Začinsko bilje za početnike

August 29, 2012 16 Comments

Moram da priznam da sam oduvek želela da pišem o začinskom bilju na mom blogu, konačno prilika se ukazala. Sakupila sam puno recepata i slika vezanih za ove travke. Srećom ove godine imala sam začinskog bilja u bašti tako da sam upotpunila svoje znanje o njima, kako o njihovom gajenju tako i o upotrebi u kuhinji. Dosta sam i čitala o njima, iz kulinarskog ugla, još uvek mi je daleka travarska medicina, mislim, još me ništa ne muči, zdravlje me dobro služi.

Za mene nema lepšeg osećaja nego da dok kuvate skoknete do svoje baštice, uzberete par travčica i tako obogatite svoje jelo. A razlika postoji. Dobro upotrebljen začin može da od hrane napravi savršen ugođaj, kako ukusom, tako i mirisom, a bogami i izgledom.

Žalfija

Ne znam kako kod vas ali u mojoj porodici se gajio u bašti i konzumirao samo peršun, kasnije i bosiljak, i tu je bio kraj. Čini mi se da sa pojavom Džejmi Olivera ljudi su po prvi put pokazali interesovanje za začine i začinsko bilje, bar je to kod mene bio slučaj. Odlaskom u Ameriku, kupujući u raznim internacionalnim radnjama, imala sam priliku da vidim i probam svakolike začine. Posle, proučavajući te biljke, saznala sam da su mnoge došle iz Sibira, sa Kavkaza, iz južne Evrope, i meni zaista nije jasno zašto se začinsko bilje tako malo koristi kod nas u kuhinji, pogotovo što neke trave originalno rastu na našim prostorima. Takođe, nikada mi neće biti jasno i zašto se borovnice ne mogu naći na pijaci kod nas, samo se sokovi prave od njih.

Mirođija

Pod začinskim biljem se podrazumevaju one trave čije se lišće, cvetovi ili stabla koristi u kuvanju, dok su začini, u užem smislu, cvet, seme ili koren, uglavnom osušeni.

Gajenje začinskog bilja

Začinske trave nisu komplikovane za uzgajanje, one svojim izraženim mirisom i aromom teraju bube i ostalu gamad. Zapravo veoma je poželjno da ih imate u bašti, jer ukoliko se nalaze pored povrća štite ih od štetočina, a postoji i verovanje da im tako daju posebnu aromu (recimo paradajz je ukusniji ako pored njega raste bosiljak).

Gajili ih na prozoru, balkonu ili u bašti trebalo bi da znate da začinsko bilje obožava sunce, veoma porozno zemljište, a neko i vodu, kao što su nana, vlašac i bosiljak.

Neke od travki su jednogodišnje (bosiljak, mirođija, majoram), dvogodišnje (peršun) ili višegodišnje biljke (ruzmarin, lavanda, žalfija, timijan).

Nana i origano veoma brzo rastu tako da je najbolje da ih držite u saksijama nebili kontrolisali njihovo širenje. Često se grade posebni vrtovi sa začinskim biljem i većina lepo raste kad su zajedno, ali ima i slučajeva gde se začini ne “mirišu” kao što su bosiljak i nana, zbog prenošenja buba. U poslednje vreme primetila sam da se ove travke, naročite one lepih boja i cvetova, često sade kao dekoracija po gradovima, i meni je to jako slatko, jedino što to bilje niko ne koristi zbog izduvnih gasova i ostale prljavštine po ulicama.

Meksički estragon

Da bi pospešili rast listova neophodno je da izdanke cvetova redovno otkidate, jedino ako volite da imata cvetove onda ih ostavite da rastu. Takođe, koristite mlado lišće, ono starije je obično oštećeno, i nije baš mekano. Ukratko, što više otkidate lišće sa biljki, to će biljka biti produktivnija. Smatra se da je najbolje da bilje berete ujutru kada je puno eteričnog ulja, ali ja ga radije berem uoči ili za vreme kuvanja.

Čuvanje začinskog bilja

Većina začinskog bilja je veoma osetljiva na transport, počnu da se suše par minuta pošto ste ih ubrali. To je jedan od mnogih razloga zašto je najbolje da ih gajite kod kuće.

Ukoliko nemate tu sreću da ih sami gajite kupovno začinsko bilje možete da sačuvate u frižideru na par dana, najbolje je da ga uvijete u vlažni papir i stavite u plastičnu kesu.

Mirođija

Začinsko bilje može da se sačuva i sušenjem. Iskreno, ja ga više volim kad je sveže, ali u zimskim mesecima nemam puno opcija. Neke travke kao što su origano, nana, žalfija, ruzmarin, timijan i lovorov list, i osušene zadržavaju puno od svog mirisa i arome. Ukoliko želite da biljke osušite najbolje je da ih skupite u vezicu, obesite na mestu koje je provetreno i bez direktnog sunca kao što je trem ili tavan. Čuvajte osušeno bilje u hermetički zatvorenoj tegli.

Takođe, začinsko bilje možete sačuvati ukoliko ga stavite u maslinovo ulje. Ima još jedan od načina koji ja primenjujem kada su u pitanju mirođija, bosiljak i peršun. Iseckate biljke pomešate sa vodom ili maslinovima uljem, sipate u posudu za pravljenje leda i stavite u zamrzivač. Kad se kockice leda formiraju stavite svaku posebno u zipper plastičnu kesicu i čuvajte u zamrzivaču.

Više o tome kako da sačuvate začinsko bilje nađite ovde.

Dragoljub

Upotreba začinskog bilja

Prilikom kuvanja važno je da znate da neke biljke koje imaju delikatniju aromu, kao što su mirođija, bosiljak, vlašac, lišće korijandera i matičnjak, se stavljaju u jelo tek na kraju kuvanja. Druge, kao što su lovorov list, timijan, nana, komorač, mogu da se dodaju bilo kada.

Kao i u svemu morate da održavate balans kada su u pitanju začini, ni previše, ni premalo. Takođe, veoma je bitno da znate koji začini idu najbolje uz određeno povrće i meso, ili ostale začine.

Vlašac

začinsko bilje u saksijama — Gornji red: mirođija, ruzmarin, nana, lavanda. Srednji red: origano, estragon, tajlandski bosiljak. Donji red: matičnjak, timijan, žalfija.

Ukoliko budete pratili moje sledeće postove o začinskom bilju saznaćete mnogo više o svakoj biljci posebno, kao i o jelima gde je njihova upotreba jako važna. Ovo je lista začinskog bilja o kojem ću uskoro pisati:

Origano
Bosiljak
Timijan (majčina dušica)
Estragon
Nana
Matičnjak
Komorač
Dragoljub
Žalfija

Ruzmarin
Lišće korijandera
Mirođija
Vlašac (Chive)
Peršun
Lavanda
Rukola

Šervil, francuski peršun

Lavanda

Baštovanstvo, Branč, Indijska, Mediteranska, Paprike, Plavi patlidžan, Predjelo, Prilog, Vegeterijanska

Nedeljni branč sa pečenim paprikama i plavim patlidžanom

August 24, 2012 12 Comments

Ko ne voli lenji letnji branč sa pečenim paprikama i plavim patlidžanom? Mislim, dovoljan mi je miris iz rerne da me drži u sjajnom raspoloženju preostali deo dana. Kao droga. Ljuštiš paprike i jagodice na prstima te bole, ali ti stoički podnosiš sve jer mirišu tako divno, još si ih ti uzgajala, zalivala svako veče i branila od proždrljivih buba, garden-to-table na delu, sestro slatka!

Priznajem, to mi nedostaje iz Srbije, kad pred kraj leta počnu užurbani radovi oko zimnice, pa se mirisi šire po gradu, tako intimno i slatko.

Za nedeljni branč sam izabrala neobičnu kombinaciju – mediteransko-indijsku. Nisam sigurna šta me je posebno motivisalo za tako nešto osim što mi se nakupilo paprika i patlidžana u bašti (A jeeee!), i što mi je drugarica, Indijka, poslala recept sa patlidžanom koji sam žurila da probam.

Možete da zamislite moje oduševljenje tokom čitavog procesa branja, pečenja, seckanja, i naročito gustiranja mojih plodova uz čašu omiljenog vina u dvorištu sa pogledom na moju bašticu.

Oba jela su fantastična, a kako i da ne budu drugačija kad su svi sastojci tako dobri. Iako sam stavila mere vi možete da se igrate sa njima, to su takva jela da tu retko možete da omanete. Najbolje da ih služite uz komadiće bageta, svežeg ili ispečenog.

Salata od pečenih paprika i plavog patlidžana sa Feta sirom

Sastojci:

350g paprika (moje su uglavnom sitne i ljutkaste)

1 srednji plavi patlidžan

Par sitnih žutih tikvica (imala sam i njih u bašti pa sam ih stavila)

1 srednji crveni ili običan crni luk (crveni je slatkast i bolji je za pečenje), isecite ga na kvadrate i odvojte na listiće

3 čena belog luka, sitno iseckana

Pola šake iseckanog svežeg peršuna

1 kašika iseckane sveže nane

Sok od 1/2 limuna

So i biber

2-3 kašike maslinovog ulja

Šaka izmrveljene grčke Fete

Priprema:

Uključite rernu na broil/grill opciju. Pre nego što uključite rernu stavite rešetku na najvišu pregradu. Pecite paprike, tikvice, i patlidžan oko 10 minuta na jednoj i isto toliko na drugoj strani. U drugoj posudi ispecite luk, za šta će vam trebati manje vremena. Kada su paprike pečene stavite ih u šerpu i poklopite. Posle 10 minuta, kada paprike odmeknu, oljuštite ih i odstranite petiljke sa samenom. Isecite ih uzdužno. Isto to uradite sa patlidžanom i tikvicama.

U većoj posudi pomešajte pečene paprike, patlidžan, tikvice i luk. Dodajte maslinovog ulja, soka od limuna, nanu, peršun, so i biber. I kraju dodajte izmrvljenu fetu.

Bharta, indijsko jelo sa plavim patlidžanom

Sastojci:

2 plava patlidžana

3 kašike maslinovog ulja

1 veći luk

1 ljuta papričica, opciono, ako volite ljuto

1 komad (veličine oko 2.5 cm) svežeg đumbira, vrlo sitno iseckanog

2 paradajza, oljuštena i iseckana na kocke (ili stavite onaj iz konzerve ako vam je lakše)

2 kašike iseckanog peršuna (originalno lišće korijandera)

1 kašika iseckane sveže nane

1 kašičica garam masala začina

1 kašika soka od limete

So i biber

Priprema:

Uključite rernu na broil/grill opciju. Pre nego što uključite rernu stavite rešetku na najvišu pregradu, na nju ćete staviti pleh u kojoj će se peći patlidžan. Pecite ga sa obe strane, ukupno oko 20 minuta.

Kada je patlidžan ispečen ostavite ga da se malo prohladi. Zato vreme iseckajte luk, đumbir, papričicu, paradajz i začinsko bilje.

Skinite koru sa patlidžana, odstranite petiljke i nožem ga sitno iseckajte.

Zagrejte ulje na jakoj temperaturi, dodajte luk, posle 2-3 minuta đumbir i papričicu, smanjite temperaturu i dodajte so, biber i paradajz i kuvajte ga dok ne omekša. Stavite patlidžan, promešajte dobro, poklopite poklopcem i kuvajte sve oko 10 minuta. Skinite jelo sa vatre, dodajte mu nanu, peršun, garam masalu i sok od limete. Ostavite jelo na toplom šporetu da se ukusi prožmu.

Jelo za 30 minuta, Komorač, Losos, Mediteranska, Riba, Zdravo

Losos sa komoračom i crvenim lukom

August 19, 2012 12 Comments

Ovo je jedno od najboljih jela koje sam skoro pravila. Svi sastojci u njemu, losos, komorač, crveni luk i belo vino su u savršenom skladu. Vizuelno i ukusom izgleda kao da ste ga naručili u nekom super fancy-schmancy restoranu.

Već dugo se kanim da komorač dodam pečenoj ribi, i sad znam zašto se pripremaju zajedno. Ne znam koliko ljudi kod nas imaju priliku da probaju komorač, za mene je to nestvarno lepa namernica, i svima bih preporučila da je što pre probaju. Da ne pričam previše o komoraču, ionako uskoro planiram da napravim post potpuno posvećen njemu.

Sastojci za 2 veće porcije:

– 1/2 kg filea od lososa, skinite kožicu sa njega ukoliko je ima

– 1 veća glavica komorača zajedno sa grančicama

– 1 veći crveni luk

– 3 grančice sveže majčine dušice (timijan), iseckane

– Maslinovo ulje

– So i biber

– 3/4 šolje belog vina

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F).

Isecite komorač na sledeći način. Odvojte glavicu komorača od stabla. Ako je spoljašnja kora oštećena i suviše tvrda skinite je. Možete da koristite i piler u tu svrhu. Uzdužno isecite glavicu na pola. Nožem skinite tvrdi deo koji se nalazi na dnu, kao kod glavice kupusa. I onda svaku polovinu isecite poprečno na tanke listove.

Sa grana komorača skinite froncle taman da stanu u šaku.

Luk isecite na rebra takođe.

U pleh stavite komorač, luk, majčinu dušicu, froncle komorača, so i biber, dodajte maslinovo ulje i sve dobro promešajte. Stavite da se peče oko 20 minuta. Promešajte bar jednom tokom pečenja.

U međuvremenu, posolite i pobiberite losos. Kada su luk i komorač gotovi, skolonite ih u stranu pleha, stavite losos u sredinu, poprskajte ga sa maslinovim uljem, i na kraju sve prelijte belim vinom. Neka se sve peče još oko 12-15 minuta, sve zavisi od jačine rerne.

Ovo jelo je malo savršenstvo i nema potrebe da mu više bilo šta dodajte.

Više o pripremi ribe pogledajte ovde.

Američka kuhinja, Kokteli, Limeta, Pića

Pijuckam koktele dok gledam Olimpijadu (Pinja kolada, Kuba Libre i Mohito)

August 11, 2012 9 Comments

Ne znam kako vi ali ja obožavam da pratim Olimpijadu. Jednom u četiri godine skupe se sportisti skoro svih zemalja sveta, moram da priznam svaki put ih je sve više i više, i ja uživam u lepoti, borbenosti i različitosti ljudskog roda. Ne znam da li je ijedna ideja uspela da ujedini čovečanstvo na takav način. A sve je počelo ovde, u Olimpiji, na Peloponezu.

Moram da priznam da je u to vreme ljudski rod bio baš minijaturan, ovaj stadion više izgleda kao da je građen za patuljke. Na slici se vidi trkačka staza, sa redom kamenja koje označava start. Ovo mesto morate obavezno posetiti.

Malo mi je krivo što naši nisu bolje prošli, ali puno toga je odlučivalo, sreća, vera i želja, a oni toga baš nisu imali, tako da sledeći put biće bolje. Do sada na mene su najveći utisak ostavili Gabby Douglas (američka gimnastičarka), onaj sprinter iz Južnoafričke Republike sa protezama na nogama (pored neverovatnog duha ima i jako slatku facu), i Majkl Felps, stvarno je najbolji, svidelo se to nama ili ne. Osim toga komšija mi je, dole je slika negove kuće… pravi sam paparaco. I da, ove godine devojke koje se takmiče stvarno su prelepe. Umalo da zaboravim ludog Bolta.

Uveče tokom emitovanja sportskih događaja u kojima su skoro uvek glavni akteri bili američki sportisti, na moju žalost, mi smo se prepuštali čarima koktela. Kokteli koje ćete naći na ovom postu su svi izuzetno popularni, i svi imaju rum kao sastojak. Pinja kolada je došla iz Portorika, Kuba Libre, kao što ime kaže sa Kube, kao i Mohito.

Recepti za njihovo pravljenje su vrlo jednostavni, ali možete ih menjati, i količine i sastojke, onako kako vama najviše prija. Važno je da imate dobar rum. Ja uglavnom koristim Bacardi. Da ne bi bilo zabune postoje dve vrste ruma, svetli i tamni. Svetli se koristi za koktele, a tamni uglavnom za kolače.

Date količine su za jednu čašu. Količinu ruma možete menjati prema svom ukusu. Iako postoji pravilo u kakvim se čašama služe kokteli, ja se time ne bih opterećivala.

Pinja kolada (Piña colada)

Kremast i voćkast, lako može da vas opije, zato pažljivo sa ispijanjem istog.

Sastojci:

45ml koksovog krema, ima da se kupi u limenci (kokosov krem nije isto što i kokosovo mleko)

90ml soka od ananasa, ili izblendirani ananas

1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)

Puno leda

Stavite led u električni blender, kao i preostale sastojke. Za par sekundi mešanja koktel je gotov. Služite ga odmah. Možete da dodate komad ananasa i maraskino višnju kao dekoraciju.

Kuba Libre (Cuba Libre)

Jednostavan i čist ukus, pravi koktel za ljubitelje koka kole.

Sastojci:

Sok od pola limete

1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)

Pola čaše koka kole

Puno leda

U čašu sipajte sok od limete, rum, i stavite led. Zatim je do vrha napunite koka kolom. Ukrasite čašu sa komadom limete.

Mohito sa matičnjakom (Lemon Balm Mojito)

Ko hoće da pravi klasičan mohito neka pronađe moj stariji recept u junskom broju časopisa Mezze (strana 7) . Ukoliko hoćete malčice neobičniju varijantu probajte mohito sa matičnjakom, začinskom biljkom koja ima ukus i miris između nane i limuna.

Sastojci:

2 grančice matičnjaka (desetak listića)

1 limeta, isečene na tanke kriške

1 kašika šećera u prahu ili u kristalu (šećer u prahu se lakše topi)

1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)

Pola čaše kisele vode

Puno leda

U čaši drškom od varjače ili adekvatnom drvenom alatkom, istucite kriške limete zajedno sa matičnjakom i šećerom. Kada sastojci ispuste sok dodajte rum i led, a zatim sipajte kiselu vodu do vrha čaše.

Američka kuhinja, Hleb i peciva, Tikvice

Hleb sa tikvicama (Zucchini Bread) i godišnjica

August 2, 2012 12 Comments

Pre desetak dana muž i ja smo slavili deset godina braka. To deluje baš dugo, a još duže kad pomislim koliko smo godina zajedno. Proslavili smo ga u trku, kako drugačije sa dvoje male dece. Ipak, uspeli smo da pobegnemo malo i uživamo u divnom restoranu smeštenom negde na ivici grada.

Mene teško mogu stvari puno da impresioniraju, škrta sam na komplimentima, ali mesto gde smo bili za tu priliku je stvarno bilo wow! Počevši od kompleksa gde se restoran nalazi, pa ambijenta, hrane, do toga kako su konobari bili obučeni, kao sa Levi’s reklame negde krajem 80-tih, kad je ta marka bila veoma popularna.

A tek hlebčići koje su služili pre dolaska hrane. Ja se inače uvek zasitim od njih, šta ću kad ih voleeeem, i onda jedva ostane mesta za konkretne stvari. E, među tim hlebčićima je bio i Zucchini Bread, i toliko mi se svideo da sam odlučila da ga obavezno napravim, čim pre.

Našla sam neke recepte na netu, dodala nešto svoje i ispao je sasvim zadovoljavajući hleb, ali ne liči na onaj iz restorana. Moj je znatno slađi, sledeći put smanjujem šećer, i ima više začina, i orahe. Još sam dodala integralno brašno i smeđ šećer da bi kao bio zdraviji.

Da, verujem da našim ljudima ideja o slatkom hebu sa tikvicama ne zvuči baš primamljivo, ali tikvice su tu da daju sočnost hlebu, i jedva se osećaju.

Ovaj hleb je idealan uz kafu, možete da ga jedete sa puterom i džemom za doručak, ako uopše volite sladak doručak. Inače, zbog svoje jednostavne pripreme je veoma popularan u Americi. Često se pravi i sa komadićima čokolade i super je. Nekako se namestilo da mi je i komšinica ovih dana dala dve vekne ovog hleba, pa je završio u zamrzivaču, što je puno, puno je.

Inače taj restoran gde smo bili, Woodberry Kitchen, je napravljen u nekom rustičnom, country, stilu. Fora je tome što se za pripremu hrane koriste isključivo lokalni proizvodi (sarađuju sa farmama) koji su provereno zdravi. Nema tu previše jela u ponudi, obično su ona jednostavna sa naglaskom na kvalitetu sastojaka. Meso im je vrhunsko. Često konobari naširoko pričaju o hrani koju vam služe, nama srećom nisu jer je bio busy day. I ono što je baš slatko imaju u ponudi zimnicu. Iskreno, ja sam se iznenadila da mnogo toga se i kod nas pravi, recimo slatko od belih trešanja. Ko hoće da vidi kako restoran izgleda neka ode na njihov sajt.

Hleb sa tikvicama

Originalan recept naći ćete ovde.

Napomena: u originalnom receptu mere su date u šoljama, ali pazite to su američke šolje, koje su nešto manje od naših. Pošto je nezahvalno govoriti koliko tačno staje recimo brašna u jednoj šolji, jer to može vrlo da varira, ja bih vam savetovala da ne puniti do kraja šolju od 250ml.

Sastojci:

2 šolje (260g) belog brašna
1 šolja (130g) integralnog brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica soli
3 kašičice cimeta
1/2 kašičice narendanog oraščića

4 jajeta
1 šolja (200g) belog šećera
1/2 šolje (100g) smeđeg šećera
1 šolja (240ml) ulja
3 kašičice ekstrakta vanile
1 šolja krupno iseckanih oraha
2 šolje manjih narendanih tikvica (sve sa korom)

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva manja ili jedan veći kalup. Obložite ih hartijom za pečenje.

Najpre u jednu posudu stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so, oraščić i cimet.
U drugoj posudi umutite jaja, dodajte šećer, ulje, ekstrakt vanile i na kraju dodajte izrendane tikvice. Iseckane orahe uvaljajte u brašno da ne bi padali na dno hleba.
Smesu sa brašnom umešajte u smesu sa tikvicama. Ne mešajte previše.

Sipajte smesu u kalup ili kalupe. Ukoliko pravite jednu veknu trebaće vam oko 75 minuta da je ispečete, a ako spremate dve onda oko 40 minuta. Pošto rerne različito greju najbolje je da stavite čačkalicu u testo i utvrdite da li je hleb gotov. Ako nema zalepljenog testa znači da je pečen.

Na prvoj slici je fotografija hleba sa tikvicama sa komadićima čokolade i suve kajsije. Mljac!

Američka kuhinja, Italijanska kuhinja, Mediteranska, Riba

Kako da dobro spremite ribu

July 27, 2012 24 Comments

Kao tipičnoj “kontinentalki” riba mi nikada nije bila omiljena, a iskreno ni česta hrana. Jelo se tu i tamo malo oslića, skuše, soma i šarana, pastrmka mi je bila vrhunac degustacije ribe.

E onda sam jednog dana počela da živim na obali okeana, tačnije zaliva, i eto zbog velikog izbora sveže i kvalitetne ribe postadoh veliki ljubitelj iste. Toliko volim ribu da sam primetila da jedem sve, od glave do repa. Da ne pričam o tome da obožavam da jedem sirovu ribu u sušiju. Ja dosta često spremam ribu, a sve manje ostalo meso, verovatno zato što je tako ukusna, zdrava i veoma jedostavna za spremanje.

Ovim postom želim da objedinim neka moja saznanja o raznim ribama, načinima spremanja i obrade. Sigurna sam da će mnogima pomoći da dosegnu kvalitet jela koje možete naći u boljim restoranima i koja su obično dosta skupa. U stvari nema tu neke preterane mudrosti, i u kućnoj varijanti možete bez problema da napravite sjajnu jelo sa ribom.

Pink Snapper

Osnovna podela ribe je na rečne i morske. Ja ću se više baviti morskim jer mnogo ih više spremam. One se takođe dele na divlje i uzgajane na farmi, i sami možete da pretpostavite da su ove prve kvalitetnije, i naravno mršavije, i skuplje.

Ribe se pripremaju cele, ali često ćete naći one velike isečene na filete, ili stejkove,(kotlete) kao što su losos, tuna ili ajkula.

Losos sa komoračem i crvenim lukom

Ono što je najvažnije kod ribe jeste da ona bude sveža. Kada je kupujete, ukoliko primetite mutne oči, meso koje nije glatko, neujednačnu boju kože, i ako se riba dosta oseća na more to znači da nije sveža, i bolje je ne kupujte. Najbolje da pitate prodavca da vam da da je pomirišete, nemojte da vam bude glupo. Gledajte da je istog dana spremite kada ste je kupili. Pitajte slobodno ljude koje rade u ribarnici kada im stiže riba da bi znali kada je najbolje da je kupite. Iz mog iskustva, to je obično uoči vikenda, mada bolje ribarnice dobijaju robu svaki dan.

Čišćenje ribe za početnike može da bude prilično naporan posao, na sreću ja to retko radim, jer imam ovde u ribarnici čoveka koji mi očas posla očisti i sredi ribu.

Ribu možete peći, pržiti, grilovati, kuvati i pariti, a bogami i jesti sirovu. Ona se termički obrađuje u vrlo kratkom roku, pazite da je ne prekuvate.

Što se tiče marinade za ribe prilikom pečenja i grilovanja najbolje je da je napravite uoči termičke obrade, jer dugim boravkom u marinadi riblje meso dosta gubi na kvalitetu teksture. Neka odstoji u marinadi ne više od 30 minuta. Dakle, meso treba da se odvaja u listićima, ako tako mogu da kažem, a ne da bude previše mekano i suvo.

Pečenje ribe na roštilju je ze mene nešto najukusnije, ali problem je u tome što se ona često lepi za rešetku. Zato najbolje da je nauljiti dobro ili pečete u posebnim rešetkama za grilovanje ribe. Takođe, neko je stavlja preko folije. Saveti o gilovanju ribe pronađite ovde.

Black Sea Bass

Najosnovniji recept za pečenje ribe

Ovde pogledajte moj novi video kako da spremite celu ribu u rerni, na mediteranski način.

Sastojci:

Riba srednje veličine

1/4 šolje maslinovog ulja

2-3 čena belog luka, sitno iseckanog

Šaka svežeg peršuna, iseckanog

So i biber prema ukusu

1 limun

Priprema:

Zagrejte rernu na 220C (430F).

Očistite i operite ribu. Papirnatim ubrusom je osušite. Nožem paralelno zasecite ribu tri puta sa obe strane. Posolite i pobiberite ribu sa obe strane i unutra. Iseckani beli luk i peršun pomešajte sa malo maslinovog ulja i limunovim sokom i time ispunite unutrašnjost ribe, a možete malo da stavite i po gornjoj površini. Prelijte ribu maslinovim uljem i preostalim limunovim sokom.

Pecite ribu u rerni oko 15-20 minuta, zavisi od veličine i jačine rerne. Ja često 5 minuta pre kraja pečenja, uključim gril opciju (broil) nebili dobila hrskavu koricu.

Riba je pečena ako meso iznutra nije prozirno, već čvrsto i ujednačene boje.

Crveni sneper

Ovim sastojcima možete dodavati mnoge druge ili ih zameniti, recimo umesto maslinovog ulja staviti puter. Dodatak belog vina će dati ribi neverovatno dobar ukus.

Ostale sastojke koje preporučujem su mirođija za losos, senf, puter i pinjoli za bakalar, mladi luk, limeta, majčina dušica, vlašac, origano, žalfija, đumbir, paradajz, masline, kapar, itd. Takođe, ribu možete peći u plehu zajedno sa raznim povrćem kao što je komorač, krompir, brokoli, itd.

Pogledajte ovde kako da spremite celu ribu, pastrmku, ali u tiganju.

Veoma interesantna tehnika spremanja ribe jeste riba u paketićima. To je francuska tehnika koja se zove en papilotte. Paketići se prave od hartije za pečenje u kojoj se stavi riba sa začinskim biljem i vinom i onda se dobro zatvori i peče. Najbolje je da za to koristite riblje filete. Recept pogledajte ovde.

Fileti lososa spremljeni u en papilotte tehnici

File divljeg lososa

Iskreno, kad pravim ribu ne vezujem se striktno za neke određene sastojke, odem lepo u bašticu i pokupim razno začinsko bilje, uzmem preostali limun ili limetu iz frižidera i to mu dođe dovoljno da se začini riba. Ribu obično serviram uz blitvu, kuvani pirinač, krompir, pa čak i uz testeninu.

Da ne zaboravim riba najbolje ide uz belo vino.

Orada

Španski makarel

Mahi mahi riba — Kako dobro ispržiti filete ribe pogledajte ovde.

Pošto mi se nakupilo dosta recepata zajedno sa slikama o pripremaju raznih riba a ja nikako da ih postujem odlučila sam da napravim mali serijal o njima, a o kojim se ribama radi vidite na listi dole. O nekima sam već ranije pisala.

Brancin (Branzino, Sea Bass)

Brancin sa maslinama i komoračem

Losos (Salmon)

Ružičasti sneper (Opakapaka)

Pink Snapper iz rerne

Crveni sneper (Red Snapper)

Crveni mulet (Triglia)

Red Mullet pečen u papiru

Mahi-mahi riba (Lampuga)

Orada (Orata, Dorada, Sea Bream)
Španski makarel (Skuša)
Black Sea Bass
Bakalar (Cod)
Tilapia
Inćuni
Butter Fish

Pogledajte i ovih 50 divnih recepata za pripremu ribe ovde.

Američka kuhinja, Priče iz Amerike

Kako izgledaju američke pijace

July 16, 2012 34 Comments

“Pijaca k’o pijaca”, neko bi rekao. Ipak, pijace u Americi se dosta razlikuju od onih u Srbiji. Dok je u Srbiji poseta pijaci deo svakodnevnog načina života, ovde u Americi je to izuzetak od uobičajene kupovine u supermarketima.

Pijaca, ili farmerskih marketa kako ih ovde zovu, nema mnogo, manje su, i manje ih ljudi posećuje. Ipak, ohrabruje činjenica da ih je u poslednje dve-tri decenije sve više, kao deo relativno masovnog pokreta povratka zdravom načinu života. To podrazumeva kupovinu voća, povrća ili mesa od lokalnog proizvođača, bez posrednika i bez dugog transporta namirnica. Sve je sveže, zdravo, često i organsko. Cene su, po pravilu, više nego u supermarketima, ali su mnogi spremni da plate, ne samo zbog kvaliteta namirnica već i da bi novac ostao u lokalnoj zajednici i tako se pomogla lokalna ekonomija.

To za nas iz Srbije nije baš lako shvatljivo, mi se često odlučujemo za nešto što je jeftinije, ali ovde su ljudi u stanju da plate nešto mnogo skuplje samo zato što ga proizvodi mali i lokalni biznis, ne žele da njihov novac završi u nekoj od velikih korporaciji.

Sadnice

Začinsko bilje.

Pijace rade samo kada je sezona, od aprila do novembra. Obično su otvorene samo jedan dan u nedelji, uglavnom vikendom, i to prilično kratko, recimo od osam ujutro do podneva. Kada se završi radni dan, prodavci sklope i odnesu tezge, i tu kao da nikada nije bila pijaca. To je zato što ne postoji stalni pijačni prostor, nego se one privremeno podižu na trgovima, parkinzima, ispod nadvožnjaka i sličnim mestima. Veći marketi imaju i bazar gde se prodaju razne stvari koje nisu hrana, nešto slično kao kod nas. I često imaju živu muziku, što je vrlo zanimljivo.

I da, što se tiče cena nisu jeftine, zato retko siromašni zalaze ovde. Nije kao u Srbiji gde ćete na pijaci naći svakojak svet.

Meni farmerski marketi nekako odišu hipi atmosferom. Ko god je malo duže boravio u Americi zna da hipi pokret ovde zapravo nikada nije umro. Pa čak i da niste u hipi fazonu, nekako je važno da odete na pijacu, malo se promuvate, pojedete nešto na licu mesta, kupite nešto ukusno i zdravo, i posle pričate prijateljima kako ste za vikend bili tamo i kako ste od kupljenih stvari napravili recimo zukini hleb, i osećate se jako dobro zbog toga.

Ima još jedna zanimljivost: mnogi se po sezoni pretplaćuju na voće, povrće ili jaja sa određene farme i onda to jednom nedeljno na pijacama preuzimaju. Obično tu bude par kilograma svežih proizvoda ali, interesantno, kupac nužno ne zna šta će dobiti svake nedelje. To zavisi od toga šta je baš tih dana dozrelo na farmi. Meni se sviđa ta ideja, ali se i dalje ne usuđujem da se pretplatim jer, pre svega, imam soptsvenu bašticu, i drugo, čini mi se kao prevelika obaveza u pogledu kuvanja i konzumiranja namirnica.

Malo karibskog ritma za opuštanje.

Ima još nešto interesantno… naši doktori imaju prkasu u jednoj velikoj zgradi koja je puna raznih firmi. Kad je sezona oni naprave malu pijacu, svakog petka na platou ispred zgrade, ili unutra kad počnu vrućine. Što da ne, svi imaju koristi od toga.

Baš lepi hlebovi, ovaj levo sa ruzmarinom je proban. Cena $5,
mnogo skuplje nego u Srbiji.

Slike na početku su napravljene u najvećoj i najpopularnijoj pijaci u Baltimoru, a ove poslednje na pijaci u mom komšiluku, tek je prošle godine počela da radi.

Inače, na pijacama na potezu Nju Džersi – Pensilvanija – Merilend često mogu da se nađu prodavci Amiši. Oni su kod kupaca vrlo popularni – smatra se da je, zbog njihovog otpora primeni moderne tehnologije u poljoprivredi (i u svemu drugom kad smo već kod toga), hrana koju proizvode posebno zdrava.

Ja sa Amiš devojakama

Morala sam još da ubacim još jednu već davnu fotografiju koja je napravljena na pijaci u Woodstock-u. Da, to je to čuveno mesto, sada već pokriveno kukuruzima, i pijacom. Eto, kuda su gazili Janis Joplin, Jimi Hendrix, Joe Cocker i kompanija, gazih i ja:)

Američka kuhinja, Glavna jela, Pasta

Mac and Cheese, jelo na kome su Amerikanci odrasli

July 7, 2012 16 Comments

Juče je bio 4. juli, veliki praznik za Amerikance. Dok je većina food blogerki uoči tog dana pravilo kolače i torte u bojama nacionalne zastave (najčešća kombinacija su jagode, borovnice i šlag) ja sam se odlučila za nešto na čemu su generacije Amerikaca odrastale, nešto što je posle hamburgera i pomfrita najpopularnije jelo – Mac and Cheese iliti Makarone sa sirom.

Ovo jelo je drugačije od naših makarona sa sirom koje jedva da sam pravila jer nikada nisam uspela da dostignem tu hrskavu zapečenost makarona koje su pravile tete u mom obdaništu. Ono se sastoji od makarona sa bešamel sosom u kome je istopljen sir. Jako je bitno odabrati pravi sir ili kombinaciju sireve, jer u suprotnom sir se neće dobro istopiti. Najčešće se koristi čedar sir koji ima jaču aromu.

Inače, žali mi se jedna naša, Beograđanka koje se udala ovde za Amerikanca: “Ja ovom mom ne mogu ništa drugačije da spremam, on bi samo da jede Mac and Cheese, na tome je vala i odrastao, i ne zna za bolje:)

Sad možete da pogledate i moj video kako da napravite ovo jelo.

Američki makaroni sa sirom

Sastojci:

1/2 kg makarona (penne ili slične)

1 litar mleka

115g putera

1/2 šolje brašna

570g izrendanog sira (2/3 čedar + 1/3 gaude ili nekog drugog kvalitetnog kačkavalja)

1/2 kašičice izrendanog oraščića

So i biber

1 i 1/2 šolje hlebnih mrvica

Priprema:

Skuvajte makorone prateći uputstvo na kutiji.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite malo dublju posudu u kojoj ćete peći makarone sa sirom.

Napravite bešamel sos tako što ćete u šerpi zagrejati 85g putera, dodajte mu brašno, mešajte sve najbolje sa žicom za mućenje, i pre nego što brašno počne da gori dodajte vrelo mleko. Kuvajte sos na tihoj vatri uz stalno mešanje oko par minuta, dok se ne stegne. Dodajte mu so i biber i oraščić. Kad je sos gotov umešajte u njega sav sir dok se ne otopi. U pripremljenu posudu kombinujte bešamel sos sa makaronama.

U manjoj šerpici zagrejte preostali puter a zatim mu dodajte mrvice. Propržite ih malo dok se ne zarumene a onda ih stavite preko makarona sa sirom.

Pecite jelo u rerni oko 35 minuta.

Ovako je izgledala prvobitna američka zastava.

Kao svaki 4. jul i ovaj je završen uz vatromet. Neki su ga gledali sa krovova, kao moje komšije na slici dole, vide im se samo siluete. Neki su ga posmatrali sa obale, što je inače i najbolje.

Američka kuhinja, Dezerti, Party food, Torte

Ideje za dečiji rođendan

July 2, 2012 20 Comments

Skoro smo pravili rođendansku žurku i to za oba moja deteta. Prilično mi je oduzelo vremena planiranje celog događaja, sva ta potraga po internetu za idealnim tortama, grickalicama i tome sličnom. Ovaj post pišem isključivo da bih ljudima uštedela vreme, da na jednom mestu dobiju razne ideje za taj tako važan događaj. Pre svega mislim na roditelje sa malom decom, bez pomoći sa strane, na kojima je zadatak da naprave uspešnu rođendasku žurku, bez preteranog angažovanja oko hrana i dekoracije.

Kada je moj sin punio prvu godinu slavili smo rođendan u Srbiji. To je bio priličan organizacioni fijasko. Prošle godine, taman nam se rodila devojčica pa smo slavili drugi rođandan dosta skromnije. Upetljali smo se u pravljenje kanapea, koji su stvarno super izgledali, ali užasno su nam puno vremena oduzeli, i još su se začas pojeli. Ove godine smo rešili da stvari budu jednostavne, ali opet da svi budu zadovoljni. Ja sam se čak “isprsila” i napravila dve torte, za svako dete po jednu.

Bife

Evo par ideja za bife. Kao što rekoh pravljenje ovih stvari je vrlo jednostavo, ne oduzima puno vremena, može da nahrani puno ljudi, raduju mu se i deca i odrasli, i na kraju puno toga je zdravo.

Klasično meze

Razne vrste salama, šunke, sir, masline, ukiseljeni luk, kiseli mini krastavci, šta god već ide u meze.

Salse
Gvakamole, salsa od manga, ajvar (da, ajvar može da bude i salsa) sevirani uz tortilja čips.

Sveže povrće sa dipom

Uzdužno iseckane crvena, žuta i zelena paprika, uzdužno iseckana stabla celera, i mini šargarepa sa humusom i dipom od buđavog sira.

Sirevi sa grožđem
Meki sirevi kao što su bri, polumeki ili tvrdi.

Kuvani kukuruz, veoma jednostavno, a zabavno za konzumaciju.

Salata od makarona

Umesto uobičajne salate koja ide sa pavlakom i majonezom, napravite ovu koja je zdravija i ukusnija.

Skuvajte dva pakovanja makarona, oko 1kg. Kada se ohlade dodajte im pola iseckane crvene, žute i zelene babure paprike (sa više boja izgleda živahnije), veliku šaku iseckanog čeri paradajza, iseckani mladi luk, i začinite sa 1/3 šolje maslinovog ulja, 3 kašike belog vinskog sirćeta i na kraju dodajte so i biber.

Voćni ražnjići

Na štapiće nanižite komade ananas i obične dinje, belog i crnog grožđa i jagode.

I hleb sam zaboravila… bageti ili integralni sa semenkama.

Planirala sam da pravim i mafine projice, ali nije bilo dovoljno vremena, a ko hoće da ih pravi recept može da nađe ovde. I ovi mafini, sa šunkom, paprikom, sirom, itd, su odlični za ovakve prilike.

Uz običajnu ponudu pića i sokova za decu pravili smo i Mohito za odrasle.

Torte

Moja ideja je bila da imam jednu “jaču” čokoladnu i jednu “lakšu” voćnu. Nekako sam našla prvu, ali nikako ovu drugu. Obično je pravilo da ne pravite za slavlja nešto što do tada niste pravili, ali ja sam tako želela da spremam nešto novo. Obe torte su sjajne. Moje prijateljice su bile oduševljene ovom voćnom, valjda zato što nije toliko puna kalorija, i teraju me da im prevedem recept na engleski.

Na slikama dole možete da vidite presek torti, ali imajte na umu da su obe torte tokom žurke pretrpele pravi “meltdown”, užasno je bilo vruće, a one su provele neko vreme napolju, tako da komadi torti koji su preživeli ne izgledaju baš najbolje. Ipak bilo mi je bitno da se vidi kako torte izgledaju unutra.

Gabon torta

Recept za ovu tortu sam našla na Gaginom blogu Moje grne, zapravo ona mi je pomogla da je izaberem. Malo sam dodala neke izmene kao što su mleveni lešnici u korama umesto oraha, zatim sam je napravila okruglu, obično je pravougaonog oblika, kuvala sam fil na pari nebili izbegla kojekakve stvare koje možete da zaradite iz neobrađenih jaja, i na kraju uspela sam da komadima od lešnika popravim muževljevu prvobitnu neuspešnu dekoraciju.

Potrebno vam je za fil:

15 žumanaca

350g putera, na sobnoj temperaturi

350g šećera

300g čokolade za kuvanje

Za kore:

15 belanaca (5+5+5 za svaku koru)

15 kašika šećera (5+5+5 za svaku koru)

3 kašike brašna (1+1+1 za svaku koru)

300g samlevenih lešnika (100g+100g+100g sa svaku koru)

6 punih kašika predhodno umućenog fila (2+2+2 za svaku koru)

Priprema:

Na pari otopite čokoladu, i njoj dodajte smesu od jaja, šećera i putera koju ste mikserom izmešali.

Kuvajte sve na pari (na tihoj vatri) uz stalno mešanje nekih 10 minuta. Sklonite sa vatre fil i ostavite ga da se ohladi.

Zagrejte rernu na 200C (395F). Umesite koru torte tako što ćete najpre mikserom izmiksati 5 belanca, kada dobijete sneg dodajte 5 kašika šećera i 1 kašiku brašna. Varjačom umešajte u smesu samlevene lešnike i na kraju 2 pune kašike fila.

Pleh obložite hartijom za pečenje, ili namažite puterom i pospite brašnom. Pecite koru 18-23 minuta, zavisi koliko vam je jaka rerna. Najbolje da koristite trik sa čačkalicom da bi utvrdili da li je kora pečena ili ne.

Kada su sve tri kore ohlađene nafilujte ih, i na kraju prekrijte celu tortu filom. Fil se brzo topi tako da je najbolje da bude neko vreme u frižideru, oko 15 minuta, pre aplikacije.

Torta sa limunom i malinama

Najbolja voćna torta

Ovu tortu sam našla na Milkicinom blogu Mimis Kingdom, koja ju je preuzela sa bloga Sweet Corner. Torta je odlična, osvežavajuća, kombinacija malina i limuna je neverovatno dobra.

Ja sam veoma malo torti napravila u svom životu, ali baš nijednu koja u sebi ima želatina. Morala sam detaljno da proučim njegovu upotrebu da bih se upustila u njegovu primenu. U stvari to oko želatina je veoma jednostavno.

Potrebno vam je za koru:

5 jaja

5 kašika šecera

5 kašika brašna

1 kašičica praška za pecivo

50g putera, iseckan na manje komade

Krem od limuna:

250ml mleka

4 žumanceta

100g šećera

10g (1 kesica) želatina + 5 kašika vode

Sok od jednog limuna

250ml slatke pavlake

1 kremfix ili Whip It!

1 kašika ekstrakta vanile

Mus od malina:

300g malina (nemojte da ih perete, jer pokupe dosta vode) + šaka malina za dekoraciju koje treba da se čuvaju u zamrzivaču

10g (1 kesica) želatina

4 belanceta

250ml slatke pavlake

1 kašika ekstrakta vanile

1 kremfix ili Whip It!

100g šećera

Za dekoraciju:

250g slatke pavlake ili 2 šlaga u kesici

Šaka zamrznutih malina

Šaka otkinutih vrhova sveže nane

Priprema kore

Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite okrugao pleh tako što ćete ga obložiti papirom za pečenje ili nauljiti pa posuti brašnom.

Prosejte brašno i dodajte kesicu praška za pecivo. Odvojite belanca od žumanaca. Najpre mikserom umutite žumanca, dodajte im šećer, komadiće putera i na kraju dodajte brašno, kašiku po kašiku.

U drugom sudu napravite sneg od belanaca i pomešajte ga varjačom sa smesom sa žumancima.

Sipajte smesu u kalup i pecite oko 15-20 minuta.

Kada je kora gotova, ohladite je dobro, a zatim položite na stalak za tortu. Obložite koru obručom od pleha u kome ste pekli koru, on će služiti kao kalup za gornje slojeve torte.

Krem sa limunom

Iscedite sok od jednog limuna. Zagrejte mleko do ključanja. Umutite žumanca i šećer mikserom.

Želatin rastvorite u vodi. On će vremenom da nabubri i da se zgusne.

Vruće mleko dodajte žumancima i šećeru uz mešanje mikserom. Dodajte sok od limuna i vratite na vatru uz stalno mešanje na umerenoj vatri dok se smesa ne zgusne. Šerpu pomerite sa vatre i rashladite je stavivši je u posudu sa ledom. Još dok je krem vruć dodajte mu nabubreli želatin, promešajte dobro, a zatim ga stavite u frižider da se još više zgusne, ali ne previše, oko 15 minuta.

Umutite šlag od slatke pavlake, i dodajte mu ekstrakt vanile i kremfiks. Šlag umešajte u krem sa limunom.

Krem sipajte na koru od torte, poravnajte i stavite u frižider.

Mus od malina

Maline ispasirajte sa šećerom u multipraktiku. Želatin umešajte u tri kašike pirea od malina i ostavite da nabubri oko 10 minuta.

Napravite šlag od slatke pavlake i ekstrakta vanile, i na kraju dodajte kremfix da biste dobili vrlo gustu smesu.

Belanca umutite mikserom na pari (na vrlo tihoj vatri), dodajte im šećer. Sklonite sa vatre i još malo mutite.

Nabubreli želatin zagrejte u šerpi sa vrućom vodom dok se ne otopi i dodajte ga pireu od malina.

Malinama dodajte šlag a zatim belance, sve dobro pomešajte varjačom i na kraju mus dodajte na krem limuna. Stavite tortu u frižider da prenoći.

Sutradan pre služenja skinite kalup. Pokrijte tortu umućenim šlagom i dodajte dekoraciju od malina i nane.

Dekoracija i animacija

Trake od krep papir u dve boje su dobro poslužile, zelene za dečaka, roze za devojčicu. Velike pufne i lampioni od istog materijala su odradili posao. Baloni, kape, papirnati tanjiri, stolnjak, sve je bilo u tematskim bojama. Pošto je rođendan bio napolju imali smo i bazen za decu koji je bio dosta popularan.

Sve u svemu bio je to jedna lepa rođendanska žurka. Naučili smo lekciju.

Pogledajte još ideja za rođendansku hranu, dekoraciju i animaciju: Torta Gusarski brod, Irina torta, Rođendanska žurka sa kapkejksima.

Domaćica u akciji…

Dezerti, Domaća kuhinja, Rikota

Sjajan kombo – slatko od trešanja sa Rikota sirom

June 22, 2012 9 Comments

On je rekao “ovo je odlično”… tu počinje i završava se cela priča o ovoj poslastici.

Sastojci:

– 900g crvenih trešanja, očišćene od koštica
– 900g kristal šećera
– 900ml vode
– 1 limun, isečen na tanke kriške
– 1 kašika ekstrakta vanile

Priprema:

Zagrejte vodu i dodajte šećer dok se ne napravi sirup. U sirup stavite trešnje, limun i ekstrakt vanile. Kuvajte sve na tihoj vatri oko 2 sata dok smesa ne postane dovoljo gusta. Nema potrebe da skidate penu, samo ga promešajte s vremena na vreme. Ovo nije klasično slatko, dosta je gust, nalik onome što ovde u Americi zovu preserve.

Kada je slatko gotovo, prekrijte ga mokrom krpom i neka tako prenoći. A onda ga stavite u tegle.

Za Rikota sir recept možete pogledati ovde.

Servirajte Rikota sir sa slatkim od trešanja i dodajte par listova matičnjaka (lemon balm) da biste dobili savršeni spoj ukusa.