Ovaj kolač, koji mi je obeležio rano proleće, je za mene bio veoma prijatno otkrovenje. Pravila sam ga dva puta, prvi put nije imao dobru teksturu, bio je mrvičast, pa sam morala da smislim kako da ga unapredim. Nećkala sam se čak da mu dodam i kruške, ali sam rešila da mu ipak ništa ne fali, jer je jednostavno savršen.
Tahini sam ranije koristila samo u slanim jelima, kao što su humus, baba ganuš, ili za spremanje dipova, ali skoro sam ga probala u nekom vrlo fensi kolaču, i baš sam se oduševila. Tako sam dobila ideju da spremim ovaj kolač. Tahini je ništa drugo do pasta/krem koji se dobija mlevenje belog susama. Ako ne možete da nabavite tahini, onda probajte da ga sami napravite.
To što je gluten free, sa brašnom od badema, je zbog toga što sam morala da budem na nekoj dijeti, ali na kraju se odlično pokazalo. Kolač je vrlo sočan, i tamni susam veoma podseća i ukusom i izgledom na mak. Ukus mu je takođe vrlo interesantan.
220g brašna od badema, ovde pogledajte kako sami da ga napravite
1/2 kašičice soli
2 kašičice praška za pecivo
2 1/2 kašike crnog susama, samlevenog ili istucanog u avanu
par kapljica farbe za hranu, plava i crvena
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Obložite dublji pravougaoni pleh papirom za pečenje.
Najpre sameljite crni susam u avanu ili u multipraktiku.
Zatim u jednoj posudi pomešajte brašno od badema, so i prašak za pecivo. U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno im dodavajte šećer. Mutite sve dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. Tome dodajte ekstrakt vanile, ulje, tahini, pa kiselu pavlaku/ grčki jogurt, i smesu sa brašnom od badema. Sve mešajte spatulom a ne mikserom. Na kraju izdvojite četvrtinu smese i nju pomešajte sa mlevenim crnim susamom.
Obe smese rasporediti po plehu na sledeći način – 3-4 kašike bele smese stavite na dno pleha, pa preko toka stavite 1-2 kašike tamne smese, i tim redom dok sve ne potrošite. Uzmite štapić i njime prođite kroz testo praveći kružne pokrete. Pecite kolač oko 45 minuta.
Pošto se kolač ispekao, ohladite ga, isecite na kriške i služite.
Kolonijalni Vilijamsburg u rano proleće
Već sam vam pričala o ovom čudesnom mestu koje je nakada bio ubičajan gradić naseljen ljudima, ali sada je to samo rekonstrusana varošica, u kome ljudi ne žive, više je kao neka scenografija. Inače i dalje ima u njemu mnogo ljudi koji ga obilaze kao turisti, kao i onih koji ga održavaju. Sve te bašte, vrtovi, kuće i životinje nemaju prave vlasnike već daju ljudima iluziju da se šetkaju Vilijamsburgom koji je zamrznut u 18. veku. Ovaj gradić sam posetila tri puta, u leto, jesen i ovoga puta u rano proleće. I bilo je fantastično iskustvo, uživala sam dok sam se provlačila kroz dvorišta i vrtove i fotografisala bajkovite prizore. Pogledajte i sami tu lepotu.
Dok kriziram celog meseca marta, u kom je proleće više hladno i okrutno, nego toplo i nežno, gledam da u mojoj kuhinji spremam hranu koja podseća na proleće, kako svojim bojama, tako i mirisima i ukusom. Zelena boja je ključna, ona asocira na novi početak, prirodu koja se budi, život. Zato sam odabrala kobinaciju spanaća i špargli, možete da je nađete i ovom zanimljivom kišu na mom blogu. Tu je i mladi luk, mada možete da koristite i običan crni. Korica limuna ume da oživi svako jelo, a i timijan (majčina dušica) ide dobro svuda. Na kraju tu je i isprženo jaja na oko, jer uvek lepo ide uz zeleno povrće, a i nije loše imati malo proteina u jelu.
Uživala sam u ovom rižotu, i sigurna sam da će se i vama podjednako svideti. Ne zna se šta je lepše, osvežavajući ukus limuna i spanaća, miris belog vina i parmezana i hrskavi komadi špargle u kontrastu sa kremastom teksturom rižota. Za pripremu rižota vam ne treba više od pola sata, ovaj moj video može puno da vam pomogne u spremanju.
Prolećni rižoto sa spanaćem i šparglama
sastojci:
200g spanaća, jedna veza (operite spanaća, osušite pa iseckajte)
1/2 veze špargli (pre nego što ih stavite da se kuvaju, isecite im krajeve na 2-3 cm)
2 kašike maslinovog ulja
3 + 1 kašike putera
1 veći čen belog luka, izgnječen
4 mlada luka, ili običan luk, iseckan
par grančica svežeg timijana (majčine dušice)
350g Arborio ili kočanskog pirinča, oni su najbolji za pravljenje rižota
200ml belog suvog vina
1200ml pileće supe
2 kašike limunovog soka
Izrendana korica jednog limuna
40g parmezana, sveže izrendanog
So i biber prema ukusu
priprema:
Pripremite sve sastojke unapred. Iseckajte luk i spanać, izrendajte parmezan, zagrejte supu do vrenja, i onda je kuvajte na vrlo tihoj vatri dok se sprema rižoto. Ali pre svega blanširajte špargle u kipućoj vodi. Nemojte da ih dugo kuvate, one bi trebalo da zadrže čvrstinu, a zatim ih potopite u hladnu vodu zajedno sa ledom pa ocedite. Potom ih iseckajte, svaki komad na 3-4 dela.
U većem, dubljem, tiganju ili plićoj šerpi zagrejte maslinovo ulje i 3 kašike putera, na srednje jakoj vatri. Stavite zgnječen čen belog luka u šerpu, mešajte ga sa masnoćom da poprimi njegov miris, a onda ga izbacite. Dodajte iseckan mladi ili crni luk i pržite ga dok ne postane staklast, 2-3 minuta. Takođe, dodajte iseckani timijan. Zatim stavite pirinač i sve mešajte drvenom varjačom. Posle 3 minuta prženja, pirinač ne sme da pobraoni, dodajte belo vino. Sve vreme mešajte rižoto, svaki put kad ponestane tečnosti u njemu, dodajte po jednu kutlaču supe. Kuvajte uz stalno mešanje oko 20 minuta, najbolje je da ga probate da bi utvrdili da li je gotov.
Negde pri kraju kuvanja dodajte iseckan spanać pirinču i on će brzo da se skuva.
Trebalo bi da pirinač bude al dente, ni prekuvan ali ni tvrd. Ukoliko ponestane supe, dodajte vrelu vodu. Takođe, rižoto ne sme da bude ni previše tečan, a ni gust, više kremast. Ja na kraju dodam so, imajte na umu da je pileća supa slana, kao i parmezan. I sveže samleven crni biber, to je odličan začin za ovo jelo. Sklonite rižoto sa vatre i onda na kraju umešajte 1 kašiku preostalog putera, izrendan parmezan, i iseckane obarene špargle.
Na kraju ispržite jaja na oko, ili ih čak poširajte, i njih služite uz pripremljeni rižoto. Dodajte izrendani parmezan i malo tucane ljute paprike preko jela.
Bila sam skoro na nekoj “radnoj akciji”, pravila se hranu za uskršnji post, pa sam pripremala razne stvari, između ostalog krompir salatu. Sekla sam kuvani krompir, sve sa korom, rečeno mi je da to doprinosi lepšem ukusu salate. Iako nisam neki posebno veliki ljubitelj krompira, gledajući ispred sebe ogromnu količinu skuvanog i zgnječenog krompira postala sam odjednom veoma inspirisana njime. Kad sam došla kući, prvo što sam uradila bila je priprema vrlo slične krompir salate, i mogu vam reći baš sam uživala u njoj.
Krompir salata je izuzetno popularna u Americi, sprema se za razne događaje – roštilje, prazniče ručkove, piknike, itd. Ona je znatno bogatija od naše krompir salate, koje se obično sprema za posne gozbe, i više podseća na našu rusku salatu. Krompir salata je inače došla u Ameriku zahvaljujući nemačkim imigrantima. Ona se pravi od majoneza, kuvanih jaja i često hrskave slaninice. Već postoji recept za tu salatu u mom Američkom kuvaru, pa sam ovog puta rešila da napravim laganiju verziju, nešto između američke i domaće krompir salate.
Klasična američka krompir salata, recept je u Američkom kuvaru, str. 60.
Naša krompir salata je lepa sama po sebi, iako je vrlo jednostavna, zaista savršeno ide uz prebranac, posnu sarmu i ribu, pogotovo kada je lepo začinjena i kad prenoći u frižideru. Ako poželite malo promene, onda probajte ovaj moj recept koji sledi. Bogatija je od naše, ali i zdrava. Ukoliko ovoj salati dodate recimo tunjevinu, možete da je jedete kao ceo obrok.
Ta radna akcija koju sam pomenula bila je u školi moje dece. Oni svake godine prave Lenten food, tako to zovu, uglavnom za parohijane crkve, pri kojoj radi naša škola. Za razliku od posta koji nalaže naša pravoslavna crkva, katolička je dosta manje restriktivna, oni jedu hranu bez mesa, ali samo petkom. Kupci koji su prethodno naručili hranu, dođu da preuzmu hranu koja se sastoji od coddies and crab cakes, ne znam kako bih ih drugačije prevela nego ćufte od bakalara i kraba, i uz njih salatu od krompira, zatim kupusa (coleslaw) i makarona. Pomenute ćufte su veoma popularne u Merilendu, saveznoj državi u kojoj živim, recimo da imaju sličan status ćevapa i pljeskavica kod nas. Inače, sve je sjajno organizovano, školska kafeterija je odlično opremljena. Tokom radne nedelje sastojci se seckaju, kuvaju, prže, pa na kraju pakuju. Ko hoće može da donese i nešto slatko da prodaje, uglavnom sitne kolače, ali ja sam viđala i prilično impresivne izvrnute kolače sa ananasom.
Crab cake se po pravilu služe uz krekere i senf/majonez
To je akcija koja najviše prikuplja novca za školu, i u njoj su uglavnom angažovani roditelji đaka, kao i babe i dede. Svaka porodica mora tokom godine da ima 25 sati volonterskog rada, doduše umesto toga može da se uplati izvesna svota novca. Ima nekoliko sličnih akcija koje pomažu da se skupi novac za školu, i time smanji cena školarine. Isto važi i za srednju školu, gde i đaci moraju da ispune volonterske sate. Pisaću vam uskoro kako upis izgleda jer smo to nedavno obavili za sina.
Pišem vam to zbog toga što se tako lepo osećam svaki put kad učestvujem u tom poslu. To me sve podseća na neko ranije vreme kada su naše babe i dede, roditelji i njihove komšije obavljali zajedno poslove vezene za pripremu hrane. Bilo da su se pekle paprike za ajvar, obrađivalo meso raznih životinja, pravili kolači za slavu, itd. Ima nešto tako iskonsko i magično u tome kad se ljudi udruže oko pripremanja hrane. I nije samo važno da se obavi posao, već su takvi događaji bitni i zbog druženja. Uvek nekog novog upoznam tamo, sa zanimljivom životnom pričom, i u društvu sam ljudi koje inače ne srećem, mislim na stariju populaciju. Večernja smena je uvek najzanimljivija, jednom sam videla kako kuvaju za večeru pun kazan slatkog kupusa, podsetio me je na naš, što i ne čudi jer su ga pravili roditelji poreklom iz Grčke. Ti trenuci provedeni tamo mi vraćaju veru u ljude.
Pre nego što pređemo na recept, samo par važnih detalja za pravljenje dobre krompir salate:
Vrsta krompira
mladi krompir
crveni krompir
Najbolje vrste krompira za krompir salatu su one koje najbolje zadržavaju svoj oblik, za razliku od krompira koji se koristi za pire krompir. Meni lično se najviše dopada mladi krompir, zbog teksture i zato što mu kora ima dobar ukus. Uvek se pitam zašto sam ranije skidala koru sa njih, što ume da bude veoma naporan posao, da ne pominjem ruke posle toga. Crveni krompir je takođe dobar izbor.
Čak i ako želite da uklonite svu koru sa krompire, morate sa njom da ga kuvate.
Što se tiče sečenja krompira on zavisi od njegove veličine, ako je veliki secite ga na kolutove, ako je mladi, onda na četvrtine.
Vrsta luka
mladi luk
crveni luk, ljutika
običan crni luk
Luk je pored krompira najvažniji sastojak ove salate, bez njega je teško zamisliti krompir salatu. Umesto običnog crnog luka, probajte crveni/ljutiku, koji je odličan za salate, kao i mladi luk, ako želite malo blaži ukus. Ako baš ne možete dobro da tolerišete luk, onda koristite vlašac.
Povrće
celerove stabljike
rotkvice
Celerove stabljike su moj favorit kad pravim bilo koju kremastu salatu, što zbog svog ukus što zbog divne hrskve teksture.
Proteini
kuvana jaja
tunjevina
hrskava slaninica
Možete da zaobiđete proteine, ali sa njima uvek sve bude lepše. Kuvana jaja su po običaju stavljaju u kremastu krompir salatu, i često se kombinuju sa tunjevinom. Hrskavi komadići slanine uvek daju dobar ukus svakoj salati.
Začini i začinsko bilje
peršun, vlašac
mirođija
kiseli krstavci, kapar
so i biber
celerove semenke
Kad su u pitanju kremaste salate dodatak kiselih sastojaka je obavezan, bilo da su u pitanju kiseli krastavci ili čak kapar. Peršun i mirođija su veoma česti dodaci.
Preliv
preliv sa uljem i sirćetom / sokom od limuna
majonez, senf
gusti jogurt, kisela pavlaka
Klasična kremasta salata se pravi sa majonezom, ali ako hoćete da ga izbegnete, možete da koristite običan preliv od ulja i sirćeta / limunovog soka. Postoji i opcija sa gustim jogurtom i kiselom pavlakom.
Crab cakes / ćufte od kraba, odličan recept imate u mom Američkom kuvaru, str. 100.
Krompir salata
sastojci:
1/2 kg mladih krompirića, isecite ih na četvrtine ili polovine ako su baš mali
3 jajeta, skuvana
2 stabljike celera, iseckane na rebra
3 mlada luka, iseckana na tanje kolutove
1 kašičica kapra, sitno iseckanog
za preliv:
100ml maslinovog ili običnog ulja
20ml sirćeta, običnog ili od belog vina
1 kašika soka od limuna
2 kašičice senfa, najbolje dižonskog
So i biber prema ukusu
za posip: vlašac ili sveži peršun, iseckan
priprema:
Najpre skuvajte iseckan krompir sa korom. Stavite krompir u hladnu vodu koju ste posolili, pošto voda počne da vri, smanjite temperaturu i kuvajte krompir dok ne omekša. Na kraju ga ocedite i sačekajte da se ohladi.
U isto vreme skuvajte jaja i kad se ohlade oljuštite ih i isecite.
Napravite preliv tako što ćete u teglici pomešati maslinovo ulje, sirće, sok od limuna, senf i so i biber prema ukusu.
U jednu činiju stavite skuvani krompir, jaja, iseckan luk, celer i kapar. Tome dodajte izmućkani preliv i sve promešajte. Dodajte još soli ili bibera ako je potrebno. Salata je najbolja ako odstoji u firžideru par sati. Možete joj dodati i tunjevinu ako želite ceo obrok.
Nemojte da vas zavara izgled ovog kolača, u pitanju je vrlo jednostavna poslastica. To je jedan od onih kolača koji veoma prijaju uz kafu ili čaj, često ćete ih naći u kafeima, ali ovog puta sa ljubičastim šarama, i neodoljivim ukusom limuna. Mramorni kolač, tako ga zovu. Uvek je zanimljivo videti kakve će šare ispasti pošto se kolač ispeče.
Inače, imala sam dosta dehidriranih borovnica pa sam htela da ih iskoristim, one se obično koriste za dobijanje prirodne ljubičaste boje i ukusa borovnica. To nije klasično suvo voće, zapamtite, kad se samelje bude kao prah. Ranije sam dehidrirano voće dosta koristila za pravljenje raznih kremova, makaronsa, posipa, itd. Ako volite da spremate kolače i torte, obavezno ga probajte, neke od ideja možete da pronađete na ovom blogu:
Ima još jedna stvar koju bih vam preporučila osim ovog kolača, a to je knjiga Klara i Sunce (Klara and the Sun) britanskog pisca Kazua Išigura. Vrlo retko se desi da me savremena literatura oduševi, ali pošto sam veliki ljubitelj ovog pisca, ne mogu da kažem da je to bilo neočekivano. Roman se bavi vrlo aktuelnom temom koja dosta uznemirava ljude, mada mislim da se generalno preteruju sa strahom da će roboti i veštačka inteligencija zameniti ljudska bića. Velika promena se već desila sa pojavom interneta i pametnih telefona, ChatGPT i slični servisi su više kao neko pomagalo da dobijemo “sažvakanu” informaciju na jednostavan i brz način. Ipak, mislim da nije daleko dan kada ćemo imati robote kao prijatelje i emotivnu podršku, zbog sve veće usamljenosti i poslednjih godina vrlo primetnog nedostatka tolerancije prema drugima.
Klara je ipak specijalan robot, skoro kao čovek, njena požrtvovanost i ljubav prema svojoj vlasnici je veoma dirljiva. Iako je robot, ne možeto da ne saosećate sa njom i da volite Klarinu naivnost i neiskvarenost. Roman ima puno zanimljivih tema kojima ćete se često vraćati. Ja bih izdvojila – nesebičnost i požrtvovanost. Možda je danas teško zamisliti da ima ljudi kojima je to smisao života, zato što smo svakodnevno bombardovani samoživim i narcisoidnim ponašanjem, ali zaista postoje ljudi kojima je smisao života da se žrtvuju za ljude koje vole, i ne traže ništa zauzvrat, to ih čini srećnim. Ko je čitao prethodna dela ovog pisca kao što su fantastični romani Ne daj mi nikad da odem (Never Let Me Go) i Ostaci dana (The Remains of the Day), zna da su motivi nesebičnost i lojalnost veoma česti u njegovim delima.
Stil pisanja je veoma jednostavan, ali vrlo napet, stalno iščekujete da će nešto vrlo važno da se desi. Kazuo ume da pravi atmosferu svojim pisanjem, skoro da se osećate kao učesnik njegovih romana. Čak i kad završite sa čitanjem njegovih knjiga, one još dugo ostaju u vama.
Mramorni kolač sa borovnicama i limunom
sastojci:
5 jajeta, na sobnoj temperaturi
150-180g šećera
100ml ulja
200g grčkog jogurta ili kisele pavlake
1 kašika izrendane kore limuna
1 kašika ekstrakta vanile
300g brašna
1/2 kašičice soli
1 1/2 kašičice praška za pecivo
30g dehidriranih borvnica
par kapljica farbe za hranu, plava i crvena
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Obložite dublji pravougaoni pleh, dimenzija 23 x 11 x 6 cm, papirom za pečenje.
Najpre sameljite dehidrirane borovnice.
Zatim u jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo. U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno im dodavajte šećer. Mutite sve dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. Tome dodajte 1 kašiku izrendane korice limuna, ekstrakt vanile, ulje, pola smese sa brašnom, pa kiselu pavlaku/ grčki jogurt, i preostalu smesu sa brašnom. Sve mešajte spatulom a ne mikserom. Na kraju podelite smesu u dve činije. U jednu činiju stavite samlevene dehidrirane borovnice i pomešajte sa testom. Možete dodati i hranu za boje, par kapljica plave i crvene, ako želite primetnu ljubičastu boju.
Obe smese rasporediti po plehu na sledeći način – 2-3 kašike bele smese stavite na dno pleha, u sredini, pa preko toka stavite 2-3 kašike ljubičaste smese, i tim redom dok sve ne potrošite. Postepeno će smesa ispuniti ceo pleh, na kraju par puta udarite pleh o radnu površinu da bi se sve ravnomerno rasporedilo. Pecite kolač oko 50 minuta.
Pošto se kolač ispekao, ohladite ga, isecite na kriške i služite.
Meni je baš dugo trebalo da naučim kako da dobro skuvam pirinač. Ili je bio nekuvan, ili prekuvan, gnjecav, loše teksture, skoro da sam digla ruke od njegove pripreme. Jednom sam se zainatila da to naučim gledajući moju prijateljicu Indijku kako sa lakoćom sprema fenomenalan pirinač u mikrotalasnoj rerni! Moje učenje je išlo sporo i postepeno, i sada mogu da podelim sa vama to znanje kako da dobijete savršeno skuvan pirinač.
Ima i opravdanje za moje nesnalaženje sa pripremom pirinča – kod nas ne koristi puno, jer se kod nas i ne uzgaja. Primetila sam i da drugi ljudi imaju slični problem i da često ne znaju koja vsta pirinča ide u koje jelo, ne samo kako se dobro sprema. Nadam se da će vam instrukcije koje slede razjasniti neke stvari i pomoći da uživate u pripremi i degustaciji pirinča.
Možete da pogledate i ovaj moj video koji će vam dosta pomoći da savladate ceo proces pripreme pirinča.
Važan je kvalitet i vrsta pirinča
Najbolje vrste pirinača za prilog su dugog zrna. Tu se izdvajaju vrste basmati i jasmin. Taj pirinač se ne lepi, ima finu aromu i teksturu. Kvalitet pirinča možete da odredite prema izgledu i mirisu.
Pirinač dugog zrna
Basmati pirinač
Jedna od najkvalitetnijih vrsta pirinča. Ima vrlo dugo zrno i prijatno miriše. Indijska jela kao što su Tikka Masala i Biryani su nezamisliva bez njega. Basmati pirinač se takođe koristi i u iranskoj kuhinji za pripremu Tahdig pirinča (vidi recept dole) i uz Fasenjan, iransko jelo sa piletinom. Od basmati pirinča se prave i razni pilavi. Dobar je i za naš đuveč.
To je pirinač bogat skrobom, pa se otuda lepi tokom kuvanja. Najbolji je za pravljenje rižota i sutlijaša.
Arborio pirinač
Najpoznatiji italijanski pirinač. Od njega se dobija odličan rižoto. Pogledajte ispod recepte za to jelo.
Kočanski pirinač
Dosta podseća na arborio, ali je poreklom iz Makedonije, i lako ga je naći kod nas. Dobila sam ga od jedne firme za koju sam pravila ovaj video, i bila sam vrlo zadovoljna kvalitetom.
Pirinač kratkog zrna
Taj pirinač se koristi uglavnom za pravljenje sušija. Ima i jedna vrsta španskog pirinča kratkog zrna, koji se zove Bomba, i on se koristi za pravljenje paelje.
Integralni pirinač
To može da bude bilo koja vrsta pirinča kome nije odstranjen spoljašnji sloj koji se inače sastoji od zdravih minerala i vitamina. Duže se kuva od belog pirinča, i ima drugačiju teksturu. Ne može dugo da se čuva, najviše tri meseca. Odličan je za salate, i Ručak u činiji.
Crveni pirinač
Kažu da je ovo najzdraviji pirinač, bogat je antioksidansima, mineralima i vitaminima, i preporučuje se za dijetu, smanjenje lošeg holesterola i regulaciju šećera u krvi.
Crni pirinač
Ovo je bio posebno cenjen pirinač u prošlosti, koristili su ga uglavnom vladari. Poreklom je sa Tibeta. Pošto nije jeftin često se prodaje u kombinaciji sa drugim vrstama. Kao i crveni pirinač može da se koristi za salate i supe.
Divlji pirinač
To i nije zapravo pirinač, već su to semenke travke koja raste u Severoj Americi. Koristi se zato što je zdrav, i često u kombinaciji sa pirinčem.
2. Odnos pirinča i vode treba da bude 1:2
Neko koristi i razmeru 1:1.5, za moju šerpu ovo je idealan odnos. Na kraju kuvanja trebalo bi da je sva voda isparila.
3. Uklonite skrob sa pirinča
Properite pirinač u 3-4 vode, tako ćete odstranite skrob, da bi bili sigurni da će pirinač biti rastresit i da se neće lepiti.
4. Nabavite adekvatan sud
Vrlo je važno da šerpa u kojoj će se kuvati pirinač ima debelo dno ili ono koje se ne lepi. Takođe, adekvatan poklopac je neophodan, jer pirinač treba da se kuva u pari.
5. Na početku propržite pirinač u ulju
Ovo je odličan trik uz pomoć koga ćete dobiti rastresit pirinač. Možete da koristite i puter.
6. Pirinač treba da se kuva u pari
Ovo je vrlo važno pravilo, koje i te kako pravi razliku, kad sam ga usvojila, moje spremanje pirinča je znatno uznapredovalo.
Kako da dobro skuvate pirinač kao prilog
sastojci:
200g basmati ili jasmin pirinča
1 kašika maslinovog, ili običnog ulja, ili putera
400ml vrele vode
1 kašičica soli
priprema:
Najpre isperite pirinač u 3-4 vode dok ne odstranite skrob sa njega. Zagrejte vodu.
U šerpici zagrejte 1 kašiku ulja na srednje jakoj vatri i tome dodajte isprani i oceđeni pirinač. Pržite pirinač oko 2 minuta uz stalno mešanje. Primetićete kako pirinač vremenom počinje da se grupiše, inače nikako ne sme da pobraoni. Zatim dodajte vrelu vodu, so, promešajte sve, smanjite vatru na najnižu, poklopite šerpu i kuvajte pirinač oko 18 minuta. Nemojte da otkrivate šerpu tokom kuvanja.
Pošto je prošlo vreme kuvanja proverite za svaki slučaj da li je pirinač skuvan. Neka tako odstoji još 5 minuta sa poklopcem. Zatim ga nežno promešajte varjačom. Služite ga odmah.
Dođe i to doba godine kada treba malo prikočiti i uvesti zdravije navike kada je ishrana u pitanju. Početak proleća nas upozorava da posle njega dolazi leto i da nije loše da se na vreme poradi na stasu. Da se ne bi opterećivali i mučili raznim dijetama, najbolje je promeniti ishranu, ali tako da nema gladovanja i da su obroci zdravi i ukusni. I ono što je veoma važno, hrana treba da izgleda lepo i izazovno, što ljudi često zaboravljaju. Sada ćete videti kako sami da napravite jelo koje izgleda kao iz fensi restorana, čak možete da ga slikate i okačite na Instagram, da vidi svet kako uživate u zdravom životu, što da ne?
Ranije sam već pisala na blogu o tome kako da napravite dobru salatu, pa i snimila video o tome, možete i tu da dobijete razne ideje, ovo je nastavak sličnog pristupa.
Hrana u činiji nije neki novi koncept, već odavno je u ponudi, verovatno da se izbegne hleb, tortilje i ostala testa. Opet nisu to ni klasične salate, jer u njima ima mesa, bogate su raznim sastojcima, i kad ih pojedete dugo niste gladni. Zovu ih i “Budine činije” (Buddha bowl), kada je izbor sastojaka vegeterijanski. Ono što ih čini tako popularnim, pored lepog izgleda, je to što se vrlo lako i brzo spremaju. Takođe, možete da se igrate raznim sastojcima, nema preciznih recepata. Opet ne možete da stavljate tek tako sastojke, oni moraju da se lepo slažu. Zbog toga sam vam pripremila par ideja, ono što ja spremam i najviše volim.
Kad pričamo o zdravoj ishrani imala bih štošta da kažem na tu temu, jer živim u Americi. Pre neki dan listam neki modni katalog i primećujem da baš dominiraju izrazito puniji modeli, i pitam se kako se isplati kompanijama da reklamiraju garderobu na taj način, jer, iskreno, ona na njima ne izgleda privlačno. Na kraju, volim da vidim retko lepe žene u katalozima, nije mi uopšte problem što su zgodnije i lepše od mene. I onda se setim, pa ti si sad sa regularnom težinom u znatnoj manjini, više nisi ciljna grupa, nema velike zarade od tebe i tebi sličnima.
Hajde ti katalozi, to i nije toliko bitno, nego što se svim silama po medijima normalizuje gojaznost, iako su posledice takvog načina života jako loše i po fizičko i mentalno zdravlje ljudi. Kompanije koje propagiraju to ne rade zato što žele dobro ljudima, njima je prvenstveno cilj zarada, i to je ok, ali njihovo licemerje je neprihvatljivo. Nije u redu da su ljudi toliko gojazni, posebno mladi.
I nije uopšte lako smršati, promeniti ceo način života, za to je potrebno mnogo volje i upornosti. Ja moram da se dosta kontrolišem da bi održala kilažu, mogu da zamislim koliko je teško izgubiti dosta kilograma, zaista se divim takvim ljudima. Zato je vrlo važno da se dobre navike usvoje još od malena, u porodici. Nemojte nikada da mislite da je kuvanje gubljenje vremena, to je velika garancija da će vam deca kad porastu imati zdrave navike. Verujte mi, kad vidite koliko je ovde epidemija gojaznosti velika, a to se svuda širi zbog obilja loše i jeftine hrane, kao i nedostatka domaće hrane, svaka žrtva ima smisla.
Zavisnost od junk hrane je danas ogroman izazov, da ne pominjem pasivni način života. Ovde recimo ljudi skoro da ne koriste javni prevoz, često ako ne živite u gradu ne možete ništa da obavite peške. Na neki način je ironično, tokom istorije smo gledali da uštedimo vreme i energiju na naporne i dosadne fizičke poslove, takođe da obezbedimo što više hrane, a sada opet moramo da trošimo vreme i energiju da smanjimo posledice tog novog automatizovanog načina života.
Ipak, smanjenje kilograma ne mora nužno da znači i dobru stvar, bizaran događaj iz komšiluka me je uverio u to. Imamo porodicu u našem bloku, mlađi su ljudi od nas i imaju mlađu decu. Pre izvesnog vremena muž se preko noći prepolovio, mada i nisu bili preterano gojazni. Imao je onu operaciju smanjenja želuca i to mu je pomoglo da puno smrša, i verovatno zdravije navike u ishrani. Odjednom se prozgodnio, postao frajer, i kad biste ga videli sa ženom odmah bi pomislili, čudno da i ona nije malo poradila na svom izgledu. I onda jednog dana čujem da se razvode, juče sam videla kamion za preseljenje ispred njihove kuće, i baš me je pogodilo. Ne družimo se nešto sa njima, ali mi je mnogo žao, pre svega dece. Kako je skinuo kilograme i preporodio se, muž je odjednom postao popularan među ženskim svetom, svemu tome je sigurno doprinela i kriza srednjih godina, i sad šeta novu devojku, porodica ga više ne zanima. Pomislih na one njihove porodične slike na Facebooku – svake godine bi se slikali sa uramljenom slikom iz prethodne godine, i onih još iz ranijih, tako da je svaka sledeća slika imala jednu više sliku. Tužno je što je zaustavljen niz.
Ideje za ručak u činiji
Ovo su osnovni sastojci za ručak u činiji:
salata (zelena salata, rukola, lisnati kelj, mladi spanać)
salatni preliv (ovde možete da vidite recepte za razne prelive)
koštunjavi plodovi i semenke (orasi, bademi, susam, semenke od bundeve i suncokreta)
začini i začinsko bilje (crveni i mladi luk, bosiljak, ljuta tucana paprika, kumin, zatar)
Meksički ručak
Ovo jelo je inspirisano buritom iz Chipotle restorana, kako se pravi pogledajte ovde. Sa ovim sastojcima ne možete da pogrešite. Ako poželite još izraženiji ukus meksičke hrane, dodajte kumin i tucanu ljutu papriku.
Ova kombinacija ne traži nikakav poseban odlazak u kupovinu, konzerve tunjevine i leblebija svako domaćinstvo bi trebalo da ima. Ako nemate zelenu salatu a vi napravite krutone, prepečen hleb sa maslinovim uljem. Možete da koristite i sardinu umesto tunjevine, i da je spremite na ovaj način. Stabljike celera se sjajno slažu sa tunjevinom.
sastojci:
zelena salata
tunjevina, iz konzerve
leblebije, iz konzerve
stabljika celera, iseckana
masline
crveni luk, iseckan
preliv: maslinovo ulje, sok od limuna
so i biber prema ukusu
Ručak sa piletinom i halumi sirom
Svaki put kad odem u restoran Nando’s Peri-Peri, inače lanac vrlo pristojnih restorana koji kombinuje karibsku i portugalsku kuhinju, jedem isključivo ovo jelo, toliko mi se dopada. Obožavam halumi sir, kojeg nabavljam u jednoj emigrantskoj radnji po ok ceni, inače nije jeftin. Kad se ispeče u tiganju i iskombinuje sa paradajzom, kukuruzom, zelenom salatom i piletinom, koja je lepo začinjena, uz preliv od limete, dobijate fantastično jelo. Krutoni su takođe sjajan dodatak, lako možete da se navučete na njih.
preliv: maslinovo ulje, sok od limete i lišće korijandera
so i biber prema ukusu
Proteinski ručak bez mesa
Kiseli sastojci, kao što su turšija ili feta sir, ovakvim jelima daju puno na lepom ukusu. U tom slučaju nema potrebe za specijalnim prelivom, dovoljno je samo maslinovo ulje, so i biber.
Ovog puta sam izabrala za svoj rođendan nešto manje komplikovanu tortu nego obično, ali vrlo interesantnu i ukusnu. Nemam ideju zašto se zove Beli Egipat, neko je pominje i kao Belu Egipćanku, možda zbog toga što je bele boje, i što iseckani lešnici podsećaju na pustinju. Ima zanimljivu kombinaciju sastojaka, iako lešnici obično idu u čokoladnu tortu, ovog puta imamo tortu sa dva svetla fila. Torta je fino mekana i kremasta sa hrskavim komadićima pečenih lešnika. Žuti, poslastičarski krem je obogaćen belom čokoladom, a u belom filu od šlaga se nalazi krem sir koji mu daje čvrstinu i prijatan kiselkasti ukus.
Inače donekle podseća na Moskva šnit tortu jer i ona ima kore od belanaca i žuti krem i šlag.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite okrugli pleh prečnika 23 cm. Obložite ga papirom za pečenje.
Najpre napravite kore. Mutite sneg od 3 belanaca i 3 kašike šećera mikserom dok ne dobijete čvrst sneg. U to umešajte 3 kašike mlevenih lešnika i 1 kašiku brašna, ali spatulom. Stavite smesu u pleh i pecite koru 15 minuta. Sve isto ponovite za preostale dve kore.
Dok se kore hlade napravite filove.
Poslastičarski krem napravite tako što ćete u jednoj posudi pomešati žumanca i mleko. U šerpici u kojoj ćete kuvati krem pomešajte gustin i šećer. Smesu sa žumancima i mlekom pomešajte sa sadržajem u šerpici pa je stavite na šporet i zagrejte na umerenoj vatri. Dok kuvate krem sve vreme mešajte. Vremenom će krem postajati sve gušći. Kad počne da ključa kuvajte ga još tačno 1 minut, a zatim sklonite sa vatre.
Umešajte odmah u njega belu čokoladu i ekstrakt vanile. Možete i sad da u krem stavite puter. Pokrijte skroz krem plastičnom folijom i stavite u veću činiju, koju ste ispunili ledom, da se ohladi. Možete da puter stavite u već ohlađeni krem, ali prethodno morate da ga ulupate mikserom, pa onda izmikasti sa kremom.
Beli krem ćete dobiti tako što ćete mikserom mešati slatku pavlaku i šećer u prahu, kao i omekšao krem sir.
Slažite tortu kad su kore skroz ohlađene i to na sledeći način:
Prva kora
Žuti krem (trećina)
Beli krem (polovina)
Druga kora
Žuti krem (trećina)
Beli krem (polovina)
Treća kora
Stavite tortu u frižider na sat vremena da se malo zgusne, pa preko nje stavite preostali žuti krem. Ponovo stavite tortu u frižider da penoći. Sutradan napravite šlag od slatke pavlake i šećera u prahu i time pokrijte tortu. Imaćete dovoljno šlaga za dekoraciju u vidu ružica. Pospite svuda tortu iseckanim ili mlevenim lešnicima.
Pogledajte ovde moj video kako da napravite Beli Egipat tortu.
Pravila sam ovaj kubanski gulaš par puta poslednjih meseci, jer se ove zime palim na gulaše. Ima nešto prijatno u njima, nije samo do ukusa, već je lep osećaj da možeš da hraniš porodicu dva dana nečim zdravim i zasitnim. Ima u ovom gulašu vrlo hranljivih sastojaka, bogatiji je od našeg, ima puno proteina, mislim na meso i pasulj, kao i povrća i začina.
Kubanski gulaš, ili Ropa Vieja, kako se zove u originalu, je došao na Kubu, i u Južnu Ameriku, iz Španije. Njegovo ime znači “stara odeća”. Tradicionalno se služi uz pasulj i pirinač, mada ruku na srce meni se više sviđa sa testeninom.
Probala sam više recepata, onaj sa pečenom paprikom iz tegle i sa maslinama mi je bio previše kiseo, ipak ostavila sam kapar. Vizuelno pasulj je lepši kad je sitniji, i poslednji put sam ga stavila direktno u gulaš, nisam ga služila kao prilog.
Što se tiče odabira mesa, obično se koristi potrbušina (flank), to je jeftiniji komad mesa, ali mislim da je bolje da koristite meso sa vrata (chuck roast). Juneće meso treba dugo da se kuva, minimum tri sata, da bi bilo mekano i počelo lako da se odvaja. To je cela misterija u vezi ovog jela.
Kubanski gulaš (Ropa Vieja)
sastojci:
1.5 kg junetine ( podtrbušina, vrat ili donji deo vrata)
2 kašičice krupne soli
1 1/2 kašika ulja
1 veći crni luk, iseckan na rebro
2 velike babure, zelena i crvena, iseckana na tanke kriške
Pola šake maslina punjenih paprikom (pimento masline)
1 kašika kapra, iseckanog
1/2 kašičice istucanog karanfilića
prilozi: pirinač, pogledajte ovde kako da ga pripremite, i skuvani pasulj (pasulj možete da stavite i u gulaš)
priprema:
Uzmite meso i natapkajte ga papirnatim ubrusom. Zatim u njega utraljajte so.
U šerpi zagrejte ulje na srednje jakoj vatri i pecite meso oko 7 minuta sa jedne i isto toliko sa druge strane.
Izvadite meso i u šerpu stavite iseckan crni luk i paprike. Dinstajte sve oko 5 minuta, na kraju dodajte beli luk, slatku papriku, kumin, biber i lovorov list i sve promešajte. Posle jednog minuta dodajte koncentrovan paradajz, promašajte sve i posle jednog minuta dodajte belo vino. Kad se vino ukuvalo dodajte paradajz pelat, supu ili vodu, promešajte sadržaj i u šerpu vratite meso.
Poklopite šerpu, kad sadržaj počne da ključa, smanjite vatru na tihu i kuvajte gulaš 3-4 sata dok meso ne postane meko, i može lako da se cepka viljuškom. Možete meso da izvadite iz šerpe i iscekate ga pa da ga vratite u šerpu. Ako gulaš nije dovoljno gust, sklonite poklopac sa šerpe i kuvajte ga još pola sata. U međuvremenu dodajte masline, kapar, i istucani karanfilić, ukoliko želite da ih koristite. Takođe, možete dodati pasulj iz jedne konzerve. Posolite jelo prema ukusu.
U međuvremenu skuvajte pirinač. Jelo služite odmah. Stavite preko njega svež iseckani peršun.
Odavno planiram da napišem jedan opširan post posvećen tortama, kako mi je rođendan iza ugla, pravo je vreme za to. Torte su vrlo posebne poslastice jer ih spremamo uglavnom za važne događaje, i prilično su kompleksne, traže umeće, talenat za dekoraciju, preciznost, pa čak i poznavanje nauke (hemije i fizike). Naravno, praksa čini čuda, ali kao što rekoh, torte se retko prave, i ako ste radoznali nećete se zaustaviti na jednoj torti i time usavršiti njeno pravljenje, nego ćete stalno gledati da spremite neku novu. A izbor torti je ogroman, većina deluje tako neodoljivo.
Uvek kad pomislim na torte setim se starog običaja po svadbama – žene su nekada same pravile i donosile torte kad su išle nekome na svadbu, to je bio način da pomognu domaćinima. Ako se dobro sećam, to bio neverovatno bogat izbor, mogli ste za tu priliku da probate nekoliko desetina torti. Možda se taj običaj još negde zadržao, ali u gradovima je nestao, i sada se sa setom sećam toga. Zamislite koliko je truda uloženo u pravljenje tih torti, motivisiano time čija torta će da bude najlepša i čija će najbrže da ode.
Pošto volim da sistematizujem stvari, pokušala sam da podelim torte u razne vrste, i da ih nekako objedinim. U početku mi je sve to izgledalo konfuzno, ali proučavajući vremenom torte, nekako su sklopile slagalice, sve je na kraju imalo smisla.
Ovaj kuvar me je inspirisao da napišem ovaj post. Iskreno, najviše su me oduševile razne priče i istorijat torti koje su umetnute u recepte, jer meni samo provereni recepti nisu dovoljni. Bilo bi tako lepo kada bi se napravio sličan kuvar za domaće torte i kolače.
Istorijat torti
Mi imamo ideju da su torte oduvek postojale, što uopšte nije istina, moralo je puno inovacija da se dogodi i da sastojci budu dostupni da bi ljudi počeli da masovno uživaju u tortama, tako da ne čudi da su one, kako ih sada znamo, počele da se spremaju tek u 19. veku, i to među imućnijom populacijom. Tada su i kod nas počele da se prave prve torte i to najpre u poslastičarnicama koje su otvarali Mađari i Česi.
Neke od važnih inovacija za nasatank torti su bile: izum praška za pecivo, pre toga se koristila neka vrsta pepela uz pomoć koga je nadolazilo testo, zatim, proizvodnja belog brašna i šećera, veća dostupnost začina i upotreba čokolade. Izum rerne je mnogo pomogao za pravljenje kora, pogotovo je sve olakšano kada su se pojavili električni šporeti. Frižider je takođe bio uzrok masovnog pravljenja torti, jer su tu mogle da se čuvaju.
Prve torte su se najverovatnije pojavile u 17. veku. Kolači su počeli da se prave mnogo ranije, još u antičko doba. To su bile neke vrste pogača filovanih medom, orasima i suvim voćem. Tada još šećer nije bio dostupan.
Torte vs. kolači
Meni je ranije bilo vrlo konfuzno to što Amerikanci sve zovu cake, i torte i kolače. Sada, moram priznati, mi to ne deluje nelogično. Kod nas postoji razlika. Recimo da je definicija torte sledeća – dezert koji se sastoji od slojeva biskvita i fila. Kolači su sve preostalo.
Na slici su lepo objašnjene osnovne vrste kolača i torti u Americi. Kod nas, kao i širom Evrope, se pravi ono što oni zovu sponge cakes. To su kolači i torte u kojima ima dosta jaja i to doprinosi njihovom narastanju. Često se u testo stavlja masnoća u vidu putera ili ulja (ovde to zovu šifon), ili sastojci kao što su jogurt i mleko.
Amerikanci koriste izraz torte za naše torte, kao i layered cake, ili ređe francuski izraz gateaux.
Dok budete čitala o vrstama torti videćete primere sa mog bloga, klikom na njihove nazive pronaćićete recepte.
Vrste torti
Vrste torte prema nameni
Torte su obavezni deo značajnih događaja. Svakako su najraskošnije one za venčanja i rođendane, mada postoje one i za godišnjice, razne jubileje, novogodišnje, dečije, itd.
Torte za venčanja
Kod njih je poseban akcenat na dekoraciji i često su spratne. Obično su bele boje, jer to simboliše nevinost. Čuvena bela torta koja je uvela taj običaj je bila torta na venčanju britanske kraljice Viktorije.
Odlična torta koja ujedinjuje nalepše ukuse – tu su kore od belanaca oraha i lešnika, želatin od malina, poslastičarski krem i šlag. Da nosim tortu na svadbu, to bi bila ova torta:)
Ovu čokoladnu tortu smo moj muž i ja osmisli. Bilo je puno posla ali izazvala je veliko oduševljenje među decom. U receptu se nalazi i detalji vezani za celu konstrukciju.
Klasik koji uvek prija. Možete da je pravite i sa višnjama i sa trešnjama, one mogu da budu sveže ili iz kompota. Uglavnom, čokoladne kore, voće i šlag su uvek dobra kombinacija.
Ovo je bezglutenska torta, i prilično je drugačija. Kore su od badema i rikote sira, filovana je džemom od kajsija, a pokrivena je kremom od putera i oraha. Možete da je pravite samo sa jednim spratom.
Verovatno najambicioznija torta sa spiska, koja ima čitavih deset slojeva! Sa pravom je toliko poznata i obožavana. Nastala je u Francuskoj. Biskvit joj je od belanaca i badema, ima dve vrste krema i sirup od kafe.
Reform torta
Naša najpoznatija i najvoljenija torta. Kore su od belanaca i oraha, a krem je od žumanaca kuvanih na pari, sa čokoladom i puterom.
Vrlo zanimljiva torta tropskog ukusa. U kori se nalaze banane, ananas i brašno od kokosa. Fil je od krem sira i vrlo se lepo slaže sa korom. Možete tortu da napravite okruglu i sa više kora.
Netipičnog oblika
Panj torta
Popularna božićna torta koja je zapravo rolat torta. Kora je običan patišpanj, a krem je od kestena. Tu su i obavezne puslice koje imitiraju pečurke oko panja.
Ova torta je napravljena od patišpanja koji može čak da se vidi. Filovana je poslastičarski kremom ali sa tri različita ukusa, vanilom, čokoladom i malinama. Kad sam bila dete ovako je izgledala moja omiljena torta.
Zanimljiva torta, lagana i sočna. Đenovski biskvit se razlikuje od klasičnog patišpanja po tome što mu s dodaje otopljeni puter i jaja se mute na pari. Vrlo je efektan čokoladni “zid” koji ide oko nje.
Zanimljiva kombinacija kora sa pečenim lešnicima i žutog i belog fila.
Torte sa korom od ispečenog šauma od belanaca
Španski vetar
Nije lako napraviti ovu tortu, ali vredi. Vrlo je nežna, skoro pahuljasta, čemu najviše doprinosi kora koja se dobija sušenjem šauma od belanaca.
Torte sa američkim biskvitom
Američka čokoladna torta
Američke torte definitivno nisu tako ukusne kao evropske, jednostavnije su, biskvit ima tek 2 jajeta, mleko i skuvanu filter kafu, lako se mrvi pa ga je teško seći. Ipak, ova torta je jedna od najlepših čokoladnih torti. Veoma mi se dopada. I kore i krem od putera i kakaa se savršeno slažu. (Američki kuvar str. 174)
Rekla bih da je ova torta nastala 90-ih godina prošlog veka. Za početnike u kuhinji to je idealna torta za pravljenje, jer se ne peče. Interesantna je, možete u nju da stavljate razno koštunjavo i suvo voće. I šlag je odličan izbor, mada možete da stavite i krem od krem sira.
Obožavam torte sa piškotama, tako su lagane i jednostavne se prave, i nema pečenja kora. Ova torta je nešto najlepše od francuske kuhinje, posebno je krasi divni fil od čokolade sa lešnicima.
Ovo je jedna od mojih rođendanskih torti koja mi je ostala baš u lepom sećanju. Sastoji se od jedne debele čokoladne kore sa suvim šljivama natopljenih rakijom. Pokrivena je ganašom, a tu su i vrlo ukusne kuglice od šljiva, oraha i čokolade.
Teško ćete naći tortu sa više čokolade. Ova američka torta ima klasične američke kore, unutra je filovana džemom od malina i kremom od putera i čokolade.
U poslednje vreme vrlo popularna torta kod nas, i to sa pravom. Čokoladne kore filovane pudingom od čokolade sa želatinom od malina zaista su neodoljive. Recept pogledajte kod Maje na blogu.
Voćne torte
Moskva šnite torta
Jedna od najpopularnijih domaćih voćnih torti kod nas. Kore su joj od belanaca i badema, a između se nalazi žuti fil, kuvan na pari, sa puterem, u koji su umetnuti višnje, ananas i brskve/kajsije.
Divna i lagana letnja torta sa musom od limuna i malina, pokrivena šlagom.
Torte sa povrćem
Nije toliko neobično da se u kori torte nađe povrće, pored brašna od krompira, šargarepa, tikvica, videla sam da se koristi i kiseli kupus za pripremu jedne američke čokoladne torte.
Torta sa šargarepom
Ne zna se šta je lepše – zanimljiva kora ili krem od krem sira. Zaista neobična torta, ali vrlo ukusna. Može dugo da traje.
(Američki kuvar str. 176)
Tradicionalne vs. moderne torte
Danjašnje torte se nisu mnogo promenile u odnosu ne nekada, ali uvek se pojavi po koja nova sa interesantnim sastojcima i dekoracijom.
Jedinstvena domaća torta koje je jedna od retkih koja ima priču kako je nastala. Fil joj je vrlo poseban sa pomorandžom i orasima, a krem koji ide preko torte je italijanski šaum.
Još jedna domaća torta sa istorijom, nazvana po kraljici Mariji Karađorđević. Recept je isti kao za žute štangle. Ja sam napravila u dva sloja, a može i samo u jednom. Prvo ide korica od belanaca, pa od žumanaca i na kraju krem od putera i oraha.
Ova torta je pre par godina bila veliki hit, poznata je pod nazivom flourless cake, torta bez brašna. Pored čokolade u nju idu mleveni lešnici. Najlepša je kad se jede dok je još topla, pogotovo uz sladoled od vanile i jagode.
Američke vs. evropske torte
Američke torte i evropske se razlikuju po korama i po kremovima sa kojima se filuju. Dekoracija nije bitno drugačija. Američke torte su rustičnije i jednostavnije za pravljenje. Evropske torte mogu da budu vrlo sofisticirane, sa nebrojnim slojevima različitih kremova i kora.
Jedna od najpoznatijih evropskih torti, koja se pravi od čokolade i badema, i filuje džemom od kajsija. Recept za sličnu, takođe austrijsku tortu, Gustav Klimt, ali sa lešnicima i džemom od malina možete da pogledate ovde.
Ovu tortu sam sama osmislila, nazvala sam je po mojoj ćerci. Vrlo se jednostavno pravi. Za pripremu kora se koristi samo brašno od badema, filuje se džemom od malina i pokrivena je šlagom. Na slici je spratna verzija ukrašena voćem.
Kapkejkovi
Kapkejkovi su ništa drugo do male tortice. Prave se od istog biskvita kao torte i filuju se istim kremom koji se još zove frosting. Lakše su za pravljenje i ima nečeg zanimljivog u tome što izgledaju kao individualne tortice, pa nije čudo da im se deca najviše raduju.
Vanila kapkejkovi
Recept za ove klasične kapkejkove od vanile pogledjate u mom Američkom kuvaru str. 136.
Filovi za torte
Postoji puno raznih kremova tj. filova za torte, ali mogla bih da izvojim neke od najpoznatijih:
šlag
ganaš (otopljena čokolada pomešana sa toplom slatkom pavlakom)
čokoladni krem od ganaša i putera
čokoladi krem sa žumancima kuvanim na pari (koristi si u Reform torti)
čokoladni puding
šaum (meringue) krem (belanca umućena sa šećerom kao za šampitu)
poslastičarki krem ili žuti krem (o njemu saznaje više ovde)
diplomat krem (poslastičarski krem u koji je umešan šlag)
bavarski krem (poslastičarski krem sa puno umućenog putera)
krem od putera i šećera u prahu (buttercream)
krem od putera i krem sira (cheese buttercream)
švajcarski šaum buttercream (zagrejani belanci i šećer se umute pa se tome doda puter)
mus krem
italijanski šaum krem (belanca se mute dok im se potepeno dodaje vrući slatki sirup)
maskarpone krem (umućeni maskarpone sir pomešan sa šlagom)
Još jedna torta koju sam osmislila. Pravljena je sa brašnom od badema, a filovana kremom od maskarpone sira. U filu se nalaze sveže maline. Ovde pogledajte kako da je dekorišete.
Dekoracija torti
Dekoracija torte je veoma važna, posebno ako se pravi za neke bitne događaje. Pored veština i znanja neophodne su vam i dobre akatke za to. Ova tema zaslužuje jedan poseban post pa ću se pobrinuti da to realizujem.
Torte se obično dekorišu:
filom
glazurom
fondanom
marcipanom
a mogu da budu i “gole”
Pored toga torte se dekorišu voćem, izrendanom čokoladom, koštunjavim plodovima, začinskim biljem (nana i matičnjak), raznim perlicama, itd.
Omiljena torta moje ćerke. Ima zanimljivu crvenu koru i sjajan krem od krem sira. Ovde pogledajte kako da je dekorišete. Recept za kapkejkove “crveni somot” pogledjate u mom Američkom kuvaru, str. 138.
Ovo je poznata američka torta koja originalno izgleda dosta drugačije nego na slici. Ovo je fensi varijanta pravljena za neki dečiji rođendan. Torta se sastoji od brauni kore, a fil je od pudinga od čokolade.
Vrlo komleksna torta koja se sastoji od slojeva patišpanja, poslastičarskog krema, džema od malina, diplomat krema i na kraju kao kruna totru pokriva krakterističan zeleni marcipan sa ukusom ružine vodice.
Da pomenem još neke od torti koje nisam stavila na blog, ili u kuvar, ili ih nisam pravila, a zaslužuju pažnju:
Ja poštenu supu od luka nisam nikada probala u restoranu. Uvek su bile neverovatno slane i jake, skoro nejestive, pa sam prestala da ih naručujem. Trebalo mi je vremena da se odlučim da je sama pravim, jer mi se učinilo da je proces spremanja veoma zahtevan. U suštini i nije, posebno ako koristite gotovu juneću supu od kostiju. Ako ste spremali prebranac, onda ste naučili kako da isečete veliku količinu luka, i da dinstate luk dok ne pobraoni, to je najzahtevniji deo.
A rezultat je savršena supa, ne zna se šta je lepše, sama supa ili hlebčići umočeni u supu sa otopljenim sirom. I sve se tako lepo slaže. Konzumacija ove supe je vrlo posebno iskustvo, to nije neka obična supa, posle nje ćete se osećati tako toplo i prijatno, poželećete da taj momenat zapamtite zauvek.
Možete da kupite temeljac, ali domaća juneća supa od kostiju je vrh, ovde pogledajte kako se pravi, izbegavajte supene kockice.
Šetnja Umetničkim muzejem u Baltimoru (Baltimore Museum of Art)
Prošli vikend sam neplanirano obišla ovaj muzej. Moja ćerka je u blizini pevala na nekoj svadbi sa horom, pa smo poželeli da obiđemo muzej posle dužeg vremena. Na početku mog boravka u Baltimoru umela sam često da dolazim ovde, iako je kraj u kome se nalazi udaljen od nas. Bilo je ovde dosta stresnih događaja sa našom malom decom koja mi sada izgledaju smešno. Jednom smo posetili Vorholovu izložbu sa sinom, dok je još bio beba, i nikada neću zaboraviti njegov urlik, kad smo brže-bolje pobegli iz muzeja. Pri muzeju je vrlo posećen restoran koji se zove Gertrude’s. Godinama sam mislila da je dobio ime po Gertrude Stein, čuvenoj američkoj kolekcionarki koja je živela u Baltimoru pre nego što je otišla u Pariz. Naziv je restoran dobio ipak po imenu vlasnikove mame. Nikada nismo mogli da na miru pojedemo hranu u tom restoranu zbog dece. Srećom tu odmah je zanimljiv vrt sa modernim skulpturama, gde smo umirivali našu decu. To su radovi vrlo poznatih umetnika, pa mi je malo čudno kako nisu bolje obezbeđeni.
Zdanje muzeja je vrlo monumentalno sa klasicističkom arhitekturom i lavovima na ulazu, a unutra je neverovatan izbor umetničkih dela i eksponata, ima tu svašta. Od tog obilja možda je zaista teško napraviti stilski i vremenski definisane zbirke, što je ovom muzeju najveća mana. Plus, može se primetite da se savremena umetnost forsira i meša sa starim delima, koja posetiocima sa pravom nije baš previše atraktivna. Naš cilj je bio da obiđemo dela evropske umetnosti. I verujte mi, ovaj muzej ima izuzetno vredna dela, posebno modernistička. To je zato što se u Baltimoru u tom periodu našao veliki broj bogataša koji su pokupovali brojna umetnička dela iz Evrope, verujem u tom periodu prilično jeftina. U muzeju se nalazi ogromna zbirka meni omiljenog francuskog slikara Matisa. Sestre Kon (Cone), nasledivši veliko bogatstvo, su pokupovale njegova broja dela a kasnije ga poklonila muzeju.
Uvek kad se nađem u nekom ambijentu okružena starim umetničkim delima, pitam se kako će sledeće generacije gledati na njih, jer ukusi se vremenom menjaju. Zaista, neki umetnički pravci nisu što bi ovde rekli “aged well”. Iako su u svoje vreme bili revolucionarni ili veoma popularni, teško je danas uočiti njihovu vrednost i originalnost. Kad gledam neki modernistički nameštaj, francuske tapiserije, keramičko i srebrno posuđe, kao i radove umetnosti druge polovine prošlog veka, nekako su mi neprivlačni. Opet kad vidim neke portrete iz Renensanse deluju mi tako moderno i interesantno da ne mogu da verujem da su ta dela toliko stara.
Botičeli
Ovog puta su mi se portreti najviše dojmili, nisam mogla da odolim da ih ne slikam. Neki su dobro poznati, neke sam tek otkrila i bila fascinirana njihovim kvalitetom. Verujem da je muzej ok što sam ih postavila na blogu, jer su lajkovali moj reel na instagramu, ne verujem da će me juriti zbog nekih prava. Tu možete da vidite i neke slike koje ovde nisam postavila.
Ticijan
Funkciju koju danas ima Instagram, nekada su predstavljali portreti ljudi koji su mogli da sebi priušte dobre slikare. Nije bilo fotografije, ni filtera, ali umetnici su ulepšavali svoje klijente na razne načine. Predstavljali su ih kao antička božanstva sa raskošnom toaletom, ulepšavali kožu, rumenili obraze, slikali punija usta, itd. Jeste da je ceo proces trajao dugo i nije bilo jeftino, ali, evo, njihovi portreti su i dalje u dobrom stanju i gomila ljudi im se divi.
RafaeloFranc Hals
Iako mi je često lako da pogodim autora, većina njih ima vrlo prepoznatljiv stil, kolorit i teme, bila sam iznenađena kada sam videla da je ovaj portret levo uradio Rafael. Njen pogled koji odiše u isto vreme smirenošću i nekim nemirom, svedena toaleta, tamni veo sa čipkom na rubu, zaista fascinantno deluje.
Veroneze
Jedna od nekadašnjih ulepšanih “instagramuša”, levo.
Ovaj portret desno je napravljen sa početka 16. veka, ali deluje tako moderno. Zanimljiv detalj je taj da ga je naslika slikarka. Ne zna se šta je lepše na njoj, zanimljivo lice ili toaleta.
Svaka porodica zaslužuje da ima jedan lep porodični portret napravljen od strane profesionalnog fotografa, ako ne može da se angažuje slikar. Ima nečeg tako lepog i otmenog u tome. Nije loše da pozadina bude što jednostavnija i tamna kao na ovim slikama. Odabir garderobe je takođe bitan. Mi to radimo svake godine.
DegaRenoar
Čini mi se da deca nikada nisu izgledala tako milo kao na platnima francuskih impresionista, dovoljan je da vidite portret ovog deteta koji je uradio Renoar, pa da se istopite od miline.
Matis
Mnogo mi se dopadaju portreti na kojima su lica opuštena, zamišljena, skoro snena, kada je uhvaćen trenutak kad smo nesvesni onoga šta se dašava oko nas, potpuno razoružani, bez ikakve poze, totalno autentični.
MatisPol Gogen
U trpezariji mi visi reprodukcija ove Matisove slike, levo, baš kupljena u ovom muzeju, pa mi deluje tako poznato.
Za kraj jedna izuzetna slika sa kraja 19. veka koja se zove “Laž”. Pored intrigantne teme, kompozija, oblici, boje, štrafte na tapetama, sve je u savršenom skladu.
150g Gaude sira, izrendan (možete da stavite i druge sireve koje se lako tope)
za krutone:
Francuski baget isečen na kriške
So i maslinovo ulje
priprema:
U šerpi zagrejte puter i maslinovo ulje na srednje jakoj vatri i tome dodajte iseckani luk. Dinstajte luk na umerenoj vatri uz mešanje sat, sat i po vremena dok ne postane karamelizovan, kao kad pravite prebranac. Tokom dinstanja dodajte luku so i biber prema ukusu i 2 lovorova lista.
Kad se luk skuvao dodajte mu burbon da bi deglazirali šerpu, pa posle par minuta belo vino, i na kraju dodajte juneću supu od kostiju i timijan. Kuvajte supu poklopljenu 30 minuta na umernenoj vatri. Dodajte joj soli i bibera prema ukusu.
Dok se supa kuva napravite krutone. Isecite baget na kriške i poređajte ih na plitkom plehu. Kuhinjskom četkicom premažite obe strane kriški hleba maslinovim uljem. Onda ih vrlo malo posolite, ali i ne morate. Pecite hleb oko 5-7 minuta u zagrejanoj rerni na 200C (400F).
Takođe, oba sira izrendajte i pomašajte ih.
Kad je supa gotova sipajte je u vatrostalne činijice, stavite kriške tostiranog hleba na vrh, pa ih pospite izrendanim sirom. Stavite posude sa supom u rernu, uključenu na broil opciju, da se sir otopi, oko 7 minuta.
Služite supu odmah.
Ukoliko nemate vastrostalne činijice, hleb sa sirom pecite odvojeno u rerni pa ga dodajte supi u običnom tanjiru.
