Moja ćerka misli da ja pravim najlepšu ovsanu kašu, i uvek me moli da joj je napravim za doručak. Ne znam zašto joj je teško da je spremi, kad ne postoji jednostavniji način za njenu pripremu. Možda je tajna u tome što koristim tanje ovsene pahuljice, i zato što im dodam čia semenke i laneno brašno da kaša bude kremastija i gušća, i naravno hranljivija. Ovo sam spremala za doručak bezbroj puta baš po ovim merama. Naravno, sastojci mogu da variraju, ovo je neki osnovni recept koji možete da prilagodite vašem ukusu i potrebama. Na slici je ovsana kaša pripremljena sa kokosovim mlekom, sa kravljim mlekom je kremastija i ukusnija.
Ako sledite moj recept, unećete u sebe više od pola dnevne doze vlakana, ako ne računamo voće i ostale priloge. Da, ako vam treba aplikacija koja prati unos svih hranjivih sastojaka, onda obavezno probajte cronometar – besplatna je, i odlična je za dijetu. Takođe, zahvaljujući njoj možete lako da utvrdite šta vam nedostaje od minerala i vitamina u organizmu, a i naučićete dosta o hrani.
Gledajte da nabavite organske ovsene pahuljice, jer se ovas često tretira glifosatom, vrstom herbecida, koja može da loše utiče na vaš organizam. Ako hoćete zdrav doručak, neka to onda bude sa zdravim netretiranim žitaricama. Brend koji najčešće koristim je Bob’s Red Mill.
Pre nego što pređemo na recept da malo razjasnim vrste i upotrebu ovasa u kuvanju, jer verujem da mnogima to nije baš najjasnije.
Ovsene pahuljice, vrste i upotreba
Ovsene pahuljice već neke vreme su veoma popularana namirnica, uglavnom zbog svoje hranljivosti, a i zbog toga što se od njih pravi jednostavan i brz doručak. Ovas (zob) može da se nađe u prodaji u raznim oblicima: u celom zrnu, iseckan, kao mekinje, u vidu pahuljica različite debljine. Od toga zavisi dužina njegovog kuvanja i upotreba. Na fotografijima možete videti kako izgleda ovas u različitim oblicima.
Ovas u celom zrnu – najduže se kuva, oko sat vremena. Može da se koristi kao dodatak čorbama i u salatama. Takođe, može da se samelje i da se dobije brašno. Ja ga meljem uz pomoć mlina za kafu (u kome ne meljem kafu!).
Brašno od ovasa – ono može da se koristi kao zamena za pšenično brašno, za kolače, palačinke, i razna druga peciva.
Ovsene mekinje – se dobijaju od spoljašnjeg zrna. Nisu toliko nutritivno vredne kao celo zrno. Mogu da se koriste za pripremu kaše.
Iseckani ovas (steel cut oats, “irski ovas”) – zato što je iseckan potrebno mu je manje vremena za kuvanje, oko 30 minuta. Uglavnom se koristi za pripremu slanih ovsenih kaša.
Deblje ovsene pahuljice (rolled oats) – klasične pahuljice koje se koriste za pripremu kaše, granole, krekera, kolačića i kao posip za američke pite i mafine. One se dobijaju tako što se valjcima istanje.
Tanje ovsene pahuljice (quick rolled oats) – su pahuljice koje su još više istanjene. Njih koristim za pripremu kaše jer se najbrže kuvaju, i zato što se tako dobija kremastija tekstura.
Instant ovsene pahuljice – su najviše obrađene, prethodno skuvane i istanjene, i sa dodacima kao što su šećer, začini, i razni drugi sastojci. Obično se pakuju u manje doze i najbrže se spremaju. Nekad je dovoljno samo da ih potopiti u vrelu tečnost. Najmanje su hranljive.
Ispod imate recepte za različite poslastice sa ovsenim pahuljicama (kliknite na sliku da bi vam se otvorio recept). Osim za kolačiće od ovsenih pahuljica koje možete da nađete u mom Američkom kuvaru, na strani 152.
Domaća granolaKrisp sa jabukamaBezglutenski krekeriOvseni kolačićiMafini sa nektarinama i mekinjamaKolač od urmi sa mekinjama
Ovsena kaša
sastojci:
280 ml mleka/ili zamene za mleko (mleko od badema ili kokosa), može čak i voda, ili mešavina vode i mleka
50 g ovsenih pahuljica
20 g čia semenki
10 g samlevenog lana
za služenje:
Javorov sirup ili med
Razno voće (može i zamrznuto) – maline, borovnice, jagode, kupine, banane, kivi, jabuka, itd.
Koštunjavi plodovi – lešnici, orasi, bademi, kokosove pahuljice, itd.
Može i suvo voće – brusnice, suvo grožđe, urme.
priprema:
Pomešajte u činiji mleko, ili zamenu za mleko, sa ovsenim pahuljicama, čia semenkama i samlevenim lanom. Ako koristite mikrotalasnu kuvajte sve zajedno 2 1/2 minuta. Ako kuvate kašu na šporetu, neka to bude 5-6 minuta na umerenoj vatri, uz mešanje. Skuvanu kašu dobro promešajte, dodajte joj iseckano voće i ostale priloge, javorov sirup ili med, i služite.
Ako ste se ikad zapitali kada i gde su nastale palačinke, i kako su izgledale prapalačinke, upravo ćete dobiti odgovor. Palačinke su nastale u 13. veku, u Bretanji, severzapadnom delu Francuske. Prvobitne palačinke su pravljene od heljdinog brašna i služile su se kao slano jelo, često kao zamana hlebu. Kasnije je uvedeno i pšenično brašno, i takve palačinke su se filovale slatkim dodacima. U početku je to bila hrana za siromašne, a posle su palačinke postale omiljena poslastica širom Evrope, i njihova popularnost još uvek ne jenjava. Samo da znate da postoje i ruske palačinke, blini, koje se takođe prave od heljdinog brašna, ali se drugačije služe.
Ove heljdine palačinke mogu da budu vrlo zanimljiv vikend doručak. Inače ih često služe kao brzu uličnu hranu. Imaju sve elemente zasitnog u ukusnog doručka – jaja, šunku i sir. Takođe, palačinkama možete da dodate pečurke, spanać, i slične sastojke. Iako ovo jelo možete da pravite i od kombinacije heljdinog i pšeničnog brašna, ja bih ipak izabrala isključivo heljdino, ima poseban ukus.
Palačinke od heljde (Crêpes bretonnes)
sastojci za 4 palačinke:
2 jaja
250 ml mleka
130 g brašna od heljde
Prstohvat soli
2 kašike ulja
za punjenje:
izrendan sir (Grijer, Ementaler, Gauda)
tanko isečena šunka
1 jaje po palačinki
priprema:
Najpre napravite testo za palačinke – umutite jaja, dodajte im mleko, pa brašno, ulje, so i sve mešajte, dok ne dobijete smesu odgovarajuće gustine. Dodajte još mleka ako je potrebno.
Pecite palačinke u većem tiganju za palačinke, uz minimalnu količinu ulja ili putera.
Ispržite posebno jaja na oko, po jedno za svaku palačinku.
slaganje palačinki:
Stavite ispečenu palačinku na tiganj, zatim po njoj rasporedite pola šake izrendanog sira i sve to grejte na niskoj temperaturi. Kad se sir istopi, stavite po sredini ispečeno jaje, oko njega rasporedite šunku, 2-3 komada, i onda spatulom počnite da savijate krajeve palačinke, paralelno, dok ne dobijete galetu kao na slici. Odmah služite palačinku.
Otkako sam naučila da skijam i zaljubila se u taj sport, a to je bilo pre par godina, maštala sam o odlasku na Alpe. Opet, nisam ni slutila koliko će mi se dopasti dramatični pejzaži uokvireni planinskim vrhovima, pitoma sela sa kućama u tradicionalnim stilu, široka polja pokrivena slanom, krave koje se sunčaju na zimskom suncu, probijanje kroz maglu/oblake na putu, zagojene mačke po poljima koje love krtice, svedena i otmena božićna dekoracija po trgovima malih uspavanih gradića, gusto zimzeleno drveće sa granama koje se povajaju pod snegom, odlična jaka hrana servirana u simpatičnim gostionicama na skijalištima i vožnja gondolom sa prelepim pogledom na sela u podnožju. Što bi ovde rekli to je bio huge upgrade od zimovanja u Americi, koje ume da bude značajnije skuplje.
Pripreme za putovanje
Ipak, put u Austriju zimi iz Amerike nije tako jednostavan. Prethodilo je dugo planiranje kojim se bavio moj muž; imam neverovatnu sreću da sam udata za organizacionog maga. Kao i uvek na našim putovanjima, zahvaljujući dobro isplaniranom svakom detalju, a na zimovanju može puno toga da krene naopako (već imamo iza sebe dva otkazana zimska putovanja), mogla sam da se lepo opustim i uživam. Izabrala sam da na putu čitam knjigu Magelan, Štefana Cvajga. Već sam skoro čitala njegovu knjigu Beware of Pity, i veoma mi se svidela, uz to sam htela da to bude delo austrijskog pisca. Nažalost, nisam stigla da posetim njegovu kuću kada sam boravila u Salcburgu, tu je proveo poveći deo svog života. Magelan je vrlo zanimljiva knjiga o čuvenom moreplovcu, koji je uz puno poteškoća, i uz neverovatnu istrajnost i odlične organizicione sposobnosti, uspeo da ostvari svoj neverovatan poduhvat. Pažljivo je birao svoju posadu, opremu za brodove, zalihe hrane i svakakve potrepštine kao što su recimo ogledala za domoroce u egzotičnim zemljama kojima je to bio dragocen predmet, i na kraju je poveo sa sobom hronologa koji je imao zadatak da zabeleži njegove poduhvate. Priznaćete vrlo važan detalj. I ja se ponekad osećam kao hronolog – pišući putopise i praveći fotografije, ja u neku ruku beležim sve one lepo isplanirane detalje moga muža, koji mene podsećaju na umetnička dela.
Šalet
Recimo, šalet koji je muž izabrao je bila savršena kuća za naš odmor. Ogromni prozori kroz koje se vide brojgelovski pejzaži, drveni enterijer, sve udobno i funkcionalno opremljeno sa puno ukusa. Čak nas je dočekala i ukrašena jelka. Kuća je imala i saunu, u kojoj sam provela tek ukupno deset minuta, jer je u kući bilo vrlo toplo. Najlepši deo je potok koji prolazi pored kuće; zvuk žuborenja vode, koji može da se čuje noću, je nešto neizmerljivo prijatno. Slagalica od 2000 delova je okupirala moj život tih sedam dana provedenih tamo. Bila je izuzetno teška, progres je bio spor, pa ju je na kraju muž lepio selotejp trakom, i tako smo je doneli kući u Ameriku, da bude završena. Naravno da se desilo porekletsvo većine slagalice, zafalio mi je jedan komad, koji se sigurno zagubio na šarenom tepihu u Rusbahu.
Druženje je najlepše
Na zimovanju smo bili sa porodicom rođaka moga muža, i to je zapravo bio najlepši deo našeg putovanja. Druženje sa dragim ljudima koji žive daleko od nas, bezbrojni razgovori, slaganje slagalice, skijanje, šetnje, odlasci na ručak u gostionicu, i kuvanje – to je bio moj omiljeni deo. Kao i uvek, hrana, njena nabavka, priprema i gustiranje, donela nam je dosta radosti i zabave; spremali smo juneći i segedinski gulaš, podvarak, kobasice, pečenicu iz rerne, testeninu u bolonjeze sosu, prokelj i krompir iz rerne, palačinke, i tim redom. Gledali smo da svom snagom upijemo ukuse srednjoevropske kuhinje, koji su tako bliski domaćoj kuhinji i koji savršeno odgovaraju zimskoj sezoni. Da ne pominjem moje oduševljenje od obilja kvalitetnog sušenog mesa koje je teško naći u Americi.
Austrijska kuhinja
A austrijska kuhinja, iako su ljudi zaboravili da je cene i više nije u modi, je itekako vredna pažnje. Oduševile su me razne knedle, naročito Germknödel, carska cepkane palačinka (Kaiserschmarrn), krofne punjene džemom, i sos od vanile koji se služi svuda, pa i uz štrudlu od jabuka. Zatim, sitna testenina služena uz sir i hrskavi luk (Käsespätzle). Naravno da smo jeli i bečku šniclu, koja kad se lepo pripremi ume da bude vrhunski ugođaj. Tu su i razne bistre supe služene sa knedlama sa mesom ili čak džigericom (Speckknödelsuppe i Leberknödelsuppe). I da, neverovatano je koliko je austrougarska kuhinja imala uticaja u Srbiji, i to ne samo u Vojvodini.
Takođe, bila sam iznenađena koliko nemačkih reči smo usvojili u srpskom jeziku. Učila sam nemački u školi, i jedva nešto zapamtila, ali mi je bilo zanimljivo da se podsetim nekih reči i izraza. Uspela sam čak da nabavim hanzaplast brenda Hansaplast!
Skijaške gostionice
Samo kad pomislim na ovdašnje skijaške gostionice, neugledna mesta gde se služi preskupa džank hrana, austrijske gostionice su izgledale kao super luksuzna mesta. Pored sjajnih lokacija sa divnim pogledom, enterijer im je bio sjajan, obično tradicionalan, sa puno zanimljivih detalja, ali nije bio uopšte pretenciozan. Hrana je takođe bila baš kakva treba da bude za skijaše. Meni su bile najviše interesante terase na kojima su gosti mogli da se sunčaju uz hranu i tople napitke. Jedino je muzika umela da bude bezveze, neki iritantan nemački tehno.
Bila je jedna simpatična gostionica sa enterijerom koji me je toliko podsetio na naše starinske kuće ispunjene raznim ručnim radovima, od izvezenih poruka na platnima koje su visile na zidovima do heklanih bordura, da me je momentalno preplavila slatka nostalgija.
Skijanje
Nije nas dočekalo puno snega kad smo došli, glavna sezona skijanje je ionako krajem januara i početkom februara. Ipak, nije bilo tako strašno. Jednog dana smo otišli u skijaški centar Obertauern, koji je na višoj nadmorskoj visini, on je nudio mnogo više staza sa skijanje. Ispostavilo se da su alpske skijaške staze izazov za mene, pre svega zbog vrlo strmih delova, pa sam uzela par časova skijanja, koji su mi dosta pomogli. Prilično sam unapredila paralelno skijanje, jedino ume da bude čupavo kad je vrlo strm spust, sa dosta leda i nanosa snega. Iako sam u početku dosta padala, moja želja da skijam se nije smanjivala, što mi je i dalje velika misterija. Čak i kad sam padala, pošto bih se uverila da sam ok, nisam skidala osmeh sa lica. Valjda me je to vraćalo u detinjstvo. Inače, moja idealna skijaška staza je duga, sa dosta krivina i sa ne tako strmim padovima. Mada bilo je dugih staza, kad se na kraju spustiš dole u selo, duša ti bude u nosu, a kukove ne osećaš.
Prvi put sam se vozila gondolom, i za mene je to bio mnogo lepo iskustvo.
Obertauern
Saonice sa konjima
Naš boravak je zaista podsećao na svima omiljeni božićni video Last Christmas, sve stavke smo čekirali, čak smo imali i sneg za ovdašnje Badnje veče. Ipak, jedino što nismo uspeli da realizujemo jeste planirana vožnja saonicama sa konjima. Sad ću vam priznati, to je moja smešna fantazija koja mi se često javlja kada pokušavam da zaspim. Zamišljam kako se vozim saonicama sa konjima vraćajući se sa nekog bala – predrevolucionarna Rusija, zima sa puno snega, ja umotana u neku bundu, sa šubarom i rukama u mufu, noge mi greje zagrejana cigla. Nažalost, nije bilo dovoljno snega za ostvarenje moje fantazije.
Austrijska sela
Još kako smo počeli da vozimo iz Salcburga ka Rusbahu, a to taje sat i po vremena, uživala sam u selima načičkanim pored glavnog puta. Izgled kuća nije uniformisan, one su često asimetrične, imaju dosta dodataka, nekada su im fasade u ekcentričnim nijansama zelene i žute. Preovlađuju drvo kao materijal, najupečatljivije su terase od drveta, često izrezbarene. Sela su obično smeštena u dolinama u kojima se nalaze rečice. Iako su Austrijanci katolici, njihove crkve ovde imaju sveden stil koji podseća na protestanske crkve, što zbunjuje. Verujem da je ovde lepo provesti i leto.
Ovdašnji ljudi su ljubazni, vole da ćaskaju, engleski im je dosta dobar. Najviše sam komunicirala sa instruktorima skijanja. Judit, koja živi u Rusbahu, ima 25 godina, i već petu godinu zna samo za zimsko doba godine. Kad je u Evropi leto, ona radi kao instruktorka skijanja u Australiji, gde je zima, nedaleko od Melburna. Zanimljivo!
Banja
Posle Rusbaha otišli smo u obližnju banju – Bad Vigaun i tu proveli jednu noć. Mislim da je banjska voda dobra protiv išijasa i sličnih problema, tako da je bila ispunjena starijim svetom, od kojih su neki bili poreklom sa Balkana. Bilo mi je slatko kad sam u prolazu čula razgovor na našem jeziku o operacijama i drugim zdravstvenim problemima. U bazenu sam boravila samo u najtoplijoj vodi, nisam se usudili da boravm u spoljašnjem bazenu, mada smo u nekom trenutku hodali napolju u bade mantilima tražeći naše sobe.
Nikada neću zaboraviti našeg konobara koji nam je služio večeru i doručak, mladića sa najumilnijim glasom na svetu, nežnim manirima i simpatično zbunjenim ponašanjem. Kaže, tu je na praksi. Pošto smo bili jedini gosti van pansiona, malo smo uneli haos u njihov uhodani banjski život. Posle doručka, spremili smo stvari, i kolima se odvezli do sledeće destinacije, Salcburga, pre našeg odlaska u Nemačku gde smo proveli sledeću polovinu našeg odmora.
Ima tako neke hrane koja donosi radost i spokoj, i po pravilu je vezana za naše detinjstvo, naš prošli život, kada je sve nekako bilo lepše i imalo smisla. Takav je moj sentiment prema đevreku. Sećam se kada sam ga jednom ugledala u zamrzivaču neke internacionalne radnje, i kako sam skoro kriknula od radosti. Nije mi bio problem ni to što je bio zamrznut, pa sam morala da ga grejem. Moja ćerka takođe veoma voli đevrek, pored žu-žu-a i uštipaka. Čudno je to kako naša deca, pored toga što nasleđuju naše fizičke i mentalne karakteristike, imaju urođen afinitet prema određenoj hrani, onoj koju smo mi voleli kao deca. To je razumljivo za domaću hranu koju redovno spremam kod kuće, ali kako objasniti njihovu ljubav prema recimo đevreku koji nisu imali priliku da probaju u Americi, i ja ga nisam spremala. Ruku na srce, zaista je teško odoleti đevreku, pogotovo kada je spolja fino hrskav, unutra mekan, a teksturu i ukus susama da ne pominjem.
Ne znam zašto mi ranije nije palo na pamet da ga spremim, valjda zato što sam mislila da kod kuće ne može da se tako dobro napravi kao u pekarama. A nisam bila u pravu, uz to se vrlo lako sprema.
Sledila sam turski recept, njihovi đevreci su upleteni. Zanimljivo je da ih oni zovu simit. Samo u Izmiru ih zovu đevreci, tu ih kuvaju pre pečenja (slična tehnika kao za pripremu bejgelsa, vidi recept u Američkom kuvaru str. 22). To je ono što mi zovemo kuvani đevrek.
Jedini problem može da bude nabavka melase. Ona se pomeša sa vodom, pa se u to potopi testo, pre nego što se uvalja u susam. U Turskoj oni najčešće koristi melasu od grožđa (koju zovu pekmez), ali umesto toga može da se koristi melasa od nara ili melasa koja se koristi za pripremu medenjaka. To daje đevreku finu slatkastu aromu i lepu boju.
sastojci za 6 komada:
480g brašna (najbolje ono sa puno glutena, oštro brašno)
1 kašičica soli
310 ml tople vode
1 kašika kvasca
1 kašičica šećera
2 kašike maslinovog ulja
za umakanje:
240 ml vode
5 kašika melase od nara, ili grožđa, ili melase za kolače
1 kašika brašna
120 g susama, prepečenog
priprema:
Zamesite prvo testo. U toploj vodi pomešajte kvasac i šećer, i sačekajte da počne da radi. U većoj posudi pomešajte brašno i so. Dodajte kvascu maslinovo ulje i to sve dodajte brašnu. Mesite testo ručno ili u mikseru oko 15 minuta, dok ono ne postane meko i ujednačeno. Stavite ga u nauljenu posudu, pokrijte ga, i čekajte oko 30 minuta da naraste.
Pripremite dve činije, u jednoj pomešajte vodu, brašno i melasu, u drugoj stavite susam.
Nadošlo testo podelite na 12 jednakih delova, pa svaki deo oblikujte u lopticu tako što ćete povlačiti testo od spolja ka unutra. Pokrijte loptice od testa. Uzmite dve loptice i svaku oblikujte u tanki krak oko 30 cm dužine. Ukrstite 2 kraka, a onda im spojte krajeve. Umočite ih u vodu i melasu, pa u susam. Testo položite na veliki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. To ponovite sa preostalim testom. Na kraju pokrijte testo i sačekajte oko 45 minuta da ono ponovo nadođe.
Za to vreme zagrejte renu na 230C (450F).
Pecite đevreke 15-20 minuta. Najbolje da ih proveravate, rerne različito greju. Kad dobiju zlatno smeđu koricu, znači da su ispečeni.
Služite ih još tople, najbolje uz krem sir i čaj. Sutradan ih samo podgrejte u tosteru pre služenja.
Proletos sam pročitala autobiografsku knjigu Lidije Bastanić koju sam dobila kao rođendanski poklon, i moram da priznam da mi se veoma dopala. Poželela sam da je predstavim na blogu, uz njen odličan recept za juneći ragu. Slično sam uradila i kad sam pisala o knjizi Džulije Čajld. Da ne pominjem da me u ovo doba godine posebno privlače gulaši. Ako imate slične afinitete kao ja, nemojte da preskočite ni domaći, Džulijin francuski, i kubanski gulaš.
Lidijin italijanki juneći gulaš je sličan ostalima, meso se kuva na tihoj vatri dok ne odmekne, kada postane tako meko da može da se lako iscepka. Miris crnog vina u raguu je posebno lep, zamirisaće vam celu kuću. Date mere možete slobodno da duplirate, kao što sam ja učinila, pa da deo zamrznete i služite kasnije. Juneći ragu možete da služite uz testeninu, parapandele i taljatele su najbolji izbor, ili uz pire krompir, ili palentu. Uvela sa izmenu u Lidijin recept tako što sam umesto goveđih supenih kocki koristila domaći juneći temeljac, što je daleko bolja opcija.
Knjiga Lidije Bastianić – Moj američki san
Moram da kažem da do ove knjige nisam bila neki poseban ljubitelj Lidije, njene emisije su mi delovale stromodno i usporeno, a i ona mi je izgledalo vrlo autoritativno, ozbiljno i strogo. Doduše to je umelo da deluje i osvežavajuće jer većina američkih kulinarskih zvezda imaju pa skoro histeričan osmeh na licu i nekontrolisanu energiju koja iritira. Iako je ona čak starija od generacije mojih roditelja, pronašla sam dosta sličnosti sa njom.
Recimo, Lidija i ja smo se rodile u istoj zemlji, nekadašnjoj Jugoslaviji. I tu ne prestaje naša sličnost – obe smo se preselile u Ameriku, obe volimo da kuvamo, i obe gajimo ljubav prema selu u kojima smo naučile dosta o pravljenju hrane. Iako sam veći deo knjige čitala na tropskom ostrvu, mogla sam vrlo lako da se preselim u moje selo Kaonu čitajući kako su u njenom selu gajili domaće životinje, klali svinje, mesili hleb, išli u berbu divljih plodova prirode, itd. Jedino što je njeno selo bilo nedaleko od Pule, gradu u kome se rodila i provela detinjstvo. Ti opisi babe i dede, ljudi koji su živeli u selu, rodbine, sve je to veoma podsećalo na moja leta provedena na selu.
Kada je imala dvanaest godina njeni roditelji su rešili da prebegnu u Italiju, kod rođaka u Trst, a odatle su emigrirali u Ameriku. U Astoriji, delu Njujorka naseljenog imigrantima, provela je svoju mladost, a i kasniji deo života. Tu se udala, i otvorila svoj prvi restoran sa svojim mužem. Onda je otvorila sledeći na Menhetnu, i tim redom. I nije bila samo uspešna kao kuvar, i u vođenju restorana, već su primetili njen talenat i na televiziji, pa su je i tu angažovali. Ona je bila veoma važna figura u upoznavanju Amerikanaca sa italijanskom kuhinjom. Iako danas izgleda da su uticaji italijanske kuhinje bili sveprisutni u Americi, tako nije bilo sve do 70ih i 80ih godina prošlog veka.
Lidijin život nije bio lak, kao i svakom imigrantu trebalo joj je vremena da stane na svoje noge, ali imala je i sreće da se nađe u Americi u vrlo uzbudljivom i prosperitetnom periodu.
Moje simpatije prema Lidiji nisu umanjili ni njeni ne baš tako neutralni komentari na račun Srba i Bosanaca, i to što u nijednom trenutku ne pominje da je njena strana bila na strani nacističke Nemačke, i da je to bio razlog određenog tretmana italijanske populacije posle rata. Ruku na srce ni prema lokalnom stanovništvu nije previše pozitivna, osim kada je u pitanju njena rodbina. Inače, skoro svaka reč na našem jeziku u knjizi je pogrešno napisana. Ipak, Lidija je zadržala kuću svoje babe i dede, koju redovno posećuje.
Ono što je vrlo fascinantno, iako je Lidija bila epitom italijanske kuhinje i kulture u Americi, u kasnom dobu radeći genetski test sazanala je da je ona zapravo dve trećine Hrvatica. I verovatno to može da se kaže za većinu Italijana koju su naseljavali Istru (par stotinu hiljda Italijana je emigriralo iz Istre i Dalmacije posle Drugog svetskog rata). Zanimljivo je to kako se lokalno stanovništvo slovenskog poreklo latiniziralo, usvojilo veru i jezik, i potpuno zaboravilo na svoje poreklo.
Pored opisa njenog sela, moji omiljeni delovi knjige su vezani za njen boravak kod tetke u Trstu, koja je držala pansion, pa je svakodnevno pripremala razna jela sa sastojcima koji su tada bili nedostupni u Jugoslaviji. Takođe, svideo mi se deo njenog života kada je postala kuvar i kada je počela da otvara restorane u Njujorku. Kasnije je redovno odlazila sa svojom porodicom u Italiju, gde su otkrivali proizvode koje su posle koristili u svojim restoranima. Veoma su mi se svidele i fotografije iz njenog porodičnog albuma, lepo su upotpunile njenu životnu priču.
U njenoj prirodi nema ničeg pustolovnog ni fabuloznog po današnjim merilima, ona je žena vrlo privržena svojoj porodici i rodbini, domu i svojoj kuhinji. Opet sa druge strane vrlo je sposobna, vredna, uporna, sklona riziku, jaka i otuda ne čudi njen uspeh u životu.
Lidija u svojim kuvarima koristi recepte iz raznih delova Italije, međutim najzastupoljeniji su oni iz severoistočnog regiona, koji joj je bio najbliži. Tu ima puno uticaja austrijske i balkanske kuhinje.
Ne volim da koristim citate, ali ovaj od Lidije Bastianić mi se svideo, pa ću tako da završim prikaz njene knjige.
“Pripremanje, kuvanje, i služenje hrane je najboji način da se pokaže ljubav i briga za druge; kada delite hranu sa drugima, delite život.”
Juneći ragu
sastojci:
1 1/4 kgjunećeg mese sa grudi ili plećke, isečenog na 4 jednaka komada
skuvane papardele, taljatele ili pire krompir, palenta
Sveže izrendan parmezan i peršun sitno seckan
Priprema:
Meso isecite na 4 komada i natapkajte ga dobro papirnatim ubrusom, pa posolite i pobiberite.
U većoj šerpi sa debljim dnom, najbolje Dutch oven, zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja na jakoj vatri. Dodajte meso i zapecite ga sa svih strana dok lepo ne porumeni, oko 5 minuta. Izvadite meso iz šerpe.
Smanjite temperaturu na srednju jačinu i dodajte preostale 2 kašike maslinovog ulja. Dodajte luk, pržite ga 3-4 minuta, pa dodajte beli luk. Posle pola minuta dodajte šargarepu i celerova stabla i lagano dinstajte još 5 minuta.
Dodajte preostale sastojke, paradajz pelat, vino, vodu sa kockicama bujona, ili juneći temeljac i vodu. Sve promešajte pa vratite meso u šerpu (zajedno sa sokovima koji su se skupili na tanjiru). Povećajte vatru dok jelo ne počne da ključa, a zatim smanjite na vrlo nisku da se lagano krčka. Poklopite šerpu i kuvajte duže od 2 sata, dok meso ne omekša toliko da može da se razvuče viljuškom.
Na kraju izvadite meso, i cepkajte ga pomoću dve viljuške. Vratite iscepkano meso u lonac i krčkajte još 30 minuta, dok se sos ne zgusne i meso dodatno omekša. Probajte sos i po potrebi dodajte so i biber. Ako vam je sos previše kiseo, dodajte ½ kašičice šećera. Poklopite i ostavite da odstoji do serviranja.
U velikom loncu zakuvajte vodu sa 1 kašikom soli. Dodajte testeninu i kuvajte 1 minut kraće nego što piše na pakovanju. U međuvremenu, stavite oko 5 šolja ragu sosa u šerpu, ili dublji tiganj, i zagrejte na jakoj vatri dok se testenina kuva. Kad je testenina gotova, prebacite je direktno iz lonca u tiganj (koristite hvataljke). Dodajte ¾ šolje vode u kojoj se kuvala testenina. Pažljivo mešajte 1–2 minuta dok voda ne ispari, a sos ne postane gust. Odmah poslužite jelo, pospite ga sa sveže izrendanim parmezanom i iseckanim peršunom.
Dunje su voće koje kod mene ima poseban status, pre svega zato što tako lepo mirišu, imaju lepu žutu boju, nije ih lako naći u Americi, i zato što su čudno voće, jedno od retkih koji se ne jede sveže. Možda taj osećaj dolazi i otuda što me podsećaju na Srbiju, tu njenu orijentalnu stranu. Nije ni čudo što sam im u mom novom Srpskom kuvaru, koji će uskoro da izađe, posvetila dosta pažnje. Srećom mogu u ovo vreme da se nabave u Whole Foodsu, pa ih rado držim u kući samo zbog mirisa. Ponekad od njih napravim kitnikez ili kompot, ili ih koristim u slanim jelima kao što su paprikaš sa dunjama, krmenadle u sosu sa dunjama i pečenica sa dunjama i jabukama. Skoro sam videla ovaj turski recept za poširane dunje sa začinima, i ta ideja mi se toliko svidela da sam morala da ga spremim čim pre. Začudila sam se kako nam Turci nisu preneli ovu poslasticu jer je veoma interesantna i ukusna. I podseća na tufahije koje su se kod nas baš lepo primile.
Uživanje u ovom dezertu počinje još pre njegove konzumacije, i to dok se dunje kuvaju, jer mirisi začina ima da vam ispune celu kuću, i gosti će jedva dočekati da ga probaju. Dunje pocrvene tokom duže termičke obrade, ali ipak dodaju im se razni dodaci za bi dobile intezivniju boju, kao što su brusnice, višnje, čaj od hibiskusa, nar, pa i koštice od dunje. Takođe, one su pune pektina pa se na kraju dobije fin gust sirup. Ipak, posebno lep sastojak je turski kajmak pomešan sa medom, savršeno se slaže sa poširanim dunjama. Taj njihov kajmak nije slan, veoma podseća na maskarpone sir. Tu su i iseckani pistaći, pa sve to zajedno čini ovu poslasticu vrhunskom.
Ovih dana trebalo je da me poseti jedna Turkinja, pa sam spremila ove dunje za nju, osećala sam da će ovaj slatkiš da joj se posebno dopadne. Doduše, nisam ni slutila da je to jedan od kultnih tradicionalnih slatkiša u Turskoj. Kako joj se samo lice ozarilo kad ga je ugledala, prozborila je reč na turskom koja znači dunje, uzela je telefon i počela da slika u neverici. Kažu da je ovaj dezert posebno popularan u gradu na turskoj obali, odakle je moja gošća, što takođe nisam znala. Ona ima krupne plave oči i ne liči baš na Turkinju. Razmišljala sam, možda ima neke slovenske krvi. Zapravo je Jevrejka. Vrlo je fascinantna osoba, mogla bih sa njom satima da pričam. Dobro je što sam je konačno upoznala, i što već duže vreme radi sa mojom ćerkom. Ona je njena nastavnica pevanja.
Poširane dunje sa začinima (Ayva tatlısı)
sastojci:
3 dunje
limunov sok
6 kašika šećera
pola šake brusnica/višanja/nara
1 štap cimeta
6-8 karanfilića
zvezda anisa ili vanila
6 kašika maskarpone sira (turskog kajmaka)
2 kašike meda
3 kašike iseckanih pistaća, ili oraha
priperema:
Jednu posudu ispunite vodom i dodajte joj kašiku limuna. Najpre oljuštite dunje, pa ih isecite na polovine. Očistite polovine od drški i semenki. Ipak, semenke zadržite, sa njima ćete kuvati dunje jer doprinose crvenoj boji. Polovine dunja stavljajte u vodu sa limunom da ne bi oksidisale.
Stavite šerpu, ili dublji tiganj, u koju mogu da stanu sve dunje na šporet. Po njoj poređajte polovine dunja. U svako udubljenje stavite po kašiku šećera. Sipajte vodu sa limunom u šerpu do polovine visine dunja, i dodajte brusnice/višnje/nar, cimet, karanfilić, anis zvedu, i koštice dunje. Uključite vatru i kuvajte dok voda ne počne da ključa, a zatim smanjite temperaturu, poklopite šerpu i kuvajte dunje dok ne odmeknu. To može da potraje, meni su bile gotove posle 1 sata i 20 minuta kuvanja. Ubodite dunje viljuškom da vidite da li su dovoljno mekane. U nekom trenutku okrenite dunje da i gornja polovina dobije crvenu boju.
Ako hoćete da sirup bude gušći onda pri kraju odškrinite poklopac. Ukoliko je potrebno dodajte još vode sa limunom. U međuvremenu pomešajte marskapone sa medom.
Kad su dunje skuvane malo ih ohladite pa ih služite na sledeći način. Stavite polovinu dunje na tanjir, pospite je sirupom, u udubljenje stavite kašiku marskapone sira sa medom, pa sve to pospite iseckanim pistaćima.
U američkoj kuhinji postoji nešto što se meni mnogo dopada, a to su slatki hlebovi. Zapravo nisu hlebovi, više su kolači (od istog recepta možete da napravite i mafine), ali tako se zovu pošto se peku u izduženim plehovima pa tako dobiju oblik hleba. Vrlo se jednostavno spremaju, i mogu da budu sjajna užina, doručak ili večera. Najbolje da ih služite uz čaj, i da na njih namažete puter ili džem, ili da ih jedete bez ičega.
Na blogu već postoje recepti za slatki hleb od banane, pa onaj sa tikvicama, čokoladni hleb, i, evo konačno, recept za hleb od bundeve. Ono što je takođe privlačno u vezi ovih slatkih hlebova je to što možete da im dodajete razne sastojke kao što su orasi, komadići čokolade, kokos, suvo voće, itd.
Pošto se za pripremu ovog slatkog hleba koristi pire od bundeve, naravno da sam stavila nezaobilaznu mešavinu mirisnih začina (pumpkin pie spice). Ti mirisi i ukusi umeju veoma da prijaju u hladne jesenje dane. Pire od bundeve se lako pravi – ispečete bundevu u rerni, a posle je izblendate.
Date mere su za dve srednje vekne, obavezno jednu poklonite nekome.
Ako ste ljubitelj ukusa bundeve i mešavine mirisnih začina, onda probajte i ove poslastice:
Američka pita od bundevePita sa bundevom i krem siromPumpkin Pie Spice LatteMafini od bundeve punjeni kremomSlatki rolat od bundeveKapkejksi od bundeve
Slatki hleb od bundeve
Sastojci za 2 vekne:
430g brašna
1/2 kašičice soli
2 1/4 kašičice mešavine začina (cimet, karanfilić, muskatni oraščić i đumbir u prahu), vidi recept u Američkom kuvaru str. 188
2 kašičice praška za pecivo
4 krupnija jaja, na sobnoj temperaturi
1 konzerva pirea od bundeve (425g) (pogledajte ovde kako da ga sami spremite)
100g smeđeg šećera
125g belog šećera
240ml ulja
150ml mleka
Za posip: sirove semenke od bundeve
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite 2 izdužena srednja pleha dimenzija 20x8cm, i obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, začine, prašak za pecivo i so.
U drugoj većoj posudi umutite jaja, pa dodajte pire od bundeve, šećer, ulje i mleko, i mešajte sve dok ne dobijete ujednačenu smesu. Postepeno dodavajte smesu sa brašnom i mešajte sve. Kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu rasporedite je u plehove. Preko smese pospite semenke od bundeve. Hlebove pecite na srednjoj pregradi oko 55 minuta. Kad su gotovi ohladite ih na rešetki.
Imala bih toliko toga lepog da kažem za Reform tortu. Potpuno zasluženo nosi titulu najlepše domaće torte. Na prvi pogled izgleda kao jednostavna torta, ali kad je probate, deluje vrlo raskošno. Mislim da je za to najzaslužniji fil. Inače, pravi se od kora sa belancima i lešnicima (dacquoise), i filuje se kuvanim kremom od žumanaca sa čokoladom i puterom. Jeste, ima elemenata preuzetih iz francuske kuhinje, ali mi smo ih lepo iskombinovali i uzdigli na poseban nivo. Zaista, savršena torta!
Ipak, ja sam ovog puta koristila lešnike umesto oraha.Pravila sam je za muževljev rođendan, pa kao malo da promenim. A lešnici su mi omiljeni orašasti plodovi, pogotovo u kombinaciji sa čokoladom. Tako vrlo podseća na Gabon tortu. Reform torta je podjednako ukusna i sa lešnicima i sa orasima. Recept za Reform tortu sa orasima se nalazi u mom novom kuvaru (Serbian Cookbook).
Imam još jednu vest. Ako živite u Vašingtonu, ili blizu njega, ove jeseni ću organizovati par događaja u Mezehubu (Balkan Social, nedeljom u 1pm), na kojima ću spremati popularne domaće poslastice, i tu ćete moći da ih degustirate. Pored uživanja u hrani to će biti lep povod za druženje. Prvi događaj će biti 26. oktobra, od 13 do 16h, i tu će se praviti i služiti još jedan klasik – princes krofne.
Ima par stvari na koje treba da obratite pažnju pri pripremi Refor torte:
kuvani krem je najveći izazov. Morate da ga mešate sve vreme, a vreme ume da varira, i veoma zavisi od jaja. Tu morate da budete strpljivi. Takođe, ne valja ni kada je krem previše gust, u tom slučaju fil će teško da se nanosi na tortu. Ako nije dovoljno gust, to je tek problem. Ne pitajte kako znam, doživela sam oba scenarija.
dekoracija torte takođe može da bude problematična, nije lako da sve strane budu jednake i ravne. Doduše, uvek možete da tortu zamrznete, pa da onda trimujete nožem stranice. Ipak, zato služe iseckani lešnici, da se sakriju nesavršenosti!
Reform torta sa lešnicima
Video za pripremu ove torte možete pogledati ovde.
sastojci za kore:
12 belanaca, na sobnoj temperaturi
250g šećera u prahu
300g mlevenih tostiranih lešnika
sastojci za krem:
12 žumanaca
150g šećera
90g čokolade, izlomljene
225g putera, na sobnoj temperaturi
za ganaš:
120ml slatke pavlake
120g čokolade
za dekoraciju:
80-100g tostiranih lešnika, iseckanih
priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite veliki plitki pleh dimenzija (28 x 44 cm), obložite ga papirom za pečenje.
Umutite belanca mikserom postepeno dodavajući šećer dok ne dobijete gust sneg. U to umešajte mlevene lešnike i to spatulom. Smesu rasporedite po plehu. Pecite koru 20-22 minuta, najbolje da proverite da li je po vici počela da braoni. Odmah izvadite koru iz pleha, ostavite da se malo prohladi, pa skinite papir za pečenje, i stavite na rešetku da se ohladi. Na kraju, kad se kora potpuno ohladila, isecite je poprečno na 4 jednaka dela.
U vatrostalnoj činiji umutite žumanca, i 150g šećera žicom za mućenje. U šerpici zagrejte vodu, oko 3 prsta visine, na srednje jakoj temperaturi. Činiju stavite na šerpu, ali voda ne sme da dodiruje dno činije. Kuvajte žumanca i šećer na pari dok se smesa ne zgusne uz stalno mešanje. To može da potraje, računajte 12-20 minuta. Kad se krem zgusnuo tj. dobio gustinu zagrejanog meda, malo ga prohladite i dodajte iseckanu čokoladu. Posle par minuta sve dobro promešajte, i ostavite smesu da se prohladi, 10-15 minuta.
Na kraju dodajte odmekao puter i sve mešajte mikserom dok ne dobijete ujednačen krem. Pošto će krem biti dovoljno čvrst, ne treba da ga hladite već njime odmah filujte kore.
Najbolje je da tortu slažete na dasci za seckanje koju ste obložili aluminijuskom folijom, posle ćete je prebaciti na tanjir za služenje. Slažite tortu tako što ćete kore i fil ređati, i na kraju pokrijte celu tortu preostalim kremom. Pokrijte tortu i stavite u frižider da prenoći.
Sutradan napravite ganaš. Zagrejte slatku pavlaku i njoj dodajte iseckanu čokoladu, i pokrijte posudu. Posle par minuta promešajte smesu dok ne dobijete ujednačen ganaš. Njime prekrijte celu tortu.
Na kraju, ivice pokrijte iseckanim lešnikom. Vratite tortu u frižider, i kad se stegne, prebacite je na tanjir za služenje.
Kako sam otkrila chronometer, aplikaciju koja meri dnevni unos ne samo kalorija, već belančevina, vitamina, minerala, itd, ja sam počela drugačije da gleda na hranu. Do tada je bila uglavnom izvor užitka i estetskog zadovoljstva, ali sada je vidim i kao izvor zdravlja. Počela sam da na drugačiji način upoznajem namirnice, kroz njihovu hranljivost i lekovitost. Tako sam mogla da dobijem informaciju, bez ikakvih testova kod lekara, šta mi nedostaje u ishrani, i po pravilu to je bila folna kiselina (vitamin B9). Vremenom sam naučila koje su to namirnice koje su veoma bogate folnom kiselinom, i tako sam došla do sočiva. Ali to je samo jedan detalj, sočivo je vrlo bogato i belančevinama, vlaknima, gvožđem i kalijumom. Jedini problem sa pomenutom aplikacijiom je bio taj što sam počela da je doživljavam kao igricu – bila sam opsednuta time šta da jedem kako bih optimalno pokrila sve hranljive grupe. Upravo su ove salate kreirane tako da zadovolje potrebu za velikim brojem hranljivih sastojaka. Uz to su vrlo ukusne i jedostavno se spremaju.
Moram da priznam da mahunarke nisu nešto posebno zastupljene na blogu, osim leblebija, i da planiram da to promenim ubuduće. Sočivo nije naročito popularno u našoj kuhinji, iskreno ne znam šta je razlog tome. Moja mama ga recimo nije koristila, dok ja od njega često spremam čorbe, klasičnu sa kobasicom, i ovu indijsku. Sočivo dosta podsećao na pasulj, ali se ipak razlikuje. Sitnije je i mnogo se brže kuva. Pored čorbi, najbolji način da se koristi je da od njega spremite salate. Upravo ćete vidite kako da napravite dve sjajne salate koje možete da služite kao ceo obrok. Jedna je salata od sočiva sa patlidžanom, halumi sirom i narom, a druga je salata od sočiva sa lisnatim keljom, halumi sirom i piletinom.
Za spremanje ovih salata možete da koristite razno povrće (pečenu bundevu, slatki krompir, prokelj, brokoli, šargareptu, itd), kao i razne začine i začinsko bilje. Umesto halumi sira, kojeg inače obožavam zbog njegove teksture, možete da koristite mocarelu ili naš kravlji sir.
sastojici za salatni preliv:
80g maslinovog ulja
30g soka od limuna
1 veći čen belog luka, sitno iseckan
So i biber pream ukusu
priprema:
Stavite sve sastojke u teglicu. Pre korišćenja, dobro zatvorite teglicu i rukom je prodrmajte par puta da se sastojci dobro sjedine.
sastojci za pripremu sočiva:
300-400g sočiva, braon ili zelenog (ovaj poslednji je najboji izbor, jer drži dobro oblik tokom kuvanja)
1/2 crnog luka
2 lovorova lista
par grančica timijana
So i biber prema ukusu
priprema sočiva:
Najpre skuvajte sočivo. Prvu vodu, u kojej ste ga kuvali do ključanja, procedite. Dodajte novu, koja treba da bude par prstiju iznad sočiva. Tome dodajte lovorov list i začinsko bilje, so i biber prema ukusu. Kad voda počne da ključa, smanjite vatru, i kuvajte sočivo dok ne odmekne, ali gledajte da se ne rastvori. Čim je dovoljno kuvano, ocedite ga od vode, i uklonite luk i začinsko bilje.
Salata od sočiva sa patlidžanom, halumi sirom i narom
sastojci:
1 krupniji, ili 2 manja plava patlidžana, iseckana na manje komade
So i biber prema ukusu
1 kašičica sumaka, opciono
2 kašike maslinovog ulja
1 pakovanje halumi sira, natapkanog salvetom i iseckanog na kriške
Dok se sočivo kuva u rerni pecite isečen plavi patlidžan i halumi na 200C (400F) 25-30 minuta. Pre pečenja plavi patlidžan posolite i pobiberite, dodajte mu sumak i pospite maslinovim uljem. Pospite ulje i po siru.
U činiji za služenje pomešajte skuvano sočivo, ispečen plavi patlidžan, halumi, crveni luk, peršun, nanu, redukciju nara i salatni preliv, koji ste promućkali. Dodaje soli i bibera ako je potrebno. Na kraju, stavite tostirane pinjole i zrna nara. Služite salatu dok je još topla.
Salata od sočiva sa lisnatim keljom, halumi sirom i piletinom
sastojci za drugu salatu:
Ispržena ili grilovana piletina, grudi ili karabataci
1 pakovanje halumi sira, natapkanog salvetom i iseckanog na kriške
1 veza lisnatog kelja (raštana ili blitve), uklonite središnji deo lista i operite povrće
Crveni luk, iseckan na rebra (luk takođe možete da izdinstate zajedno sa lisnatim keljom)
So i biber prema ukusu
priprema:
U tiganju na maslinovom ulju ispržite piletinu, uklonite meso, dodajte još maslinovog ulja pa u njemu propržite sa obe strane kriške halumi sira. Uklonite ga iz tiganja pa u njemu izdinstajte lisnati kelj kome ćete dodati so i biber.
U činiji za služenje pomešajte skuvano sočivo, dinstani lisnati kelj, isprženi halumi sir, iseckani luk i salatni preliv. Dodajte so i biber ako je potrebno. Dodajte piletinu i služite salatu dok je još topla.
Već neko vreme kupujem slane krekere od semenki (Top Seedz), i baš su skupi, jedna kutija je oko 9 dolara, ali ne mogu da im odolim. Čak se nisu ni potrudili da ih lepo iseku, nego su onako neuredno izlomljeni. Posle nekog vremena sam rešila da ih sama spremim (neće oni da zarađuju na meni), i otada je to postalo rutina. Vrlo su sličnog ukusa, a da ne pominjem koliko su jeftiniji. Osim toga možete da se igrate sa sastojcima, i da isprobavate razne kombinacije. Recimo, možete da im dodate mak, crni susam, kinou, konopljine semenke (hemp), parmezan, orašaste plodove, razne začine i začinsko bilje (kim i zrna komorača, aleva paprika, beli luk), mogućnosti su bezbrojne.
Ovi krekeri imaju čak 5 vrsta semenki i jednu žitaricu:
od bundeve (daju hrskavost)
suncokreta (takođe)
čia semenke (u vodi nabubre pa služe kao vezivni sastojak)
susam (daju fini orašasti ukus)
i lana (ja sam koristila samlevene semenke lana, jer služe kao vezivni sastojak)
ovsene pahuljice (može i bez njih, ali daju masu).
Jednostavno se spremaju, ali morate da obratite pažnju – krekeri moraju da budu hrskavi! Zato morate da smesu stavite na pleh u vrlo tankom sloju, i da dugo pečete krekere na manjoj temeraturi dok se dobro ne isuše. Pošto se ispeku, čim se ohlade, stavite ih u tegle ili posude koje se hermetički zatvaraju. Ako ih ostavite na vazduhu, mogu brzo da se opuste, a onda to nije to. Ako i posle pečenja ne budu dovoljno hrskavi, naročito u središnjem delu pleha, vratite ih u isključenu rernu i pecite dok se dovoljno ne isuše.
Ove krekere možete da jedete same, kao snek, ili da ih služite uz razni mezetluk. Dobra su alternativa hlebu, jer su bez glutena. Takođe su odlični kad se jedu uz čorbe i salate. Ja posebno volim da ih jedem uz krem sir i humus.
Kao što pretpostavljate ovi krekeri su super hranljivi i zdravi. Recimo, samo 40g krekera vam pokriva četvrtinu dnevnog unosa vlakana i još više gvožđa.
Ako volite slične grickalice, probajte i ove recepte:
