti i katarze, pauzu od banale svakodnevnice – eto, to je umetnost.

Ima joše jedna stvar koja mi je važna da prenesem deci a to je da cene i poštuju prethodne generacije koje su gradile sve ovo što imamo danas. Nismo mi ništa bolji od njih, i to što imamo tako razvijenu tehnologiju, slobodu izbora, itd, to je samo proizvod znanja i kreativnosti koje se gomilalo tokom vekova.

Bilo je i ranije trećerazrednih umetnika koji su bili dosta uspešni, sada zaboravljeni, ništa to nije novo, ipak, mislim da će naše vreme ostati upamćeno kao izuzetno ružno i neautentično. Ako iko ikad napravi vremensku mašinu, sigurna sam da će retko ko poželeti da poseti našu epohu. Pogledajte samo današnje medije na šta liče. Odsustvo lepote je uznemiravajuće.

A sad se opustite i uživajte u pravoj lepoti.

Zanos sv. Tereze — Zanos svete Tereze, Bernini, Il Gesù

Bazilika Santa Maria Maggiore, Rim — Bazilika Santa Mađore

Rim 11-1 — Leonardo da Vinči, Vatikanski muzej

Rim 15-1 — Rafaelove stance, Vatikanski muzej

Rim 16-1 — Rafaelove stance, Vatikanski muzej

Rim 19-1 — Rafaelove stance, Vatikanski muzej

Rim 21-1 — Berninijev baldahin, crkva sv. Petra u Vatikanu

Glavna jela, Jelo za 30 minuta, kineska kuhinja, Piletina, Predjelo, Zdravo

Kineska piletina uvijena u zelenu salatu (Chicken Lettuce Wrap)

April 21, 2018 1 Comment

Moja deca mnogo vole da idu u P.F. Chang, lanac restorana sa jelima iz delekoistočne kuhinje. Kad porodično odemo tamo, pored edamema i prolećnih rolnica, ovo jelo uvek naručujemo kao predjelo, kao i mnogi drugi posetioci. Naime, lettuce wrap je njihovo najpopularnije jelo, takoreći signature dish. Teško je odoleti ovom jelu, ajsberg zelena salata je potpuni hit zbog njene hrskavosti, i nekako je zabavno praviti paketiće od listova salate, iako sadržaj hoće da curi na sve strane.

Na netu ćete naći hiljade recepata za ovo jelo, koji su kao originalni, navodno preuzeti od kuvara koji su radili u P.F. Chang-u. Ja sam naišla na jedan, koji dosta podseća na originalno jelo, pa da ga podelim sa vama. Malo sam ga izmenila, i nažalost, izostavljeni su hrskavi rezanci od pirinča, ukoliko ih imate, obavezno ih dodajte.

Ne morate nužno da koristite ajsberg salatu, ali ona je meni lično najbolji izbor za jedno ovakvo jelo. Možda je pametno da je presečete na pola, dosta se teško skidaju listovi sa nje. Osim piletine možete da koristite drugo meso, kao recimo mlevenu junetinu, svinjetinu ili ćuretinu.

U poslednje vreme dosta ljudi mi je tražilo da stavim na blog nešto od dalekoistočnih jela, jer ih ima malo na blogu, i evo, jedno interesantno i egzotično jelo, koje ne traži da imate puno sastojaka koji se teško nabavljaju. Kada sam pravila ovo jelo, dok sam preturala po policama u potrazi sa sastojcima, naišla sam na hoisin sos kome je istekao rok pre mnogo godina. Zato i ne pravim često azijska jela, zato što traže puno egzotičnih soseva, koje i kad kupim stoje mi godinama na polici, radije ih zbog toga jedem u restoranima.

Kineska piletina uvijena u zelenu salatu

Sastojci:

1 glavica ajsberg zelene salate, može i puterica, listovi razdvojeni

Sastojci za sos:

3 kašike šećera

120ml vode

2 kašike soja sosa

2 kašike sirćeta od pirinča

2 kašike kečapa

1 kašika limunovog soka

2 kašičice senfa

Ljute papričice ili ljutog sosa prema ukusu, opciono

1/4 kašičice tamnog ulja od susama

Sastojci za prilog:

3 kašike ulja

1/2kg pilećih prsa, iseckanih na manje komade

1 kašičica soli

1/4 kašičica bibera

1 kašika sitno iseckanog svežeg đumbira

1 luk srednje veličine, sitno iseckan

2 čena belog luka, sitno iseckana

120g pečuraka (beli ili tamni šampinjoni, ili šitaki pečurke), sitno iseckane

150g vodenog kestena, sitno iseckanog

2 kašike soja sosa

2 kašike smeđeg šećera

1/2 kašičica sirćeta od pirinča

Mladi luk, iseckan dijagonalno

Priprema:

Najpre pripremite sos tako što ćete pomešati sve sastojke, najbolje žicom za mućenje. Sos pokrijte i stavite u frižider.

U voku, ili u tučanom tiganju, u kome ste zagrejali 2 kašike ulja, na visokoj temperaturi ispržite krupnije iseckanu piletinu, koju ste natapkali papirnatim ubrusom pa natrljali solju i biberom. Pržite piletinu oko 5 minuta sa obe strane. Izvadite meso pa ga sitno iseckajte.

U tiganj, ili vok, dodajte još jednu kašiku ulja, pa na visokoj temperaturi najpre propržite iseckan đumbir, tome dodajte iseckan luk, pa na kraju beli luk. Posle pola minuta dodajte sitno iseckane pečurke, pa vodeni kesten i na kraju iseckanu piletinu. Pržite sve još par minuta uz stalno mešanje. Na kraju dodajte pomešan soja sos, smeđi šećer i sirće od pirinča. Kad je jelo gotovo pospite ga iseckanim mladim lukom.

Piletinu služite odmah u listovima zelene salate i prelivenu sosom koji ste prethodno spremili.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Junetina, Pasta, Rikota

Lazanja na drugačiji način (bez bešamel sosa)

February 2, 2018 11 Comments

Kad je u pitanju italijanska kuhinja sigurna sam da većini ljudi ono što prvo padne na pamet jesu – pica, ćufte, špagete bolonjeze i lazanja. Zajedničko svim ovim jelim je to što mogu da nahrane puno ljudi, nisu komplikovana i skupa, zatim, šire radost i dobro raspoloženje, svi ih vole, pa i deca, tako da su odličan izbor kada pravite ručak za veći broj gostiju različitog uzrasta. Jednostavno, sa ovim jelima ne možete da pogrešite.

Lazanja je verovatno najzahtevnije jelo od svih navedenih, ali samo dok ne ovladate njenim pravljenjem. Kao i mnoga druga italijanska jela, i ovo se pravi od raznih ostataka hrane, može da se čuva u zamrzivaču, i svakim danom je sve ukusnije.

Jedan od razloga zašto se lazanja našla na mom blogu je taj što je ovo drugačiji recept od onog koji je opšte prihvaćen kod nas, u ovu lazanju ne ide bešamel sos. Ovaj recept je sa juga Italije, odakle je poreklom lazanja. U međuvremenu je u severnim oblastima Italije (Emilija-Romanja) dodat bešamel sos, kojeg smo na kraju i mi prihvatili. U Americi je preovladao uticaj južnjačkog načina pripreme lazanje.

Postoje četiri osnovna sastojka za lazanje – testenina, meso, sir i paradajz. U lazanju možete dodati razne druge sastojke, na kraju možete da je napravite samo od povrća.

Testenina

Za pravljenje lazanje koristi se široka i rava, pa i naborana, testenina. Neko je prethodno skuva, ta sam. To isključivo radim jer u tom slučaju pasta se poveća i tada tri komada testenine savršeno pokrivaju posudu u kojoj pravim lazanju.

Meso

Originalno južnjačka lazanja sadrži italijanske kobasice i ćuftice, umesto severnjačkog sosa sa mesom, koga rado zovemo sos bolonjeze. Imam i mali trik u vezi tog sosa, obavezno stavite u njega crno vino.

Sir

U ovom receptu se koriste tri vrste sira: rikota, mocarela i parmezan. Kada budete probali ovu lazanju shvatićete da prisustvo ova tri sira potpuno ima smisla, nikakvi kačkavalji ne mogu da ih zamene. Možete da koristite i rendanu mocarelu, ali meni je bolja sveža, i to uglavnom zbog teksture.

Paradajz

Za pravljenje bolonjez sosa najčešće koristim pire od paradajza iz konzerve, pogotovo zimi, ali vi možete da koristite svež paradajz, kuvani paradajz ili iseckani paradajz iz konzerve, šta vam je već dostupno.

Lazanja

Sastojci:

12 listova testenine za lazanje

1 kašika maslinovog ulja

1 veliki luk, iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

1 kašika sušenog origana

1 kašičica istucanog semena komorača, opciono

1/2 kg mlevenog junećeg mesa

1400g pirea od paradajza

1 i 2/3 kašičice soli

1/2 kašičice bibera

1 šolja vode ili supe

1/2 šolje crnog vina (najbolje merlo)

1 šaka svežeg peršuna, sitno iseckanog

Par listova bosiljka, iseckanog

1 šolja sveže izrendanog parmezana

400g sveže mocarele, iseckane na režnjeve

400g rikota sira (recept za njegovu pripremu pogledajte ovde)

Priprema:

Najpre napravite sos bolonjeze. U većoj šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Dodajte mu iseckan luk, dinstajte ga par minuta, a onda u to umešajte sušeni origano, istucano seme komorača, i iseckani beli luk. Posle 1 minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte sve uz stalno mešanje, i razbijanje grudvica mesa. Kad je meso skroz pobraonilo dodajte pire od paradajza, vodu, vino, so i biber. Kad sos počne da ključa, smanjite vatru i kuvajte 1 -1 1/2 sat uz povremeno mešanje. Pri kraju dodajte iseckani peršun i bosiljak. Sos na kraju ne bi trebalo da bude ne previše redak a ni gust.

Dok pravite sos skuvajte testenine, neka budu par minuta u posoljenoj kipućoj vodi. Kad su al dente skuvane ocedite vodu, properite ih hladnom vodom i pospite ih maslinovim ulje da se ne zalepe.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pravougaoni sud u kome će se peći lazanja, dimenzija oko 20x31cm. U njemu ravnomerno ređajte sastojke sledećim redosledom – sos bolonjeze, testenine, rikota sir, parmezan, mocarela, i tako još tri puta. Stavite sud u rernu i pecite lazanju 40 minuta.

Kad je lazanja ispečena ostavite je napolju petnaestak minuta, pospite je svežim bosiljkom, a zatim je služite, najbolje uz merlo.

Američka kuhinja, Glavna jela, Kestenje, Komorač, Praznična hrana

Stafing od kobasice, komorača i kestenja, solo ili kao nadev za ćurku

November 30, 2017 6 Comments

Stafing (stuffing, dressing) je jedno neobično jelo koje navadno treba da bude nadev za pečenu ćurku, ali se iz nekog razloga veoma često priprema kao zasebno jelo. Lepota ovog jela leži u tome što može da bude napravljeno od najrazličitijih sastojaka, svaki region u Americi ima svoj omiljeni stafing, ali i do porodice je. Evo, kod nas se primio ovaj stafing, mislim da je ovo konačna varijanta, pa da pribeležim recept na blogu. Zaboravila sam da stavim i sušene kajsije, odlično se slažu.

Stafing uvek spremam za Dan zahvalnosti, retko kad van tog praznika, mada nema razloga za to jer može da se sprema za razne prilike. Takođe, u Americi se često priprema i za Božić, kada se obično peče ćurka. Ovde sam pronašla zanimljivu priču o stafingu u Americi, kako se razlikuje od regije do regije, kao i od porekla porodice.

Ne znam kada se ovo jelo osamostalilo od ćurke, ali poslednjih godina se često apeluje da se ćurka ne puni, jer se dešava da zbog toga unutrašnji deo ćurke ne uspe da se dobro ispeče, što može da dovede do zdravstvenih problema. Kad smo kod punjenja ptica moram da pomenem mog svekra koji ima posebna talenat za punjenje razne peradi, još uvek se sećam kako je pravio divne nadeve od jabuka, grožđa i kestenja za patke i ćurke.

Iako postoji puno varijeteta, neki sastojci su veoma česti kao što su krutoni, hleb isečen na kockice pa isušen, kao i kobasice (sveže ili sušene). Stafing donekle podseća na slani puding od hleba, samo što ima manje tečnosti i zbog toga je suvlji.

Stafing od kobasice, komorača i kestenja

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

1 kašika putera

1/2 kašike semenki od komorača, grubo iseckanih

1/2kg poljske kobasice kielbasa, srpske i slične dimljene svinjske kobasice, iseckane na tanje polukolutove

4 grančice timijana, sitno iseckanog

2 ljutike, ili običnog luka, sitno iseckanog

1 veći komorač, očišćen i iseckan na tanka rebra

1/2kg kestenja, pečenog i oljuštenog

1 šaka suvih kajsija, grubo iseckanih, opciono

So i bibera prema ukusu

300g krutona od hleba

1 jaje, umućeno

250ml supe

120ml slatke pavlake

Priprema:

Pogledajte ovde kako se prave krutoni.

U jednoj posudi pomešajte supu, slatku pavlaku i umućeno jaje.

Zagrejte rernu na 180C (375F). Pripremite sud u kome ćete peći stafing.

U većem tučanom tiganju ili šerpi zagrejte ulje i puter na srednje jakoj vatri, tome dodajte seme komorača, i posle 1-2 minuta stavite isečene kobasice da se prže. Kad kobasice porumene dodajte iseckan luk. Kad luk postane staklast dodajte iseckan komorač i timijan. Kuvajte sve uz povremeno mešanje dok komorač ne odmekne, oko 7 minuta. Dodajte ispečeno i oljušteno kestenje i suve kajsije. Kuvajte još oko 3 minuta. Stavite soli i bibera prema ukusu.

Na kraju u to umešajte krutone i smesu sa supom, slatkom pavlakom i jajetom. Stavite sve u posudu za pečenje i pecite u rerni oko 30 minuta.

Francuska kuhinja, Glavna jela, Italijanska kuhinja, Meso, Paprike, Pečurke, Piletina

Piletina Marengo

November 12, 2017 1 Comment

Piletina Marengo može da bude svakodnevno jelo, a opet bez problema možete da ga iznesete gostima i svi odreda će uživati u njemu. Ima sve što treba jednom kvalitetnom jelu – raznovrsne sastojke, zavodljiv miris i lepo izbalansiran ukus, a i izgleda obećavajuće.

Legenda kaže da je jelo nastalo u čast Napoleonove pobede nad austrijskom vojskom u italijanskom mestu Marengo, i u svom izvornom obliku ima čudan spoj sastojaka, kao što su piletina i rakovi, pa još pržena jaja na oko. Po pravilu se stavljaju svi delovi jednog pileta, ali ja iskreno uglavnom koristim belo meso, pa je moj izbor bio da pohujem manje komada mesa sa grudi. Vi ne morate uopšte da pohujete meso, ako želite stavite sve delove pileta, ali ih duže kuvajte.

Moram da priznam da sa izvesnim sentimentom gledam ove fotografije na postu koje su napravljene u mojoj bašti. Prošlu noć se desio prvi mraz, i jutros me je dočekao ne tako lep prizor, paradajz i paprike su se onako baš smrzli. Tokom dana su završili u satarašu, i to je bio zvanični kraj divne i neuobičajno tople jeseni.

Piletina Marengo

Sastojci:

700g pilećih grudi i tamnijih delova mesa, isečeni na manje komade

1 kašičica soli

1/4 kašičice bibera

1/2 šolje brašna

2 kašike maslinovog ulja

1 kašika putera

1 luk, sitno iseckan

3 čena luka, sitno iseckana

1 crvena, žuta ili narandžasta babura, iseckana na tanje trake

250g šampinjona, iseckanih na manje komade

3 grančice timijana

2 lovorova lista

400ml kuvanog paradajza

120ml supe ili vode

120ml suvog belog vina

1/2 šake svežeg peršuna

So i biber prema ukusu

Priprema:

Komade mesa natapkajte papirnatim ubrusom a zatim u njih utrljajte so i biber. Zagrejte maslinovo ulje u šerpi na srednje jakoj vatri. Uvaljajte meso u brašno, višak otresite i stavite da se prži u ulju sa obe strane dok ne pobraoni, oko ukupno 6 minuta sa obe strane. Izvadite meso i u šerpu dodajte 1 kašiku putera i iseckan luk. Pržite luk uz stalno mešanje oko 1 minut, pa zatim dodajte beli luk. Posle pola minuta dodajte iseckanu papriku i šampinjone. Posle par minuta prženja dodajte kuvani paradajz, timijan i lovorov list, supu ili vodu. Kad tečnost počne da ključa, smanjite temperaturu i kuvajte sve još oko 5 minuta. Dospite belo vino. Dodajte meso koje ste pržili i kuvajte ga još 5 minuta na slaboj vatri. Probajte jelo i videti da li treba da dodate još začina.

Na kraju dodajte iseckani peršun, i služite jelo odmah uz kuvani pirinač ili krompir pire.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Pečurke, Vegeterijanska

Ragu od pečuraka

October 6, 2017 2 Comments

Iako je originalno ragu vrsta sosa od mesa koje ide uz testeninu, često ćete naći u italijanskim kuvarima i ragu od pečuraka. Italijani vole i cene pečurke, i umeju od njih da naprave predivna jela kao što je recimo ovaj rižoto od pečuraka.

Ragù je nastao u Italiji, negde u 18. veku, verovatno po ugledu na francuski ragoût, takođe jelo sa mesom, i dalje je jedan od omiljenih soseva za nadevanje paste tj. testenine. Najpoznatiji ragu je svakako Bolonjeze.

Ovo jelo je najbolje da pravite od više vrsta pečuraka, sami šampinjoni nisu dovoljni, valjda zato što su to najmanje aromatične pečurke, osim toga različite vrste pečurki daju poželjnu različitu teksturu. Ako ne možete da nabavite sveže vrganje, sasvim su prihvatljivi oni sušeni. Bukovače i lisičarke su takođe odličan izbor, i možete ih koristiti u manjoj količini kombinovane sa šampinjonima. Takođe, na ukus ovog jela utiče i izbor začina i začinskog bilja, kada su u pitanju pečurke jednostavno ne možete da pogrešite ako u njih dodate lovorov list, timijan, peršun i crni biber. Pored belog vina ovom jelu možete da dodate sok od paradajza, ili umesto vina pileću supu.

Iako je jednostavno za pravljenje, zbog svojih sastojaka, koji mogu da budu skupi, ovo jelo je idealno za neke posebne prilike, naročito porodične – deca obično vole ovakva jela. Kao i svaki ragu, najukusniji je dan posle, pa je na vama da odlučite kada želite da ga poslužite.

Pored testenine ovaj ragu možete da služite i uz palentu, pogledajte ovde sličan recept za jelo sa pečurkama i palentom.

U jednom od ranijih postova sam se bavila popularnim vrstama jestivih pečuraka, pa ako želite više o njima da saznate pronađite članak ovde.

Na kraju recepta možete da vidite fotografije koje sam skoro napravila u jednoj šumi pored jezera, u centralnoj Pensilvaniji, koja mi se učinila kao idealno stanište divljih pečuraki. Kraj leta je bio veoma kišovit, pa kao što vidite na slikama, vegetacija koja voli vlagu je potpuno izdominirala. Mahovina, paprat, lišaji i pečurke su zagospodarili šumom, neki prizori su izgledali potpuno nadrealno. Moram da vas upozorim da su mi vrste pečuraka na fotografijama potpuno nepoznate, najverovatnije su otrovne, ipak vizuelno su vrlo atraktivne.

Ragu od pečuraka

Sastojci:

2 kašike maslinovog ulja

1 veći luk, iseckan (najbolje ako imate ljutiku, u tom slučaju 2 komada)

2 čena belog luka, sitno iseckanog

5 grančica timijana

2 lovorova lista

800g očišćene i iseckane pečurake (šampinjoni, bukovača, vrganji, lisičarke, šitaki pečurake)

30g sušenog vrganja, prethodno potopljenog u vrućoj vodi da omekša, opciono

So i biber prema ukusu

1/2 – 1 šolja suvog belog vina

1/2 šolje soka od paradajza, opciono

2 kašike iseckanog peršuna

1 kašika putera

Prilog: kuvani makaroni

Priprema:

Najpre iseckani luk dinstajte u šerpi na maslinovom ulju nekoliko minuta na srednje jakoj vatri, dodajte iseckani beli luk, 2 lovorova lista i timijan. Posle pola minuta dodajte iseckane pečurke. Kuvajte pečurke uz povremeno mešanje dok ne odmeknu, i njihov sok ne ispari, oko 15 minuta. Dodajte soli i dosta bibera, pečurke ga vole. Na kraju dodajte belo vino i sok od paradajza. Kad se tečnost zgusne slonite ragu sa vatre i dodajte mu iseckani peršun i jednu kašiku putera.

Služite ragu uz skuvane makarone.

Domaća kuhinja, Glavna jela, Paprike

Punjene paprike na moj način, bez zaprške i Vegete

August 25, 2017 11 Comments

Punjene paprike su ultimativno letnje jelo. Postoji izraz na engleskom koji ih najbolje opisuje – comfort food, hrana koju biste mogli da jedete u svakoj prilici, jelo kome se uvek vraćate, jer izaziva dobro raspoloženje.

Skoro sam ih pravila, moj muž samo što nije zaplakao od sreće kad ih je probao. Njemu se to retko dešava, ali više puta ih je hvalio kako su bile odlične i sugerisao mi je da ih stavim na blog. Bile su zaista dobre, ali mislim da je reakcija mog muža više bila izazvana time što ih nije odavno jeo. Naravno uz pire krompir, to je u našoj kući obavezan prilog uz punjene paprike, utisak je bio potpun.

Moje paprike nisu spremljene po receptu moje majke, bake ili svekrve, ovo je neki moj način koji se menjao tokom vremena. U stvari nije to posebno originalan recept, jedino što nisam koristila neke tradicionalne sastojke u njihovoj pripremi. Koristila sam:

maslinovo ulje umesto običnog ulja,
juneće mleveno meso umesto svinjskog,
začini i začinsko bilje umesto Vegete,
i nema zaprške.

Da se razumemo, ja sigurno ne želim da izigravam nekakvu policajku i da ljudima po internetu zabranjujem šta da koriste, vidim da je to danas postao popularan vid komunikacije, valjda se ljudi tako osećaju bolje i superiornije, mislim, ako ljudi vole Vegetu i zapršku neka je i koriste, već samo želim da vam sugerišem da tome postoji alternativa, koja sigurno ne narušava dobar ukus punjenim paprikama. Eto, umesto Vegete možete da koristite začine i začinsko bilje. U španskoj kuhinji postoji nešto što se zove sofrito, to je ništa drugo do baza za razne čorbe i paprikaše u našoj kuhinji, jedino dinstanom luku, šargarepi i stabljici celera se dodaje iseckan peršun, kao i mlevena slatka paprika, ali se kratko kuva, ne duže od jednog minuta.

Ekstra devičansko maslinovo ulje uvek koristim pri kuvanju, sa par izuzetaka, znam da i tu postoje nedoumice, ali ja sam malo proučavala te stvari, i uverila se da je ekstra devičansko maslinovo ulje sasvim ok u kuvanju. Na kraju, ljudi na Mediteranu su ga vekovima koristili u pripremi hrane, pa zašto ne bih i ja.

Svinjsko mleveno meso izbegavam da koristim iz jednostavnog razloga što mi ne prija, zato uvek koristim juneće mleveno meso.

Upotreba klasične zaprške nije mi bliska, najbliže tome je proprženi beli luk u maslinovom ulju koji koristim kada zakuvavam neke čorbe na kraju.

Što se tiče odabira paprika bilo koja boja je u redu, jedino zelena ume da bude oporijeg ukusa. Kada je u pitanju količina punjenja uzmite je sa rezervom jer ona zavisi od veličine paprika i njihovog broja. Ako vam ostane višak, možete da ga zamrznete, i kasnije koristite za pravljenje špageta bolonjeze ili đuveča.

Inače punjene paprike su poplarne i u Americi, jedino što se drugačije prave. Paprike se kratko obare pa se u njih stavi punjenje od mesa, a onda se zapeku u rerni.

Videla sam i u nekoj ruskoj radnji da prave punjene paprike od peglane crvene paprike iz zimnice.

Punjene paprike

Sastojci:

7 srednjih babura, najbolje crvenih ili žutih, broj paprika zavisi od veličine šerpe koju imate i veličine paprika

Za punjenje:

1 kašika maslinovog ulja

1 veći luk, iseckan

1 manja šargarepa, sitno iseckana

1 stabljika celera, iseckana

3 kašike, iseckanog peršuna

1 kašičica, iseckanog origana

2 čena belog luka, sitno iseckanog

2 kašičice slatke mlevene paprike

800g mlevenog goveđeg mesa

120ml paradajz pirea

So i biber prema ukusu

70g pirinča srednje dužine

Voda

150ml paradajz pirea

2 kašike maslinovog ulja

1/2 kašičice soli

Priprema:

Najpre isecite gornji deo paprike (koji će služiti kao poklopac), uklonite semenke, i pospite je unutra sa malo soli.

U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle dva minuta dodajte iseckanu šargarepu i stabljiku celera. Dinstajte sve još 2-3 minuta uz mešanje, zatim dodajte iseckan peršun i origano, iseckan beli luk i mlevenu slatku papriku. Kuvajte još 1 minut uz mešanje. Na kraju dodajte mleveno meso, i kuvajte ga dok se ne izgubi crvena boja, gledajte da razbijete grudvice mesa. Dodajte pire od paradajza, so i biber prema ukusu i pirinač. Kuvajte sve još oko 2-3 minuta.

Paprike rasporedite u široj šerpi ali tako se tesno dodiruju. U svaku stavite pripremljen sadržaj za punjenje do vrha. Poklopite papriku sa njenim gornjim delom sa drškom.

Šerpu ispunite vodom da pokriju oko 1/2 paprike, dodajte paradajz pire i 2 kašike maslinovog ulja i 1 kašičicu soli.

Kuvajte paprike oko 1 sat na tihoj vatri, sa poklopcem neznatno odškrinutim.

Na kraju zapecite paprike u zagrejanoj rerni na 200C (400F), oko 15 minuta.

Služite paprike odmah uz pire krompir. Obavezno sipajte i sos u kojem se paprika kuvala.

Glavna jela, Morski plodovi, Pirinač, Španska

Paelja sa morskim plodovima

June 26, 2017 9 Comments

Ukoliko nameravate da okupite prijatelje ovog leta, i želite da ih obradujte jednostavnom a opet posebnom hranom, mislim da je ova paelja pravi izbor. Manje-više svi su čuli za paelju, da dolazi iz Španije, da se pravi sa pirinčom i plodovima mora, i da primamljivo izgleda.

Paelja je nastala u Valensiji i originalno se pravi sa piletinom, zečetinom, čak i puževima, međutim, vremenom je ovo jelo dobilo na popularnosti, uglavnom zahvaljujući razvoju španskog turizma, pa je paelja dobila razne nove sastojke, kao što su čorizo kobasice i morske plodove. Ova moja paelja je napravljena sa gamborima i školjkama i to uglavnom zato što se morski plodovi rado jedu u mojoj kući, ali vi ste slobodni da kombinujete i koristite druge sastojke, recimo čorizo kobasica se odlično slaže sa plodovima mora, probajte ovo fantastično jelo, a i piletina, zato što je neutralna.

Paelja veoma podseća na Džambalaju, popularno jelo sa američkog juga koje svoje korene vuče upravo iz Španije, jedino se razlikuju po tome što koriste različiti začini kao i vrsta pirinča (recept potražite u Američkom kuvaru, strana 98). Po pravilu u paelju ide španski pirinač kratkog zrna, koji ja retko koristim, tako da sam ja koristila nešto duži. Važno je da se pirinač ne rastopi suviše brzo i da lepo upije sok.

Paelja se pravi u specijalnom tankom i širokom sudu, na otvorenoj vatri. Pošto retko koja kuća poseduje takav sud ja bih vam preporučila da jelo pravite u velikom tučanom tiganju. Evo, kako izgleda taj sud, snimak je napravljen prilikom posete Španiji, ispred jednog restorana na obali Costa del Sol.

Za razliku od džambalaje koja se često meša tokom kuvanja, fora je da paelju što manje mešate, čak je poželjno da se stvori korica od pirinča na dnu suda, to se postiže time što se poslednji minut kuvanja pojača vatra i jelo se ne meša.

Što se tiče gambora izbor je pao na argentinske ružičaste račiće, vi može da koristite razne druge, pa i škampe.

Na fotografiji možete da vidite školjke koje sam koristila, u pitanju su littleneck clams, nisam sigurna da postoji naziv na srpskom za njih. To su omanje školjke, vrlo popularne u američkoj kuhinji, pre svega na severoistoku zemlje. Moje omiljeno jelo sa njima je Clam chowder (Američki kuvar, strana 66), čorba u koju pored školjki ide i slanina i krompir. Meni je to jedna od najlepših i najoriginalnijih čorbi, i kada sam došla u Ameriku u početku samo sam nju naručivala, posla sam rešila da je sama spremam i moram da neskromno kažem – domaća je mnogo ukusnija. Umesto ovih školjki, koje su uzgajaju na američkom kontinentu, možete da koristite razne druge, dagnje su dobar izbor.

Školjke ćete očistiti od peska unutra tako što ćete ih potopiti u slanu vodu, oko 1 sat, ili stavite u vodu kukuruzno brašno. Oštećene ili mrtve školjke uklonite, ukoliko se školjka ne otvori tokom kuvanja nemojte je jesti.

Paelja sa morskim plodovima

Sastojci:

3 kašike maslinovog ulja

1 veliki luk, iseckan

3 čena belog luka

2 kašičice slatke mlevene paprike

2 kašike iseckanog peršuna

380g pirinča, kratkog zrna

1 – 1 1/4l vode

1 šolja kuvanog paradajza

1 kašičica šafrana, oko desetak končića

So i biber prema ukusu

1/2 kg gambora, očišćenih

12-18 komada školjki (littleneck clams ili neke druge)

1/2 šake graška, svežeg ili zamrznutog

Za serviranje: kriške limuna, iseckan peršun ili vlašac

Priprema:

Pre nego što počnete sa pripremom jela, očistite školjke od peska. Postupak je gore opisan.

U većem tučanom tiganju zagrejte maslinovo ulje, dodajte mu iseckan crni luk, kad postane staklast dodajte mu beli luk, a posle pola minuta slatku mlevenu papriku i iseckani peršun. Odmah u to stavite pirinač, i kuvajte ga oko 1 minut uz stalno mešanje, na kraju dodajte vodu, kuvani paradajz, šafran, so i biber. Kuvajte sve uz retko mešanje, na umerenoj vatri, oko 18 minuta. Pre kraja, oko 8 minuta dodajte gambore i nekih 5 minuta pre kraja stavite očišćene školjke i grašak. Poklopite tiganj aluminijumskom folijom i kuvajte dok se školjke ne otvore. Proverite da li je pirinač kuvan al dente, i da li je dobro začinjen, ukoliko je potrebno dodajte vode. Na kraju pojačajte vatru i kuvajte paelju bez mešanja 1 minut da se stvori fina kora pri dnu. Sklonite jelo sa vatre pospite ga iseckanim peršunom ili vlašcem i stavite limunove kriške sa strane.

Ovo jelo je najbolje da služite uz zelenu salatu a što se tiče vina Šardone ili Roze su dobar izbor.

Domaća kuhinja, Glavna jela, Meso, Svinjetina

Kako da dobijete savršene krmenadle

March 23, 2017 12 Comments

U mojoj kuhinji krmenadle su ponovo in, kao i svinjetina. Ne, nisam posebno originalna, ko se malo više bavi hranom sigurno je primetio da svinjetina postaje sve privlačnija Amerikancima. Potražnja za svinjetinom je sve veća, i dešava se nešto vrlo neobično, a to je da po prvi put u zemlji hamburgera svinjetine preti da bude popularnija od govedine. Verujem da je glavni razlog tome rast populacije iz Latinske Amerike koji su inače veliki ljubitelji svinjetine. Tu su i razni pokreti povratka iskonskoj ishrani, koji podrazumevaju izbor kvalitetnog smesa, često se ispoljavaju u bavljenju lovom ili otvaranju hipsterskih restorana u kojima dominira meso. Možda je samo nostalgija u pitanju, povratak u doba kada su muškarci bili muškarci:)

Nažalost ja sam za života pojela puno osrednjih krmenadli, što onih kojih sam ja pravila, to onih koji su drugi pripremali. Mislim da generalno žene ne vole toliko meso kao muškarci, i stoga su manje uspešne u njihovoj pripremi. Opet naši muškarci slabo borave u kuhinji, tako da se kod nas nikada nije razvio taj kult pripreme mesa kao u Americi.

Najveći problem, kao što svi znate, jesu krmenadle koje su suve i prepečene, i ceo ovaj post ima za cilj da vam pokaže kako da do toga ne dođe. Sva ova pravila mogu da se primene i za druga mesa. U pitanju je priprema mesa na šporetu, ne na roštilju niti u rerni.

Kad je u pitanju priprema mesa najvažnije su dve stvari a to je kvalitet mesa i tehnika pripreme istog. Ako se malo bolje razumete u pripremu mesa već znate da ako je meso kvalitetno nema potrebe da ga stavljate u marinade, ili koristite začine, već su dovoljni samo so i biber.

Ova priprema mesa je drugačija od klasične, jer se meso u tiganju prevrće više puta, i moram da priznam da ta tehnika daje dobre rezultate. Ovog puta sam koristila bobice kleke (Juniper), slabo poznat začin kod nas, što je šteta jer može lako da se nabavi, i zanimljivog je ukusa.

Evo par saveta kako da dobijete dobro ispržene krmenadle:

– Kupujte krmenadle deblje i sa koskom, one tanje se lako isuše tokom prženja, a koska je tu da uspori proces termičke obrade.

– Izvadite meso iz frižidera bar 30 minuta pre prženja, zagrejano meso će se ravnomerno peći.

– Natapkajte meso papirnatim ubrusom, tako uklanjate nepotrebnu tečnost, ako ne želite da dobijete kuvano već isprženo meso.

– Utrljajte krupnu so i i krupno mleven biber u meso, zatim ga premažite uljem. I nemojte da štedite na količini.

– Nemojte da uklanjate masne delove sa mesa, ta masnoća daje sočnost mesu tokom prženja. Uklonite je kad meso budete služili.

– Najbolji začini i začinsko bilje koji idu uz krmendalu su: timijan, beli luk, žalfija, ruzmarin, bobice kleke i seme komorača.

– Obavezno pržite meso u tučanom tiganju.

– Kad su krmenadle gotove uvijte ih u aluminijumsku foliju, i neka u njoj odstoje 5-10 minuta, tako će se sokovi u mesu dobro distribuirati. Ovo pravilo možete da primenite i na druga mesa.

– Lista priloga koji najbolje idu uz krmenadle izgleda ovako: pire krompir, dinstana repa, restovani krompir sa paštrnakom i repom, složenac od krompira i komorača, pire sa jabukama i paštrnakom, brokoli i prokelj iz rerne.

Savršene krmenadle

Sastojci:

3 krmenadle sa koskom

So i biber prema ukusu

1 kašika maslinovog ulja

1 kašika istucanih bobica kleke, opciono

1 kašika putera

2 velika čena belog luka, izgnječena

4 grančice timijana

Priprema:

Pripremite meso pre nego što ćete ga ispržiti, izvadite ga iz frižidera na vreme, natapkajte papirnatim ubrusom, u njega utrljajte so, biber i istucane bobice kleke, i premažite ga maslinovim uljem.

Posle pola sata zagrejte veliki tučani tiganj na srednje jakoj vatri. Kad je dobro zagrejan u njega stavite meso da se prži. Posle 2 minuta okrenite kremenadle, pa za dva minuta ponovo ih okrenite, i tako ih prevrćite sve dok se na njima ne napravi tamno braon korica tj. ne budu ispržene, 8-12 minuta, zavisi od debljine mesa. Takođe, pecite i ivice.

Kad su krmenadle gotove uvijte ih u aluminijumsku foliju. U tiganj u kome su se pržile stavite puter, beli luk i grančice timijana. Na srednjoj temperaturi pržite začinsko bilje dok ne pusti aromu. Vratite ponovo meso u tiganj da pokupi sos, ili sos prelijte preko krmenadli uoči služenje.

Glavna jela, Jelo za 30 minuta, Prokelj

Prokelj i pančeta sa integralnim makaronama

March 2, 2017 3 Comments

Kao što sam obećala moj blog se ovih meseci posebno bavi povrćem, glavna ideja je da unosem što više povrća u ishranu kroz pravljenje interesantnih i ukusnih jela. Dakle hoću da jedem zdravu hranu, ali da uživam u njoj, pa i da doživim poneko prijatno iznenađenje. A to pokušavam da uradim kroz različite pripreme povrća, dovoljno je da ga drugačije iseckam pa da promeni teksturu i krajnji rezultat jela. Ovog puta je na red došao prokelj.

Dugo godina sam prokelj pravila na isti način, neiskusno sam ga kuvala u vodi, i za to sam koristila cele glavice. Posle sam konačno ukapirala da glavice mogu da se prepolove, pa čak i da se peku, a pečeno povrće je uvek ukusnije od onog kuvanog, i tu sam već zavolela prokelj. Ipak, u poslednje vreme pripremu povrća sam preselila iz rerne na ringlu, i to ga isključivo obrađujem u tučanom tiganju, iskreno se nadam da sam vas već ubedila da je to najbolja stvar koju možete da posedujete. Shvatila sam da kad se povrće prži u njemu, a pri tome se ne meša, već prevrne 2-3 puta, stvori se na njemu divna karamelizovana pokorica, i onda je ono mnogo ukusnije. Ta tehnika se odlično pakazala pripremom Restovanog krompira sa repom i paštrnakom. Poželela sam i da kupuščiće iseckam na više delova kako bi njihova priprema bila brža, a i bilo mi je zanimljivo da vidim da li će to da utiče na kvalitet jela.

Biću iskrena, mnogo mi se svideo krajnji rezultat, kad od tako običnih sastojaka napravite baš lepo jelo.

Pančeta se dobro uklopila kao i integralne makarone. Jedna mala digresija, pančetom se kod nas naziva slanina koja ima više mesa u sebi, a zapravo u Italiji, odakle je došao naziv, pod pančetom se podrazumeva slanina, kružnog oblika, koja je bila u salamuri ali nije dimljena. Eto, čisto da znate. Zapamtite i ovo, svo to zeleno povrće iz porodice kupusa se mnogo dobro slaže sa integralnom testeninom – prokelj, kupus (pogotovo podvarak), rapini, brokoli, lisnati kelj, itd.

Takođe da znate da možete prokelj da služite sa nekom drugom testeninom ili žitaricom, ili kao prilog uz meso.

Prokelj i pančeta sa integralnim makaronama

Sastojci:

400g prokelja

1-2 kašika maslinovog ulja

120g pančete, iseckane

1 manji luk, iseckan

4 čena belog luka, sitno iseckana

So i biber prema ukusu

1/2 kašike soka od limuna

1 šaka izrendanog parmezana

1 pakovanje integralnih makarona (Penne)

Priprema:

Najpre iseckajte prokelj kojeg ste predhodno očistili i oprali. Isecite svaku glavicu na četiri dela, a onda svaki deo prepolovite.

Skuvajte testeninu prema instrukcijama sa pakovanja dok spremate prokelj.

U većem tučanom tiganju stavite pančetu da se prži na ulju, na srednje jakoj vatri. Kad postane hrskava, onda joj dodajte iseckani crni luk, posle 2 minuta prženja i mešanja dodajte iseckani beli luk, i za pola minuta dodajte iseckani prokelj. Dodajte malo soli i bibera, sve promešajte, i ostavite da se tako prži oko par minuta bez mešanja, sve dok se ne stvori braon pokorica. Zatim spatulom okrenite prokelj na stranu na kojoj se nije pržio i sačekajte još par minuta. Prokelj je gotov kada se karamelizuje sa obe strane i omekša. Sklonite tiganj sa vatre, u njega umešajte izrendani parmezan, dodajte sok od limuna i probajte ga da vidite da li mu treba još bibera i soli.

U tiganj stavite i skuvane makarone, sve dobro promešajte i jelo služite odmah.

« Previous 1 … 5 6 7 8 9 … 12 Next »