U američkoj kuhinji postoji nešto što se meni mnogo dopada, a to su slatki hlebovi. Zapravo nisu hlebovi, više su kolači (od istog recepta možete da napravite i mafine), ali tako se zovu pošto se peku u izduženim plehovima pa tako dobiju oblik hleba. Vrlo se jednostavno spremaju, i mogu da budu sjajna užina, doručak ili večera. Najbolje da ih služite uz čaj, i da na njih namažete puter ili džem, ili da ih jedete bez ičega.
Na blogu već postoje recepti za slatki hleb od banane, pa onaj sa tikvicama, čokoladni hleb, i, evo konačno, recept za hleb od bundeve. Ono što je takođe privlačno u vezi ovih slatkih hlebova je to što možete da im dodajete razne sastojke kao što su orasi, komadići čokolade, kokos, suvo voće, itd.
Pošto se za pripremu ovog slatkog hleba koristi pire od bundeve, naravno da sam stavila nezaobilaznu mešavinu mirisnih začina (pumpkin pie spice). Ti mirisi i ukusi umeju veoma da prijaju u hladne jesenje dane. Pire od bundeve se lako pravi – ispečete bundevu u rerni, a posle je izblendate.
Date mere su za dve srednje vekne, obavezno jednu poklonite nekome.
Ako ste ljubitelj ukusa bundeve i mešavine mirisnih začina, onda probajte i ove poslastice:
Američka pita od bundevePita sa bundevom i krem siromPumpkin Pie Spice LatteMafini od bundeve punjeni kremomSlatki rolat od bundeveKapkejksi od bundeve
Slatki hleb od bundeve
Sastojci za 2 vekne:
430g brašna
1/2 kašičice soli
2 1/4 kašičice mešavine začina (cimet, karanfilić, muskatni oraščić i đumbir u prahu), vidi recept u Američkom kuvaru str. 188
2 kašičice praška za pecivo
4 krupnija jaja, na sobnoj temperaturi
1 konzerva pirea od bundeve (425g) (pogledajte ovde kako da ga sami spremite)
100g smeđeg šećera
125g belog šećera
240ml ulja
150ml mleka
Za posip: sirove semenke od bundeve
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite 2 izdužena srednja pleha dimenzija 20x8cm, i obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, začine, prašak za pecivo i so.
U drugoj većoj posudi umutite jaja, pa dodajte pire od bundeve, šećer, ulje i mleko, i mešajte sve dok ne dobijete ujednačenu smesu. Postepeno dodavajte smesu sa brašnom i mešajte sve. Kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu rasporedite je u plehove. Preko smese pospite semenke od bundeve. Hlebove pecite na srednjoj pregradi oko 55 minuta. Kad su gotovi ohladite ih na rešetki.
Ako ste u potrazi za jednostavnom kramastom poslasticom, jer ste još od detinjstva razvili posebnu ljubav prema pudingu, sutlijašu i grizu, i želite nešto što je zdravo, ukusno i zasitno, onda je puding od čia semenki savršen izbor za vas. Istina je da su čia semenke dobile podrugljivo značenje, jer pored “normalne” hrane ljudi se lože na nešto fensi i egzotično, ali i ja, koja ne volim popularne trendove, moram da priznam da je to vrlo zdrava i zanimljiva namirnica. Osim toga celo leto koristim ovaj puding kao dezert, pa skoro svakodnevno, i zato ima smisla da se nađe na ovom blogu. To je zato što sam ukapirala kako da ga brzo spremim, nema višečasovnog čekanja da nabubri u mleku, i čestog mešanja. Uskoro ćete saznati kako.
Upotreba čia semenki
Pored ovog pudinga, čia semenke možete da dodate ovsenoj kaši, ili da je koristite kao sastojak za zdrave krekere od semenki. Ja ih ponekad dodam vodi u koju sam dodala zamrznute maline i nanu, i koju tako pijuckam po ceo dan.
Tekstura čia semenki
Glavno svojstvo čia semenki, koje ih čini tako interesantnim, je to što čia semenke nabubre dok borave u tečnosti. Tokom procesa bubrenja oko njih se stvori želatinasti sloj, i zato imate osećaj kao da jedete puding.
Moć čia semenki
Čia semenke su izuzetno bogate vlaknima, koje se rastvaraju u vodi, i zato su odlične za probavu. Recimo 2 kašike čia semenki pokrivaju četvrtinu dnevnog unosa vlakana. Bogati su izvor omega 3 masne kiseline, proteina i sadrže poveću količinu minerala kao što su gvožđe, magnezijum, magnan, fosfor, cink, itd.
Dakle, čia semenke doprinose dobrom radu creva, zdravim kostima, snižavaju šećer i regulišu visok krvni pritisak, smanjuju upale, odlične su za dijetu jer izazivaju osećaj sitosti, i daju snagu i energiju. Zaista moćna namirnica!
Vrsta mleka
Probala sam razne opcije za pravljenje čia pudinga, od kravljeg do biljnog mleka (kokosovo, bademovo, ovseno), i nema neke prevelike razlike. Ako volite kremastiji puding, onda koristite kravlje mleko.
Razmera
Neka opšte prihvaćena mera je 2 kašike čia semenki (20 grama) na 125 ml mleka. Vi vidite da li vam se više dopada ređi ili gušći puding, pa prema tome odredite razmeru.
Priprema čia pudinga
Za razliku od popularnog metoda, da ostavite čia semenke da u mleku nabubre boravkom u frižideru na nekoliko sati, ja koristim mnogo brži metod. Pomešam čia semenke sa mlekom i onda ih zagrejem u mikrotalasnoj na 2 1/2 minuta. Pošto iz izvadim iz mikrotalasne, promešam puding, ostavim ga oko 5 minuta da se sve lepo stegne i onda ga služim. Uz to više volim topao čia puding. Umešam u puding javorov sirup, dodam voće, ili džem, koštunjave plodove, i onda ga jedem.
Kako da služite puding od čia semenki
Možete da čia pudingu dodajete razne sastojke jer čia semenke imaju neutralan ukus. Kod njih je najzanimljivija tekstura. Što se tiče zaslađivanja ja volim da koristim javorov sirup, ali vi koristite ono šta vama odgovara. Nisam to slikala ali odličan način da spremite čia puding je da mu dodate samleveni lan. Tačno se dobije nešto što podseća na čokolino, po gustini i izgledu.
Evo još ideja kako da služite čia puding:
Čia puding sa kokosom i voćem
Ako volite ukus kokosa, spremite čia puding sa kokosovim mlekom, pa onda dodajte iseckano meso od kokosa zajedno sa raznim voćem.
Čokoladni čia puding sa lešnicima
Postoje dva načina kako da napravite čokoladni čia puding. Prvi način je da u mleko umešate kakao prah. Drugi je da napravite čia puding, pa da u njega, dok je još topao, umešate kockice čokolade. Ovako pripremljen puding služite uz tostirane lešnike.
Čokoladni čia puding sa džemom od rabarbare i jagoda
Možete da služite čia puding sa bilo kojim brzim džemom, ipak džem od rabarbare i jagoda je moj omiljen.
Čia puding sa granolom
Pošto puding ima kremastu teksturu, nije loše da ga služite uz nešto što ima hrskavu teksturu, kao recimo granolu.
Ove sezone, bez ikakve sumnje, rabarbara mi je najomiljenija namirnica; nema odlaska u prodavnicu bez njene kupovine. Uvek se na kasni zbune, jer ne znaju njeno ime, pa moram da ga spelujem. Sigurna sam da neko nije nikada probao rabarabru, ne može da poveže ovu biljku, koja je inače povrće i podseća na neku ogromnu blitvu, sa nečim što može da proizvede tako divan i neponovljiv ukus u poslasticama. Meni je njen kiselkasti ukus, pa i boja, nešto neverovatno lepo.
Iako se bližimo kraju sezone rabarbare, verujem da će ovaj post da ohrabri mnoge da je prvi put u životu probaju. Možda će čak neke inspirisati da je posade u bašti. To je višegodišnja biljka (može da traje desetak godina) i sigurna sam da uspeva i kod nas. Zapravo znam sigurno da je gaje i koristi u Vojvodini. Inače je dosta prisutna u kuhinjama Srednje i Severne Evrope, kao i u severnim krajevima Amerike.
Od rabarbare se koriste samo stabla, nikako listovi, i njihova boja može da varira od zelene do jarko crvene. Tokom pečenja i kuvanja ta stabla se brzo razlože. Veoma često se kombinuje sa jagodama, i ta kiselo-slatka kombinacija je neprevaziđena. Neki kombinuju rabarbaru sa breskvama, malinama i borovnicama. Divno se slaže sa izrendanom koricom pomorandže i limuna, kao i sa cimetom i anisom. Nikada je nisam koristila u slanim jelima, mada znam da može.
Obično od rabarbare pravim brzi džem, ali volim da sa njom spremam kolače, skonse i razne pite. Pokušala sam da na ovom postu prikupim razne stvari koje sam pravila, ali fali mi jedan tart i prevrnuti kolač sa rabarbarom. Ipak, verujem je da je ovo dovoljno za početak.
Inače, rabarbara je veoma zdrava i niskokalorična namirnica. U prošlosti se više koristila kao lek nego kao hrana. Bogata je vlaknima, ima dosta kalcijuma, kalijuma, vitamina C i K, i polifenola (antioksidant). Odlična je za digestivan trakt, zdrave kosti, rad mozga, snižava holesterol i krvni pritisak, itd.
Džem od rabarbare
Ovo je najčešći način na koji spremam rabarbaru. Kuvam iseckanu rabarbaru sa šećerom, ili javorovim sirupom, sa dodavanjem manje količine vode, sve dok se ne raspadne i postane kao smesa na fotografiji.To obično traje oko pola sata. Nekada je kombinujem sa jagodama. Taj brzi džem služim kao i svaki drugi džem, uz kroasane, ili vafle, mažem ga na hleb, služim ga sa pudingom od čie (na slici iznad), jogurtom, itd. Takođe, volim da ga jedem uz skonse i američke pogačice.
Kolač od rabarbare
Ovo je moj omiljeni recept za voćni kolač, ne postoji sočniji i rastresitiji kolač od ovoga, i možete da u njega ubacujete bilo koje voće, kao i rabarbaru. Rasporedite po testu oko 250g iseckane rabarbare koju ste prethodno pomešali sa malo šećera.
Krambl od rabarbare i jagoda
Fantastičan krambl zbog kojeg ćete se oblizivati od užitka. Stavite u sud za pečenje 350g iseckanih jagoda i 350g iseckane rabarbare i to pomešajte sa 60-80g šećera i 2 kašike gustina. Za posip koristite 90g brašna, 40g šećera, 115g putera i malo soli i cimeta; prstima izmešajte sastojke. Pospite sve bademima i pecite u rerni na 190C (375F) oko 45 minuta. Služite još uvek topao krambl sa sladoledom od vanile. Više o kramblu saznajte ovde.
Ovi skonsi sa jabukama su neuobičajno meki i sočni. Imaju ukus američke pite sa jabukama, što ne iznenađuje jer su im sastojci veoma slični. Jabuke daju finu sočnost, a cimet, oraščić, vanila, limun i puter doprinose divnom mirisu i ukusu. Tu su i orasi da daju finu hrskavu teksturu.
Saznajte više o američkim skonsima, i kako se prave ovi skonsi sa jabukama pogledajte u ovom videu.
Oljuštite i očistite jabuku i isecite je na male kocke veličine oko 1 cm. Dodajte limunov sok, cimet, muskatni oraščić, ekstrakt vanile i šećer. Zatim sve promešajte.
U većoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo, soda bikarbonu i cimet. Pa tome dodajte šećer.
Isecite puter na male kocke i dodajte ga brašnu. Specijalnom alatkom ili viljuškom, kao i prastima, umešajte puter u brašno dok ne dobijete sipkavu smesu.
U manjoj posudi pomešajte umućeno jaje i jogurt i to postepeno dodavajte smesi sa brašnom dok sve mešate kašikom. Kad ste sjedinili testo, stavite ga na radnu površinu koju ste dobro posuli brašnom. Ovo je prilično vlažno testo za skonse, pa ćete morati obilato da ga posipate brašnom. Zahvaljujući tome dobićete sočne a ne suve skonse. Takođe, pospite brašno po testu i oblikujte ga rukama u oblik pravougaonika. Presavijte ga kao pismo, pa razvucite u pravugaonik, to ćete uraditi još dva puta. Svaki put kad ga razvučete u pravougaonik pospite ga jabukama i orasima. Možete da jabuke i orase pomešate sa testom pre oblikovanja i presavijanja, ali ovo je meni lakši metod.
I kad ste poslednji put presavili testo i razvukli ga na debljinu od oko 3-4 cm, isecite ga na osam delova, jednom uzdužno, i tri puta poprečno. Prebacite testo na pleh, koji ste prethodno obložili papirom za pečenje. Neka bude malo prostora između njih, jer će testo narasti tokom pečenja. Stavite pleh u zamrzivač na oko 15 minuta, jer je važno da ono bude veoma hladno.
Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400F).
Pecite skonse oko 23-25 minuta. Kad dobiju zlatnu koricu, to znači da su gotovi. Neka se malo ohlade i onda ih pospite šećerom u prahu.
Pre nego što krene praznična sezona sa kolačićima, rešila sam da stavim na blog recept za ovaj divni čokoladni kolač koji me je podsetio na pozno jesenju šetnju po šumi, pa sam ga nazvala “šumski kolač”. Kao zamišljam sebe u šumi a oko mene rasuti plodovi lešnika i kestena:) To su inače moji omiljeni plodovi, i kad se iskombinuju sa tamnom čokoladom, naravno da će ispasti odlično. Kolač ima bogat i raskošan ukus, i možete da ga služite sa šlagom ili sladoledom od vanile.
Možete na kraju da ga pospete i kakaom, ali meni se svidela ideja da to bude šećer u prahu, pa kolač izgleda kao zemlja po kojoj se nahvatao tanki sloj snega. Takođe sam stavila na kolač listove rozetle i dobila zanimljivu dekoraciju.
Ako ste ljubitelj sličnih čokoladnih kolača probajte i:
Čokoladni kolač sa kestenom i lešnicima (Šumski kolač)
sastojci:
100g lešnika (ispečenog u rerni, ljuska uklonjena i krupno iseckani)
150g kuvanog ili ispečenog kestena, očišćenog i krupno isečenog (ovde vidite kako da ga ispečete)
50g brašna od badema (ovde vidite kako da ga sami napravite)
50g brašna
Prstohvat soli
175g putera
200g tamne čokolade (60% kakaoa), iseckane
4 jaja
175g šećera
1 1/2 kašičica ekstrakta vanile
za služenje: šećer u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika 23 cm, kome se pomeraju ivice. Obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj činiji pomešajte pšenično, brašno od badema i so.
U šerpici zagrejte puter dok se ne otopi, tome dodajte iseckanu čokoladu i sve sklonite sa vatre. Posle par minuta promešajte sadržaj, čokolada bi trebalo da se potpuno rastopi.
U većoj posudi mutite mikserom jaja sa šećerom oko 4 minuta. Smanjite brzinu miksera i postepeno dodavajte otopljenu čokoladu sa puterom. Umešajte ekstrakt vanile i dodavajte suve sastojke dok mešate varjačom. Na kraju dodajte iseckane lešnike i kestenje, i sve promešajte.
Sipajte smesu u pripremljeni pleh i pecite kolač oko 45 minuta. Ubodom čačkalice u centar, možete da utvrdite da li je kolač ispečen.
Kad se kolač ispekao ostavite ga par minuta u plehu a zatim izvadite. Budite pažljivi, najbolje da ga zajedno sa papirom prenesete na tanjir za služenje. Pospite ga šećerom u prahu i služite dok je još topao, ali ne previše.
Ako volite pudinge, i uopšte kremaste poslastice, evo jednog originalnog dezerte koji se lako sprema. I veoma prija. Možete da ga spremate sa bilo kojom bundevom, ja sam koristila vrstu koja se zove buttercup. Preporučila bih vam da radije sami ispečete bundevu i da to koristite umesto pirea od bundeve iz konzerve.
Ja sam ovaj puding spremala sa kokosovim mlekom, ali vi možete da koristiti obično kravlje mleko. Takođe, koristila sam javorov sirup umesto šećera, i ima razlike. Nemojte da izostavite začine, oni daju fini miris i ukus pudingu.
750 ml mleka od kokosa (zamena za kravlje mleko), ili obično kravlje mleko
350 g pirea od bundeve, ovde možete da vidite kako se pravi
2 kašičice mešavine začina za pitu od bundeve – pumpkin pie spice (đumbir u prahu, cimet, karanfilić i muskatni oraščić)
¼ kašičice soli
100g šećera, ili 4 kašike javorovog sirupa
2 kašike gustina
3 žumanceta, ulupana
1 kašičica ekstrakta vanile
70-90 g putera
Priprema:
Zagrejte 2/3 kokosovog mleka na srednje jakoj vatri dodavši mu pire od bundeve, mešavinu začina, so i šećer, odnosno javorov sirup. Mešajte sadržaj dok ne dobijete ujednačenu smesu. U drugoj posudi u 1/3 mleka umešajte gustin i umućena žumanca, sve dobro promešajte da ne ostanu grudvice.
Kad mleko počne da ključa, smanjite temperaturu, i postepeno, u tankom mlazu dodavajte smesu sa gustinom i žumancima uz stalno mešanje. Kad se se smesa dovoljno zgusnula, sklonite šerpicu sa vatre, i umešajte ekstrakt od vanile i puter koji ste iseckali na manje komadiće. Sipajte puding u činijice dok je još vruć. Služite ga toplog ili rashlađenog. Možete da mu dodate neki džem, recimo od brusnica, kao na slici.
Jesen u delu Amerike gde živim je zaista nešto posebno. Iako ume da bude sveže, retko kad je oblačno, i kišnih dana ima vrlo malo. Dani su obično vedri i sunčani, i svetlost je skoro zlatna. Magiji najviše doprinose krošnje drveća čije boje varijaju od žute, narandžaste, pa sve do crvene, i kada su okupane suncem, tada bukvalno isijavaju. Nekada kada vozim nekim manjim putem duž kojeg raste drveće, dah mi više puta zastane od krajolika ispunjenog predivnim bojama i svetlošću. I onda poželim da iste te boje imam i u tanjiru. I ima li boljeg izbora od bundeve? Moja strast prema potaž čorbama od bundeve (tikve) je ogromna, trenutno ne mogu da zamislim prijatniju hranu. Na blogu ne manjka recepata za ove čorbe, ali nije loše da se doda još jedna, ovog puta od kaboča bundeve, i to sa kokosovim mlekom. Već sam ranije otkrila sjajnu kombinaciju bundeve i kokosa praveći ovaj kari od bundeve, i mogu vam reći da to proizvodi neverovatno lep miris i ukus.
Kaboča je tikva poreklom iz Japana. Uglavnom je zelene boje, ali može da bude i narandžaste. Ima fino meso, orašatog i slatkog ukusa, koje je zahvalno za pravljenje raznih jela. Dosta podseća na sladak krompir.
Ispod recepta je priča o najstarijoj vili u Americi u kojoj sam skoro boravila. To je još jedna stvar koju volim da radim u jesen – da obilazim istorijska zdanja.
Ako volite slične čorbe od bundeve (tikve) probajte i ove:
za služenje: listovi korijandera, i listići kokosa
priprema:
Isecite tikvu na pola i kašikom je očistite od semenki. Zatim je isecite na male kriške, oljuštite koru, pa je isecite na manje komade.
Zagrejte ulje u šerpi na srednje jakoj vatri i u njemu propržite luk, oko 4 minuta. Zatim dodajte začine, đumbir i beli luk i posle pola minuta dodajte iseckanu bundevu. Dodajte soli i bibera. Pržite bundevu oko 20 minuta uz mešanje, dok sasvim ne odmekne.
Dodajte supu ili vodu i kuvajte sve dok ona ne počne da vri, pa smanjite temperaturu, i dodajte kokosovo mleko. Promešajte sve, isključite vatru, i ručnim blenderom sve izblendajte. Na kraju proverite ukus, dodajte sok od limete ili limuna, i ponovo zagrejte čorbu.
Služite čorbu dok je još vruća, uz iseckano lišće korijandera i listiće kokosa, ili već neki drugi prilog.
Šetnja najstarijom vilom u Americi (Hampton)
Vila u Hemptonu je u vreme kada je izgrađena, 1790. godine, bila najveće zdanje u Americi. U to vreme SAD je tek bila stekla nezavisnost od Britanije, i ovakve luksuzne vile su bile novina. Vila je samo jedan deo ogromnog imanja na kome su se nalazile brojne pomoćne zgrade, u nekima su živeli robovi i posluga, pa štale, mlekara, sušara, magacini, veliki ukrasni vrt, porodično groblje, staklenik u kome su gajene pomorandže, kao i jama u kojoj je čuvan led. Kada se šetate njime imate osećaj kao da ste u vremeplovu. Priroda je prelepa, i čak možete da ugledate srne koje se tako bezbrižno šetaju imanjem.
Slična zdanja sam videla kada sam išla u posetu Montičelu (imanje Tomasa Džefersona), Maunt Vernonu (posed Džorža Vašingtona), i u Vilijamsburgu. Sva tri mesta se nalaze u Virdžiniji.
Vila, iliti mansion, je sagrađena u džordžijanskom stilu, kojeg karakteristiš izrazita simetričnost. U prizemlju je veliko predvorje, trpezarija i saloni, kao i kuhinja, a na spratu su spavaće sobe. Kuhinju sam videla u prošloj poseti, vrlo je svedena i rustična, i ima nekoliko ognjišta.
Porodice Ridžli je posedovala ovo imanje sve do 40-ih godina prošlog veka. Tadašnji nasledenici više nisu mogli da održavaju imanje i vilu, pa su je prodali. U jednom trenutku su čak morali da prodaju i sliku koja se nalazila u predvorju, Dama sa harfom, poznatog američkog slikara Thomasa Sullya. U kući je kopija, a originalna slika se nalazi u Nacionalnoj galeriju u Vašingtonu. Na slici se nalazi jedna od važnijih vlasnica ovog imanja, Eliza, koja je unela dosta značajnih novina u izgled kuće i poseda.
Pre par decenija je urađena detaljna restauracija vile, tako da može da se vidi kako je originalno izgledao enterijer, svaki salon je uređen u različitom stilu, tako da je dat lep prikaz promene stilova tokom vremena. Na početku možete da vidite sobe uređene u strožijem američkom ampir stilu, a posle njih salone u raskošnom viktorijanskom stilu. U prošlom veku ovde je bio smešten popularni restoran, ali su ga zatvorili.
Kao što vidite u trpezariji je sto postavljen, samo mu fale gosti. Hrana je naravno plastična.
Vlasnici imanja su često putovali po Evropi odakle su donosili interesantne predmete, a i odatle su nabavljali nameštaj, tapete i tepihe. Neki komada nameštaja su posebno vredni.
Ridžli porodica je u neku ruku bila američka aristorkatija. Jedan od naslednika je bio i guverner Merilenda. Ova kuća je primala poznate goste, između ostalog američkog predsednika Teda Ruzvelta.
Razgledanje vile je bilo zanimljivo iskustvo, iako mi je to bio drugi put, ali malko ga je pokvarila vodičica ture, naporna i pristrasna žena, koja nije mogla da sakrije prezir prema vlasnicima ovog zdanja. Ocrnila ih je na najgori način, iako ih nikada nije upoznala. Ta porodica je bila nekada bogata i imućna, i imali su puno robova koji su radili za njih, ali to je bilo neko drugo vreme sa drugačijim moralnim kodom. Srećom danas više nije tako, i ko zna koliko ljudi u Americi danas mogu sebi da priušte sličan luksuz. Ipak, ostavili su nešto lepo iza sebe, da nije tako, ne bi to bilo dragoceno istorijsko zdanje koje posećuje veliki broj ljudi.
Ovo je jedan od zdravijih kolača koje sam pravila tako da možete da ga jedete bez griže savesti. Uz to je vrlo prijatnog i osvežavajućeg ukusa, sa jedne strane imate topao i sladak ukus kokosovog brašna, a sa druge kiseo i aromatičan ukus brusnica. Pošto ovih dana svežih brusnica ima u izobilju, i pošto sam u njima našla prilično dobru zamenu za višanje, često ih koristim u kolačima. Vi možete da koristite i one zamrznute. Uz to imaju divnu crvenu boju, i vrlo su zdrave.
Ipak, kao i svakom voćnom kolaču možete da mu dodate razno voće, pored brusnica, višanje i borovnice su dobar izbor. Umesto šećera stavila sam javorov sirup, i to tek 4 kašike, i kolač je taman bio dovoljno sladak. To je verovatno i zbog kokosovog brašna, koji ima sladak i topao ukus. Naravno da možete da koristite šećer umesto sirupa, ali on mu daje karakterističan ukus.
Mislim da ću ove jeseni i zime da na blogu forsiram zdravije poslastice sa raznim interesantnim sastojcima kojima dobar ukus i slatkoća neće nedostajati. To mi je postao zanimljiv izazov.
Ako volite kolače sa bademovim brašnom, probajte je i:
200g brašna od badema (samleven oguljeni badem, ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
100g kokosovog brašna
50g pšeničnog brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
4 jajeta
150g otopljenog putera
4-6 kašike javorovog sirupa
2 kašičice ekstrakta vanile
200g svežih ili zamrznutih brusnica (višanja ili borovnica)
za posip: šećer u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite izduženi pleh papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte sva tri brašna, so i prašak za pecivo. U drugoj posudi mikserom umutite jaja i postepeno im dodavajte otopljeni puter i javorov sirup. Dodajte ekstrakt vanile i pomešano brašno, sve dobro promešajte. Na kraju umešajte u testo 3/4 brusnica. Stavite smesu u pleh i po površini testa poređajte preostale brusnice, da se lepo vide.
Pecite kolač 40-45 minuta. Pošto ste ga izvadili iz rerne ostavite ga neko vreme u plehu, a zatim izvadite. Kad se kolač prohladio, pospite ga šećerom u prahu, isecite ga i služite. Što se tiče čuvanja, neće vam dugo trajati.
Ako često kuvate pileće supe, i ne znate šta da radite sa preostalim mesom, najbolje je da spremite pileću salatu. A od nje možete da napravite fantastične sendviče. Ja ih često spremam, i volim da se igram sa raznim sastojcima, ali ova kombinacija sa crvenom paprikom i kukuruzom mi je posebno zanimljiva. Meni je to neodoljivo, možda zbog lepih boja. Već imam na blogu recept za punjene crvene paprike sa kukuruzom i sirom.
Pileća salata može da bude kremasta, ali i ne mora. Ako ne volite kremaste salate koristite preliv od limunovog soka i maslinovog ulja. A ako ih volite, dodajte joj grčki jogurt, pavlaku ili majonez. Čak i izgnječeni avokado ume da bude dobar izbor kao u ovoj salati. Ostaci pečene piletine su ukusniji, ali i kuvana je sasvim ok. Što se tiče kukuruza, najbolje da koristite skuvani. Crvena paprika može da bude sveža, ili ona pečena iz tegle (ta daje baš lep ukus). Ovakvoj salati uvek fali nešto kiselo, pa nije loše dodati joj sok od limuna, senf, ili u nekim drugim kombinacijama, iseckane kisele krastavčiće, kapar ili masline. Tu je i začinsko bilje koje uvek stavljam u ovakve salate jer ih to čini ukusnijim, a i zdravo je.
Ja najviše volim kada pileću salatu namažem na prepečeni hleb, ali možete da je jedete i samu, bez hleba.
Pileća salata sa kukuruzom i paprikama
sastojci:
300 g pilećeg mesa, skuvanog ili pečenog, iseckanog na manje komade
2 kuvana kukuruza, nožem skinuta zrna
1 sveža crvena paprika, ili ona iz tegle, sitno iseckana
120 g grčkog jogurta, ili pavlake, ili majoneza
1/2 kašike soka od limuna, ili limete
2 kašičice dižonskog senfa
So i biber prema ukusu
1 kašika, iseckanog crvenog luka
1 kašika iseckanog svežeg lišća korijandera, ili peršuna, ili bosiljka
1 kašika iseckanog vlašca
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
priprema:
U činiji pomešajte jogurt/pavlaku/majonez, sok od limuna/limete, senf, iseckano začinsko bilje, so i biber. Tome dodajte zrna kukuruza, iseckanu crvenu papriku, crveni luk i piletinu i to sve dobro promešajte. Dodajte još začina ako je potrebno, služite salatu namazanu uz prepečen hleb.
Oda cveću
Kada sam se nedavno vratila iz Srbije ponela sam sa sobom legendarnu knjigu Enciklopedija baštenskog bilja, koju je nekada maltene svaka kuća posedovala. To je prevedena engleska knjiga koju je priredila Meri Vlaić. Bilo mi je interesantno da vidim domaće nazive biljaka koje sam do tada znala samo pod engleskim imenima. I mnogo sam se raznežila kada sam ugledala te divne domaće nazive za cveće kao što su šeboj, zvezdan, minđušica, smilje, različak, procepak, perunika, neven, božur, georgina, dragoljub, đurđevak, ivančica (bela rada), kadifica, kukurek, ladolež, lepa kata, nezaboravak, lepi jova, hortenzija, itd. Ne znam zašto mi je to toliko prijalo, možda zato što sam počela da se prisećam cveća iz raznih dvorišta ljudi koji su mi značili. Živo je čudo kako se takvih detalja još uvek sećam.
Sad sam se prisetila, moja deca su dobila divnu knjigu pesama o cveću Dobrice Erića (Sunčeva deca), nije loše da je pročitate sa svojom decom.
Indijska begonija
Moji roditelji su uvek imali puno cveća u bašti, tako da nije čudo što sam istu ljubav usvojila. Sada sa istom strašću gajim cveće u svom dvorištu, koje je doduše mnogo manje. Skoro sam fotografisala svoje cveće pošto je sada u najboljoj formi. Uglavnom je to kućno cveće koje uvek leti izvlačim napolje, osim orhideja. Neke biljke su višegodišnje, preko zime spavaju, a onda živnu u proleće, i super je što ne moram da ih zimi uvlačim u kuću. Dosta biljki sam kupila, ali za neke sam dobila pelcere, i te biljke su mi najdraže, uvek kad ih vidim setim se osobe od koje sam je dobila. Ovog leta sam dobila pelcer za rozetlu, za koju sam prvi put čula. Istražujući o njoj saznala sam da se kod nas stavlja u slatko, recimo od belih trešanja, ili čak u kolače. Ima fantasitač miris.
Neke moje biljke doživljavam kao prijatelje jer se već dugo družim sa njima. Recimo imam jedno japansko drvo od kako sam se preselila u Ameriku, nije baš u zavidnoj formi, ali još uvek se drži. Imam čak još stariju kolekciju biljaka u Srbiji o kojoj brine moj otac. To je poveći broj kaktusa i sukulenta. Tako mi je drago kad ih vidim da su još uveku živi. Tokom poslednjeg boravka u Srbiji, jedan od impresivnijih kaktusa, biskupska kapa, je procvetao, izgleda meni u čast.
Inače, ovde su biljke postale veliki hit. Baš sam skoro brojala, u mom bliskom komšiluku ima čak pet radnji u kojima se prodaje sobno cveće. Definitnivno dosta prozora je načičkano njima, a i ispred kuća ima dosta saksija sa cvećem. To veoma lepo izgleda. Zaista cenim kada ljudi vole i gaje cveće, tako šire lepotu. Pogledajte samo boje, oblike lišća, šare i teksture biljaka na fotografijama, kako da čovek ne bude očaran?
Imam prijateljicu koja mnogo voli moje torte. Da budem iskrena i drugi prijatelji su ljubitelji mojih torti, ali ona i njena porodica ih baš obožavaju. Mnogo puta sam joj pravila torte za razne bitne događaje, i nije mi bilo teško jer je veoma zahvalna, i iskreno nemam nešto prilike da ih pravim. Dugo godina sam joj pravila čokoladnu tortu, onu iz mog Američkog kuvara, i onda je jednog dana za svoju jubilarnu godišnjicu braka poželela nešto drugačiju tortu. Pošto sam ja u to vreme bila inspirisana ovim kolačem od limuna, predložila sam joj da to bude kore, onda je ona sugerisala džem od malina kao fil, a ja sam se dosetila da glazura bude od krema od putera (buttercream), i tako smo došli do ove torte. Ona je takođe želela da torta bude spratna. Da, svi ovi planovi i dogovaranje oko torte su vođeni mesecima unapred.
Nedavno sam ovu tortu ponovo pravila za važni događaj njene ćerke (conformation), pa sam pomislila da nije loše da recept podelim i sa vama. Osim toga ova torta je idealna za ovo doba godine pa ćete možda poželiti da je spremite ovih dana.
Napomena, ja sam mere za originalni kolač uvećala za 50%. Ako hoćete jednospratnu tortu koristite originalne mere i smanjite datu količinu za krem od putera za 25%. Prvi put sam u krem od putera stavila koricu i sok od limuna, ali ukus limuna je dovoljno izražen u kori tako da nema potreba da se oseća u kremu.
Limun i maline se fantastično slažu i nije prvi put da sam ih kombinovala, pogledajte recept za:
Moja prijateljica mi je poslala i slike sa događaja pa možete da vidite presek torte.
Torta sa limunom i malinama
Sastojci za tortu na 2 sprata:
340g brašna
1/2 kašičice soli
2 1/2 kašičica praška za pecivo
1/3 kašičice sode bikarbone
175g putera, na sobnoj temperaturi
280g šećera
6 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica 2 limuna (gledajte da bude organski, neprskani)
3 1/2 kašike limunovog soka
1 kašika ekstrakta vanile
180g kisele pavlake
180 ml mleka
ili, 360 ml jogurta
Za fil: džem od malina
Za krem od putera (buttercream):
180g putera, na sobnoj temperaturi
220g šećera u prahu
Prstohvat soli
1 kašika ekstrakta vanile
2-3 kašike mleka, na sobnoj temperaturi
Za dekoraciju: sveže maline i listovi nane i matičnjaka
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružne plehove, veći neka bude prečnika 20 cm, manji 15 cm. Dobro ih namažite puterom i pospite brašnom, ili još bolje, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte koricu od limuna, i dodavajte jaja, jedno po jedno. Zatim dodajte ekstrakt vanile, sok od limuna, pavlaku i mleko, i na kraju smesu sa brašnom, dok sve mešate. Kad ste dobili ujednačenu smesu rasporedite ih u plehove.
Pecite kolač u večem plehu na srednjoj rešetki 50-55 minuta, a manji oko 40 minuta, kad čačkalica izađe čista kad se zabode u testo znači da je kora gotova.
Izvadite plehove iz rerne i ostavite koru još par minuta u plehu, a zatim ih izvadite i stavite na rešetku da se ohlade.
Za to vreme napravite krem od putera. Najpre mikserom ulupajte omekšao puter pa tome postepeno dodavajte šećer u prahu dok sve mešate mikserom. Dodajte soli i ekstrakt vanile i mleko, čija količina zavisi od gustine krema.
Kad su se kore ohladile, isecite ih porpečno na dva jednaka dela. Pre toga, nožem poravnajte uzdignti deo veće kore.
Na jednu polovinu stavite džem od malina, na drugu stavite krem od putera. Stavite jednu polovinu kore preko druge. Veću koru stavite na tanjir za služenje, i preko nje stavite krem od putera. Onda preko toga stavite drugu koru i nju pokrijte kremom od putera. Na kraju dekorišite tortu svežim malinama i listovima nane i matičnjaka.
