Hleb i peciva Archives - Page 5 of 8

Kako da napravite Ćabata hleb

September 18, 2018 5 Comments

Skoro smo deca i ja gledali naš omiljeni The Great British Baking Show, i u jednoj epizodi takmičari su imali zadatak da naprave ćabata hleb. Moja deca su bila toliko impresionirana pravljenjem ćabate, pošto je testo onako baš idealno za razvlačenje, a i mnogo vole taj hleba, da su me molila da ga zajedno pravimo, i obavezno sve to snimimo. Nisu me ostavili na miru sve do dana kada sam mislila da sam psihički i fizički spremna da se upustim u taj projekat. Tako je nastao ovaj post.

Već godinama pravim ovaj hleb, još pre nekoliko godina sam pisala o njemu na mom drugom blogu, i mislim da sam uspela da dobijem savršenu ćabatu, baš onakvu kakvu kupujem u obližnjoj pekari.

Ako kupujete ćabata hleb, znate da postoji velika razlika u tome kako se ona pravi. Naime postoje dve škole, jedna škola pravi ćabatu sa veoma retkim, a druga sa nešto gušćim testom. Ja sam zbog toga za ovaj post pravila ćabatu dva puta, jednom sa vrlo vlažnim testom, i drugi put sa gušćim, da bi mogli da vidite očiglednu razliku. Meni se više sviđa kad je testo retko, zato dodajte slobodno vode kao u receptu koji sledi. Ljudi često stavljaju mleko u testo, što ja ne bih prepručila, jer ćabata hleb ne treba da bude mekan, već spolja hrskav a unutra žilav.

Pošto po mom mišljenu idealna ćabata mora da bude napravljena od veoma vlažnog testa, moram da vam kažem da nije lako sa njime manipulisati, zato je najbolje da testo mesite u mikseru za testo ili multipraktiku, a ne ručno. Zbog tog vlažnog testa ćabata hleb je unutra veoma rupičast i izdašan, skoro žilav, ali na dobar način. Pored toga, korica ćabate je veoma hrskava, ali to ćete postići pečenjem na način koji je opisan u receptu.

Ćabata je hleb sa vrlo kratkom istorijom, nastao je u Italiji 80-ih godina prošlog veka. Naziv ćabata potiče od reči papučica. Odličan je za pravljenje sendviča (panini), ili kad se prepeče za pravljenje brusketa, na blogu postoji odličan recept za italijansku salatu od plavog patlidžana u koju ide prepečen ćabata hleb. A možete samo da ga umačete u maslinovo ulje, u koje ste recimo dodali inćune, kapar i limunov sok. Mljac!

Od date količine možete da napravite tri manje ili dve veće vekne hleba. To će uticati na dužinu pečenja. Bilo bi idealno da imate kamen za pečenje kao i lopaticu za prenošenje testa. Ukoliko to nemate onda koristite plitak pleh i papir za pečenje.

Sastojci

za poolish, početno testo:

320g brašna

1/3 kašičice suvog kvasca

360ml mlake vode

za završno testo:

320ml mlake vode

450g brašna

1 3/4 – 2 kašičice soli

2 kašičice suvog kvasca

Priprema:

Najpre napravite početno, poolish testo, tako što ćete pomešati mikserom 320g brašna, 360ml vode i kvasac. Stavite testo, dobro pokriveno, u frižider da prenoći, oko 12 sati.

Sutradan izvadite testo iz frižidera, neka odstoji oko 45 minuta da se zagreje.

Dodajte mu brašno, vodu i kvasac, i to sve izmešajte mikserom. Najpre koristite najmanju brzinu oko 2 minuta, a zatim brzinu #2 , oko 7 minuta, dok se testo ne odvoji od posude u kojoj se mesi.

Intezivnim mešanjem će gluten da počne da “radi” u testu.

Testo stavite u nauljenu posudu i pokrijte ga, najbolje kapom za tuširanje. Posle 45 minuta testo razvlačite 1-2 minuta, vlažnim rukama, ponovo ga pokrijte, i čekajte još 45 minuta. Posle toga ponovo razvlačite testo i sačekajte još 45 minuta da poslednji put nadođe.

Radnu površinu na koju ćete izručiti testo dobro pokrijte brašnom. To isto uradite sa krpom u kojoj će oblikovano testo da narasta. Krpu savijte kao na slici, to će biti graničnik testu. Položite je na lopaticu sa kojom ćete vekne preneti na zagrejani kamen u rerni.

Ako nemate lopaticu onda testo položite na plitki pleh na koji ste stavili papir za pečenje (isto ga presavijte kao što sam ja to uradila sa krpom).

Kad ste izručili testo na radnu površinu posutu brašnom, alatkom, koju možete videti na slici, skupljajte testo i u isto vreme pokrivajte brašnom, celim krugom. Na kraju tom istom alatkom isecite testo na približno jednaka dela, tri ili dva.

Svaki komad izdužite rukama, i poklopite kao pismo. Zatim ponovo izdužite veknu i stavite je na krpu koju ste posuli brašnom. Pokrijte testo i sačekajte da ono još jednom nadođe oko 30 minuta.

Za to vreme zagrejte rernu na 290C (550F), ili na najvišu moguću temperatura koju vaša rerna može da razvije. Postavite kamen za pečenje na sredinu rerne.

Kada se rerna zagrejala, a testo dovoljno naraslo, najpre sipajte vrelu šolju vode u pleh koji ste prethodno postavili pri dnu rerne. Lopaticom prebacite vekne na kamen tako što ćete povlačiti krpu, pogledajte ovde kako to izgleda. Verovatno ćete vekne morati da pečete iz dva puta. Onda prskalicom, napunjenom vodom sobne temprature, isprskajte zadnje i bočne zidove rerne, nikako testo, zatvorite rernu, posle 30 sekundi ponovite isto, onda ponovo napravite pauzu od 30 sekundi, i poslednji put isprskajte rernu. Zatim smanjite temperaturu na 450F (230C). Budite veoma pažljivi sa rukovanjem pretople rerne. U toku pečenja hleba, ukoliko vam jedna strana rerne više greje od druge, trebalo bi da rotirate hleb za 180 stepeni na polovini potrebnog vremena. Ukoliko pečete dve vekne hleb je gotov posle 23-25 minuta, ukoliko pečete tri manje vekne onda je to 20 minuta.

Više o ovoj tehnici pečenja hleba pogledajte ovde.

Ukoliko koristite tanki pleh i papir za pečenje, ili vaša rerna ne može da razvije visoku temperaturu, koristite odokativni metod, boja korice može da vam kaže da li je hleb gotov, i takođe kucnite hleb, ako odzvanja, nije tup zvuk, znači da je vaš hleb gotov. Pre nego što hleb poslužite ostavite ga na rešetki da se ohladi.

Video kako da napravite Ćabata hleb pogledajte ovde.

Brusnice, Čokolada, Hleb i peciva, Višnje

Skonsi sa brusnicama/višnjama i belom čokoladom

March 19, 2018 2 Comments

Veliki sam ljubitelj skonsa, popularnog engleskog peciva. Sve mi se sviđa u vezi njih, i njihov miris i ukus, i to što se brzo prave, i zato što mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima. Postoje razni recepti za skonse, ali ono što im je zajedničko je da sadrže brašno, prašak za pecivo, puter, šećer i tečnost u vidu jogurta, mleka ili slatke pavlake. Nekad se testu dodaju i jaja, kao u ovom receptu za skonse sa borovnicama i limunom ili u onom za klasične engleske skonse.

Važno je da svi sastojci budu hladni, posebno puter i tečnost koja se stavlja u testo. Ako stavljate zamrznuto voće, pošto ga otopite, dobro ga ocedite. U receptu imate postupak kako da ubacite voće koje je suviše mekano i vlažno u testo, da ga ne biste mešali najbolje da ga stavite u jednom sloju, a zatim preklopite. Pošto kod mene retko ima višanja, ja koristim sveže brusnice kao njihovu zamenu. I višnje i brusnice se odlično slažu sa belom čokoladom.

Skosni su najlepši kad su sveži, međutim sutradan možete da im povratite svežinu ako ih stavite u toster. Doduše, teško je zamisliti da skonsi budu nepojedeni odmah pošto su ispečeni. Ovaj “mučenik” na fotografiji jedva je dočekao jutro.

Ako vam nisu dovoljno slatki pospite ih šećerom u prahu.

Skoro sam bila u jednom gradiću na obali Atlantskog okeana. Do tada nisam ni znala da postoji još jedno mesto sa nazivom Ocean City, u Nju Džersiju, pored onog mnogo poznatijeg u Merilendu. Imala sam tamo jedno nesvakidašnje iskustvo, koje je započeto na samom ulazu u gradić. Na rampi za putarinu dočekala nas je simpatična lisica koja nas je neprekidno posmatrala, radnik na rampi nam je objasnio da je ona veoma friendly i da tu stalno “visi”.

Iz kola, okean okupan suncem i široke peščane plaže deluju tako izazovno, međutim kad izađete iz kola i kad se uputite ka broadwalku, drvenoj stazi uz obalu, to je već druga priča. Hladno je i vetar duva. Iako je turistička sezona još daleko, na šetalištu ima dosta ljudi koji su došli iz obližnjih mesta. Preostali deo grada je potpuno prazan, tu su samo kuće koje će dočekati goste tek na leto. Posle šetnje pokušavamo da nađemo restoran, međutim sve je zatvoreno, čak ni internet ne može da nam pomogne. Gladni smo i pomali razočarani, rešili smo da odemo u neko veće mesto, nebili pronašli iole pristojan restoran da ručamo. Krenuli smo ka parkingu, i utom primetimo jednu elegantnu ploču sa natpisom – restoran radi i služi ručak. Strelica nas upućuje na neko veliko zdanje, u pitanju je najveći hotel u celom mestu. Ulazimo kroz sporedan ulaz, dolazimo do lobija, nema žive duše.

Kad smo ugledali veliki salon sa starim nameštajem i suvenirima, uključujući uramljene starinske kupaće kostime, doživeli smo momentalni vremeplov. Konačno nas je neko dočekao i uputio u restoran. Srećni smo što je kuhinja još uvek otvorena, već je 14 sati, a to za Amerikance znači kraj ručka.

Na ulazu nas dočekuje starinska haljina koja sama od sebe stoji bez manekenske lutke. Posle smo saznali da u hotelu obitavaju duhovi, od kojih je najpoznatija jedna mlada dama po imenu Emili, verovatno da je ona bila u pitanju. Ulazimo u restoran, ni tu nema žive duše. Vlada potpuni mir, stolovi su postavljeni kao da tek treba da dođe velika grupa ljudi. Malo smo u čudu, ali i veoma gladni, odlučujemo da tu ostanemo.

Konačno dolazi konobarica, mi naručujemo hranu, meni uopšte ne izgleda loše. Pošto nam je donala čaj, dugo je posle toga nismo videli.

Ja sam zaintrigirana hotelom, počinjem da istražujem o njemu na telefonu. Hotel je izgrađen pre skoro 100 godina, i zove se Flanders, po bitki u Flandriji u kojoj je izgunilo dosta američkih vojnika tokom Prvom svetskog rata. Izgradilo ga je lokalno stanovništvo, kao i biznismeni, želeći time da privuku što više turista u njihovo primorsko mesto. Svojevremeno bio je jedno od najlepših i najluksuznijih zdanju u ovom delu Amerike, pogotovo sa raskošnim bazenima ispunjenim vodom iz okeana. Bilo je teško održati jedan tako veliki hotel tokom dugog vremena, Amerikanci vole nove stvari, nisu preterano zainteresovani za istoriju. Ipak, ovaj hotel i dalje radi, i to sve zahvaljujući lokalnom stanovništvu koje o njemu veoma brine.

Prostorija za ručavanje ima tipičnu primorsku dekoraciju, mene posebno interesuju uramljene fotografije okačene na zidu koje prikazuju nekadašnje radnike hotela, popularne posetioce i preplanule lepotice.

Dođe i naš ručak. Ja sam naručila clam chowder, popularnu čorbu sa školjkama, kiš loren i skon. Tek kada sam počela da ih jedem doživela sam iskustvo neobičnije od svih onih koja su mi se izdešavala tog popodneva. Sve je bilo domaće, i imalo je odličan ukus. Čorba je bila identična onoj koju sama pravim (pogledajte recept za Kremastu čorbu od školjki u Američkom kuvaru, strana 66), ne previše gusta i sa puno školjki, kiš je bio pravi bez otužne kupovne kore, a tek kako je skon lepo mirisao, to je zato što je pravljen sa puterom a ne margarinom. Sve je bilo skoro ravno čudu, jer teško je u Americi naći kvalitetnu hranu, mislim onu koja je napravljena u kuhinji from scratch, sa kvalitetnim sastojcima, a ne sa jeftinim i gotovim proizvodima. Tako nešto se ovde uvek dobro naplaćuje.

Kako smo se nadali, super smo prošli. Pošto smo otišli iz restorana, i iz tog neobičnog primorskog gradića, znali smo da ćemo ga se dugo sećati. Naravno, po povratku kući, ja sam morala da rekonstruišem divan ukus skonsa i da im još dodam nešto svoje.

Skonsi sa brusnicama/višnjama i belom čokoladom

Sastojci:

250g brašna + za rad sa brašnom

3 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

Prstohvat soli

4 kašike šećera

100g putera iz frižidera, iseckanog na manje komade

60g bele čokolade, iseckane na manje komadiće

250ml slatke pavlake

200g svežih ili zamrznutih brusnica ili višanja (bez koštica)

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite plitak pleh, preko njega stavite papir za pečenje.

U velikoj vangli pomešajte brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so i šećer. Tome dodajte iseckan hladan puter i prstima ga provlačite kroz brašno dok ne dobijete sipkavo testo. Nemojte predugo da radite sa testom, najviše 5 minuta. Tome dodajte komadiće bele čokolade i hladnu slatku pavlaku i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko toliko sjedinjeno testo.

Prebacite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Razvucite testo rukama u obliku pravougaonika, presavijte mu kraće stranice kao kod pisma, pa ponovo razvucite u veći pravougaonik, pa ponovo presavijte, ponovite to još dva puta. Kad ste dobili poslednji pravougaonik poređajte brusnice ili višnje na jednu dužu polovinu testa, drugom polovinom prekrijte voće, i zatvorite ivice. Dobićete izduženi pravougaonik koji ćete oštrim nožem podeliti na četiri jednaka kvadrata. A svaki kvadrat podelite dijagonalno. Tako ćete dobiti osam trouglastih komada. Stavite ih na pleh da se peku, na srednjoj pregradi, u zagrejanoj rerni oko 18 minuta.

Kada su skonsi gotovi izvadite ih iz rerne, ostavite par minuta da se ohlade, i služite ih tople, najbolje uz čaj ili kafu.

Hleb i peciva

Hleb sa pivom i hrskavom slaninicom

March 5, 2018 No Comments

Pivo kao sastojak u hlebu može da bude iznenađenje samo za ljude koji nisu previše upućeni u tajne pravljenje hleba. Pored toga što pomaže hlebu da naraste, pivo daje naročit i kompleksan ukus hlebu. Ja ga već odavno koristim u pravljenju ovog hleba.

Ovo je moj prvi brzi hleb sa pivom i moram da priznam da sam prijatno iznenađena ishodom. Prosto je neverovatno da možete da napravite na brz i jednostavan način hleb sa tako dobrim ukusom i teksturom. To je odlična stvar kada nemate hleb u kući a mrzi vas da idete u prodavnicu da ga kupite.

Hrskava slaninica kao sastojak je za mene bio pun pogodak, vi ste slobodni da stavite druge sastojke kao recimo sir, čvarke, začinsko bilje, itd. Što se tiče izbora piva, ja sam “ukrala” mužu neko belgijsko svetlo pivo, ne razumem se baš u piva, tako da nisam sigurna koliko izbor određenog piva utiče na ukus hleb.

Ovo je zapravo početak moje romanse sa hlebom sa pivom, već planiram kako ću da ga pravim sa starterom, to će biti interesantno eksperimentisanje, već mu se unapred radujem.

Samo da znate odlično se slaže sa ajvarom i hrskavim rotkvicama.

Kao što rekoh, imam vrlo limitirano poznavanje piva, ali nije da ge ne volim. Pre par meseci bila sam u lokalnoj pivari, koja je srednje veličine. Bili smo na razglednju postrojenja od strane glavnog majstora za proizvodnju piva. To je otac dečaka koji ide u školu sa mojim sinom, uz to je i fudbalski trener školskog tima. U pivari smo slavili, roditelji zajedno sa decom, kraj fudbalske sezone. Tu sam shvatila da pored toga što ljudi imaju strast prema pivo da ga piju, ima i onih koji vole da ga prave. Već neko vreme planiramo da tog majstora za pivo pozovemo u goste, ko zna možda me zainteresuje za pivo, važno je da znam čime ću da ga poslužim:)

Hleb sa pivom i hrskavom slaninicom

Sastojci:

150g slanine, sitno iseckane

390g brašna

2 kašičice praška za pecivo

1 kašičica soli

1 kašika smeđeg šećera

1 konzerva piva (355ml)

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Najpre stavite sitno iseckanu slaninu da se prži u šerpici sve dok ne postane hrskava. Odvojte meso od otopljene masti.

Za to vreme dobro pomešaje brašno sa praškom za pecivom, šećerom i solju.

U brašno postepeno dodavajte pivo, mešajući testo velikom metalnom kašikom. Na kraju umešajte hrskavu slaninu sa jednom kašikom otopljene masti.

Izduženi pleh za hleb namažite otopljenom mašću. U njega stavite testo. Na kraju prelijte testo preostalom otopljenom mašću. Pecite hleb oko 1 sat. Kad je gotov izvadite ga iz rerne i ohladite.

Hleb i peciva

Praznični jevrejski Hala hleb (Challah)

January 21, 2018 4 Comments

Hala hleb isključivo koristim kada pravim francuski tost, aka fensi prženice, i ovo je uvertira za njihov recept koji vas čeka uskoro. Ovaj hleb ima da se kupi u prodavnicama pristojnog kvaliteta, ali možete i sami da ga napravite, ne traži posebno iskustvo, osim malo više strpljenja. Pored francuskog tosta, hala hleb je dobar za pravljenje poslastica koju ovde zovu bread pudding, ali možete da ga jedete i uz puter i džem.

Ovo nije premijera hala hleba na blogu, već od ranije ovde možete naći recept za hibridni hleb Babka-hala koji se filuje čokoladom i cimetom. Ono što mu daje poseban šmek jeste oblik pletenice. Jevreji ga prave u raznim svečanim prilikama i za Sabat, ima puno simbolike vezane za ovaj hleb. Postoji običaj da kada se pravi hala hleb komad testa se baci u vatru. Možete za njegovo pravljenje da koristite pletenicu od tri kraka, četiri, šest, pa i više.

Dok se ovaj hleb kod nas, ili kao brioš u francuskoj kuhinji, pravi obogaćen mlekom, jajima i puterom, Jevreji koriste samo jaja i ulje, zato što oni određenim danima jedu parve hranu, bez mleka i mesa.

Ono što me privuklo ovom hlebu jeste sličnost sa prazničnim hlebovima koji se prave u Istočnoj Evropi, pa i kod nas, u pitanju su česnica i slavski kolač. Negde i samo ime challah podseća – u slovenskim jezicima taj hleb se zove kalač (kolač), od reči kolo (krug). I dalje se ne zna pouzdano da li su Jevreji Aškenazi preuzeli hala hleb od Evropljana ili je bilo obrnuto, tek ovaj hleb se prvi put pominje u pisanom dokumentu iz Austrije u 15. veku.

Kada smo nedavno proslavljali srpski Božić u školi moje dece, spremila sam deci česnicu, pa i video kako se ona pravi i o našem Božiću. Kako sam ušla, unela sam miris hleba koji je još uvek bio topao, i dok je bio obmotan krpom rekla sam deci da mogu da ga pipnu i osete toplinu. Odjednom je učionicu preplavila ogromna radost. Deca su jela hleb sa tolikim entuzijazmom, da sam se pitala da li je to zbog toga što retko mogu da jedu domaći kvalitetan hleb (u Americi su generacije odrasle na očajnom hlebu), ili je u ljudskoj prirodi da voli hleb – hiljadama godina ljudima je hleb bio osnovna hrana, i naučili su da mu se raduju, jer hleb znači život.

Hala hleb

Recept za ovaj hleb je preuzet odavde. Odličan je.

Sastojci:

520g brašna

1 kašika suvog kvasca

1 1/2 kašičice soli

2 jaja, na sobnoj temperaturi

4 kašike meda

200ml tople vode

6 kašika ulja

1 jaje, umućeno, za premaz

1 kašičica semena od maka ili susama

Priprema:

U toplu vodu stavite kvasac i kad on počne da bubri posle par minuta u to umešajte med, ulje i umućena jaja. Ovu smesu ćete posebno dodavati brašnu kome ste dodali soli. Mesite testo ručno, u multipraktiku ili mikserom za testo. Pošto ste dobro umesili testo, oblikujte ga u loptu i stavite u nauljenu posudu da nadođe, oko jedan sat. Pokrijte testo plastičnom folijom.

Kad se testo naraslo podelite ga na četiri dela i od svakog napravite oble izdužene krake od kojih ćete praviti pletenicu. Ti komadi testa treba da budu iste dužine, deblji u centru, tanji pri kraju. Pokrijte testo plastičnom folijom i sačekajte 15 minuta da nadođu.

Napravite pletenicu od testa, najbolje da pogledate ovde kako da to uradite. Zatim stavite testo u nauljani izduženi pleh za hleb. Pokrijte testo i čekajte 1 1/2 do 2 sata da testo nadođe.

Pre nego što ga stavite u rernu premažite hleb umućenim jajetom i pospite ga makom. Pecite hleb u prethodno zagrejanoj rerni na 190C (350F), oko 25 minuta.

Pošto je hleb ispečen izvadite ga iz pleha i ohladite.

Američka kuhinja, Čokolada, Hleb i peciva, Višnje

Čokoladni hleb sa višnjama

November 5, 2017 3 Comments

Još jedan brzi sladak hleb na blogu, ali ovoga puta sa kombinacijom čokolade i višanja. Možete da od istih sastojaka napravite i mafine, ali ih kraće pecite. Tamna, iliti gorka čokolada, je najbolji izbor za ovu poslasticu, teško je ne primetiti razliku. Zbog nje je ovaj hleb tako bogatog i intezivnog ukusa. I gledajte da ne preterujete sa šećerom, jer on u većoj količini narušava ukus čokolade. Višnje daju još jedan poseban kvalitet ovom hlebu.

Čokoladni hleb sa višnjama

Sastojci:

200g višanja iz zamrzivača bez koštica, odmrznutih i malko oceđenih od soka

240g brašna

60g kvalitetnog kakaa

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice soli

2 jaja

150g šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

250g jogurta

120ml ulja

100-150g tamne čokolade (60g kakaa) , izlomljene ili chocolate chips

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite duguljasti pleh dimenzija 23x11cm. Nauljite ga ili stavite papir za pečenje.

Prosejte brašno i kakao, pomešajte ih, i tome dodajte prašak za pecivo i so.

Mikserom umutite jaja sa šećerom dok ne dobijete ujednačenu smesu. Tome dodajte ekstrakt vanile, jogurt, ulje i smesu sa brašnom mešajući sve varjačom. U to umešajte višnje i komadiće čokolade (sačuvajte par komadića da ih stavite na površinu hleba). Izručite smesu u pripremljeni kalup i pecite hleb 55-60 minuta, na srednjoj rešetki. Kad je hleb gotov, izvadite ga iz rerne i ostavite u plehu par minuta, a onda ga prebacite na rešetku da se ohladi.

Baštovanstvo, Hleb i peciva, Paradajz, Predjelo

Tart sa pečenim čeri paradajzom i rikota sirom

October 18, 2017 No Comments

Nikada nisam imala toliko paradajza u mojoj bašti kao ove godine. Posebno onog sitnog, kojeg ovde zovu čeri. On jeste mali, ali zato ima izuzetno moćan i aromatičan ukus, za razliku od krupnijih komada paradajza. Pogotovo kad se ispeče u rerni.

I dalje ga ima u mojoj bašti, zahvaljujući veoma toploj jeseni, i moram da priznam da mi je teško da ispratim proizvodnju. Poslednjih nedelja sam pravila toliko toga sa paradajzom, čorbe, salse, salate, soseve, i onda sam poželela da napravim nešto novo, pa sam smislila ovaj tart. Razmišljala sam da mu dodam i redukciju balzamik sirćeta, ali tart je već ionako prepun ukusa.

Ovaj slani tart uopšte nije težak za pravljenje, jedino što traži da se neki sastojci prethodno naprave. Izuzetnog je ukusa, pogotovo ako se pre služenja zagreje u toster rerni. Možete sa velikim samopuzdanjem da ga iznesete pred goste, jer će sigurno biti oduševljeni.

Recepti za pravljenje rikota sira i kore pâte sablée već postoje na blogu. Jedino je nov recept za čeri paradajz pečen u rerni. Samo da znate da možete tako ispečen paradajz da koristite u pripremi paste, dodajte tome izrendani parmezan, i eto vam ukusne večere. Takođe možete da ga jedete, zajedno sa rikota sirom, na prepečenom hlebu.

Tart sa pečenim čeri paradajzom i rikota sirom

Sastojci

Za rikota sir:

1l punomasnog mleka

500ml slatke pavlake

1 1/2 kašičica soli

3 kašike belog vinskog sirćeta ili limunovog soka

Za pečeni čeri paradajz:

500g čeri paradajza

1 1/2 kašičica soli

1/2 kašičice bibera

1 kašika iseckanog svežeg začinskog bilja (ruzmarin, origano ili timijan)

4 kašika maslinovog ulja

Za koru (pâte sablée):

160g brašna

1/2 kašičice soli

115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće

4 kašike veoma hladne vode

Priprema

Rikota sir – recept za pravljenje pogledajte ovde. Možete da koristite i kupovni.

Pečeni paradajz – zagrejte rernu na 150C (300F). Na veliki tanki pleh, koji ste obložili papirom za pečenje, ravnomerno rasporedite čeri paradajz. Pospite po njemu začinsko bilje, so, crni biber i maslinovo ulje, pa rukama sve to dobro pomešajte. Stavite pleh u zagrejanu rernu i pecite oko 45 minuta.

Kora – Recept za pravljenje ove kore pogledajte ovde.

Kad je kora pečena po njoj rasporedite rikota sir, a preko njega ispečen paradajz zajedno sa sokom sa pleha. Na kraju umetnite par listića bosiljka. Ovaj tart je najbolje da služite dok je još topao. Nabolje da ga zagrejete u toster rerni pre služenja.

Američka kuhinja, Badem, Banana, Hleb i peciva, Kokos, Višnje

Hleb od banana i kokosa sa bademima i suvim višnjama

September 15, 2017 3 Comments

Hleb od banana je veoma popularan u američkoj kuhinji, i tako je još od vremena kad banane nisu bile toliko jeftine kao danas. Pretpostavlja se da je ovaj hleb bio promovisan i uveden u domaću kuhinju zahvaljujući velikim korporacijama koje su proizvodile brašno, prašak za pecivo, i ostale sastojke od kojih su se pravile slične poslastice. Ranije je tako bilo, izađe recept za sladak hleb u reklami za recimo prašak za pecivo, u nekom popularanom ženskom časopisu, i onda ga domaćice pripremaju, i ako je dobar, ostaje dugo da živi u kuhinjama širom Amerike. Danas je to ipak mnogo drugačije.

Ali da znate, mnogo popularnih američkih poslastica nastalo je upravo na ovakav način.

Ovo ipak nije običan hleb od banane, ovaj je neobično interesantan i bogat ukusima, a takav je zato što ima u sebi kokosovo brašno, bademe i suve višnje. Našla sam recept u nekom časopisu, i prilično ga izmenila. Vi takođe možete da se igrate sa vrstama brašna, meni je ova kombinacija baš taman kako treba. U originalnom receptu nema jogurta, ali ja mislim da je u ovakvom testu neophodan. Ne bi bilo loše da bademe tostirate pre nego što ih dodate testu. Američko kokosovo brašno je krupnije od našeg, i od kako sam pronašla onaj nezašećereni postao mi je omiljeni.

Sigurna sam da ćete obožavati ovaj hleb od banana, baš kao i vaša deca. Odličan je izbor za školsku užinu.

Hleb od banana i kokosa sa bademima i suvim višnjama

Sastojci:

200g brašna

100g kokosovog brašna

2 kašike lanenog brašna

70g badema iseckanih na listiće ili brašna od badema

1 1/2 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice soli

2 jajeta

150g šećera

4 zrele banane, izgnječenje viljuškom

200ml jogurta

150ml ulja

50g suvih višanja, iseckanih

Za dekoraciju: listići sušene banane, kokosovo brašno i listići badema

Izduženi pleh dimenzija 23 x 11cm

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Pomešajte sva navedena brašna, badem, prašak za pecivo i so.

U drugoj posudi pomešajte umućena jaja i šećer, pa tome dodajte izgnječene banane, jogurt i ulje. Ovlaš pomešajte sve i tome dodajte smesu sa brašnom. Kad ste i to pomešali, ne previše, u to umešajte iseckane višnje. Stavite smesu u podmazani pleh, pa preko nje stavite listove sušene banane i badema, i kokosovo brašno.

Pecite hleb oko 65 minuta. Kad je gotov, ostavite ga 5 minuta u plehu, a zatim stavite na rešetku da se ohladi.

Američka kuhinja, Hleb i peciva, Predjelo, Rukola

Pužići sa sirom i belim lukom i pestom od rukole

May 29, 2017 4 Comments

Mnogo volim ovakva peciva, šta ću kad sam slaba na gluten. Pecivo i hleb, da mogu, jela bih u neograničenim količinama. Jedino sam netolerantna na ona loše spremljena.

Testo i ja, to je neizmerna ljubav, još kad im dodam neke detalje u vidu začina i začinskog bilja, tu već nastaje prava magija. Mislim na pesto od rukole, sir i belik luk su ionako česta kombinacija. Možete da koristite i klasičan pesto od bosiljka. Samo što je u mojoj bašti upravo bila sezona rukole, pa sam je sučuvala tako što sam napravila od nje pesto, a kako se pravi pogledajte ovde.

Pužići su uvek atraktivni, jedino što vam treba izvesno strpljenje dok čekate da narastu, zato ih je možda najbolje pripremite uveče i ostaviti da prenoće u frižideru gde će da polako narastu.

Ako volite ovakva peciva pogledajte na blogu recept za slično pecivo – Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom.

Kad smo kod moje bašte ovog proleća smo uklonili ogradu između našeg i komšijskog zadnjeg dvorišta, pa nam bašta izgleda nekako veće i lepše. U Americi, u predgrađu gde su mahom kuće, vrlo se retko sreću ograde, što daje osećaj sklada i širine. U gradu uopšte nije tako, jer je bezbednost mnogo manja. Kod nas se zadnja dvorišta graniče sa onima od kuća koje se nalaze u sledećoj ulici, ne postoji prolaz među njima, što nije često, pa se zbog toga osećamo sigurnije.

Uklonili smo ogradu zbog komšijske dece, da ne bi morala da preskaču ogradu kad dolaze kod nas, jer nije bezbedno. Ovog proleća su se deca konačno toliko zbližila da su non stop zajedno. Kada su razdvojeni čuju se preko toki-vokija. Ima ih ukupno šestoro uključujući moju decu, ali se moja deca najviše druže sa dve devojčice koje su sličnog uzrasta i idu sa njima u školu. Konačno i mi možemo malo da odahnemo, nema stalne brige oko zabavljanja dece, jer njima sada nikada nije dosadno. Potpuno se obožavaju, dele sve zajedno, čak i slatkiše – pre neki dan sam ih uhvatila kako u svom skloništu jedu prokrijumčarenu nutelu, i to svi iz jedne kašike.

Moje dvorište i kuća su njihovo glavno stecište, i nekad izgubim strpljenje jer ih je ponekad teško kontrolisati, ipak to njihovo druženje me toliko podseća na to kako smo se mi igrali kad smo bili mali, da sam zbog toga preplavljena osećajem zadovoljstva. I dalje ne odustajem od ideje da moja deca dobiju delić onoga što sam ja imala kada sam bila mala, a to je velika sloboda i opušteno druženje sa decom. Čak sam sinoć sa svom tom decom gledala animirani film Tarzan. Nisam mogla da odolim a da im ne spomenem da kad sam imala godina koliko oni sada u Srbiji se prikazivala serija Tarzan i to samo nedeljom, trajala je tek dvadesetak minuta. Upravo u to vreme kada se nekada davno prikazivao na jugoslovenskoj televiziji mi smo gledali Tarzana na američkom Netfliksu.

Pužići sa sirom i belim lukom i pestom od rukole

Sastojci:

320ml toplog mleka

3 kašičice suvog kvasca

2 kašičice šećera

650g brašna + za rad sa testom

1 ½ kašičica soli

1 jaje, umućeno

115g putera otopljenog + 40g za filovanje

Za fil:

3 čena belog luka, sitno iseckanog

1 šolja izrendanog tvrdog sira (kačkavalja i nekog drugog po vašoj želji)

4 kašike pesta od rukole ili od bosiljka

Priprema:

Pripremite veću tepsiju, kao na slici, premažite je puterom. Zagrejte mleko i u njega umešajte kvasac i šećer, i sačekajte da kvasac nabubri. U multipraktiku pomešajte 550g brašna i so, prostali deo brašna ćete dodati na kraju. Postepeno dodavajte umućeno jaje, pa otopljeni puter, a zatim mleko sa kvascem. Na kraju dodajte preostalo brašno. Kad testo počne da se odvaja od zida u multipraktiku, testo je spremno da se prebaci na radnu površinu, oblikuje u loptu, stavi u podmazanu posudu, pokrije plastičnom folijom i ostavi da narasta, oko 1 sat.

Izvadite naraslo testo i razvucite ga u oblik većeg pravougaonika. Premažite testo otopljenim pa malo ohlađenim puterom. Na jednu polovinu rasporedite iseckani beli luk i izrendani sir, a na drugu polovinu rasporedite pesto. Fil ne nanosite do same ivice testa. Zarolajte testo, pa kad ste dobili oblik cilindra, oštrim nožem secite ga na komade, široke oko 5cm. Poređajte pužiće po plehu, nema veze ako postoji prostor između, jer će testo da naraste. Ukoliko vam je preostalo putera premažite pužiće njime. Pokrijte tepsiju plastičnom folijom i čekajte oko 1-2 sata da testo ponovo naraste.

Zagrejte renu na 175C (350F). Kada je testo naraslo, uklonite foliju, i stavite pleh u zagrejanu rernu, na srednjoj pregradi. Pecite testo oko 30 minuta, dok korica blago ne porumeni. Kada je pecivo ispečeno, sačekajte da se malo ohladi, a onda ga služite, najbolje uz jogurt.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Engleski mafini (English Muffins)

May 9, 2017 11 Comments

O, ne, to nisu klasični mafini, ni približno, kao što vidite na slici oni više podsećaju na male lepinje. Samo ime kaže da su došli iz Engleske u Ameriku, kao i mnoge druge stvari, ali ovde su doživeli svoju najveću popularnost. Retko se prave kod kuće, ali mogu svugde da se kupe, i ljudi ih ovde najčešće jedu horizontalno prepolovljene i prepečene u tosteru. Benedikt jaja, popularni branč, ne mogu se zamisliti bez njih, i zbog toga su se ovi mafini našli na mom blogu. Sledeći post posvećujem njima, mom omiljenom branču.

Kao što rekoh mene podsećaju na naše lepinje, i valjda ih zato rado pravim. Možete da od njih pravite sendviče, a i da namažete puter i džem ili med. Možete da ih čuvate u frižideru na duže vreme, često se tako i prodaju.

Idealni za doručak ili užinu.

Engleski mafini

Sastojci za oko 20 komada:

240ml toplog mleka

1 kašičica suvog kvasca

1 kašičica šećera

750g brašna + za razvijanje testa

1 kašičica soli

60g putera, otopljenog

240ml tople vode

2 kašike krupno mlevenog kukuruznog brašna ili palente

Malo ulja

Priprema:

U toplo mleko umešajte suvi kvasac i šećer i sačekajte par minuta da kvasac počne da bubri. Dodajte otopljeni puter i vodu i sve dobro promešajte.

U multipraktiku pulsirajte par obrtaja brašno, to je umesto prosejavanja. Dodajte mu so. Zatim postepono dodavajte tečne sastojke dok se testo meša u multipraktiku. Testo isto tako možete mesiti ručno. Kada ste dobili ujednačeno smesu, premestite je na radnu površinu, oblikujte je u loptu, stavite u veći nauljeni sud, pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 30 minuta da naraste.

Zatim razvucite testo oklagijom, po površini koju ste posuli brašnom, do debljine oko 1 cm. Zatim kružnim kalupom ili čašom zasecite krugove prečnika 6-8cm. Poređajte krugove na papir za pečenje ili platneni salvet, koji ste posuli kukuruznim brašnom, pospite tim brašnom i gornju površinu testa, pokrijte krpom i čekajte oko 30 minuta da testo ponovo naraste.

Zagrejte veći tučani tiganj, premažite ga sa malčice ulja, i pecite mafine sa obe strane po 7- 10 minuta, na srednjoj temperaturi, dok ne dobiju zlatno braon boju, kao na slici.

Francuska kuhinja, Hleb i peciva, Party food, Riba

Pisaladijer, francuska pica

July 21, 2016 No Comments

Pissaladière je francuska pica iz Provanse. Korica joj je deblja od one iz Italije a i nadev je drugačiji, nema paradajza ni sireva. Ako volite mediteransku kuhinju ovo je pravo jelo za vas.

Nadev za ovu picu je uvek isti, karamelizovani crni luk, inćuni i crne masline, Niçoise, ili bilo koje druge. Možete da je služite kao predjelo, super je kao party food, mada nije loša ni za doručak. Obavezno služite Pisaladijer uz vino, najbolje Roze.

Mislim da sam praveći ovaj Pisaladijer dosta koristila recept Džulije Čajld, koja je inače bila veliki zaljubljenik u provansalsku kuhinju.

Pisaladijer

Sastojci za testo:

550g brašna

2 pakovanja suvog kvasca

1 ½ kašičica soli

1 kašičica šećera

1 ¼ čaša tople vode

3 kašike maslinovog ulja

Sastojci za nadev:

800g luka, iseckanog na tanka rebarca

3 čena belog luka, zgnječena

¼ šolje maslinovog ulja

Par grančica svežeg timijana

2 komada lovorovog lista

So i biber

Dve šake iseckanih crnih maslina (po mogućstvu Kalamata i oil-cured (crne masline koje su usoljene, bez marinade)

20-tak inćuna iz teglice sa uljem

Priprema:

Stavite iseckan crni luk da se prži na ulju, na tihoj vatri. Dodajte mu zgnječeni beli luk, timijan, lovorov list, so i biber. Dinstajte luk oko 45 minuta uz povremeno mešanje, dok ne dobijete luk sličan onom za prebranac, ili ako volite možete i duže da ga kuvate dok ne pobraoni. Na kraju izvadite lovorov list, grančice od timijana i beli luk.

Za to vreme zamesite testo. Ovde ću opisati način na koji ja to radim, a vi ste slobodni da mesite testo kako vama odgovara, ručno, mikserom za testo ili u multipraktiku. Stavite brašno u multipraktik, i pulsirajte par puta da bi ste dobili efekat prosejanog brašna. Zatim mu dodajte kvasac, so, šećer i ponovo izmešajte masu. Kroz gornji otvor, dok mešate testo, postepeno dodavajte toplu vodu i na kraju maslinovo ulje. Testo je spremno kad počne da se odvaja od zida, posle ne više od minut i po.

Prebacite testo na pobrašnjenu površinu. Malo ga rukama oblikujte i stavite u nauljenu vanglu koju ćete pokriti i u kojoj će testo narastati oko 30 minuta.

Zagrejte rernu na 235C ili na na najvišoj mogućoj temperaturi. Pripremite pleh u kome ćete peći pisaladijer. Ako hoćete da napravite jedan veliki komad onda neka pleh bude dimenzija oko 25 x 40 cm.

Izvadite testo iz vangle, ponovo ga oblikujte, i ostavite pokrivenog da odleži nekih 10 minuta. Zatim rukama ga rastegnite u pravougaoni oblik koji odgovara obliku pleha ili ako vam je lakše uradite to oklagijom.

Lepo zategnite testo do ivice pleha, preko njega stavite dinstani luk, ravnomerno ga rasporedite, oko 1.5 cm od ivice ostavite prazno. Zatim rasporedite inćune i iseckane masline.

Stavite u rernu da se peče oko 15 minuta, dok kora ne počne da dobija svetlo braon boju, kao na slici.

Zbog sastojaka koji u sebi sadrže mnogo soli najbolje je da se prilikom konzumacije zaliva sa dosta vina.