Pre nekog vremena muž se setio poslastice koju mu je baba spremala. Ona je bila Sremica, i umela je da pravi odlične đakonije od testa. Dok mi je opisivao kako je ona pravila ovo pecivo, da ne pominjem intrigantni naziv, meni je to odmah zagolicalo maštu. Pomislila sam u sebi, to mu dođe kao neko domaće lisnato testo. Inače, ja sam zamišljala da se testo obavija oko kočanki, mislila sam da se u Sremu to naziva kukuruzovina, ali u pitanju je stablo kukuruza. Umesto toga nabavila sam metalne valjkaste modle koje se koriste za pravljenje italijanskih kanola. Falio mi je još recept, i dobila sam ga od Dijane @istorija&gastronomija, koju sam opet pronašla na Twitteru iliti X-u. Vrlo sam joj zahvalna, dobar je recept. I pošto sam sve nabavila, rešila sam da kolačom na kukuruzovini iznenadim muža za rođendan.
I zaista se prijatno iznenadio, malo je poredio moje pecivo sa onim od njegove babe, on je veoma detaljan i analitičan čovek, i rekao je da ima malih razlika, ali veoma je zadovoljan rezultatom.Po mišljenju mog muža najlepši deo je hrskava korica sa karamelizovanim šećerom.
Mene ovo pecivo podseća na rol viršle, krem ili šaum rolne, ali u pitanju je sasvim drugačije testo; liči malčice na lisnato testo, ali nije isto. Moj muž je insistirao da ga ne punim ničim, ali te šupljine bi sigurno bile sjajne ispunjene šlagom i servirane uz jagode ili slično voće. Ili, zamislite ovo pecivo punjeno poslatičarskim kremom, ili još bolje musom od limuna. Ja bih to rado jela u poslastičarnici. Ipak, jede se prazno, i možete i da ga isečete na pola pa da ga namažete puterom i džemom.
Kolač na kukuruzovini je izgleda nastao gde se susreću orijentalni i uticaji iz Cantralne Evrope, najverovatnije u Vojvodini. Testo, koje je obogaćenom mlekom i puterom, se pravi kao za burek ili štrudlu od jabuka, dakle kore se razvlače, i to doprinosi slojevitoj teksturi peciva. Inače, postoji vrlo slično mađarsko pecivo, Kürtőskalács, ali tu nema razvlačenja testa, a i malo drugačije izgleda, ima bogatiji posip, i peče se rotiranjem na roštilju. Često se prodaje na vašarima. U Americi se ovo pecivo zove Chimney Cake.
(Zaljubljena u vinil)
Dok mog muža ovo pecivo vezuje za sećanje na njegovu babu, meni je asocijacija na gramofon i ploče, jer dok sam pravila ovo testo sve vreme sam slušala muziku sa gramofonskih ploča. Poklonila sam mužu gramofon i ploče za rođendan ne sluteći da će to da nas oboje preplavi neverovatnim uzbuđenjem. Možda zato što danas muzika nije opipljiva, a ploče jesu, da ne pominjem omote ploča koja mogu da budu prava umetnička dela. Plus razni detalji kao što su reči pesama zapisane od strana autora, fotografije, itd. I nekako to fizičko angažovanje, vađenje ploča iz omota i stavljanje na gramofon, te tera da posvetiš punu pažnju muzici, to nije samo neki zvuk u pozadini. Da ne pominjem legendarne albume i muzičare koje je najbolje slušati na ovaj način. Možda me sve to podseća na detinjstvo, kada su se još uvek slušale ploče. I dalje se vrlo dobro sećam kako su izgledali mnogobrojni albumi koji su posedovali moji roditelji, ko zna u kakvom su sada stanju.
Hoću da pomenem i posebno iskustvo koje sam imala prilikom odlaska u radnju sa pločama, nedaleko od mene. Morala sam prvo da se najavim telefonom. Radnja je mala, smeštena je u podrumu, prepuna je gramofonskih ploča, ali nija zagušljiva. Prodavac je vrlo ljubazan i prijatan, strpljivo “kopa” po pločama nebili našao ono što tražim. Ah, kako je lepo prolaziti kroz albume raznih žanrova, toliko poznatih i legendarnih muzičara. Ta radnja mi je izgledala kao neki hram, naravno da sam morala da je ubrzo ponovo posetim. U međuvremenu sam bila u još jednoj prodavnici ploča u komšiluku, mnogo većoj i bučnijoj, gde se prodaju i nova izdanja. Da, i dalje se prave ploče.
Tako da ako hoćete da sebi učinite zanimljivu jesen i zimu, onda se bacite na slušanje gramofonskih ploča. Možete u mraku da slušate omiljenu muziku ušuškani u ćebe dok pijete čaj i grickate neko lepo pecivo kao što je ovo.
A gramofon je baš lep, ima taj mid-century dizajn, sjajno se uklopio u nameštaj. Ali nije kao oni stari, ovaj ima novotarije današnjeg doba. Nije me mrzelo da napravim par fotografija inspirasanih albumima sa kraja sedamdestih godina prošlog veka. Mislim da sam izabrala pravu haljinu za to:)
Kolač na kukuruzovini
Ovaj video će vam pomoći da bolje razumete rad sa testom.
sastojci:
1 kg brašna
Prstohvat soli
300ml mleka
200ml vode
14g (4 1/2 kašičice tj. 2 kesice) suvog kvasca, ili 1 kocka svežeg kvasca
1 kašika šećera
2 jajeta
3 kašike otopljenog putera ili masti
za posip:
4 kašike otopljenog putera
4 kašike šećera
1 kašičica cimeta, opciono
za premaz: 2 kašike otopljenog putera
+ 2-3 kašike šećera za posip peciva
priprema:
Dodajte brašnu soli. U manjoj posudi zagrejte vodu i mleko, pa tome dodajte šećer i kvasac. Sve promešajte i pustite kvasac da počne da radi. Tome dodajte jaja i otopljen puter, i sve dobro promešajte. Tu smesu dodajte brašnu i mešajte sve ručno ili mikserom za testo. Trebaće vam nekih 15 minuta dok ne dobijete glatko i mekano testo.
Podelite testo na dve jednaka dela i oblikujte ih u jufke. Na stolu koji ste prekrili stolnjakom i posuli sa malo brašna stavite jufke i razvucite ih oklagijom u krug veličine srednje pice. Pokrijte ih plastičnom folijom i čekajte 45 minuta da se testo opusti.
Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite dva velika plitka pleha. Obložite ih papirom za pečenje.
Uzmite jedno testo i počnite da ga rastežete, najpre ručnim zglobovima kao kad rastežete picu, a zatim spustite testo i vucite ga sa svih strana. Verovatno ćete par puta ići oko stola. Manje rupe su ok. Trebalo bi da dobijete vrlo tanko testo u obliku velikog pravougaonika.
Pređite preko vučenog testa otopljenim puterom koristeći kuhinjsku četku. Pa sve pospite sa oko 2 kašike šećera.
Povlačite jedan kraj stolnjaka na gore, gde je duža stranica testa, dok se ne zarola do pola, pa onda povucite stoljnjak sa suprotne strane dok se i druga polovina ne zarola. Najbolje na ovom videu da vidite kako to izgleda. Odvojte polovine nožem, i sad svaki komad zarolanog testa malo istežite rukama. Tako istanjeno će se lakše obavijati oko valjkastih kalupa. Zategnite testo dok njime idete oko modli, i na kraju ga makazama isecite, i kraj zakačite tako da ide na dole. Poređajte testo po plehu, napravite prostor jer će ono tokom pečenja da naraste.
Namažite celu površinu testa otopljenim puterom i pospite ga šećerom sa svih strana. Pecite pecivo oko 30 minuta, dok se ne zarumeni. Za to vreme razvucite drugi komad testa i ponovite sve korake.
Služite pecivo dok je još toplo. Možete da ga napunite šlagom, poslastičarskim kremom, musom od limuna , ili ga presecite na pola pa preko njega stavite puter i džem.
Ako vam preostane peciva, slobodno ga zamrznite. Pre služenja zagrejte ga u tosteru-rernici.
