Vodič za pravljenje dobrih takosa (Riblji takosi)
Takosi su se ušunjali u moju kuhinju onog trenutka kada sam počela da ih jedem ne u onim jeftinim i neuglednim meksičkim restoranima u kraju, nego u onim sređenijim i skupljim. Naravno moji prijatelji, koji vole meksičku kuhinju, se kunu u tu autentičnu hranu iz prvopomenutih restorana, ali iskreno meni se nikada nije nešto previše sviđala, suviše je bila nekako jednostavna, bez interesantnih detalja. Čak ni ambijent mi nije prijao, zamislite da sedite sa decom a iznad vas televizor sa nekom telenovelom i sve vreme slušate srceparajuće dijaloge dok jedete.
Međutim kada sam počela da naručujem takose u boljim meksičkim restoranima, tu sam se odmah zaljubila u sastojke i neodoljive salse. I malo pomalo sam krenula da ih pravim kod kuće, jer uvek ima nekog povrća u frižideru, obično ostatake od mesa od juče, rendanog sira, pavlake, limete i tu su tortilje koje uvek imamo u frižideru, ili uvek mogu da odšetam do obližnje latino radnje da ih kupim. Takosi su jelo koje uvek može da vas spasi kad ste bez ideje ili lenji da kuvate nešto zahtevnije stvari. Pritom su puni svežih i ukusnih sastojaka. I ima još jedna stvar, deca vole da ih sama prave, to je izvor neizmerne zabave, pa ih na kraju i pojedu.
Pored toga što možete da ih pravite za porodični ručak, takosi su idealna hrana za prijateljska okupljanja. Jedu se rukama. Ima jedan mali problem, neće baš da stoje uspravno osim ako imate specijalni stalak za takose, ali možete da ih poduprete polutkama limete:)
Meni su se riblji takosi oduvek najviše sviđali, iako možete da ih spremate sa raznim mesom. Moje iskustvo je da je najbolja riba za takose mahi-mahi. O ovoj ribi sam pisala u prethodnom postu, baš pre neki dan sam na Arubi naišla na ove brodove koje možete da iznajmite i da njima lovite ovu ribu. Inače, to je veoma atraktivna riba za ribolov.
Tu je i sto na kojem posle ribolovci čiste ribe.
I onda priprema ribe. Na slici je odličan file mahi-mahi ribe sa salsom od manga.
Vodič za pravljenje dobrih takosa
Zapamtite da je najvažnije u pravljenju takosa da napravite pravi balans ukusa kao i da proizvedete lepu teksturu. Za pravljenje takosa vam trebaju sledeći sastojci:
Tortilje
One su definitivno najvažniji deo. Ne znam kako je drugde, ali ovde kod mene može da se nađe veliki izbor tortilja, čak mogu da se nabave i one od plavog kukuruza. Inače tortilje se prave od pšeničnog ili kukuruznog brašna, ove druge su po mom mišljenju superiornijeg ukusa i samo njih kupujem. Naravno tu postoje razne varijante, i sigurno da kvalitet tortilje utiče na ukus takosa. Za takose vam trebaju male tortilje.
Tortilje se pre služenja najpre zagreju u tosteru, ili na grilu, ali pazite da se ne stvrdnu. Zagrejane ih stavite na tanjir i pokrijte kuhinjskom krpom.
Meso
Što se tiče mesa tu izbor može da bude ogroman, od mlevene junetine do piletine, svinjetine i ribe. Meso se obično griluje ili se dugo peče, čak se i pohuju manji komadi. U takose se stavlja iseckano meso ili razvučeno.
Ako volite takose, pogledajte i ove recepte:
Salse
Po mom mišljenu ovo je krucijalni deo takosa. Dobra salsa donosi svežinu i sočnost, i daje balans suvim sastojcima takosa. I uopšte salase su najbolji deo meksičke kuhinje. Ima ih raznih i njihov izbor zavisi uglavnom od mesa koje ćete staviti u takose. Evo par popularnih salsi čije recepte možete da da nađete na blogu.
Salsa od manga i crvenog luka
Meni apsolutno omiljena salsa, odlično ide uz ribu. Vidi recept.
Pico de Gallo (paradajz, paprika, luk)
Klasična meksička salsa, uz sve dobro ide. Vidi recept.
Salsa Verde (tomatiljo, luk)
Takođe veoma popularna salsa sa tomatiljom, posebno dobro ide uz svinjetinu. Vidi recept.
Gvakamole (avokado, paradajz, luk)
Nije baš salsa, ali teško mi je da zamislim bilo koje meksičko jelo bez njega, uvek dobro dođe. Vidi recept.
Sosevi
Kao i salse njihova uloga je da pojačaju ukus. Tu bih izdvojila one soseve koji “hlade”, na bazi kisele pavlake i majoneza, i one koji “greju”, u pitanju su ljuti sosevi, kao što je nama dobro poznati Tabasco.
Povrće
Povrće u takosu je tu da da lepu hrskavu teksturu. Tu se ističe iseckani kupus, običan i crveni, crveni i mladi luk, roktvice, crvena paprika, kukuruz, pasulj, razne klice, itd.
Sir
Veoma bitan sastojak u meksičkoj kuhinji. Često se koristi rendani (Monterey Jack, Colby), i to otopljeni u načosu i enčiladi, ipak postoji još jedan popularan meksički sir, Queso, koji negde podseća na naš beli sir, i ja ga često koristim. Možete da koristite obe vrste sira za takose.
Začini i začinsko bilje
Pored naravno ljutih papričica to je neizostavno lišće korijandera. Ja bih izdvojila i kumin koji se stavlja u salse i soseve.
Limeta
Uvek se služi uz takose, taman da pre nego što iz zagrizete iscedite sok po sastojcima. Meksička jela bez limete su nezamisliva.
Riblji takosi
Sastojci za 8 takosa:
2 grilovana ili pržena fileta ribe (vidi recept). Najbolji izbor je bela čvrsta morska riba, crveni sneper, mahi-mahi (lampuga) ili bakalar, list, halibut.
8 manjih tortilja, najbolje od kukuruznog brašna
Sastojci za sos:
4 kašike kisele pavlake
2 kašike majoneza
Sok od 1/2 limete
1 kašičica istucanog kumina ili 1/4 ljute paprike u prahu, opciono
So i biber prema ukusu
Za prilog:
Crvena paprika, iseckana na tanke prutiće
Mladi luk, iseckan na tanke kolutove
Klice
Lišće korijandera, iseckano
Ljuti sos: Tabasco ili neki drugi ljuti sos, opciono
Za služenje:
Limeta
Priprema:
Najpre napravite sos tako što ćete pomešati kiselu pavlaku, majonez, sok od limete, kumin, so i biber.
Dok pržite filete ribe (vidi recept), grejte tortilje u tosteru.
Po sredini tortilje ređajte komade ribe, prelijte ih sa 2 kašičice sosa, a zatim preko njih poređajte klice ili iseckani kupus, iseckani luk, papriku, i pospite ih ljutim sosom. Presavijte tortilje na pola i služite ih uz limetu.
Jagnjeće ćuftice sa gremolatom od nane
Oduvek sam htela da pravim ćuftice od jagnjetine. Dugo godina mi pravljenje ćufta i ćuftica nikako nije polazilo za rukom, već sam bila digla ruke, a onda sam jednom napravila super ćufte u paradajz sosu, i tada me je krenulo.
Ko voli bliskoistoču kuhinju, jagnjetinu, i meze, uživaće u ovom jelu. Ovo je hrana za odabrane, iliti prave gurmane.
Ćuftice se divno slažu sa gremolatom od sveže nane, tu je i sos od feta sira i pavlake sa začinskim biljem, i obavezno iscedite limetu preko jagnjetine. Savršeno meze za manja okupljanja.
Jagnjeće ćuftice sa gremolatom od nane
Sastojci:
450g mlevenog jagnjećeg mesa
2 mlada luka, iseckana
1 čen belog luka, sitno iseckana
1 kašičica istucanog kumina
1/2 kašičice all spices začina (cimet, oraščić)
1 kašika korijandera u prahu
2 kašike svežeg peršuna, iseckanog
1 kašika sveže nane, iseckane
1 jaje, umućeno
1 kašičica soli
1/4 kašičice bibera
Za gremolatu:
1 šaka sveže nane, iseckane
1 kašika peršuna, iseckanog
1 kašičica korice limuna
3 kašike maslinovog ulja
1 manji čen belog luka, sitno iseckanog
So i biber
Za služenje: Gremolata od nane, sos sa Feta sirom i začinskim biljem, crveni luk, miks mlade zele salate, i limeta.
Priprema:
Najpre zagrejte rernu na 190C (375F).
Pomešajte sve sastojke za ćuftice i rukama ih oblikujte u loptice veličine omanjeg oraha. Ređajte loptice na pleh za pečenje na koji ste predhodno stavili papir za pečenje. Ćuftice su gotove za oko 18 minuta.
Za to vreme napravite gremolatu tako što ćete pomešati iseckanu nanu, peršun, beli luk, so, biber, koricu limuna i maslinovo ulje.
Služite ćuftice odmah pošto su gotove uz gremolatu i sos od Feta sira.
Pisaladijer, francuska pica
Pissaladière je francuska pica iz Provanse. Korica joj je deblja od one iz Italije a i nadev je drugačiji, nema paradajza ni sireva. Ako volite mediteransku kuhinju ovo je pravo jelo za vas.
Nadev za ovu picu je uvek isti, karamelizovani crni luk, inćuni i crne masline, Niçoise, ili bilo koje druge. Možete da je služite kao predjelo, super je kao party food, mada nije loša ni za doručak. Obavezno služite Pisaladijer uz vino, najbolje Roze.
Mislim da sam praveći ovaj Pisaladijer dosta koristila recept Džulije Čajld, koja je inače bila veliki zaljubljenik u provansalsku kuhinju.
Pisaladijer
Sastojci za testo:
550g brašna
2 pakovanja suvog kvasca
1 ½ kašičica soli
1 kašičica šećera
1 ¼ čaša tople vode
3 kašike maslinovog ulja
Sastojci za nadev:
800g luka, iseckanog na tanka rebarca
3 čena belog luka, zgnječena
¼ šolje maslinovog ulja
Par grančica svežeg timijana
2 komada lovorovog lista
So i biber
Dve šake iseckanih crnih maslina (po mogućstvu Kalamata i oil-cured (crne masline koje su usoljene, bez marinade)
20-tak inćuna iz teglice sa uljem
Priprema:
Stavite iseckan crni luk da se prži na ulju, na tihoj vatri. Dodajte mu zgnječeni beli luk, timijan, lovorov list, so i biber. Dinstajte luk oko 45 minuta uz povremeno mešanje, dok ne dobijete luk sličan onom za prebranac, ili ako volite možete i duže da ga kuvate dok ne pobraoni. Na kraju izvadite lovorov list, grančice od timijana i beli luk.
Za to vreme zamesite testo. Ovde ću opisati način na koji ja to radim, a vi ste slobodni da mesite testo kako vama odgovara, ručno, mikserom za testo ili u multipraktiku. Stavite brašno u multipraktik, i pulsirajte par puta da bi ste dobili efekat prosejanog brašna. Zatim mu dodajte kvasac, so, šećer i ponovo izmešajte masu. Kroz gornji otvor, dok mešate testo, postepeno dodavajte toplu vodu i na kraju maslinovo ulje. Testo je spremno kad počne da se odvaja od zida, posle ne više od minut i po.
Prebacite testo na pobrašnjenu površinu. Malo ga rukama oblikujte i stavite u nauljenu vanglu koju ćete pokriti i u kojoj će testo narastati oko 30 minuta.
Zagrejte rernu na 235C ili na na najvišoj mogućoj temperaturi. Pripremite pleh u kome ćete peći pisaladijer. Ako hoćete da napravite jedan veliki komad onda neka pleh bude dimenzija oko 25 x 40 cm.
Izvadite testo iz vangle, ponovo ga oblikujte, i ostavite pokrivenog da odleži nekih 10 minuta. Zatim rukama ga rastegnite u pravougaoni oblik koji odgovara obliku pleha ili ako vam je lakše uradite to oklagijom.
Lepo zategnite testo do ivice pleha, preko njega stavite dinstani luk, ravnomerno ga rasporedite, oko 1.5 cm od ivice ostavite prazno. Zatim rasporedite inćune i iseckane masline.
Stavite u rernu da se peče oko 15 minuta, dok kora ne počne da dobija svetlo braon boju, kao na slici.
Zbog sastojaka koji u sebi sadrže mnogo soli najbolje je da se prilikom konzumacije zaliva sa dosta vina.
Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom
Od kako sam počela da pravim Majmunski hleb stalno sam razmišljala o tome kako da napravim isti taj hleb ali u slanoj varijanti. Dugo mi je trebalo da smislim pravu kombinaciju, i sa ovim hlebom mislim da sam da to uspela. Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom je jedan izuzetan gurmanski doživljaj. To može da vam potvrdi i moja prva komšinica kojoj često dajem da proba nešto novo što sam pravila, onako preko ograde. Ona je veliki gurman i ceni dobru hranu, zato volim da čujem njeno mišljenje. I njena mama, poreklom sa američkoj Juga, gde se inače puno i dobro kuva, a verujem da je tu i nastao originalni Majmunski hleb, je uživala u slanoj varijanti.
Ovaj recept je zanimljiv i zbog toga što sam koristila rukolu iz moje bašte za pravljenje pesta. Kad rukola ostari, a to je pred cvetanje, njeni listovi postanu ljuti i opori, i tada je najbolje da se od nje napravi pesto. Umesto pikana koristite orahe. Mislim da je suvo meso, koje čak i ovde možemo da nabavimo, bolja varijanta od slanine ili šunke.
Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom je idealan za manja okupljanja. Zamislite reakciju gostiju kad ugledaju ovaj hleb, tek izvađen iz rerne, pa kad počnu da vade komade hleba. Da, ovaj hleb vapi za nekim dipom na bazi jogurta kao što je ovaj. I odlično ide uz neko jače crno vino. Mmmmmm.
Inače, kod nas ceo maj prolazi u kišnom i prohladnom vremenu. Zelena boja apsolutno dominira, čak i ovde u gradu. Moja bašta izgleda bujno, doduše ne znam da li je paradajz oduševljen. Osećam se baš kao u Engleskoj. Čak ovih dana isključivo gledam engleske klasike, Prozor sa pogledom i Krila golubice… obavezno pogledajte. Juče sam saznala da se i moja dobra drugarica uskoro seli za Englesku, potpuno neočekivano.
Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom
Sastojci:
320g brašna
2 1/2 suvog kvasca
1 1/2 kašičice soli
240ml toplog mleka
80ml tople vode
Prstohvat šećera
30g otopljenog putera
Za filovanje:
3-4 pune kašike pesta od rukole
50g izrendanog parmezana
2 manja čena belog luka, vrlo sitno iseckanog
80g suvog mesa, iseckanog na manje komade
100g putera, omekšalog
okrugao pleh za kuglof (Bundt pan)
Za služenje: dip od jogurta
Priprema:
U jednoj posudi pomešajte toplo mleko, vodu, prstohvat šećera i kvasac, sačekajte dok kvasac ne počne da bubri. U drugoj većoj posudi, ili u multipraktiku, pomešajte brašno i so. Toj smesi postepeno dodavajte smesu sa kvascem u koju ste sipali otopljeni puter i mešajte sve dok ne dobijete ujednačeno testo. Multipraktik je za mešanje testa majka!
Izvadite testo, oblikujte ga u loptu, premažite uljem i stavite u vanglu da nadođe, oko 1 sat. Pokrijte vanglu plastičnom folijom.
Za to vreme napravite smesu za filovanje tako što ćete umutiti omekšao, skoro istopljen, puter, pesto, rendan parmezan, iseckan beli luk, i sos i biber, ukoliko je potrebno.
Kad se testo udvostručilo, izvadite ga iz vangle, stavite ga na radnu površinu, i isecite na 64 ili manje delova, ne treba da budu jednaki. Od svakog dela pravite loptice koje ćete umakati u smesu sa puterom, sirom i pestom. Ređajte loptice u dobro podmazan kalup. Povremeno pospite umočene kuglice iseckanim suvim mesom. Kada ste završili sa umakanjem kuglica, pokrijte pleh plastičnom folijom, i čekajte da testo ponovo nadođe, oko 1 sat.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pecite hleb 35 minuta. Kad je pečen, odmah ga prevrnite na veći tanjir, i služite ga uz dip od jogurta.
Fondu sa sirom “Uradi sam”
Evo šta piše u mojoj maloj knjižici o fondu na samom početku: Fondue is fun. Fondue is romantic. Fondue is sweet or savory. Fondue is easy to make. Eto, tako bih ga i ja opisala. Sve navedeno ga čini idealnim izborom za neka intimna okupljanja i proslave sa prijateljima.
Postoje dve problematične stvari kada je fondu u pitanju: prilično je kaloričan, ali to nije strašno jer se ionako jede retko, i nedostatak posebnog seta za fondu koji se sastoji od grejača, posude i izduženih viljuškica. Meni još niko nije poklonio taj set, a iskreno, ne znam ni gde bih ga smestila, pokušavam da se kontrolišem oko kupovine stvari koje retko koristim, tako da mi improvizujemo, i verujte mi, time ceo doživljaj ne gubi uopšte na kvalitetu. Moj muž i ja smo uvek ponosni na sebe kad deci damo primer da ne mora sve da se kupi, nešto može i da se uspešno improvizuje. Dakle, topimo sir u običnoj emajliranoj šerpi, umesto grejača koristimo male sveće rospoređene na granitnoj ploči, na njih stavimo rešetku sa šporeta na plin, moguće su i druge varijacije, i na to sve stavimo šerpu dok se u njoj greje sir. Umesto izduženih viljuškica koristimo drvene štapiće za ražnjiće. Čak i moja deca se u tome fino snalaze.
Inače, moj prvi fondu koji sam probala bio je bez umakanja, već sa prženjem mesa. Pored toga postoji još jedan veoma popularan fondu, slatki fondu, u otopljenu čokoladu se umače razno voće.
Ovo jelo je nastalo u Švajcarskoj, otud švajcarski sir, ali se posle raširilo i u druge zemlje. U Americi postoji lanac restorana Melting pot, u kojem se isključivo služi fondu. Jednom smo tamo bili, i šta da vam kažem, potrošili smo ne malo para, al se nismo najeli. Fondu u kućnoj radinosti mi je mnogo bolji.
Jedna napomena pre nego što pređete na recept. Po pravilu se koristi jednaka količina Ementalera i Grijera, ali zbog naše dece mi stavljamo više ovog prvog, zato što je njegov ukus manje intezivan. Iskreno, nikada nisam koristila neke druge sireve, a znam da mogu, važno je da se dobro tope i sjedinjuju sa drugim sastojcima. Fondu se bično jede uz belo vino sa kojim se pravi, mada kuvani sajder je meni najbolji izbor.
 |
| Kiki nas posmatra dok jedemo fondu. |
Dip od spanaća i artičoka u lisnatim korpicama
Ovo je idealan party food. U Americi kremasti dip od spanaća i artičoki je jedan od najpopularnijih dipova. Meni su lisnate kapice veoma interesantne za služenje ovog dipa, ali umesto njih možete da koristite prepečen hleb, tortilja čips ili krekere. Ovaj dip se služi topao. Lisnate korpice možete da koristite za razne druge stvari, pileću ili salatu od pečuraka, gvakamoli, pa čak i rusku salatu, ili pak za pravljenje dezerta, recimo u njih stavite šlag i jagode, i malo iseckane sveže nane.
Sastojci za dip:
300g odmrznutog spanaća
450g odmrznuta srca artičoki, ako već nisu isecite ih na četiri dela
2 kašike putera
230g krem sira, najbolje Filadelfija, na sobnoj temperaturi
4 kašike izdrendanog parmezana
½ šolje kisele pavlake
1 kašičica belog luka u prahu (ima sasvim drugačiji ukus od svežeg belog luka)
So i crbi biber
1 kašičica soka od limuna
Sastojci za 12 korpica:
3 lista srednje tankih kora
60g putera, otopljenog
Priprema korpica:
Zagrejte rernu na 175C (345F).
Pripremite pleh za mafine. Namažite udubljenja otopljenim puterom.
Uzmite 3 kore. Svaku namažite otopljenim puterom, i ređajte ih jednu preko druge. Zadnju i prednju stranu ne mažite puterom. Nožem isecite kore tako da dobijete 12 jednakih kvadrata. Svaki kvadrat, koji se sastoji od tri slepljena lista, stavljajte u udubljenje, na kraju korpicu premažite puterom. Ili, kao što možete da vidite na slikama, listiće malo ispomerajte da bi dobili “lisnatiji” efekat.
Pecite ih u rerni 10-15 minuta, dok ne porumene. Kada su gotove izvadite ih iz pleha.
Priprema dipa:
Obarite artičoke i spanać u vreloj vodi, nekoliko minuta, zatim sklonite sa vatre, stavite pod hladnu vodu i dobro ocedite.
U šerpi zagrejte puter na srednje jakoj temperaturi, stavite oceđen spanać i artičoke, i kuvajte ih uz mešanje oko 5 minuta. Zatim tome dodajte krem sir, parmezan, kiselu pavlaku, belik luk u prahu, so i crni biber. Mešajte sastojke dok ne dobijete kremastu smesu. Na kraju dodajte limunov sok. Dip servirajte u predhodno napravljenim korpicama od kora, a služiti ga dok je još topao.
Sveže ostrige sa Minjonet sosem, i koje recepte ste najviše voleli u 2014.
Ovako izgleda moje omiljeno predjelo za neki poseban događaj. Mada volim da ih jedem i u obične dane. Znam, nekima su žive ostrige grozne, ali ne znaju šta propuštaju. Tu bih ubacila i neko penušavo vino. I da znate Minjonet sos je neprevaziđen kad su u pitanju sveže ostrige.
Posle recepta slede stvari na blogu koje ste najviše voleli u 2014. godini.
Sastojci:
12 ostriga, bilo koja vrsta koja vam je dostupna, moraju du budu baš sveže, pravite ih istog dana kada ste ih kupili.
Veća količina krupne soli ili leda, na tome ćete služiti školjke
Sastojci za Minjonet (Mignontette) sos:
2 kašike sitno iseckane ljutike (šelot luka)
6 kašika belog vinskog sirćeta
¼ kašičice krupno samlevenog crnog bibera
Priprema:
Minjonet sos napravite tako što ćete pomešati sve sastojke.
Čišćenje ostriga
Ostrige dobro operite hladom vodom i sastružite sa njih nepotrebne stvari, prljavštinu, morsku vegetaciju i slično.
Preporučujem damama da posao oko otvaranja školjki prepuste muškarcima. Za otvaranje vam trebaju rukavice, krpa ili peškir, možete lako da se povredite, i omanji nož. Držite ostrigu zaobljenom stranom okrenutom nadole i, ako ste desnoruk, „šarkom“ okrenutom prema sebi. Ako ste levoruk, „šarka“ treba da bude okrenuta suprotno od vas. Ostrigu možete držati na dlanu, najbolje u krpi ili rukavicama, ili na tvrdoj podlozi, na primer na dasci za sečenje. Sada potražite mali procep između gornje i donje polovine školje, u gornjem desnom uglu za desnoruke (u donjem levom uglu za levom uglu za levoruke. To je, otprilike, lokacija mišića koji u unutrašnjosti školje drži dve polovine zajedno. Ubodite nož u ovaj procep, paralelno sa školjkom, i mrdajući nož levo-desno i gore-dole postepeno ga ubadajte sve dublje u školjku, sve dok mišić ne popusti i u stanju ste da razdvojite dve polovine.
Odbacite gornji deo školjke, i gledajte da ne prospete tečnost iz školjke. Donju polovinu školjke sve sa mesom postavite na led ili so, tako da se ne prevrne. Led ste već stavili na tanjir u kome ćete da služite školjke. Minjonet sos stavite preko školjki.
Napomena: sveže ostrige možete služiti i uz limunov sok i sos od rena. Kad bolje razmislim ostrige bi super išle i uz Remulad sos.
Top 10 u 2014.
Američke pogačice
Srećna Nova godina i neka vam bude baš, baš, dobra!
Ivana
Škampi, gambori, kozice
Gambori, ili morski račići, su verovatno najzastupljeniji morski plodovi u Americi, a to važi i za druge delove sveta. Razlog za to jeste fini ukus sočnog i glatkog mesa, kao i to što se vrlo lako i brzo spremaju. Takođe, pošto im je meso prilično neutralnog ukusa mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima. Iako ih relativno često koristim, moram da priznam da druge krupnije rakove, krabe i jastoge, više volim, ali su i skuplji.
Razlika između škampa, gambora i kozica
Dugo sam imala nedoumicu, a nisam jedina, kako napraviti razliku između škampa, gambora i kozica, možda je razlog za to što je ovde skoro nemoguće naći škampe, a i tako ponekad zovu gambore. Takođe, problem je i što se koriste različita imena za jednu te istu stvar, recimo Amerikanci koriste izraz shrimp, a Britanci prawn. Posle sam shvatila da se škampi druga vrsta račića, mnogo krupnija od gambora i sa izraženim kleštima. I dosta skuplja. Njih možete da vidite na poslednjoj fotografiji. Zovu ih još langoustine.
Kozice su još jedan naziv za gambore.
Vrste gambora
Gambori se razlikuju po boji, uglavnom su sivi, ali mogu da budu i crvenkaste boje. U Americi se vrednuju prema veličini, oni colossal i jumbo su znatno skuplji od onih small. Prodaju se često obrađeni na pari, prepoznaćete ih po crvenoj boji, pa i to zbunjuje ljude.
Sveži ili zamrznuti?
Iako su u mnogim delovima sveta dostupni, u zemljama koje nemaju morsku obalu nejčešće se prodaju zamrznuti. Nije isto sveže i zamrznuto, ali sigurno nije ni nepremostiva razlika. Zapravo veruje se da gambori koji se zamrznu sve sa ljušturom, odmah po ulovu, ne gube ništa od svog kvaliteta u odnosu na sveže. U to slučaju najbolje je da ih odmrznete u hladnoj vodi. Koristite ono šta imate. Ja se sećam vremena kad niste mogli uopšte da nađete račiće u Beogradu.
Čak i ako se neki gambori prodaju kao sveži u prodavnici ne mora da znači da nisu pre toga bili zamrznuti. Moram da kažem da sam imala prilike da probam gambore istog dana ulovljene i moram da potvrdim da nema boljih.
Sa ljušturom ili bez?
Ljuštura kod gambora doprinosi ukusu, od nje čak možete da napravite temeljac. Ja ih tako isljučivo kupujem. Nažalost, retko ih spremam sa ljušturom, iako su tako ukusniji, jer je mojoj deci teško da ih čiste dok ih jedu. Većini ljudi je problem i to što se u tom slučaju ne uklanja crevo na leđima, koje inače nije štetno, ali kod ljudi izaziva averziju.
Čišćenje gambora
Na ovom videu pogledajte kako da očistite gambore.
Popularna jela sa gamborima
Gambori su prisutni u brojnim popularnim jelima. Nekima su maslinovo ulje i beli luk zakon, neki još dodaju belo vino i paradajz pa dobiju Škampe na buzaru, Italijani to pomešaju sa pastom i onda to zovu Gambori u marinara sosu, neki pak vole da ubace puno začina, kao u čuvenom jelu američkog Juga, Shrimp & Grits i Gambo. Super su za roštiljanje, samo ih marinirane nataknete na prutiće i očas posla su gotovi. Gambori se koriste i u popularnom američkom jelu Džambalaja i u španskoj Paelji, i tajlandskim jelima Pad thai i Čorbi sa kokosovim mlekom.
 |
| Džambalaja, recept pogledajte u Američkom kuvaru, strana 98. |
Gambori su neizostavni u čuvenom francuskom morskom specijalitetu Bujubes, a sa njima se pravi fantastično grčko jelo – Gambori saganaki.
Osnovni recept za pripremu gambora
Ovo je recept koji najčešće koristim kada pravim gambore. Obično koristim oko pola kilograma po ručku. Očistim ih tako što rukama uklonim glavu, ekstremitete i krljušt, često ostavim rep. Onda oštrim nožem zasečem leđa celom dužinom, i uklonim crevo. Ukoliko dublje zasečete dobićete butterfly shrimp, koji izgledaju lepše. Zagrejem maslinovo ulje u tučanom tiganju i zatim polovinu račića stavim da se prže, lepo ih rasporedim u jednom sloju. Dodam malo soli i bibera.
Gamborima je potrebno malo vremena da se skuvaju, čim poprime crvenu boju sa donje strane, i meso postane belo, to može da traje minut-dva, odmah ih okrenite, i to najbolje hvataljkama. Ponovo dodajte so i biber. Kad se i druga strana zacrveni, i unutra meso postane belo, izvadite gambore, i zatim iscedite limun po njima. Ponovite isto sa drugom turom. Možete na kraju da dodate puter i da ga otopite. Na kraju sav sok iz tiganja izručite preko račića.
Ja ih često služim uz kus-kus ili pirinač, i tu se obično nađe zelena salata.
Veoma je važno reći da ukoliko preterate sa prženjem dobićete meso loše teksture, ono treba da bude sočno i čvrsto.
 |
| Škampi u senf sosu sa krupnim kus-kusom i rukolom |
Na isti način možete da napravite cele račiće, sa glavom i ljušturom. Jedino što se čiste tokom konzumacije, i što izgledaju lepše i veće, mada u pitanju je ista količina mesa.
Da, baš sam pričala sa mužem o tome kako kad smo mi letovali na crnogorskom ili hrvatskom primorju nije baš bilo lako naći škampe, a i ako ih je bilo u ponudi restorana onda su bili preskupi. Ne znam, možda je to moje iščašeno sećanje, ali stičem utisak da su ovde račući dosta dostupniji nego na jadranskom primorju. Inače gambori se baš puno koriste u azijskim kuhinjama, nigde ne mogu da nađem toliko različitih vrsta svežih račića kao u azijskim marketima. Tamo pronalazim i osušene račiće, ali se nikad nisam usudila da ih probam. Pored morskih račića postoje i oni iz slatkovodnih voda. Ovde ih zovu Crayfish ili Crawfish. Probala sam ih, i ne razlikuju se puno od gambora.
Gambori u sosu od kokosa sa povrćem
Da razrešim dilemu, ovako izgledaju škampi, na slici ispod, ono što sam ja nazivala škampi su gambori. Misterija je odgonetnuta na jednoj rimskoj pijaci.
Salata od lubenice sa Feta sirom i nanom, i crtica iz mog detinjstva
Volim lubenice. Doduše samo one zrele, sočne i slatke. Upravo sam pojela jednu takvu. Komentarišimo muž i ja kako je nekako bezveze kad su sve lubenice seedless, bez semenki, i pokušavamo da objasnimo deci kako izgledaju one sa semenkama, i kako smo mi kada smo bili mali morali da ih sklanjamo dok se ne bi umorili i onda ih jeli sve zajedno. I da, nije bilo sečenje lubenice na manje komade, nego bismo uzeli cele kriške. Ah, to su bili dani! Rekla sam sebi, toliko puta, da neću upoređivati moje i detinjstvo moje dece, i uvek favorizovati ono prvo. To su i moji roditelji radili, i verovatno njihovi roditelji… i uvek je u prošlosti bilo bolje nego danas.
Moram da priznam da često razmišljam o mom detinjstvu, i prosto se čudim kako je toliko drugačije nego ono koje žive moja deca. Doduše nije prošlo malo godina od tada, a i živim u drugoj zemlji.
Uvek kada pomislim na lubenicu odmah vidim sledeći prizor: niz sokak se spušta braon Reno 4, u njemu tata i mama, vraćaju se sa posla. Leto je, negde u drugoj polovini 80-tih prošlog veka. I dalje je veoma toplo pošto su mama i tata kod kuće pre 16h, prednosti socijalističkog radnog vremena. Vade se kese sa stvarima iz prodavnice, i u zadnjem delu kola čuči velika lubenica, obično duguljasta.
Svi krećemo ka kući da ručamo, a lubenica završava u frižideru. Posle ručka, umorni roditelji imaju dremku, tata leži na trosedu, mama na dvosedu, i spavaju uz obavezno upaljen televizor. Taj aranžman mi ni dan danas nije jasan, ostao je ovekovečen na jednom od mojih crteža. Pravilo je da se roditelji nikad ne uznemiravaju tokom spavanja, pa mi deca odlazimo u dvorište da se igramo.
Brat i ja pokušavamo da ubijemo dosadno letnje popodne. Postoje dve stvari koje obično igramo – fudbal ili tenis. Iako sam starija od njega uvek me pobeđuje u fudbalu. Više se ne sećam kakva sam bila u tenisu. Znam da smo ga sa posebnim žarom igrali svaki put posle nastupa Monike Seleš, i dalje imam nesmanjenu strast prema tom sportu.
Utom bi tata izneo lubenicu napolje i svi bi seli za sto da je jedemo. Sečenje lubenice je za mene uvek imalo posebnu magiju, i moram da priznam da to nikad nisam dobro savladala. Uzeli bi kriške lubenice, skidali nožem semenke, i sladili bi se njome dok nam je sok cureo niz bradu. Kako je uopšte moguće jesti lubenicu u kući? Tata je uvek ostavljao srce, središnji, najslađi deo, za nas decu. Druga kriška lubenice bi bila najviše što sam mogla da pojedem. Kore lubenica bi završile u travi i ja sam obično bila ta osoba koja je morala da ih skuplja.
Kao što rekoh, to su bili dani!
Salata od lubenice sa Feta sirom i nanom
Divna, osvežavajuća letnja, salata. Iako lubenicu najviše volim da jedem samu, nekada nije loše malo se poigrati sa sastojcima i dekoracijom. Kad probate ovu salatu konačno ćete shvatiti da lubenica jeste povrće, kako su nas uvek učili.
Na slici ispod možete videti koji sam kalup koristila sa isecanje lubenice, a vi ste slobodni da koristite neki drugi, po vašoj volji.
Sastojci:
Polovina srednje veličine ohlađene lubenice
Šaka listova sveže nane, iseckanih
Šaka listova sveže nane, iseckanih
½ šolje Feta sir (pravi grčki ili bugarski ovčiji sir, a ne ono što mi zovemo Feta), izmrvljen
Za preliv:
4 kašike devičanskog maslinovog ulja
2 kašike soka od limete (može i limuna)
Priprema:
Lubenicu isecite na polovinu, a nju na kriške jednake debljine. Izvadite pažljivo semenke, ako ih ima. Kalupom isecajte lubenicu. Iseckane komade lubenice prelijte prelivom, pospite Feta sirom i nanom.
Dip od buđavog sira i kako izgleda američko meze
Znate ono kad kažu “ma domaće je mnogo bolje od kupovnog”, uz par izuzetaka kao što su kiseli krastavci, potpuno se slažem sa ovom konstatacijom. Dok nisam sama napravila ovaj dip nisam ni znala kako je dobar, pre toga sam ga često izbegavala. Odličan je.
Moram da priznam da mi je veliki problem da nađem našu adekvatnu reč za dip, nisam u tome uspela. Umak bi bio savršen prevod, ali se ne važi jer je za nas umak sos, nešto čime se preliva ostala hrana. Namaz nije takođe, jer se ne maže na ‘leb. Ovo je sos u koji se umače hrana, našoj kuhinji ne baš tako bliska konzumacija iste… ne znam, možda grešim, možda zaista postoji pravo ime, ali dok ga ne nađem ostaje dip.
Pored toga što se servira uz sveže povrće, ovaj dip sjajno ide uz pržena Buffalo krilca, jedno vrlo tradicionalno američko jelo, ja ga kombinujem sa belom ribom, a i poljskim pirogima.
Kako izgleda američko meze?
Upravo ovako kako izgleda na slici. Mislim da je neka verovatnoća od 90% realna da ćete naići na ovako servirano meze. Pored dipa od buđavog sira, gotovo ćete uvek naći humus u koji se takođe umače povrće. Ima još jedan super dip – onaj od spanaća i artičoke. Od svežeg povrća, najčešće se služe mini šargarepe, stabla od celera, čeri paradajz, brokoli, karfiol, pa i boranija. Ne brinite, ima ceo tanjir sa iseckanim povrćem da se kupi. Takođe su veoma popularne salse, kao što su gvakamole i salsa sa paradajzom, paprikom i lukom, koji se služe uz tortilja ili pita čips ili nešto slično. Ponekad i sendviči, ali ne oni naši, već zatvoreni sa puno slojeva šunke i sira. Služe se i pržena Buffalo krilca uz dip od buđavog sira. Ponekad ćete naići na gambore skuvane na pari sa nekim sosem, ali to je sve ređe. U suštini, Amerikanci vole male zalogajčiće ili kako oni to zovu finger food. Osim jednog izuzetka, a to je čili čorba. Ima još tu puno toga ali ovo što sam spomenula je najpopularnije.
Dip od buđavog sira
Sastojci:
50g buđavog sira (Gorgonzola, Rokfor, Stilton, itd), ako imate sir u bloku, izmrvite ga viljuškom
2 komada mlada luka, sitno iseckanog
1 malecki čen belog luka, sitno iseckanog
1/2 šolje kisele pavlake
1/2 šolje majoneza
1-2 kašike limunovog soka
Biber
* Date količine sastojka modifikujte prema vašem ukusu.
Priprema:
Promešajte sve sastojke. Možete da ih izmiksate u multipraktiku, ali ja više volim kad ima raznih komadića u njemu. To volim u svakom sosu.
Dobićete količinu taman da stagne u 1 1/2 posudicu koju vidite na slici.
Čuvajte dip u frižideru oko 3 dana.
