Ove sezone, bez ikakve sumnje, rabarbara mi je najomiljenija namirnica; nema odlaska u prodavnicu bez njene kupovine. Uvek se na kasni zbune, jer ne znaju njeno ime, pa moram da ga spelujem. Sigurna sam da neko nije nikada probao rabarabru, ne može da poveže ovu biljku, koja je inače povrće i podseća na neku ogromnu blitvu, sa nečim što može da proizvede tako divan i neponovljiv ukus u poslasticama. Meni je njen kiselkasti ukus, pa i boja, nešto neverovatno lepo.
Iako se bližimo kraju sezone rabarbare, verujem da će ovaj post da ohrabri mnoge da je prvi put u životu probaju. Možda će čak neke inspirisati da je posade u bašti. To je višegodišnja biljka (može da traje desetak godina) i sigurna sam da uspeva i kod nas. Zapravo znam sigurno da je gaje i koristi u Vojvodini. Inače je dosta prisutna u kuhinjama Srednje i Severne Evrope, kao i u severnim krajevima Amerike.
Od rabarbare se koriste samo stabla, nikako listovi, i njihova boja može da varira od zelene do jarko crvene. Tokom pečenja i kuvanja ta stabla se brzo razlože. Veoma često se kombinuje sa jagodama, i ta kiselo-slatka kombinacija je neprevaziđena. Neki kombinuju rabarbaru sa breskvama, malinama i borovnicama. Divno se slaže sa izrendanom koricom pomorandže i limuna, kao i sa cimetom i anisom. Nikada je nisam koristila u slanim jelima, mada znam da može.
Obično od rabarbare pravim brzi džem, ali volim da sa njom spremam kolače, skonse i razne pite. Pokušala sam da na ovom postu prikupim razne stvari koje sam pravila, ali fali mi jedan tart i prevrnuti kolač sa rabarbarom. Ipak, verujem je da je ovo dovoljno za početak.
Inače, rabarbara je veoma zdrava i niskokalorična namirnica. U prošlosti se više koristila kao lek nego kao hrana. Bogata je vlaknima, ima dosta kalcijuma, kalijuma, vitamina C i K, i polifenola (antioksidant). Odlična je za digestivan trakt, zdrave kosti, rad mozga, snižava holesterol i krvni pritisak, itd.
Džem od rabarbare
Ovo je najčešći način na koji spremam rabarbaru. Kuvam iseckanu rabarbaru sa šećerom, ili javorovim sirupom, sa dodavanjem manje količine vode, sve dok se ne raspadne i postane kao smesa na fotografiji.To obično traje oko pola sata. Nekada je kombinujem sa jagodama. Taj brzi džem služim kao i svaki drugi džem, uz kroasane, ili vafle, mažem ga na hleb, služim ga sa pudingom od čie (na slici iznad), jogurtom, itd. Takođe, volim da ga jedem uz skonse i američke pogačice.
Kolač od rabarbare
Ovo je moj omiljeni recept za voćni kolač, ne postoji sočniji i rastresitiji kolač od ovoga, i možete da u njega ubacujete bilo koje voće, kao i rabarbaru. Rasporedite po testu oko 250g iseckane rabarbare koju ste prethodno pomešali sa malo šećera.
Krambl od rabarbare i jagoda
Fantastičan krambl zbog kojeg ćete se oblizivati od užitka. Stavite u sud za pečenje 350g iseckanih jagoda i 350g iseckane rabarbare i to pomešajte sa 60-80g šećera i 2 kašike gustina. Za posip koristite 90g brašna, 40g šećera, 115g putera i malo soli i cimeta; prstima izmešajte sastojke. Pospite sve bademima i pecite u rerni na 190C (375F) oko 45 minuta. Služite još uvek topao krambl sa sladoledom od vanile. Više o kramblu saznajte ovde.
Još jedan zanimljiv kulinarski projekat, koji ne traži puno posla, i uz to će te dobiti humus mnogo ukusniji od onog kupovnog. Kao i u prethodnom receptu za falafel, glavni sastojak su leblebije. Pošto omekšaju, doda im se tahini (pasta od susama), sok od limuna, beli luk, i sve se to samelje i dobije se humus. Postoji par detalja na koje morate da obratite pažnju, više na to nego na mere, koje mogu da variraju u zavisnosti od ukusa.
Možete da uživate u humusa na više načina; ja sam ovaj na slikama pravila kao predjelo za goste, uz domaći hleb. Mnogo češće se u njega umače pita hleb, ili čips, razno sveže povrće, a i može da se maže na sendviče.
Humus je poreklom sa Bliskog Istoka, i tamo se sprema već vekovima. Zanimljivo je da se u prvoj deceniji ovog veka fantastično primio u Americi, tako da jedno vreme nisi mogao da odeš na neki parti a da ne probaš humus. U rafovima prodavnica i dalje postoji ogroman broj različitih brenodava humusa, sa raznim dodacima. Kažu da danas četvrtina američkih domaćinstava koristi humus.
Par saveta za spremanje humusa:
Leblebije iz konzerve ili suve – iskusni ljudi kažu da su bolje suve leblebije, koje se potope u vodu preko noći, jer se tako dobije kremastiji humus. Ipak, ako vam je jednostavnije koristite one iz konzerve. U tom slučaju leblebije (2 konzerve) morate da kuvate u vodi 15-20 minuta, pošto ste sa njih odstranili opnu.
Uklanjanje opne sa leblebija – to je bitan detalj, i u receptu ćete videti kako to da to izvedete.
Dodavanje leda – tokom mlevenja leblebija dodavajte povremeno led, to će dati humusu vazdušastu teksturu.
Serviranje humusa – humus se obično servira u tanjiru tako što se napravi udubljenje koje se ispuni maslinovim uljem. Može da se pospe začinima (sumak, slatka paprika), prepečenim pinjolima, iseckanim peršunom ili nanom.
Služenje humusa – obično se služi uz pita hleb ili pita čips, razne krekere, grisine, razno sveže povrće, kao što su šargarepe, stabla celera, čeri paradajz, itd. Takođe, humus možete služiti i kao deo mezetluka uz falafel, kibeh, baba ganuš, muhamaru, tabuli salatu, itd.
Domaći humus od leblebija
Recept je preuzet od izraelskog autora Yotoma Ottolenghia.
sastojci:
200g suvih leblebija
1 kašičica sode bikarbone
2 kašičice soli
1/2 kašičice kumina
1 čen belog luka, iseckanog
8 kašika tahinija (paste od susama)
2-3 kašike soka od limuna
Prstohvat soli
Par kockice leda
za služenje: maslinovo ulje, sumak (ili slatka mlevena paprika)
priprema:
Dan pre potopite suve leblebije u vodu kojoj ste dodali sodu bikarbonu. Neka tako prenoće. Sutradan uklonite vodu, stavite leblebije u novu vodu, pa ih kuvajte. Kad voda počne da ključa, smanjite vatru i kuvajte leblebije na tihoj vatri 30-50 minuta. 15 minuta pre kraja kuvanja dodajte 2 kašičice soli i 1/2 kašičice kumina.
Kad su leblebije dobro omekšale ocedite vodu, ali zadržite pola šolje, nju ćete kasnije dodati humus. Leblebije rasporedite po papirnatom ubrusu ili čistoj krpi. Kad su se malo prohladile, stavite preko njih novi list papirnatog ubrusa i rukama valjajte leblebije kako bi uklonili opnu sa njih. Nemojte da pritiskate previše da ih ne bi zgnječili. Uklonite opne.
Stavite očišćene i još uvek tople leblebije u multipraktik, i dodajte im tahini, sok od limuna, beli luk, prstohvat soli i 2 kašike tečnosti u kojima su se leblebije kuvale. Meljite ih dok povremeno dodavate komadiće leda, to će doprineti da humus bude vazdušast. Promešate sadržaj par puta spatulom da bi se sve dobro samlelo i da bi dobili glatak humus. Ako je humus gust dodajte vode u kome su se leblebije kuvale. Imajte na umu da će humus da se stvrdne kada se potpuno ohladi. Proverite ukus i dodajte humusu još soli, limunovog soka ili tahini pastu.
Sipajte humus u dubok tanjir, i donjim delom kašike napravite udubljenje. Ispunite ga maslinovim uljem i pospite začinima. I služite ga.
Nedavno sam u dva različita restorana jela grilovane krakove hobotnice sa pireom od boba, i toliko mi se to jelo svidelo da sam morala da ga napravim čim pre. Ne znam kako je došlo do ove kombinacije, mislim da je u pitanju grčko jelo. Verujte mi, pravo je savršenstvo. Ništa me nije mrzelo, ni da skidam opnu sa boba (može da se kupi i suvi bez opne), jedva sam čekala da ponovo osetim taj ukus.
Bob je jedna od mojih omiljenih mahuranki, na blogu imam već dva slična jela sa bobom – bessara marokanski dip, i bobove pihtije, staro jelo domaće kuhinje. Inače, bob je jedna od najstarijih kultura, i to je pasulj koji nije došao iz Amerike. Dosta se koristi u Evropi (naročito južnoj), Severnoj Africi, Bliskom Istoku, i u mnogim drugim delovima sveta. Ne znam zašto kod nas nije popularan. Najčešće se prodaje suv, mada se i svež upotrebljava. Ima ovde da se kupi i tostiran, i jede se kao grickalica.
Što se tiče hobotnice, nikada je nisam spremala celu, osim onih malih, jer to ovde ne mogu da nađem. Doduše, jednom sam bila na večeri kod prijatelja, Italijana, i oni su grilovali celu hobotnicu, ali više se ne sećam detalja. Ja sam za ovo jelo koristila zamrznute krakove hobotnice, koji mogu lako da se nađu. Oni su već skuvani, pa se samo proprže ili griluju. Inače priprema hobotnice nije tako jednostavna, jer meso mora da se omekša. To se postiže udaranjem mesa, zamrzavanjem, ili kuvanjem tj. dinstanjem. Inače, baš volim meso hobotnice, uz to je veoma zdravo jer je veoma bogato gvožđem.
Ima još jedno lepo grčko jelo koje mnogo volim i kupujem ga u lokalnom grčkom restoranu – grilovani kraci hobotnice sa salsom od sitno iseckanog paradajza, krastavca, luka i kapra. Da, kapar obavezno služite uz hobotnicu!
Grilovani krakovi hobotnice sa pireom od boba
sastojci:
Zamrznuti krakovi oktopusa, odmrznuti (2 komada po osobi)
So i biber prema ukusu
Maslinovo ulje
za pire od boba:
300g suvog zrna boba bez opne (ako su sa opnom pogledajte ispod kako da je uklonite)
Ako ste nabavili bob sa opnom, stavite ga najpre u kipuću vodu i tu neka odstoji par minuta. Zatim ga ocedite, i prebacite u ledeno hladnu vodu. Opna će tako da omekša i onda je samo rukama otvarajte i vadite zrna.
Stavite očišćen bob u šerpu koju ste ispunili vodom. Kuvajte bob sve dok voda ne provri, pa uklonite prvu vodu i sipajte novu; neka potopi bob 3-4 prsta. Dodajte vodi luk, lovorov list i timijan. Kuvajte bob na tihoj vatri dok ne omekša, obratite pažnju da vode uvek ima dovoljno, da prekrije bob. Tokom kuvanja bob će početi da se raspada. Na kraju dodajte soli i bibera prema ukusu i uklonite lovorov list.
Kad je bob omekšao štapnim mikserom napravite pire od njega. Rasporedite pire u tanjirima u kojima ćete služiti jelo. Kad se pire ohladi, on će se još više zgusnuti. Ovako pripremljen pire od boba možete da koristite i kao humus.
Odmrznute krakove hobotnice posolite i pobiberite, i namažite maslinovim uljem. Meso možete da grilujete ili da propržite u tučanom tiganju. Pržite meso minut dva po strani.
U svaki tanjir stavite krakove hobotnice preko pirea od boba. Tome dodajte kapar, iseckan luk, limun i mikro bilje (ili klice). Sve poprskajte maslinovim uljem, i limunom. Bilo bi lepo da jelo služite uz pita hleb.
Meni kad ne ispadne dobro recept, baš se ubedačim. Samo mislim o tome, i ne mogu da se smirim dok ne pranađem grešku, i ponovo, ovog puta uspešno, završim kuhinjski projekat. To mi se nedavno desilo sa falafelom. Trebalo je da mi vidite facu dok sam pržila falafel, a on se pred mojim očima rastavarao u gomili ulja. Pokušavala sa da stvari popravim, recimo zamrzavanjem, ali nije uspelo. A trebalo je samo da pratim recept, u kome je lepo pisalo – nikako nemojte da koristite leblebije iz konzerve ili kuvane. Ono što je ostalo sam ispekla u rerni, ali to nije bilo to.
Isti dan sam stavila leblebije u vodu u kojoj su prenoćile, i sutradan sam spremila, bez ikakavih problema, najlepši falafel koji sam do sada probala. Mislim da je tajna u začinima, nemojte nikako da izostavite cimet i karanfilić, plus sam koristila začinsko bilje iz moje bašte. Spremala sam ga po Refikinom receptu. Skoro sam čitala njen kuvar, i svideo mi se, nije klasičan. Ona je Turkinja koja je neko vreme živela i radila u Americi. Svaki put kad gledam njene recepte na YouTube, zapanjim se koliko smo reči preuzeli iz turskog jezika.
Poslednjih deceniju-dve popularnost falafela se proširala izvan granica Bliskog Istoka i Severne Afrike, što nije čudno, jer su zaista neodoljivi. Još uvek se sećam mog prvog falafela, kupljenog u Ruzveltovoj ulici. Veruje se da je falafel nastao u Egiptu, gde se inače pravi i sa bobom. Svaki region ima svoju verziju falafela – dodaju se različiti začini, pa i oblik može da varira. Najčešće se služi u sendviču, ali i kao deo mezeta (predjela). Pošto su leblebije pune proteina, falafel se često služi umesto mesa u vreme religioznih postova, a i vegani ga rado jedu.
Ja najviše volim kada je falafel poslužen u džepu pita hleba, sa krastavcima, paradajzom, lukom i feta sirom, i kad je preliven tahini sosom.
Najbolje je da ne pravite veliku količinu, jer falafel ako ostane u frižideru odmekne mu korica i više nije fino hrskava. Možda je najbolje da jednu količinu zamrznete pre prženja, i posle ga zamrznutog pržite. Ja sam ga dugo godina kupovala zamrznutog u prodavnici.
Ako planirate da falafel služite kao meze, evo par jela uz koje možete da ga služite:
Dan unapred stavite leblebije u činiju sa vodom u koju ste umešali kašiku praška za pecivo.
Sutradan, posle 12-20 sati boravka u vodi, ocedite leblebije.
Pripremite začinske travke i začine, isecite luk, i sve to stavite u multipraktik. Pulsirajte par puta, pa onda promešajte sadržaj varjačom, pa opet pulsirajte sve dok ne dobijete ujednačenu smesu, koja je sitno samlevena, ali ne skroz. Tokom procesa dodajte prašak za pecivo i susam. Samlevenu smesu stavite u frižider da odstoji, oko sat vremena.
Oblikujte falafel rukama ili koristite kašiku za sladoled. Sad možete i da ih zamrznete i da ih pržite kasnije.
U manjoj šerpici stavite ulje da se greje na srednje jakoj vatri (6/10). Ulja mora da bude toliko da prekrije falafel.
Ubacujte falafel u zagrejano ulje, ali nemojte da prenatrpavate šerpu. Pržite falafel sa obe strane dok ne dobije braon koricu. Kad je pržen stavite ga na salvet da upije ulje.
Služute falafel dok je topao, najbolje uz pita hleb, sa prelivom od tahinija, i sa salatom od krastavca i paradajza. Ili, ga služite uz zelenu salatu.
Nije da nije sve bilo savršeno na mom nedavnom putu u Dominikansku Republiku; put je super prošao, plaža je bila idealna, toplota mora baš kako treba, nije bilo previše vruće zbog blagog vetrića koji je sve vreme pirkao i osvežavao, raskošna tropska vegetacija je ostavljala bez daha, hotelske sobe su bile udobne i lepe, hrana je bilo u izobilju … ali, posle nedelju dana, ja sam bila spremna da što pre odem kući, da pobegnem od ovog simuliranog raja.
Ne bih mogla ni na šta da se posebno požalim, to je neki luksuz koji puno ljudi priželjkuje, ali za mene to ne predstavlja razlog da se putuje. Taj rizort je mogao da bude u bilo kojoj tropskoj zemlji, igrom slučaja napravljen je u Dominikanskoj Republici, i sve bi i dalje bilo isto, jer je to veštački stvoren raj za ljude iz severnih krajeva željnih sunca i luksuza. A na prvo oko izgleda kao da je sve to sama prioroda napravila, samo što iza svakog grma su radnici koji održavaju tu “prirodnu” prirodu.
Kada sam došla kući, nisam imala uopšte osećaj kao da sam bila u nekoj drugoj zemlji, jedva da sam šta videla od Dominikanske Republike. To je prokletsvo boravka u rizortu. Iako smo pre dolaska imali ideju da iznajmimo kola i da obiđemo ostrvo, odustali smo od toga. I dobro je što smo to uradili, jer kada smo sleteli u Punta Kanu, i pošto smo se vozili oko 45 minuta do rizorta šatlom, ono što smo videli usput nije odavalo utisak sigurne zemlje. Dominikanska Republika je dosta siromašnija zemlja od onoga kako sam je ja zamišljala. Velika je šteta što nismo mogli da doživimo tu zemlju, osim što smo na putu videli nepregledan polja trske, u pozadini planine, po koje neobično goveče, i dosta udžerica jarkih boja. Na ulazu u rizort su bile čak dve kapije, i to sa nauružanim čuvarima.
Rizort nije mali, ali izaziva osećaj skučenosti. Pola plaže pripada odmaralištu, pola je gradska plaža na koju dolaze lokalci. Naravno da sam imala potrebu da pređem tu granicu, i da vidim šta se tamo događa. Kad sam prešla granicu, morala sam da dajem svoje podatke čuvaru koji je tu stražario. Nije bilo puno toga da se vidi – red tezgi sa džidža-bidžama i red restorana. Posle smo se vozili kajakom, i išli još dalje, ali nismo videli ništa posebno zanimljivo. Mogli smo da odemo do glavnog grada, Santo Dominga, ali bio je udaljen dva i po sati vožnje, i nije nam se učinio posebno zanimljivim, pa smo odustali. Već smo ranije boravili u San Huanu, glavnom gradu Portorika, i tu videli dosta kolonijalne arhitekture. Kad bolje razmislim, očekivala sam da Dominikanska Republika bude slična Portoriku, ali doživela sam sasvim drugačije iskustvo. Kad sam boravila u Portoriku, iako smo drugi put boravila isto u rizortu, non-stop smo posećivali razna mesta po ostrvu, i nisam se osećala nebezbedno.
Kad smo došli u odmaralište, dočekalo nas je ljubazno osoblje, uglavnom lokalci. Saznavši da smo Srbi jedan dečko je počeo da govori na srpskom, kako si, dobro sam, nisam dobro. Bili smo zatečeni. Objasnio je da ga je to nauči neki Srbin koji živi ovde. Inače, ovde postoji zajednica Srba kojima je ova zemlja dom, čak su ovde sazidali i srpsku crkvu. Mislim da su došli 90-ih, kada je ovo bila jedna od retkih zemalja koja nam nije tražila vize. Međutim, osoblje je uskoro počelo previše da nas opseda pitanjima da li je sve ok, da li nam treba nešto i slično, tako da smo bukvalno bežali od njih, i nismo se javljali na njihove pozive. Znam da im je to posao, da opslužuju goste, ali ja tako ne zamišljam svoj odmor. Plus, jedva smo razumeli njihov engleski jezik.
Prvog dana smo ušli u ritam iz koga nismo izlazili, jedan dan smo bili na ležaljkama na plaži, sledeći na bazenu. Brzo sam se toga zasitila, pa sam iz dosade išla na sve moguće aktivnosti. Mada mi je i dalje čudan taj koncept, da ti neko osmišljava zabavu, ali šta drugo da da s eradi u ovom odmaralištu. Ujutru sam išla na jogu u zen parku, a zatim u podne na zumbu na plaži. Skakala sam u vodi sa brojnim uzbuđenim ženama dok sam pažljivo pratila instrukcije Stivena iz Bostona. Osim toga išli smo u akva park, igrali piklbol, i vozili kajak. Ovde su inače dani kratki, već u šest uveče izbacuju ljude iz vode, jer pada mrak.
Ovo je prvi put da smo bili u all-inclusive hotelu. Ubrzo smo shvatili da to nije bila najbolja ideja. Prošli put nam se izjalovio, pa smo hteli neki manje ambiciozni odmor. Umalo da i ovo putovanje propustimo jer je sinu napukao ručni zglob dan pre puta. Od sada vraćam staro pravilo – na dan pre puta se ne izlazi iz kuće. Deca su se radovala mirnom odmoru, jer uvek kukaju kako ih stalno negde vucaramo.
Na prvi pogled sav taj luksuz izgleda primamljivo, ali ostavlja čudan osećaj. Sve vreme si pod pritiskom da se kontrolišeš, ali šta drugo da radiš kada je obilje hrane svuda oko tebe. Pored bifea u kome je bilo ogromnog izbora hrane, bili su tu razni restorani, peruanski, pa francuski, italijanski, karipski, dalekoistočni, i tim redom. Zatim kafei, barovi, čak je na plaži osoblje prinosilo hladnu vodu.
Možda ovaj koncept nije loš za porodice sa malom decom, i za porodične grupe koje uključuju više generacija, to smo često viđali. Naša deca su sad velika, pa im ne treba posebna pažnja. Rizort je odvojen na deo za goste sa decom, i onaj bez dece. Moram da priznam da meni deca uopšte ne smetaju, zapravo gde god da su uvek unose živost i radost, i volim da ih posmatram, tako da ne razumem ljude koji vole da se izoluju od njih. Imali smo problem zbog toga jer nismo mogli sa našom decom, koji su tinejdžeri, da uđemo u pojedine restorane, recimo u onaj koji je služio lokalnu kuhinju. Na kraju smo tamo otišli muž i ja bez dece, i to je verovatno bila najbolja večera koju smo tamo imali. Ali to je bio miks raznih latino i južnoameričkih kuhinja, nije baš bila njihova domaća kuhinja. Kao što možete da vidite na slici to su razna jela čije recepte možete da nađete na mom blogu: arepas, pire od pasulja, gvakamole, i razno mesište.
Kao i svaki današnji korporativni biznis, i ovo odmarlište je nudilo puno upselling usluga. Ako doplatiš imaćeš poseban baldahin na plaži, ili poseban sto za večeru blizu obale, masažu na plaži, itd. Inače, ovi rizorti su i popularna mesta za venčanje, videli smo jedno. Bilo je više cveća i razne dekoracije nego gostiju. Razmišljala sam kako bi toliko radije otišla na nekadašnje seosko venčanje nego na ovu “instagram” svadbu.
Zbog geografije destinacije izabrala da čitam Borhesove priče, ali to nije bila literatura za ovakav odmor. Plus, bila sam okružena raznoraznim ljudima koji su mi oduzimali koncentraciju. Na kraju, ja obožavam da posmatram i analiziram ljude kad god negde putujem. Ono što me je iznenadilo je to što su odmaralištem dominirali Evropljani: Nemci, Rusi, Francuzi, Italijani, Španci, Česi, itd. Puno je bilo gostiju iz Južne Amerike, svi pričaju španski pa je bilo teško utvrditi iz koje zemlje dolaze. Definitivni su izgledali najelegantnije. Amerikanaca je bilo iznenađujuće malo. Moram da priznam da sam pomalo ponosna na sebe sa kakvom lakoćom mogu da po fizionomiji i ponašanju ljudi utvrdim odakle su.
Razmišljala sam o tome kako današnje obilje nije baš pozitivno delovalo na ljudsku vrstu. Izgleda da ljudima fali dosta samokontrole, i ne trude se previše da lepo izgledaju. Zbog tog saznanja sam se sve vreme stoički trudila da se kontrolišem oko unosa hrane, ali avaj, vratila sam se kući sa viškom kilograma, što mi se nikada nije desilo, čak ni kad boravim u Srbiji. Od koktela sam popila samo jedan i po aperol spritz, a inače ga obožavam. Zato kada sam došla kući, to sam prvo spremila (dole je recept).
Najlepši momenti u rezortu su bili neplanirani, i u zabranjem delu za goste. Jednom sam tako plivala u moru kad je naprasno počela da pada kiša, i to baš jaka. Iako su me snažne kapljice udarale po licu, meni je bilo zabavno, i nije mi se izlazilo iz tople vode. I onda se desilo još jedno iznenađenje – pojavila se ogromna veličanstvena duga u punom polukrugu. Takođe, volela sam da boravim na pomalo divljoj obali, gde je gostima bio zabranjen pristup. Sedeći na odvaljenom stablu posmatrala sam krabe i čaplje, tražila školjke, a tu sam imala i najlepši pogled na zalazak sunca.
Zatim bi mi se misli prebacile na neka moja ranija putovanja, upoređivala sam ih i rangirala. Ovaj boravak me je dosta podsetio na Maldive, ali tamo smo imali dva ostrvceta da istražujemo, čak smo i biciklima mogli da se vozimo okolo. Bilo je i više plaža. Definitivno je bilo luksuznije odmaralište. Tu je i boravak na Arubi, koji takođe podseća, ali tamo sam mogla da se šetam izvan granica odmarališta, i da posećujem lokalne restorane i da uživam u zanimljivoj arhitekturi. Kao što sam pomenula, Portoriko je bio sasvim druga priča. Onda sam se setila mog omiljenog putovanja na Azorska ostrva, od pre dve godine, i kako mi je tamo bilo baš sve lepo i zanimljivo. Uveče nisam mogla da spavama od toliko različitih utisaka kojima sam bila preplavljena. Tamo sam čak mogla da odem na gradsku plažu velikog grada i da budem okružena prijatnim i normalnim ljudima, kao neko putovanje natrag u dvadeseti vek.
Da ne pominjem brojna putovanja u Grčku, moju omiljenu letnju destinaciju. Pomislih, šta ovi ljudi iz Evrope rade ovde kad žive tako blizu Grčke? Šta ih motiviše da pređu ceo okean da bi došli ovde? Možda zato što im Karibi zvuče tako primamljivo i egzotično. A možda im samo fali leto u aprilu.
Aperol spritz koktel
Ovaj fantastični koktel, penušav, osvežavajuć, pomalo gorak i ne previše sladak, je sa razlogom jedan od popularnijih koktela poslednjih decenija. Glavni sastojak je aperol, gorki aperitiv, koje ima naradžastu boju i napravljen je od raznih travki, među kojima je i omiljena mi rabarbara. Ovaj koktel je originalna nastao na severu Italiji, odakle se njegova popularnost proširila širom sveta. Aperol nije previše gorak kao Campari, a i ima malu količinu alkohola, 11%. Veoma je često piće na raznim letnjim okupljanjima.
sastojci za jednu čašu:
60 ml Aperol
90 ml Prosecco (penušavo vino)
30 ml kisele vode
za služenej: 2 tanke kriške pomorandže
Priprema:
U čašu najpre stavite led, pa sipajte aperol, penušavo vino i kiselu vodu. Sve promešajte i stavite u čašu 2 tanke kriške pomorandže. Služite koktel.
Leblebije su moje omiljene mahuranke. Skoro uvek koristim one iz konzerve, mada sam jednom kupila one suve, i godinama mi tako stoje na polici, nikada ih nisam koristila. Svašta nešto može da se napravi od leblebija. Pored dobro poznatih jela kao što su humus i falafel, leblebije se koriste za spravljanje raznih čorbi i variva, a njihovo brašno za pravljenje socca palačinke, indijskih uštipaka (pakore), pa i bezglutenskih čokoladnih mafina. Takođe, možete od njih da napravite i ovu fantastičnu potaž čorbu. Ona ima vrlo prijatan ukus i teksturu, i možete da je kombinujete sa raznim dodacima. Ja sam ovog puta izabrala pesto od rukole i lešnika, a vi možete da joj dodate lisnati kelj, kobasice, konfi od belog luka, itd.
Ako želite da isprobate i druga jela sa leblebijama, pogledajte ove recepte:
za služenje: maslinovo ulje, krekeri ili domaći hleb, pesto od rukole*
priprema:
U šerpi na maslinovom ulju propržite iseckan luk na srednje jakoj vatri. Zatim dodajte iseckanu šargarepu i stabljike celera. Dinstajte ih 5-7 minuta sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte leblebije, supu, začinsko bilje, so i biber prema ukusu. Pojačajte temperaturu, i kad čorba počne da ključa, smanjite je. Kuvajte čorbu na tihoj vatri oko 30 minuta.
Isključite vatru, malo prohladite čorbu, pa je izblendajte ručnim blenderom. Možete da ostavite izvesnu količinu celih zrna leblebija zbog teksture. Dodajte limunov sok prema ukusu, i ako je potrebno dodajte još bibera i soli.
Služite čorbu uz pesto od rukole, i poprskajte je maslinovim uljem.
*Pesto od rukole možete da dobijete tako što ćete u multipraktiku da izblendate rukolu, lešnike (ili bilo koje druge koštunjave plodove), beli luk, sok od limuna, izrendani parmezan, so, biber i maslinovo ulje)
Vafli su za mene izvor velike radosti; od kako sam ih otkrila, pravila sam ih na stotine. To je i omiljeni doručak moje dece, i sigurna sam da će ih uvek podsećati na dom. I naravno, uvek će biti najbolji vafli oni koje je mama pravila. A spremala sam razne vafle – belgijske vafle, čokoladne vafle (Američki kuvar str. 12), sa kiselim testom, sa heljdinim i raznim drugim brašnima, bez glutena, sa kvascem, ili sa praškom za pecivo, i konačno su došli na red – vafli iz Liježa. Mnogo su ih hvalili ljudi pa sam morala da ih spremim. I zaista su posebni. Oni nisu mekani kao belgijski vafli, imaju gušće testo, kao za recimo sladak hleb, brioš. Takođe su manji od klasičnih vafli. Ono što ih čini tako posebnim jeste specijalan krupan šećer koji se ubaci u testo, pa prilikom pečenja šećer se fino karamelizuje i vafli dobiju finu hrskavu koricu. Zato ne moraju da se služe uz sirup ili med, već samo uz voće.
Kad sam raspoložena vikendom napravim nekoliko mera vafli, bude to ozbiljna proizvodnja, pa ih onda popakujem i stavim u zamrzivač. Posle ih deca jedu tokom radne nedelje za doručak jer vafli se brzo zagreju u tosteru. Doda im se naseckano sveže voće i javorov sirup, ili med, i bude to raskošan doručak u sred nedelje.
Krupni šećer, pearl sugar, sucre perlé, je šećer koji se često koristi kao posip za razne slatke hlebove, peciva, i kolače. Ne topi se kao regularan šećer, i daje finu hrskavost. Koristi se i kao posip za tortu iz San Tropea, chouquettes, švedske rolnice sa cimetom, itd. Možete i da ga sami napravite.
Vafli iz Liježa
sastojci:
250ml tople vode
125ml toplog mleka
2 1/4 kašičice instant suvog kvasca
3 kašike šećera
2 krupnija jaja, umućena
120g putera, otopljenog
2 kašičice ekstrakta vanile
800g brašna
1 kašičica soli
200-230g krupnog šećera
priprema:
Najpre u jednoj posudi pomešjte toplu vodu i mleko sa kvascem i šećerom i ostavite da kvasac nabubri. Tome dodajte umućena jaja i otopljen puter i sve pomešejte.
U mikseru za testo pomešajte so i brašno, pa tome postepeno dodavajte tečnu smesu dok sve mešate zajedno. Mesite testo oko 15 minuta. Kad je dovoljno mekano, oblikujte ga u loptu i stavite u vanglu, pokrijte je i čekajte oko 2 sata da testo naraste. Ako hoćete poseban ukus, ostavite testo da prenoći u frižideru. Sutradan ga ostavite 1-2 sata na sobnoj temperaturi da se zagreje.
Ako ste nestrpljivi, onda preskočite taj deo. Razvijte testo u veći kvadrat, 35×35 cm. Pospite ga sa 2/3 krupnog šećera, pa presavijte kao pismo. Kad ste dobili izdužen oblik, i njega pospite sa 1/2 šećera, i presavijte kao pismo. Dobijeno testo izdužite rukama, i oštrim nožem isecite na 12 komada. Svaki komad oblikujte u loptu, pa te lopte stavite na pleh, pokrijte ih plastičnom folijom i sačekajte 20 minuta da testo ponovo nadođe.
Za to vreme pripremite aparat za pravljenje vafli. Najbolje je da pogledate ovaj video kakav aparat za vafle imam i kako izgleda njihovo pečenje.
U zagrejanom kalupu za vafle stavite loptu od testa i pecite ih sa obe strane. Tokom pečenja krupni šećer će da se karamelizuje pa će napraviti finu koricu. Ispečene vafle ređajte na rešetku za hlađenje, ne stavljajte ih jedne preko drugih.
Služite zagrejane vafle uz iseckano voće, kafu ili čaj. Ako preostanu, zamrznite ih.
Ja ne moram da koristim ulje za moj aparat za vafle, ali ako imate drugačiji aparat, koristite najbolje ulje u spreju. Pošto ste ispakli vafle, očistite aparat od zaostalog karamelizovanog šećera do je još topao, ali ne previše, da se ne ispečete.
Skoro sam u prodavnici dobila ideju da zajedno spremim ćureće grudi sa svežom svinjskom kobasicom dvoumeći se šta od ta dva da kupim. Retko kada ukrštam različito meso, obično je to surf and turf (plodovi mora i plodovi tora), ali ova ideja mi se baš svidela. Čureće grudi umeju da budu suve pa ih je dobro kombinovati sa svežom svinjskom kobasicom. Mast je uvek zaslužna za sočnost mesa. Kobasici sam dodala i iseckane orahe, pala mi je na pamet biftek Velington, i začinsko bilje i parmezan da daju lepu aromu. Tu su i sjajni prilozi kao što su sos od moče, pire krompir, zelena salata i džem od brusnica/višanja.
Rolovane ćureće grudi su jelo za svečanije prilike. Svi gosti, koji nisu vegeterijanaci, biće oduševljeni njime. Uz to ovaj rolat od mesa izgleda tako primamljivo.
za služenje: pire krompir, zelena salata, džem od brusnica ili višanja
priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400).
Najpre zasecite oštrim nožem ćureće grudi tako da dobijete tanji i veći komad. Zatim ih prekrijte plastičnom folijom, sa gornje i donje strane, i kuhinjski čekićem tucite ih dok ih ne istanjite. Posolite meso sa obe strane. Ostavite slobodno kožicu na mesu, ona će tokom pečenja da postane fino hrskava.
U činiji stavite sastojke za punjenje, svežu kobasicu, orahe, začinsko bilje, beli luk, parmezan i omekšao puter, so i biber, i sve to mešajte rukom. Na kraju rasporedite ovu smesu na svaki komad ćuretine, pa onda sve zajedno zarolajte. Obavijte obe rolne kanapom pa zavežite, da bi se držao rolat.
Stavite oba rolata u posudu za pečenje, prelijte ih sa malo ulja, pa pecite u rerni 25 minuta. Zatim, smanjite temperaturu na 175C (350F), pa pecite još oko 55 minuta.
Pošto je meso ispečeneo, izvadite ga iz rerne, pa iz tiganja, i zamotajte u aluminjsku foliju. Neka odmara oko 20 minuta. Sipajte malo vode u posudu u kojoj se peklo meso, pa sastružite varjačom dno. Procedite tečnost. Nju ćete koristiti za pravljenje sosa.
U šerpici zagrejte 1 1/2 kašiku putera na srednje jakoj vatri, pa u tome propržite sitno iseckan crni luk. Dodajte senf, pa kašiku brašna i sve dobro promešajte. Postepeno dodavajte oceđenu moču i mešajte dok ne dobijete odgovarajuće gustine sos. U međuvremenu dodajte majčinu dušicu, biber, i so ako je potrebno.
Uklonite kanap, i isecite rolate na kriške, poređajte ih na tanjiru za služenje i prelijte ih sosom od moče.
Ovo jelo je taman toliko ukusno koliko je lepo. Uz to je baš prolećno. Šargarepa iz rerne je naročito ukusna, jer dobije sladak karamelizovan ukus, ali kad joj se dodaju začinjene i hrskave leblebije, takođe pečene u rerni, pa se sve to posluži uz rukolu, zrna od nara i jogurt, to je pravo savršenstvo. Ovo jelo možete da služite i kao predjelo i kao prilog. Super je izbor za neku finu večeru sa gostima, ali isto tako ga možete služiti kao svakodnevno jelo, pogotovo za vreme posta. Uvek se oduševim kad od tako običnih namernica napravim nešto novo i zanimljivo.
Ja sam pronašla ovaj recept ovde, ali sam ga prilično izmenila. Zapravo, ove pečene šargarepe i leblebije možete da služite na mnogo načina. Umesto javorovog sirupa šargarepi možete da dodate med, umesto nara, stavite balzamik sirće.
Ako ste radoznali da probate interesantna jela sa šargarepom, pogledajte i ove recepte:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre toga stavite dve rešetke u rerni, jednu na sredini, i jednu bliže vrhu rerne. Obložite papirom za pečenje dva plitka pleha.
Iscedite tečnost iz konzerve i stavite leblebije na pleh, i pecite ih u rerni na gornjoj pregradi 10 minuta. U maloj posudi pomašajte ulje, kumin, slatku papriku, so i biber. Zatim izvadite leblebije iz rerne, pospite ih prelivom, dobro promešajte i pecite ih još 20-25 minuta.
U manjoj posudi pomešajte ulje, javorov sirup (med), so i biber. Time prelijte šargarepe koje ste stavili na pleh. Rukama sve promešajte. Stavite šargarepe u rernu, na srednjoj pregradi, da se peku oko 30 minuta. Povremeno mešajte i šargarepe i leblebije. Šargarepe treba da odmeknu, dobiju finu karamelizovanu boju i glazuru, a leblebije treba da budu hrskave.
Izvadite šargarepe i leblebije iz rerne. Šargarepe još jedanput promašajte i gledajte da one pokupe sokove sa pleha.
Na posudi za služenje najpre stavite rukolu, preko toga stavite šargarepe, pa preko njih leblebije. Sve to pospite jogurtom i zrnima nara. Služite prilog dok je još topao.
Prošlog leta, kada smo posetili Azurnu obalu, nažalost nismo svratili do San Tropea. Kažem nažalost, jer meni je to ime ostalo u najlepšem sećanju, još od onog serijala filmova “Žandarmi iz San Tropea” kojeg sam gledala kao dete. Već tada je ovo živopisno primorsko mesto bilo česta destinacija brojnih poznatih ličnosti. Kažu da je Brižit Bardo kriva za to; kada je snimala u Sant Tropeu film I Bog stvori ženu, učinila je ovo mesto vrlo popularnim. Na kraju, i ovoj fantastičnoj torti, koja joj je postala omiljeni slatkiš, dala je ime San Trope torta.
Viđali smo ovu tortu u izlozima poslastičarnica dok smo boravili na francuskoj rivijeri, ali je nisam probala, jer sam mislila da je u pitanju ogromna princes krofna ili Paris-Brest bez rupe, sa tim slatkišima sam bila veoma dobro upoznata. Pošto je moj sin nedavno dobio školski zadatak da napravi prezentaciju francuskih poslastica sa juga Francuske, morala sam da se pozabavim tom temom. Kad sam videla sastav San Trope torte, odmah sam bila zaintrigirana, i morala sam da je napravim.
Poslastičarnica u Aix-en-Provence
Iako izgleda jednostavno, ova torta traži prilično angažovanje, a najviše strpljenja. Ali, kad je budete probali, shvatićete da je to retko lepa poslastica, i da ima razloga zašto se zove torta. Ukus brioša, posle duge fermentacije, je nešto neopisivo lepo. Uz to je fino vazdušast i lagan. A krem, da ne pominjem. U pitanju je poslastičarski krem (više o njemu) kome je dodat puter i šlag, poznat pod nazivom diplomat krem. Moram da kažem da skoro nisam probala nešto tako lepo.
Za posip za ovu tortu se najčešće koristi specijalan krupni šećer, ali ja ga nisam imala, a i nisam mogla da čekam da mi stigne. Njega sam posle koristila za pravljenje vafli iz Liježa. Umesto toga sam koristila posip od putera, šećera i brašna. To torti daje finu hrskavu teksturu.
Možete, ali i ne morate, da koristite sirup za kore. Takođe, torti možete da dodate i sveže voće (maline ili jagode), ili brzi voćni džem.
San Trope torta (Tarte tropézienne)
sastojci za brioš:
2 kašičice suvog kvasca
4 kašike mleka
3 kašike šećera
2 krupnija jajeta
90g putera, otopljenog
260g brašna
1/2 kašičice soli
za premaz: umućeno jaje
sastojci za posip:
30g omekšalog putera
30g šećera
30g brašna
Prstohvat soli
sastojci za krem:
5g želatina u prahu
2 kašike vode
250ml mleka
4 žumanca
80g šećera
25g gustina
1 kašika ekstrakta vanile
100g putera, omekšalog
250ml slatke pavlake
2-3 kašike šećera u prahu
sastojci za sirup (opciono):
160ml vode
80g šećera
izrendana korica cele pomorandže
ili, vodica od pomorandžinog cveta
10ml belog ruma
priprema:
Najpre spremite brioš. U toplo mleko stavite kvasac i malo šećera. Kad kvasac počne da radi dodajte mu umućena jaja, preostali šećer i otopljeni puter, i sve promešajte. Pomašajte brašno i so i dodajte mu tečne sastojke. Ručno, ili u mikseru, mesite testo oko 15 minuta dok ne dobijete mekano i ujednačeno testo.
Oblikujte ga u loptu, stavite u dublju posudu, pokrijte ga plastičnom folijom i sačekajte 1- 1 1/2 sata da testo naraste. Zatim ga stavite u frižider da tamo prenoći.
Isti taj dan napravite poslastičarski krem. U jednoj posudi pomešajte mleko i žumanca. U šerpici, u kojoj ćete kuvati krem, pomešajte šećer, gustin i so, pa tome dodajte mleko i žumanca. Kuvajte smesu na srednjoj vatri dok je sve vreme mešate. Krem će vremenom da postaje sve gušći, i kad počne da ključa, kuvajte još 1 minut uz mešanje, i sklonite ga sa vatre. Umešajte u krem ekstrakt od vanile. Kad se prohladi, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite u frižider da prenoći.
Isti dan napravite posip, ako ne koristite krupni šećer. U jednoj činiji pomešajte rukama iseckan puter, šećer, brašno i malo soli. Mešajte sve dok ne dobijete ujednačenu smesu koju možete da oblikujete. Pokrijte je plastičnom folijom i stavite u zamrzivač.
Sutradan, izvadite testo iz frižidera, i ostavite ga na sobnoj temperaturi da se zagreje.
Na radnoj površni, nekoliko puta zagrejano testo presavijte kao pismo, zatim ga oblikujte u loptu i stavite u kružni pleh prečnika 20 cm, koga ste prethodno namazali puterom ili uljem. Pokrijte pleh plastičnom folijom i sačekajte oko 2 1/2 sata da ono nadođe.
Za to vreme izvadite poslastičarski krem da se zagreje, kao i puter.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Izvadite zamrnutu smesu za posip i uz pomoć rendeta (koristite stranu za rendanje jabuka) izrendajte ga. Pre nego što ćete staviti brioš da se peče, premažite ga umućenim jajetom, pa pospite izrendanim posipom. Pecite brioš 30-35 minuta dok ne dobije zlatnu koricu. Pošto je ispečen, izvadite brioš iz pleha i ohladite ga. Kad je ohlađem isecite ga poprečno na dva dela. Sada možete da natopite obe kore sirupom, ali i ne morate. Sirup se sprema tako što ušpinujete šećer sa vodom pa mu dodate izrendanu koricu pomorandže, ili vodicu od pomorandžinog cveta, i kada se ta smesa ohladi, dodate beli rum.
Poslastičarski krem, na sobnoj temperaturi (važno!), mikserom promešajte i počnite da mu dodajete komadiće omekšalog putera dok sve mutite. Trebalo bi da dobijete ujednačenu smesu.
U drugoj posudi mutite slatku pavlaku sa šećerom u prahu dok ne dobijete šlag. Zatim dodavajte šlag kremu u par navrata dok sve nežno mešate spatulom. Na kraju sipajte krem u dresir vrećicu pa ga istiskujte na donji deo brioša. Višak krema možete da služite kasnije uz jagode. Pokrijte fil sa gornjim delom brioša. Stavite tortu u frižider, i posle par sati, služite je.
