Kolač od šargarepe i o ranom odrastanju u Americi
Namerno nisam pomenula paštrnak uz šargarepu u nazivu kolača jer bi to ljude odbilo. Morate dati šansu paštrnaku jer on dobija tako divan ukus kada se ispeče, ni nalik onom kad je skuvan. Ako ipak ne želiti da pravite kolač sa paštrnakom a vi samo stavite šargarepu umesto njega. I šargarepa kao i paštrnak daju sočnost kolaču i jedva ćete osetiti njihov ukus. Slično je i sa slatkim hlebom sa zukini tikvicama.
Ovo je jedan od retkih kolača koji se mojoj deci svideo. To mi se sve vraća, jer sam i ja kao mala bila veoma probirljiva.
Sastojci:
150g vrlo sitno izrendane šargarepe
150g vrlo sitno izrendanog paštrnaka
280g brašna
2 kašičice praška za pecivo
½ kašičice sode bikarbone
2 kašičice cimeta
¼ kašičice oraščića
½ kašičice soli
80g suvih kajsija, sitno iseckanih
80g oraha, krupno iseckanih
4 jajeta
200g šećera
2 kašičice ekstrakta vanile
230ml ulja
Malo šećera u prahu za posipanje kolača
Pleh dimenzija 38x25cm, obložen papirom za pečenje
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C. Prosejte brašno i u njega umešajte prašak za pecivo, sodu bikarbonu, cimet, oraščić i so. U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im šećer, vanilin ekstrakt, ulje i izrendani paštrnak i šargarepu. Tu smesu polako sipajte u brašno mešajući. Na kraju umešajte iseckane orahe i suvu kajsiju.
Sipajte smesu u pleh i pecite oko 25 minuta. Ostavite kolač da malo odleži u plehu koji ste izvadili iz rerne, oko 1-2 sata. Zatim ga isecite i pospite šećerom u prahu.
Rano odrastanje u Americi
Ovu priču sam imala dosta dugo u glavi, nastala je kao rezultat mojih razgovora sa prijateljicama o sličnostima i razlikama odrastanja dece u Americi i u Srbiji. Sve navedeno je iskustvo iz prve ruke. Da ne bi bilo zabune, sve nabrojano se, ipak, odnosi na određeni deo američke populacije. U pitanju su porodice koje žive u većim gradovima, na Istočnoj obali, i koje pripadaju srednjoj klasi. Amerika je ogromna zemlja sa mnogo kontrasta. Nije retko da u getoima devojčice od 16 godina imaju već po dvoje dece, dok u već pomenutoj populaciji majke dobijaju decu u kasnim dvadesetim, tridesetim ili čak četrdesetim godinama. Jedna moja poznanica je imala 49 godina kada je rodila ćerku.
- Ko god se rodi u Americi, pa bilo to i dete ilegalnog imigranta, automatski dobija američko državljanstvo. Ako niste rođeni u Americi ne možete postati njen predsednik.
- Uobičajeno je da otac, a vrlo često i drugi članovi porodice (baba, deda), prisustvuju porođaju i to se ne naplaćuje posebno. Bebi pupčanu vrpcu obično preseca otac.
- Mali Amerikanci obično imaju samo sestru ili brata, dvoje dece po porodici postaje standard, mada ima i onih sa više ali i manje dece. Njihovi roditelji su imali mnogo više braće i sestara.
- U Americi patronažne sestre ne dolaze u kućne posete po rođenju deteta i potpuno ste prepušteni sudbini novopečenih roditelja.
- Ovde bebe, hvala Bogu, ne nose široki povez, već ako se utvrdi da sa kukovima nešto nije kako treba onda nose posebne proteze, ali to je veoma retko.
- Obično mame rade do samog porođaja jer ovde ne postoji trudničko bolovanje. Po porođaju, mnoge majke prave pauzu na neodređeno vreme u svojoj karijeri, ili rade skraćeno radno vreme. Za one koje žele da se odmah vrate na posao, porodiljsko odsustvo traje svega šest nedelja, ili malo duže, ali se onda ne plaća. U tom slučaju se i bebe, još ovako male, daju u jaslice, a ponekad ih čuvaju i dadilje.
- Jaslice i vrtići su dosta skupi u Americi. Obično se dodatno naplaćuje ako deca još uvek koriste pelene.
- Javne biblioteke u Americi su odlične i veoma posećene. Sve imaju dečije odeljenje, a uz knjige za razne uzraste tu je obavezno i prostor za igru. Tu se, obično jednom nedeljno, održava i program pod imenom “Mother Goose on the Loose”, na koji dolaze deca najmlađeg uzrasta sa roditeljima. Program vodi animator, obično neko od osoblja biblioteke ko je tome vičan, koji peva popularne dečje pesme a prate ga, pesmom i pokretima roditelji i deca. Ovo je idealno mesto za druženje dece i upoznavanje i podelu iskustva sa drugim roditeljima. Slična okupljanja postoje i u crkvama, a neretko i grupe mama samoinicijativno organizuju zajedničke aktivnosti.
- Mnogi svoju malu decu hrane isključivo organskom hranom, a slatkiši se smatraju najvećom opasnošću po zdravlje. U obdaništu moga sina zabranjeno je stavljanje slatkiša u paket za užinu. Srećom te ima rođendanskih žurki na kojima ove zabrane ne važe! Ipak, može da vam se desi i da vas sačeka rođendanska torta napravljena od povrća:)
- Ono što deca u stvari vole su ribice-krekeri, razne slatke cerealije, bars – nešto slično našoj bonžiti, zatim pire od voća ili povrća koji se cedi iz tube.
- Lepi i zdravi zubi su fetiš u Americi, još sa godinu, dve, deca idu kod zubara na redovne preglede.
- Jedna od no-no aktivnosti je i gledanje televizuje i kompjutera. Smatra se da ukoliko dete izlažete dugom gledanju televizuje ono postaje agresivno. Na državnoj televiziji (PBS) postoji sjajan program za decu, gde puštaju odlične, veoma edukativne, crtaće. Postoji i istoimeni vebsajt gde deca mogu da se igraju (pbskids.org).
- Neobično je na Fejsbuku videti kako su vrlo mala deca na plaži ovde obučena u kupaće kostime kao i njihovi roditelji, dok su deca na plaži ljudi iz Evrope takoreći gologuza. Puritanizam u Americi i dalje ima jakog uticaja, i na golišavost male dece se ne gleda kao na nešto normalno.
- Za razliku od Srbije ovdašnja deca su veoma otporna na hladnoću. Moja deca čak i zimi sa vrata skidaju cipele i čarape i tako bosa vršljaju po kući na opšte zaprepašćenje mojih roditelja. I onda će jednog dana kad porastu ići na posao sa mokrom kosom u sred zime.
- Roditelji će decu najpre naučiti sledećim rečima: thank you (hvala), please (molim te) i share (deli sa drugom decom). Ove reči su apsolutno krucijalne u vaspitavanju dece, i ako se nađete u dečijem parku uglavnom ćete njih i čuti.
- Smatra se da je doba između druge i treće godine starosti deteta najizazovniji za roditelje i zato taj period zovu “terrible two”.
- Otkako živim u Americi nikad nisam videla da roditelji javno fizički kažnjavaju decu. Batine su apsolutno neprihvatljive, kao i vika na decu. Jedna od najčešćih vaspitnih mera, kada su deca neposlušna, je odlazak na “time out”, slično kao odlazak u ćošak kod nas.
- Članstvo u Science Museum (Muzej nauke) je obavezno. Time se pokazuje kako ste dobar roditelj jer još od samog početka radite na tome da vam se dete jednog dana bavi naukom, nečim velikim i bitnim… običan odlazak u prirodu i posmatranje buba i trčkaranje okolo se ne važe. Sve mora da bude dobro organizovano i struktuirano. Ipak, dobro je odrastati u urbanoj Americi jer vas roditelji svugde vucaraju i teško da može da vam bude dosadno. Ima bezbroj besplatnih aktivnosti, kao i onih koji se plaćaju.
- Čim malo poodrastu, ponekad već sa par meseci, počinje vodanje dece po raznim sportovima, devojčice često idu na fudbal, balet, ples, za muškarce tu su plivanje i drugi sportovi… nekad mi se čini da jedva čekaju da potroše novac na to, umesto da odvedu decu u prirodu ili na bazen i da sami vežbaju sa njima. I umesto da istraju u jednom sportu ili aktivnosti, oni ih samo menjaju.
- Obdaništa su, kao što sam pomenula, veoma skupa. Ima ih raznih, privatnih, pri crkvama, državnih, ali izgleda da su roditelji posebno ponosni ako upišu svoje dete u Montesori školicu, koja nudi fleksibilniji program nastave, nekada samo na španskom ili kineskom jeziku. Često imaju neradne dane kada padne malo jači sneg, ili iz nekih drugih razloga, i to je za roditelje velika muka jer treba hitno da nađu bejbisitere (bake i deke po pravilu žive daleko). Takođe, pored toga što se privatne škole plaćaju, morate da volontirate za njih izvestan broj sati. U nekim obdaništima već sa tri godine deca počinju da uče slova i brojeve i dobijaju domaće zadatke. Neke školice imaju vrlo visoke kriterijume za upis. Recimo, moja drugarica je želela da upiše trogodišnjeg sina u kinesku školu, pošto su i ona i njen muž azijskog porekla, i iz uprave su joj tražili pisma preporuke za njeno dete (!), i da ceo dan provede u njihovoj školi da vide kako se uklapa. Na kraju su joj rekli da njen sin nije za tu školu.
- U Americi deca sa pet godina kreću u školu, i to je veliki stres za roditelje, ne toliko zbog novog početka, koliko zbog onog što tome predhodi a to je potraga za najboljom školom za njihovo dete. Naime, u američkim velikim gradovima državne škole su po pravilu vrlo loše, i često su najbolja opcija privatne škole a one nisu jeftine. Zato roditelji najčešće odlučuju da se presele iz grada u predgrađe gde su državne škole uglavnom dobre.
- Amerikanci su u nekim stvarima daleko opušteniji od Evropljana, ali kad je u pitanju obrazovanje njihove dece tu gube hladnu glavu. Moji prijatelji kažu da nije bilo tako ranije. Jednom je jedna moja prijateljica pomenula da je glavni razlog te histerije – velika konkurencija. Ne stigoh da je pitam da li je to zbog velike konkurencije kojom će naša deca biti izložena kad porastu, ili je u pitanju konkurencija među roditeljima, ko će više da plati, ko će više da se žrtvuje za budućnost svoje dece, koji roditelj će se pokazati boljim i uspešnijim.
Bladi Meri koktel (Bloody Mary Cocktail)
Postoji verovanje da je ovo piće lek za mamurluk, što sumnjam da jeste, jer kako objasniti da se alkohol alkoholom leči. Sigurna sam da je rasol bolji izbor.
Nisam ga slučajno izabrala da se nađe na mom blogu baš u ovo vreme, u nedostatku rasola, uzmimo da je ovo pravo piće da se očistimo od višednevnog mamurluka i krkanja koje je pratilio praznike.
Iskreno, meni Bladi Meri i nije baš tipičan koktel, samim tim što nije sladak. Takođe, meni ovo piće dođe nekako zdravo i hranljivo – zamislite sok od paradajza, i limuna, i sveži celer. Pored ova tri sastojka tu je nezaobilazna votka kao i so i crni biber, ostale sastojke možete dodavati po volji, a oni mogu da budu Vorčester sos, Tabasko ljuti sos, ren, itd. U receptu koji sledi date su mere koje meni odgovaraju, vi ste slobodni da ih menjate prema vašem ukusu.
Služi se u dugim čašama sa ledom, i prepoznatljivim stablom celera koji viri iz pića.
Da, zaboravih da kažem zašto je ovaj koktel dobio ovo neobično ime… ima puno teorija, jedna je da je ime dobio po engleskoj kraljici, “Krvavoj Meri”, polusestri Elizabete I, koja je pokušala da vrati katolicizam u Englesku, pa je u tom poduhvatu stradalo dosta protestanata.
Sastojci za jednu čašu:
30ml votke
90ml soka od paradajza
1 kašika limunovog soka
1 kašičica Vorčester sosa
1/4 kašičice Tabasko ljutog sosa, opciono
1 kašičica rena, opciono (meni je inače ren omiljena stvar, i mislim da je odličan sastojak za ovakvo piće)
Kockice leda
Prstohvat sveže samlevenog bibera
Prstohvat krupne soli
1-2 stabla celera za dekoraciju
Priprema:
U šejkeru ili u nekoj dubljoj čaši promešajte votku, sok od paradajza i limuna, Vorčester i Tabasko sos, i ren.
Sipajte ga u čašu napunjenu kockicama leda. Stavite stablo celera i stavite malo soli i crnog bibera.
Obično se služi pre podne, pogađajte zašto, i njime se često započinje branč.
Predlozi za doček Nove godine (Cosmopolitan, Kanapei od dimljenog lososa, Pepermint puslice)
Teško je poverovati ali već je kraj godine. Moram da priznam doček Nove godine za mene i dalje ima neko posebno značenje, iako sve manje kako godine prolaze. Kako da objasnim mojoj deci sa koliko radosti smo mi, deca komunizma, dočekivali Novu godinu, koliko smo željno iščekivali novogodišnji program, zajedno sa paketićima… kako da im kažem da kada smo mi bili deca jednostavno nije bilo Božića. Ovde je ta dugačka noć vezana za izlaske i vesele žurke, to nije porodičan događaj. Kao takvog treba ga i proslaviti, uz ukusne zalogajčiće hrane, maštovite poslastice i svečano piće. Samo opušteno. Slede tri moja predloga, a vi izaberite šta se vama najviše dopada.
Ps. Samo da znate imam ja recepte i za Rusku i Mimoza salatu🙂
Cosmopolitan koktel
Propustila sam vreme kad je ovaj koktel bio užasno popularan, a to beše negde krajem prošlog veka. Ipak, ovaj koktel je za mene i dalje neprevaziđen iz mnogo razloga: mnogo volim limetu, sok od brusnice i volim to što nije toliko sladak.
Ja pravim Cosmo po ovom receptu a vi ste slobodni da eksperimentišete sa količinama sastojaka.
Sastojci za 1 čašu:
60ml votke
15ml (1 velika kašika) triple sec, ili neki drugi liker od pomorandže
22ml (1 velika kašika + 1.5 kašičica) soka od brusnice
7-15ml (1.5 -3 kašičice) sveže isceđenog soka od limete
Korica pomorandže
Led
Za dekoraciju: obojeni šećer
Priprema:
Čaše za koktel navlažite vodom po obodu a onda stavite u obojeni šećer. Sačekajte da se šećer malo osuši. Ovo je samo ideja za svečaniji izgled koktela iako on originalno nema ovakvu dekoraciju.
Pripremite i izmerite sve sastojke. Šejker napunite ledom. U njega sipajte votku, liker od pomorandže, sok od brusnice, sok od limete i mućkajte oko 30 sekundi. Sipajte koktel u odgovarajuće čaše. Služite koktel uz koricu od pomorandže.
Kanapei od dimljenog lososa
Kad god sam pravila ove zalogajčiće sa dimljenim lososom uvek bi prvi planuli.
Ima par sastojaka koji uvek idu dobro uz dimljeni losos a to su: krem sir, krastavac, paradajz, luk, kapar i mirođija. Te stvari uvek možete da kombinujete sa njim.
Sastojci za kanapee sa slike, od donjeg ka gornjem sloju:
– Hleb, tanke kriške isecajte kružnim kalupom da bi dobili okrugle parčiće
– Krem sir, nanesite na hleb
– Krastavac, fino isecakan na tanke kolutove
– Zelena salata
– Komad dimljenog lososa
– Crevni luk, iseckan na rebra
– Par komada kapra
– Listić mirođije
– So i biber
Pepermint puslice
Kad sam videla ove puslice na naslovnoj strani magazina Bon Appetit znala sam da ću ih kad tad praviti. Doček Nove godine je idealna prilika za eksperimentisanje i meni su one idealne za tu priliku. Možete da stavljate i druge boje, ali meni je crvena najbolja. Isto i sa dodacima ukusa. Amerikanci su zimi ludi za ukusom peperminta, iskreno nemam ideju zašto, pa ništa nisam menjala dato u originalnom receptu.
Sastojci za oko 35-40 puslica:
3 velika belanca, ostavljena na sobnoj temperature nekoliko sati
Prstohvat soli
66g šećera u kristalu
60g šećera u prahu
1/8 kašičice pepermint ekstrakta
12 kapljica crvene boje za hranu
Priprema:
Zagrejte rernu na 95C (200F). Obložite dva pleha sa masnim papirom na kojima ćete puslice peći.
Mikserom mutite belanca zajedno sa prstohvatom soli na srednjoj brzini. Kad se stvori pena pojačajte brzinu i dodavajte šećer u kristalu, u tri navrata. Mutite smesu dok ne dobijete baš gust sneg. Spatulom umešajte šećer u prahu. Ne mešajte previše jer će sneg da se razredi.
Zatim ravnomerno rasporedite kapljice crvene boje po snegu od belanaca, ne mešajte ništa, nego smesu direktno stavite u dresir vrećicu sa oblim ili zvezdastim krajem. Istiskajte smesu po plehu.
Pecite puslice oko 2 i 1/2 sata, dok se ne osuše dobro. Čuvajte ih na suvom mestu.
I na kraju uživajte u šampanjcu.
Srećna Nova godina!
Razlika između mafina i kapkejksa (Mafini od brusnice i pomorandže, Kapkejksi sa brusnicama)
Kakva je razlika između mafina i kapkejksa, sigurno ste se bar jednom zapitali.
Izgedaju slično, ali ipak se razlikuju. Primetila sam da neki ljudi ne prave uopšte razliku, što je razumljivo jer su to ipak za nas strani kolači. Od pre par godina počeli su da se prave i kod nas, i vidim da je veliko interesovanje, valjda zato što su tako jednostavni za pravljenje, i dekorativni, i ne morate da ih sečete, a i deca ih vole.
Tome u prilog ide i činjenica da su dva najposećenija posta na mom blogu Mafini od čokolade, i Čokoladni kapkejksi.
Da krenemo od mafina…
 |
| Mafini sa bananom i čokoladom |
Mafini mogu da budu slatki i slani.
Mafini imaju gušće testo, slično ono kao za slatki hleb ili peciva. Kada se mešaju suvi (brašno, prašak za pecivo) i vlažni sastojci (jaja, ulje, puter, kao i šećer) zajedno, onda se ne preteruje sa mešanjem, jer mafini u tom slučaju neće biti rastresiti.
Mafine radije jedete za doručak, ili kao neki snek, ne baš kao dezert. Oni su više kao svakodnevna hrana, a kapkejksi su za posebne prilike.
Obično u testu se nalaze razni sastojci, od svežeg voća, preko koštunjavog i suvog voća, a ako su slani tu svašta može da ide, sir, slaninica, šunka, razno povrće i začinsko bilje, itd.
Kada su slatki onda može da im se doda na vrh šećer ili mešavina od šećera, putera i brašna što ovde zovu streusel, ali pre odlaska u rernu. Kako to izgleda pogledajte na drugoj slici.
Zbog drugačijeg testa ne moraju da se stavljaju u papirnate korpice, što je obavezno za kapkejks, jer ako pleh samo malo nauljite mafini se neće zalepiti tokom pečenja.
 |
| Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom |
A sad o kapkejksima…
Iskreno, meni je oduvek bio problem da ih prevedem na srpski jezik. Kada bi se doslovce prevodilo bilo bi šolja-kolač. Ako zadržimo kapkejk(s) onda bi trebalo da ih menjamo po padežima, što znači dodavanje odgovarajućih nastavaka. Moram priznati i tada zvuči rogobatno, ali bar je jezički pravilno. Znači umesto da kažem pravim kapkejks, trebalo bi da bude pravim kapkejkse. Videćete da sam ja u ranijim postovima o njima jezički dosta lutala, ali od sada se držim ovog pravila.
Kapkejksi su uvek slatki.
Kapkejksi se uvek stavljaju u papirne korpice.
Kapkejksi se spremaju kao dezert, za posebne događaje. Valjda su zato tako dekorativni.
 |
| Kapkejks sa bundevom |
Kapkejksi imaju testo kao za torte i kolače, mnogo mekše i sočnije od onog za mafine. Puter je obavezan sastojak, koji se uvek meša sa šećerom, a onda se tome dodaju jaja, i na kraju mleko i brašno. I u ovo testo se dodaju razni drugi sastojci, ali ne toliko često kao kod mafina.
 |
| Kapkejks Čupavci |
Kapkejksi uvek imaju fil na vrhu. Tu opet postoji problem oko prevođenja. Za mene je fil nešto što ide između dva dela testa, ili ispunjava nešto, ono što mi prvo pada na pamet je fil za tortu, a glazura je nešto što ide na vrh i oko torte.
U Americi postoje dva izraza frosting i ajsing (icing). Moram da napomenem da ni ovde ne postoje jasne razlike i tumačenja često variriraju, od države do države, od jedne domaćice do druge, ali ugrubo frosting više odgovara našem filu, a ajsing glazuri.
Frosting je više kremasta stvar u koji se stavlja puter i krem sir, a ajsing je lakši i obično je na bazi šećera u prahu.
Možda je najbolji izraz za ono što ide na vrh kapkejksa – krem.
 |
| Kapkejk sa puterom od kikirikija by Ina Garten |
Da ne bi preskočili tako važan detalj kao što je filovanje kapkejksa evo par najpopularnijih:
– Običan šlag
– Royal icing (šećer u prahu, belanca)
– Butter icing (šećer u prahu, puter)
– Buttermilk icing (šećer u prahu, buttermilk, jaja)
– Glace icing (samo šećer u prahu i voda)
– Choclate frosting (čokolada, puter, šećer u prahu)
– Ganache frosting (čokolada, slatka pavlaka)
– Meringue frosting (belanca, puter, šećer u prahu), itd.
Pored fila na kapkejkse se stavlja razna druga dekoracija: bobičasto voće, koštunjavo voće, razne perlice, fondan, tu stvarno može da se bude veoma kreativan.
 |
| Kapkejk od borovnica i kupina |
Mafini i kapkejski imaju i svoje hibride, na primer kad se stavi fil na mafin, ali to je pre izuzetak nego pravilo. Ili kad u testo za mafine ide puno putera i mleka pa više podsećaju na kapkejkse.
Sad slede dva recepta, jedan je za mafine, a drugi za kapkejkse. Imala sam nameru da ih “suočim” i da vam pokažem njihove razlike. Oba slatkiša imaju zajedničke sastojke – brusnicu i pomorandžu. Mislim da je ovo idealno vreme za ovakvu kombinaciju.
Ovo je i moja ulaznica za igru Ajme, koliko nas je, čija je domaćica za ovaj mesec Zoki, alijas Pomoravka, sa temom – brusnica.
Mafini sa svežim brusnicama i pomorandžom
Sećam se kad je moj sin bio baš mali, tada je najviše voleo da jede Orange-cranberry muffin. On bi ga bukvalno “otresao”, više bi bilo mrva oko njega nego u njemu. Zbog te njegove ljubavi prema njima zvali smo ga Muffin man. Onda je potpuno prestao da ih jede, sve do danas kad ih je zbog gladi probao. Odnekud se javila stara strast i sve ih je pojeo.
U Americi ovo je jedan od najčešćih kombinacija, pored Mafina sa borovnicama, Mafina od bundeve, Mafina od banana, itd. Prvi put sam koristila sveže brusnice i za mene su one bile neverovatno lepo iznenađenje. Kad ih gledam nekako mi liče na šipak i sve mislim baš su suve, šta će od njih da ispadne. Međutim, apsolutno su divne kad se mafini ispeku, i dobiju baš intezivno crvenu boju.
Sastojci za 12 komada:
260g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
60g svežih brusnica
180ml ceđenog soka od pomorandže
150g šećera
1 kašika strugane kore od pomorandže
1 jaje
60ml ulja
Šećera u prahu za posipanje
Priprema:
Zagrejte rernu na 205C (400F). Pleh namažite uljem ili stavite papirnate korpice.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, so i prašak za pecivo. Zatim toj smesi dodajte brusnice, oprane i osušene. U drugoj posudi promešajte sok i struganu koru od pomorandže, šećer, 1 jaje i ulje.
U nju dodajte smesu sa brašnom. Varjačom pomešajte vlažne i suve sastojke, ali ne previše. To će se tokom pečenja lepo rasporediti.
Stavite smesu u pleh za mafine. Pecite oko 15-18 minuta. Kad su mafini pečeni posle 2-3 minuta stavite ih na žicu za hlađenje.
Pospite mafine šećerom u prahu.
Kapkejksi sa brusnicama
Sastojci za 12 komada:
Za biskvit:
113g putera, na sobnoj temperature (ovo je jako važno, inače nećete moći dobro da ga umutite)
175g šećera
2 jaja
1 kašičica ekstrakta vanile
175ml mleka
175g brašna
1 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli
Za džem od brusnice:
60g svežih brusnica
175ml vode
2 kašike likera od pomorandže Grand Marniera-a
175g šećera
1 kašika ušećerene kore od pomorandže, sitno iseckane (opciono)
Za krem od brusnice:
275g krem sira, na sobnoj temperaturi
113g putera, na sobnoj temperaturi
70g šećera
3-5 kašika džema od brusnica
Priprema biskvita:
Zagrejte rernu na 175 (350F). Stavite papirnate korpice u pleh.
U jednoj posudi prosejte brašno i dodajte mu prstohvat šećera i prašak za pecivo.
U drugoj posudi mikserom mešajte mekan puter i šećer dok ne dobijete kremastu smesu. Dodajte joj jaja i vanilin ekstrakt. Na kraju umešajte mleko.
Dodajte smesi brašno.
Sipajte smesu u korpice na plehu, do 3/4 njihove visine.
Pecite biskvit oko 25 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz pleha i poređajte na žicu za hlađenje.
Džem od brusnica
U manjoj šerpici stavite sveže brusnice, vodu, šećer, Grand Marnier i kuvajte ih na umerenoj vatri oko 20 minuta. Što duže kuvate to će džem biti gušći.
Inače ovaj džem možete uz razne stvari da koristite. Uz pečenje, ali i za razne kolače i torte. Apsolutno je božanstven.
Krem od brusnica:
Zagrejte krem sir i puter na sobnu temperature. To je jako važno, inače se neće lepo miksati. Puteru i krem siru dodajte šećer. Mikserom mešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu i na kraju dodajte džem od brusnice, količinu po vašoj volji. To će uticati na boju krema takođe. Kod mene na slikama je neka bleda nijansa, to je zato što sam stavila malo džema, jer sam krem pravila sa lebnah sirom, umesto krem sira, a on je ređi. Krem stavite u dresir vrećicu, i ostavite ga u frižideru da se malo zgusne.
Slaganje kapkejksa:
Oštrim nožem napravite udubljenje na vrhu biskvita. U tu rupu ćete staviti ohlađeni džem od brusnica. Zatim vrh biskvita dekorišite kremom. Nije obavezno da to bude dresir vrećicom, možete krem da nanesete špatulom ili nožem.
Moji omiljeni kolačići sa komadićima čokolade
Obožavam ove kekse. U Americi mogu svugde se kupe, mislim da je to ovde najpopularniji keks. Legenda kaže da je sasvim slučajno recept pronašla jedna Amerikanka koja ga je kasnije prodala kompaniji Nestle i time sebi obezbedila doživotno snabdevanje čokoladom.
Jeste, veoma su ukusni, ali ja ih posebno volim zato što kad ih pravim kuću ispuni divan miris pečene čokolade koji se širi iz rerne. Moja deca su ovisna o ove kolače, svaki put kad idemo u prodavnicu moram da ih “podmitim” nebili bili koliko toliko mirni u kolicima dok ja ne obavim kupovinu.
Ono što je takođe super je i to da pored čokolade u kekse možete stavljati razno suvo i koštunjavo voće. Na prvoj fotografiji možete da vidite kekse sa čokoladom, brusnicama i pikanima.
Na poslednjoj fotografiji su keksi koje sam pravila juče i dosta podsećaju na onaj kupovni keks Filbi. Njih sam pravila sa kakaom. Stavila sam komadiće bele čokolade, mada sam sigurna da je tamna čokolada bolja, makadamija orahe i suve višnje. Sjajno su ispali. Recept za domaći Filbi keks pogledajte ovde.
Pogledajte moj video kako da napravite ove kolačiće.
Keksi sa komadićima čokolade
Sastojci:
300g brašna (stavite manje brašna ako želite da vam izgledaju “pljosnatije”)
½ kašičice soli
½ kašičice praška za pecivo
170g putera, na sobnoj temperaturi
150g smeđeg šećera
50g belog šećera
1 veliko jaje + 1 žumance
1 kašika ekstrakta vanile
250g tamne čokolade, izlomljene na sitne komadiće ili chocolate chips
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite jedan veliki pleh ili dva manja i na njega stavite papir za pečenje.
Promešajte prosejano brašno sa sodom bikarbonom i solju.
U drugoj posudi mikserom umutite šećer sa puterom dok ne dobijete glatku smesu. Zatim dodajte jaja, ekstrakt vanile i mešajte sve oko 1 minut. Zatim smanjite brzinu miksera i polako dodajte brašno. Na kraju spatulom umešajte komadiće čokolade.
Kašikom za sladoled pravite loptice od testa koje će te stavljati na pleh. Loptice treba da budu udaljene oko 4-5cm, pošto će se keks tokom pečenja širiti.
Pecite oko 15-18 minuta dok ivice keksa ne dobiju zlatno braon boju. Kada su pečeni ostavite kekse još par minuta na plehu a onda ih služite ohlađene.
Napomena:
Ukoliko želite da dobijete tamne kekse kao na slici ispod onda stavite 270g brašna i 30g kakaa.
Koju god kombinaciju da pravite gledajte da vam količina čokolade, koštunjavog i suvog voća bude oko 250g.
Ili, probajte ove fantastične čokoladne kolačiće sa bademima.
Dekorativni kolači za decu i priča o selidbi
O, ne, nisam ta koja se seli. Možda bih volela, ali trenutno osećam da nisam završila priču sa Baltimorom tj. mojom novom kućom. Odselila se skoro moja prijateljica, i to ni manje ne više nego na drugi kraj Amerike, u Oregon.
A baš pre dva meseca smo pričali o našim planovima tako, i ona reče da će ostati u Baltimoru još dugo, jer njen muž može peške do svog posla, što je za njih veoma važno. Posle našeg razgovora jedva da je prošlo par dana i ona mi šalje poruku da je na poslu njenog muža zavladala ozbiljna situacija koja preti da neki ljudi budu otpušteni, između ostalog i njen muž. Ona ne radi, tek dobili drugo dete, žena u šoku. Ja joj kažem da će sve biti u redu, kad se zatvore jedna vrata, obično se otvaraju druga, onom koji pokušava, i tako je i bilo. Njen muž isto veče, po saznanju da je moguće da izgubi posao, šalje aplikaciju za posao u Oregan, i dobija ga, doduše ceo proces je trajao, ali ne predugo.
Muž moje drugarice, Klaudio, je nuklearni inžinjer i nema puno mesta u Americi sa nuklearkama gde on može da radi, zato je odluka pala na daleku selidbu. Emilia, moja drugarica, je bila frenetična, ali rešila je da je vreme za njenu porodicu da okrene novi list. Novi list je okrenula i pre 14 godina kada se doselila iz Italije u Ameriku na doktorske studije. U poslednje vreme često se prisećala i pominjala taj momenat. Moja drugarica tvrdi da ona i njen muž nikad ne bi našli posao u svojoj struci u Italiji, radili bi neke glupe poslove, zvuči poznato?
Protivno mom mišljenju da u Ameriku emigriraju ljudi iz zemalja sa problematičnom ekonomskom i političkom situacijom, ima ih dosta koji dolaze ovde da bi se usavršavali i bolje zarađivali, govorim o naučnicima i doktorima koji ovde dosta dolaze iz Zapadne Evrope zato što ovde postoji čuvena bolnica, Johns Hopkins, kao i istoimeni univerzitet. U park gde najčešće odlazim sa decom srešćete puno mama i tata sa decom koji su došli iz Austrije, Švedske, Holandije, Nemačke, itd. Skoro kao evropski park za decu.
Priča o Emiliji i Klaudiju poslužila je kao uvod za priču o selidbama u Americi. Meni je to jedna od najfascinatnijih stvari ovde. Lakoća sa kojom se ljudi sele, odlaze u potpuno drugi deo zemlje, a tek kupili kuću, uglavnom zarad posla, meni je neobjašnjiva, iako sam i sama avanturističke prirode.
Brojala sam juče broj kuća koji je prodat samo u mom bloku odkada smo se doselili ovde, a tome ima malo jače od dve godine – 11 kuća a možda i više. Ima ih ukupno oko 50, plus jedno pozorište, to su one gradske kuće koje se naslanjanju jedna na drugu i vrlo su uske. Za nas Balkance, gde generacije rastu u istoj kući, gde je gotovo nemoguće odseljenje ako živite u nekom velikom gradu, jedino u inostranstvo, ta histerija stalnog seljakanja je neobjašnjiva. Ok, u poslednje vreme živnulo je tržište nekretnina pa je to jedan od uzroka, ali svejedno. Stariji ljudi kažu da tako nije bilo u prošlosti, ali stvari su se promenile. Mlađi ljudi su u stalnoj potrazi za boljim zaposlenjem, za boljom šansom za život. Sele se i mladi a bogami i stari.
Najpre se sele kad odu u koledž, onda kad nađu prvo zaposlenje, pa onda kad reše da je vreme za postdiplomske ili doktorske studije, onda opet novi bolji posao, pa onda kuća za porodicu… onda preseljenje iz grada u predgrađe zbog loših državnih škola, onda sledi zatišje. Kad im odu deca iz kuće tj. na koledž, kad otplate kredit, obično se sele u manje kuće i to negde južnije, često na Floridu. To je tipičan selidbeni ciklus jednog prosečnog Amerikanca, ili Amerikanke, srednje klase.
Opet, ako ste u suprotnom fazonu može lako da vam se desi da se zaparložite. Mnogo ružna reč, zar ne, ali istina je da kad suviše dugo živimo na nekom mestu, ili suviše dugo smo u nekom fazonu, posao, okruženje, itd, nekako prestanemo mozak previše da uključujemo, jer je sve tako predvidivo. Kad ne možemo više da raspoznajemo poslednje godine, kada nam je sve nekako isto, za mene je to znak da mora da se okrene novi list.
Nije lako menjati stvari, i to ne treba da bude samo sebi cilj, ali to donosi novu energiju i mozak počne užurbano da radi. Pomeriti se iz svoje comfort zone, kako to ovde vole da kažu, može da vam donese jako puno mogućnosti. Više puta osetila na svojoj koži.
 |
| Tipičan oglas na kući za prodaju |
Meni je svakako žao što je moja prijateljica otišla daleko, ali mnogo se radujem zbog nje, zato što je sve ispalo kako treba. Tu je i Facebook, meni puno znači da pratim moje prijatelje koji su svuda raštrkani po svetu… pa Skype, a i taj Oregon nije na kraju sveta, ima da odemo tamo.
Ovde ima jedna super stvar kad počinjete da radite za novu firmu i kada morate da se alocirate, a to je da vam plaćaju sve troškove preseljenja. I ne mora da bude neka posebna pozicija, ali mora da bude velika firma. Mi smo prošli jednom kroz to i bilo je super iskustvo. Pored pokrivanja troškova puta, obilaska mesta, traženja stana ili kuće od strane agencije, privremenog smeštaja, pa do plaćanja firme koja će da preveze nameštaj, a to podrazumeva i pakovanje i raspakivanje.
Dan pre nego što su Emilija i Klaudio otputovali napravili su rođendansku žurku za njihovog sina. Ja sam za tu priliku pravila ove kolače zato što su mi se ovi kalupi uvek sviđali ali nikada ih nisam koristila. Za dečaka koji će uskoro da napuni 4 godine bili su mi baš cool. Ove kolače možete dekorisati po svojoj volji, ja ću vam dati osnovni recept za testo kao i onaj za glazuru. Ja nikad pre nisam koristila farbe ali ovog puta jesam. I nikad nisam volela preterano dekorisane stvari, ali deca to vole, samo da što više šljašti.
Dekorativni kolači za decu
Recept za oko 48 kolača:
700g brašna
2 kašičice praška za pecivo
Prstohvat soli
170g putera, na sobnoj temperaturi
300g šećera
2 jajeta
1 kašičica ekstrakta vanile
Za glazuru:
120g šećera u prahu
3-5 kašika slatke pavlake, može i obično punomasno mleko
1 kašičica ekstrakta vanile
2 kašičice svetlog sirupa od kukuruza – opciono
Farba za hranu – opcionoZa dekoraciju: razne perlice, obojeni šećer, itd.
Priprema:
Prosejte brašno. Dodajte mu prašak za pecivo i soli. Umutite mikserom puter i šećer sa vanilin ekstraktom dok ne dobijete kremastu masu. Zatim dodajte jaja. Ovoj smesti dodavajte brašno dok ne dobijete gusto testo. Ja inače ceo ovaj postupak radim uz pomoć multipraktika.
Testo podelite na tri jednaka dela. Oblikujte ih u diskove, obložite plastičnom folijom, i stavite u frižider da odstoje bar jedan sat.
Zagrejte rernu na 200C (395F). Na pleh za pečenje stavite masni papir.
Izvadite jedan disk testa iz frižidera. Uz pomoć oklagije ga razvucite dok ne dobijete oko 4-6 mm debljine. Koristite brašno da se testo nebi zalepilo. Uz pomoć kalupa za kolače isecajte testo. Kad ste završili, skupite ostatke od testa, napravite loptu od njega, zatim ga ponovo razvucite oklagijom, isecite oblike, i tako sve dok ne potrošite testo. Čim isečete oblik testo stavite na pleh sa masnim papirom. Pecite kolače oko 8 minuta. Tu morate biti pažljivi, oni se jako brzo peku, a rerne različito greju. Najbolje je da stavite pleh na srednju pregradu da se peče i kroz prozor rerne posmatrajte šta se dešava sa keksima. Kad ivice počnu da im tamne, izvadite ih iz rerne. Stavite ih na rešetku da se ohlade. Sve isto radite sa preostalim testom.
Kad su keksi potpuno hladni, premažite ih sa glazurom koju ćete dobiti na sledeći način. Šećeru u prahu dodajte vanilin ekstrakt, sirup od kukuruza, opciono, i onda dodavajte slatku pavlaku, kašiku po kašiku, uz stalno mešanje smese žicom, dok ne dobijete željenu gustinu. Količina slatke pavlake ili mleka može da varira. Podelite glazuru ukoliko hoćete da joj dodate različite boje. Uz pomoć noža za puter stavljajte glazuru na kolač. Kad ste završili mazanje glazure na jednom kolaču odmah stavite perlice i sačekajte neko vreme da se ona stvrdne.
Kolači mogu da dugo traju ukoliko ih držite u hermetički zatvorenoj posudi.
 |
| Add caption |
Krem čorba od kukuruza i pečeni kukuruz na dva načina
Kukuruz i ja smo se divno družili ovog leta. Nisam ni pomislila da može da bude tako zavodljiv. Mislim, običan kukuruz… gde li se samo skrivao sve ovo vreme?
Sezona roštiljanja se privodi kraju, uh, ah, ali ima još dana da isprobate ova super jela koje sam vam spremila… pretpostavljam da ima još uvek kukuruza da se kupi.
Svaki put kad smo zapalili roštilj kukuruz je uvek bio tu, postali smo potpuno ovisni o njemu.
Krem čorba od kukuruza
Ovo nikada ranije nisam pravila, samo sam probala u restoranima. U Americi ovakve čorbice nisu retkost. Kad bolje pomislim, pa kukuruz je potekao iz Amerike, nije ni čudo što ga ovde toliko vole.
Ovako pripremljena čorbica je miljama bolja od one gde se samo ubace zrna kukuruza. Muž i ja, kad smo probali ovu čorbu, samo smo mljacnuli i horski izustili “Wow!” Nismo mogli da se načudimo kako ovako nešto nismo ranije pravili.
Sastojci:
50g putera
1 srednji crni luk, iseckan
1 velika šargarepa, iseckana
2 stabla celera, iseckana
1 čen belog luka, sitno iseckan
4 sveža kukuruza, nožem skinite (isecite) zrna sa njih
3 šolje mleka
2 šolje vode
(količina tečnosti može da varira, ukoliko želite gušću čorbu smanjite količine)
3 grančice svežeg timijana
1 grančica svežeg ruzmarina
2 lista lovora
(Povežite začinsko bilje koncem ili kuhinjskim kanapom, i tako ga stavite u čorbu)
So i biber
1 srednji crni luk, iseckan
1 velika šargarepa, iseckana
2 stabla celera, iseckana
1 čen belog luka, sitno iseckan
4 sveža kukuruza, nožem skinite (isecite) zrna sa njih
3 šolje mleka
2 šolje vode
(količina tečnosti može da varira, ukoliko želite gušću čorbu smanjite količine)
3 grančice svežeg timijana
1 grančica svežeg ruzmarina
2 lista lovora
(Povežite začinsko bilje koncem ili kuhinjskim kanapom, i tako ga stavite u čorbu)
So i biber
Za garnirung:
2 sveža kukuruza (kuvajte ga zajedno sa čorbom, izvadite ga prilikom blendiranja; onda ga iseckajte, svaki na 3-4 komada, vratite u lonac i služite uz čorbu; meni se puno sviđa ovako serviran kukuruz i tu foru možete da primenite na puno drugih čorbi)
Slatka pavlaka
Vlašac i peršun
Priprema:
Zagrejte puter u loncu. Dodajte mu iseckan luk i pržite ga na srednje jakoj vatri oko 5 minuta. Zatim u lonac stavite iseckanu šargarepu, celer, kukuruz u zrnu, cele kukuruze, i beli luk. Dinstajte sve dok ne omekša, oko 8 minuta, uz stalno mešanje da ne zagori. Zatim dodajte začinsko bilje, so i biber, mleko i vodu. Sačekajte da čorba provri, zatim je poklopite i na tihoj vatri kuvajte oko 25 minuta.
Pošto je čorba skuvana, sačekajte da se malo prohladi. Izvadite cele kukuruze i iseckaje ih na nekoliko komada. Takođe, izvadite začinsko bilje. Štapnim mikserom ili blenderom ispasirajte sadržaj čorbe. Dodajte im iseckane komade kukuruza.
Služite čorbu uz komad kukuruza, slatku pavlaku i svež peršun i vlašac.
Pečen kukuruz sa slaninom u foliji
Obožavam kuvani kukuruz, ali posoljen, za razliku od mog muža. Ipak, malu prednost dajem onom pečenom na roštilju. Pogotovo otkako sam ukapirala da mogu da ga jedem i sa raznim dodacima.
Kukuruz pečen sa slaninom u foliji je nešto što sam videla od svoje komšinice.
Svaki komad kukuruza obavijte sa tanko isečenom slaninom. Sve uvijte u aluminijumsku foliju i pecite na roštilju, rotirajući strane, a ne ko moj muž koji je malo pretereao sa pečenjem jedne strane:)
Pečeni kukuruz preliven puterom i sokom od limete
Ovo je hitovog leta. Obožavam ovu kombinaciju. Posledica toga je da jedem mnogo manje mesa sa roštilja.
Ispecite kukuruz na roštilju. Premažite ga otopljenim puterom. Iscedite po njemu limetu. I bacite malo krupne soli preko njega.
Takođe, volim da preko pečenog kukuruza stavim i pesto od bosiljka. Isto je jako ukusno.
Krisp od borovnica, i zašto volim američke slatke pite
Odgovor je jednostavan – zato što sadrže puno voća, i lako se prave. Ovog leta jedva da sam pravila nešto što nije bilo američka pita, eto toliki sam njen ljubitelj.
U jednom od ranijih postova na blogu pisala sam o onim klasičnim američkim pitama, ali ovaj put akcenat je na onim koje nemaju uobičajno testo, već se voće kombinuje sa biskvitnim testom (kobler), ili smesom koja se često sastoji od brašna, ovsenih pahuljica, putera i šećera zajedno sa cimetom i oraščićem (krambl, krisp). To je veoma tradicionalan dezert, nastao u danima nastajanja američke nacije, kada je bilo dosta oskudice materijala za pripremu poslastica, što se može naslutiti. Crisp, crumble, cobbler, brown Betty, slump, grunt… nazivi veoma variraju. Nisam čak sigurna da se mogu podvesti pod naziv pite, ali nisam našla srećniji termin.
Ima jedna stvar koja im ne ide u prilog a to je da se ne seku lepo, radije se zahvataju kašikom i sipaju u tanjir. Ipak, kad probate to voće sa posipom, pa još kad mu dodate sladoled od vanile, što se ovde skoro uvek radi, ima da vam čulo ukusa doživi neviđenu radost. Zato što ima toliko voća ja se sve nešto tešim, jeste slatko ali sigurno je i zdravo:)
Kobler sa borovnicama
Recept za ovaj predivan Milkicin Cramble sa jagodama i rabarbarom možete da nađete takođe u magazine Mezze i to ovde.
Krisp sa borovnicama, bademom i kardamonom
Kiselkasto-slatki ukus borovnica, hrskava tekstura ovsenih pahuljica i badema, a tek miris kardamona, koji se širi iz rerne, najbolja su preporuka za ovaj slatkiš.
Sastojci:
1kg (količina može da varira) svežih borovnica, mogu i zamrznute
100g šećera
Sok od 1/2 limuna
1 kašika gustina
za posip:
100g brašna
100g ovsenih pahuljica
50g sirovih badema, krupno iseckanih
70g braon šećera
Prstohvat soli
3 komada kardamon mahuna, izvadite semenke i u avanu ih malo istucajte
1 kašika ekstrakta vanile
1/2 kašičice praška za pecivo
113g putera
Sladoled od vanile za serviranje
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F). U posudu u kojoj ćete peći krisp stavite borovnice i pomešajte ih dobro sa lumunovim sokom, šećerom i gustinom.
U drugoj posudi pomešajte brašno, ovsene pahuljice, bademe, braon šećer, so, kardamon, vanilin ekstrakt, prašak za pecivo i na kraju dodajte puter koga ste iseckali na sitne kockice. Sve lepo pomešajte, najbolje rukama. Tu smesu stavite preko borovnica.
Pecite krisp oko 1 sat. Služite ga toplog sa sladoledom od vanile.
ps. moja ćerka je uspela da se uvuče na moj blog. Nije mi dala da na miru islikam krisp. Neustrašiva, nemirna i nametljiva… eto takvo je moje omiljeno stvorenje.
Kolslo, američka salata od kupusa (Coleslaw)
Kad smo pre par godina pravili neko slavlje u Srbiji, rešili smo da spremimo nešto tipično američko, ovu salatu sa kupusom, i prilično neočekivano ljudima se ona najviše svidela, čitaj sve su pojeli. Nije neki uzorak, oko 60 ljudi, ali ipak dovoljan da zaključimo da bi ova salata lepo prošla kod nas.
Ako se dublje unesemo u ovu tematiku shvatićemo da je privlačnost vrlo očekivana s obzirom da i mi imamo sličnu salatu, samo bez preliva sa majenezom i pavlakom, i bez crvenog kupusa i šargarepe. Zapravo teško je zamisliti da neki narod nema kupus salatu, jer šta drugo jesti uz čorbu od pasulja ili sočiva.
Trenutno je idealna sezona za ovakvu salatu. Okupljanja na raštilju leti u ovom delu sveta gde trenuto živim skoro su nezamisliva bez ove salate. Ja obožavam da je jedem u zemičci sa cepkanom svinjetinom, pulled pork, (vidi recept u Američkom kuvaru, strana 120), i sa pohovanom piletinom na američki način, ko je jeo u KFC zna o čemu pričam (vidi recept u Američkom kuvaru, strana 88). Ova salata sa kupusom je odlična i u takosima.
Nema nekog striktnog recepta za ovu salatu. Slobodni ste da eksperimentišete sa sastojcima, neka vam moj recept bude početni, ako do sada niste pravili ovu salatu. Inače Amerikanci često stavljaju u preliv i buttermilk koji daje salati kremastu struktura ali pošto ga nema kod nas onda ga nisam pominjala u receptu. Takođe, ja često volim da u kupus salatu dodam malo prepečenog susama, mnogo je dobro.
Sastojci za 6-8 osoba:
1/2 srednje glavice kupusa
1/2 omanje glavice crvenog kupusa
2-3 srednje šargarepe
2 mlada luka (opciono)
1 paprika (opciono)
So
1 kašičica celerovih semenki (opciono) – ovo jedino možete da nađete ukoliko živite u Americi
za preliv:
5 kašika kisele pavlake
2 kašike majoneza
1 kašičica dižonskog senfa
Samleven crni biber po ukusu
1 kašičica šećera, opciono
Postupak:
Najpre iseckajte kupus, šargarepu i ostalo povrće, ukoliko ga koristite, i to na sledeći način. Ja volim da kupus izgleda vrlo tanko iseckan i zato koristim rendaljku (slajser), vidite fotografiju ispod, mada možete u tu svrhu da sečete kupus vrlo oštrim nožem. Ako vam je to naporno onda iseckajte kupus uz pomoć multipraktika. Šargarepu izrendajte, a luk i papriku iseckajte fino nožem.
Posolite iseckano povrće i ostavite oko jedan sat da odlegne. Meni je svejedno ali smatra se da je salata bolja ako malo omekša. Čak je posle toga i operu vodom i osuše sušilicom ili salvetom… meni je taj rad malo preteran.
Onda napravite preliv od kisele pavlake, majoneza, šećera i senfa. Date mere modifikujte prema svom ukusu. Izmešajte povrće sa prelivom. Na kraju dodajte biber i još malo soli ukoliko je to potrebno.
Salatu čuvajte u frižideru jedan dan.
Oda roštiljanju, plus ideje i saveti za dobar roštilj
Ova tema je iskrsla mimo svih mojih planova za ovaj mesec, i uopšte. Danas smo pravili roštilj, i u jednom trenutku sam pomislila kako je sve, baš sve, cool u vezi roštilja, i pripremanje marinade, i paljenje vatre, i prevrtanje, i iznošenje hrane na sto, i degustacija, čak me i dosadne muve, koje su se skupljale po ostacima na stolu, nisu previše nervirale. Kako da ne zabeležim taj skoro spiritualni obred koji puni naše stomake. Ali nije samo do hrane, nešto je i u druženju i deljenju hrane sa drugima, jer i to je roštilj.
Ima nečeg iskonskog u roštiljanju jer kako inače objasniti da svi u njemu uživaju i svi ga imaju. Moram priznati ja sam ranije mislila kako se on posebno ceni i praktikuje samo kod nas, kad ono, gle, i druge nacije ga obožavaju i svako ima svoj način na koji ga pravi. Ipak, suština roštiljanja je svugde manje više ista: vatra, meso, povrće, i okupljeni ljudi… da, baš kao oni naši prapreci, kojima je uzgred to bio jedini način obrade hrane.
Odmah da se kažem da ja nisam neki specijalista što se tiče roštilja. Umem ja da izaberem dobro meso ili povrće, da ga lepo nanižem na štapiće, umem čak i pljeskavice da spremim, i dobre su mi marinade, ali te tehničke pripreme, paljenje vatre i njeno održavanje, štimovanje jačine vatre i prevrtanje hrane na rešetki, nisu moja specijalnost i ja to uvek rado prepuštam mom mužu. I zaista mislim da je to muški posao, jer to je njima čist instikt.
U Americi roštilj je neverovatno popularan. Svaki letnji praznik, posebno 4. juli, je u znaku roštiljanja. Gotovo svaka kuća ima roštilj, a često ćete ih videti i na terasama onih koji žive u stanu. Ne znam kako bih se izrazila ali veoma su ponosni na svoje umeće roštiljanja, i stvarno nema nijedne letnje žurke bez njega. Ti američki roštilji u poređenju sa našima, koji se obično sastoje od dve cigle i rešetke, su ultra-mega-sega nabudženi. Bukvalno. U stanju su da bace neviđene pare na njih. Pored ćumura i drva puno njih koriste i gas. Svi su sa poklopcem što nekad mesu daje poseban dimljen ukus, ali sve zavisi šta se sprema.
Bilo bi šteta ne pomenuti koreanski roštilj koji je veoma cenjen. Ovde ćete u restoranima naći usred stola roštilj sa kuljajućom vatrom gde se direktno gostima sprema meso. Meksička kuhinja, koja je veoma zastupljena na američkom Jugu, je takođe veoma orijentisana na roštilj.
Kad smo kod roštiljanja moram da pomenem i jedog sjajnog lika čije emisije obožavam da gledam. Njegovo ime je Steven Raichlen, a njegova emisija ima fenomenalan naziv Primal Grill i isključivo je vezana za roštilj. Snimljena je na nekom idiličnom ranču u Arizoni. Taj čovek nije folirant, kao što je većina kulinarskih selebritija, kad on roštilja vidite da ima puno znanja i da voli to što radi. Skoro sam visila na njegovom veb sajtu i pronašla mnoštvo recepata za roštilje, iz svih strana sveta. Ima čak i neki recepat za srpski roštilj meni sasvim nepoznat.
A sad ideje i saveti za dobar roštilj:
* Pre nego što zapalite vatru morate metalnom četkom dobro da sastružete ostatke na rešetki. Zatim je premažite uljem koristeći papir.
** Da biste samouvereno i opušteno obavili posao morate da imate sledeći stvari uz sebe:
Veliku šerpu sa poklopcem čije ste dno pokrili iseckanim crnim lukom. U nju se ubacuju gotovi komadi mesa. Mljac!
Hvataljke koje su neprocenjive kada je u pitanju rukovanje mesom ili povrćem.
Pivo. Da osveži ali i da ugasi razbuktalu vatru.
*** Ima još jedna fora. Često se vatri dodaju komadići nekog kvalitetnog tvrdog drveta (hrast, javor, jabuka, trešnja, a nikako čamovina), jer daje mesu naročitu aromu, ali se prethodno namoče u vodi, oko sat vremena, i onda se bace u vatru.
**** Ako hoćete da vam meso lepo izgleda tokom pečenja slažite ga i prevrćite na rešetki tako da dobije lepe štrafte (pogledajte sliku sa krmenadlama dole).
Marinade
Imam puno važnih detalja kako da se napravi dobar roštilj ali marinade su jedne od ključnih, naravno govorimo o mesu. Sigurna sam da se tu kriju tajne dobrih roštiljdžija. Postoji nekoliko grupa sastojaka koje utiču na krajnji rezultat roštilja:
– kiseli sastojci (sok od limuna ili limete, sirće, balzamiko, pivo)
– masti (maslinovo ili obično ulje, jogurt, puter)
– enzimi (đumbir, ananas, papaja, kivi)
– začini i začinsko bilje (beli i crni luk, timijan, peršun, ruzmarin, slatka mlevena paprika, ljute papričice, kapar, biber i so, itd.)
– ostalo (senf, vorčerster sos, soja sos, harisa, med, smeđi šećer, kafa)
Svi ovi sastojci čine da meso bude sočno, mekano i sa posebnom aromom. Različiti sastojci idu u različito meso. Meso se stavlja u marinadu najkraće oko 1-2 sata pre pečenja, idealno bi bilo da prenoći u njoj, a što se tiče ribe i morskih plodova neposredno pre nego što se bace na roštilj. Meso stavite u kesu zajedno sa marinadom, dobro zatvorite i povremeno prevrnite kesu.
Odnos masnih i kiselih sastojaka bi trebalo da bude 2:1.
Kod nas u osnovnu marinadu ide so, biber, luk, peršun i ulje. Rado se stavlja i vegeta, ali ja to izbegavam. Ako ste ambiciozniji koristite sledeće sastojke za date vrste mesa:
– piletina (pivo, đumbir, garam masala)
– svinjetina (jabukovo sirće, limeta, ananas, kivi, med, smeđi šećer, bobice od kleke, timijan)
– junetina (sušeni origano, papaja, vino, balzamiko)
– jagnjetina (jogurt, limunov sok, sveža nana, ruzmarin, beli luk)
– ribe i plodovi mora (maslinovo ulje, limunov sok, beli luk, majčina dušica, vlašac)
Možete da napravite buket začinskog bilja koje ćete da umačete u maslinovo ulje, i da time premazujete meso tokom pečenja. Takođe marinade, recimo za ribu, možete da služite kao sos.
Meso
Što se tiče roštiljanja istina je da svašta možete da pravite na njemu, mislim da nema vrste mesa koje ne možete baciti na njega. Ipak, najvažnije je odabrati kvalitetno meso. Neko je opšte pravilo da se za roštilj koristi masnije meso jer mu mast daje sočnost. Da meso ne bi bilo suvo koriste se i marinade koje u sebi sadrže ulje, kisele sastojke i enzime koji meso čine ukusnijim.
Piletina nije neko preterano aromatično meso pa traži maštovite marinade. Belo meso, pileća krilca, džigerica obmotana slaninom, pa i celo pile (ima jedan poznati recept gde je pile nasađeno na limenku od piva i tako se peče), se često koriste za roštilj.
Svinjetina je vrlo zahvalna za roštiljanje. Vrat, koji je prošaran mašću, krmenadle, rebarca, pa i celo prase su rado viđeni na roštilju. Moje omiljeno jelo spremljeno na grilu od svinjetine je američki Pulled pork. Već neko vreme se spremamo muž i ja da ga napravimo jer njegova priprema traje dosta dugo.
Kod nas junetina i jagnjetina nisu toliko zastupljeni kao provopomenuti, ipak juneći stejk je najbolji na roštilju, a jagnjetinu bi posebno izdvojila, koja je inače posebno popularna u Turskoj, Bliskom Istoku, zatim Indiji, Pakistanu, pa sve negde do Avganistana kad se ide istočno.
 |
| Biftek na žaru |
Kobasice su odličan izbor zato što se veoma jednostavno spremaju. Tu je i nezaobilazni hot dog, koji rado preskačem zbog otužnih kupovnih zemički.
Pljeskavice i ćevapčići se obično prave od mešanog mesa, svinjetine i junetine, ipak probajte i varijantu pljeskavica od jagnjećeg mesa (Mezze, strana 53). Nije loše da ih napunite sirom koji će tokom pečenja da se fino istopi. Mljac!
Ćevapčiće nikada nisam pravila, ali i zašto bih kad ima ovde da se kupe dosta dobri ,zamrznuti. Proizvodi ih kompanija Brat i sestra i verujem da ima svugde da se kupe po Americi u radnjama sa našom robom.
Ražnjići (kebabi, suvlaki)
 |
| Ciganski ćevap sa škampima |
Nekako moram da stavim u posebno poglavlje ražnjiće ili kebabe, iako je ovaj tekst postao bezobrazno dug i opširan. Meni su omiljeni zato što nanizani na štapiće omogućavaju da se njima lako manipuliše dok su na vatri. Osim toga to omogućava da se prave razne kombinacije mesa (piletina obmotana slaninom recimo), ili kombinuje meso i povrće, negde sam čula da se tada zovu ciganski ćevapi. Prutići mogu da budu drveni ili metalni, ali meni se veoma sviđa kada se koriste grane ruzmarina u tu svrhu.
Pod ražnjiće spadaju i giros ili šavarma (shavarma) sa Bliskog Istoka. Moram da napomenem da u Americi se teško nalazi autentični džajro iako ima puno grčkih restorana, obično se dobije nešto što podseća na iseckanu tanku pljeskavicu.
 |
| Solunski giros |
Riba
Roštiljanje ribe je najveći izazov zato što se ona vrlo lako lepi za rešetku. Probajte da je dobro nauljite kao i rešetku mada je najbolje da za njeno pečenje koristite specijalno napravljenju rešetku ili žicu. Takođe ostaje vam i mogućnost da je uvijete u foliju, ali onda nećete dobiti reš pečenu ribu. Ako imate krupnu ribu ili njene kotlete (sabljarka, ajkula, itd) uvek možete da ih isečete na kocke i nanižete na štap kao ražnjiće. Stavite ribu u marinadu neposredno pre stavljanja na roštilj, nikako duže od 30 minuta.
 |
| Rešetke za grilovanje ribe |
Morski plodovi
Lignje, oktopod, škampi, jastozi, krabe, pa čak i ostrige mogu da se bace na roštilj. Uvek su mi u lepom sećanju grilovanje lignje iz restorana po grčkim letovalištima. Ja često koristim gambore na roštilju, nanižem ih na prutiće.
 |
| Lignje i brancin |
Povrće
Gotovo da nema povrća koje nije dobro kad se stavi na roštilj – paprike, plavi patlidžan, tikvice, crni luk, paradajz, pečurke i naravno kukurz. Čak su veoma ukusni zelena salata, radič i endevija na roštilju. Moram da priznam da sam se ovog leta ozbiljno navukla na kukuruz pečen na roštilju. Volim da stavim preko njega otopljen puter, malo soli i sok od limete i mogu da vam kažem da je to nešto neviđeno dobro. Mljac, mljac, mljac!
 |
| Grilovani plavi patlidžan |
Jedan od veoma čestih načina roštiljanja povrća je pravljenje ražnjića. Najzahvalnije povrće za to su crni luk, paprika, tikvice, malo krupniji čeri paradajz, obični šampinjoni nisu loši ali često pucaju dok ih nižete na štapić. Moj vam je savet da probate da nabodete uzduž celu pečurku zajedno sa stablom.
Voće
Voće za grilovanje su ananas, breskve i kruške. Nemojte da koristite prezrele komade. Najbolje je da ih servirate sa nekim sirupom, sladoledom i nanom. Nije uobičajno ali je dobra ideja za brz i jednostavan dezert kad vam dođu gosti na roštilj.
Testo
Da, istina je da se pice i tortilje mogu napraviti na roštilju. Ne moram da pominjem kako je neodoljiv hleb prepečen na grilu. Mi smo pravili Majine vašarske tortilje na taj način.
Sosevi
Nažalost još se nisam obrela u svetu soseva za roštilj, ali neke od njih možete da nađete u magazinu Mezze. Gotovo uvek pravim tzatziki umak kada pravimo pljeskavice ili ćevapčiće jer oni savršeno idu uz to, plus ajvar od cepkanih paprika.
Još bih dodala majonez i ajoli (recepte za njih možete naći ovde), koji odlično idu uz grilovanu ribu, morske plodove i biftek.
Takođe, rado služim obične salate kao što je ova na slici sa paradajzom i bosiljkom.
Toliko o ovoj temi možda dopišem još nešto kasnije. Stvarno je neiscrpna tema.
Želim vam uspešno roštiljanje ovog leta!
