Klasična Cezar salata

May 30, 2013 15 Comments

Prvi put u životu sam probala Cezar salatu u Grinetu. Volela sam to mesto, ono u Bulevaru Revolucije ili Bulevaru kralja Aleksandra. Od svega najviše zaboravljam imena ulica u Beogradu… valjda zato što se tako često menjaju. Trebalo mi je vremena da se setim ovog novog imena, a nekad sam živela u toj ulici.

Dakle, Grinet je svojevremeno bilo baš cool mesto, ne znam kako sad radi i da li uopšte postoji. Volela sam taj spratni restoran sa otvorenim staklenim zidom leti. Evo još uvek se sećam te Cezar salate i Krem čorbe od pečuraka. Divno su servirali jela, još uvek se sećam posuđa koje su koristili. Po pravilu dobro pamtim sva izvrsna jela i usluge, i obrnuto, nema veze kada je to bilo.

Ovaj recept je i moja ulaznica za igru Ajme, koliko nas je, čija je domaćica ovog meseca Nevena sa bloga Hleb i lale. Tema je hleb tj. jela sa upotrebom hleba, a pošto je Cezar salata nezamisliva bez krutona, to mi je nekako prvo palo na pamet.

Cezar salata (Caesar Salad) je jedna od najpopularnijih salata u Americi. Tačno se zna ko ju je izmislio i gde ju je služio, naravno to je bila osoba po imenu Cezar. U većini restorana ova salata ima otužan ukus jer se koriste gotovi sastojci koji se malo zbrčkaju i onda se to nazove Cezar salata.

Recept koji sledi sam našla u poslednjem broju časopisa Bon Appetit i zahvaljujući njemu sam jela najlepšu Cezar salatu. I mislila sam da je red da ga podelim sa drugima. Naravno, svi sastojci su homemade:) Da ne zaboravim recept je malčice izmenjen, a i ja sam dodala neka pojašnjenja.

Cezar salata se sastoji od nekoliko sastojaka, evo liste:

Zelena salata – iz nekog razloga Romaine salata jedina ispunjava uslove. Ipak, ja sam probala i sa drugim vrstama i podjednako je ok. Romaine salata je malo gorčija a i tekstura joj je drugačija u odnosu na putericu. Obično se koristi oni mlađi listovi iznutra.

Za ovaj recept vam treba oko dve-tri glavice salate. Koristite cele unutrašnje listove.

Krutoni – najbolji su domaći napravljeni od dobrog francuskog bageta, malo maslinovog ulja, krupne soli i crnog bibera. U ovom receptu se preporučuje da se hleb ne secka na kockice što je uobičajno, već da se cepkaju komadi hleba. Verujte mi ima razlike.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Iscepkajte veknu francuskog bageta veličine 15-20cm, kao na slici. Hleb ne bi trebalo da bude previše star, jer nećete moći da ga cepkate. Komadiće hleba rasporedite na papir za pečenje, koji ste stavili na pleh, poprskajte ih maslinovim uljem i dodajte so i biber. Rukama promešajte hleb i stavite da se peče oko 10 minuta, ako volite pečenije ostavite duže da se peku.

Preliv ili dresing – tu se već javlja problem jer se kombinuju razni sastojci, ima raznih recepata, ali za originalnim se smatra onaj recept koji u sebi sadrži: žumanca, ulje, beli luk, senf, limunov sok i Parmezan sir. Ja bih tu još dodala nezaobilazne inćune. Originalno umesto njih ide Vorčerster sos. Od preliva zavisi sve tako da je jako bitno da su sastojci koji idu u njega veoma kvalitetni.

6 inćuna iz teglice sa maslinovim uljem
1 mali čen belog luka
Prstohvat krupne soli
2 žumanceta * Ovo je veoma važno * Da ne biste zaradili salmonelu, žumance obradite na pari, mešajte ih u staklenom sudu koji ste stavili na šerpu sa zagrejanom vodom. Kad žumanca dostignu odgovarajuću temperature sklonite ih sa pare. Lumunov sok tj. kiselina takođe mogu da unište štetne organizme, ali ipak uradite ovako kako sam vam rekla. Upravo se zbog toga ovaj preliv često pravi bez njih, ali onda nije tako ukusan.
2 kašike limunovog soka
3/4 kašičice dižonskog senfa
2 kašike maslinovog ulja
1/4 šolje običnog ulja
3 kašike izrendanog Parmezan sira + iseckanog sa pilerom za dekoraciju
So i biber

Inćune, so i beli luk seckajte zajedno na dasci dok ne dobijete pastu. Zatim obradite žumanca na pari. Kada su gotova sipajte u njih limunov sok i senf. Dok dodajete sastojke sve vreme žicom mešate preliv. Dodajte pastu od inćuna. I onda vrlo postepeno sipajte maslinovo i obično ulje uz stalno mešanje. Kad ste dobili glatku smesu sličnu majonezu, dodajte izrendan Parmezan sir, i na kraju biber, a i još soli i limunovog soka ukoliko tako više volite.

Grilovana piletina, opciono. Mora da bude baš dobra, inače će pokvariti ukus salate. Ja nisam obožavalac piletine jer se ona često oseća, zato ću ja sada vama da predložim organsku kao Džejmi Oliver, jer je ona obično ok. Piletine nema u originalnom receptu, da se zna, pa ipak sa njom dobijate kompletan obrok.

Rukama pomešajte preliv sa listovima zelene salate i krutonima. Preko toga stavite iseckane komade grilovane piletine i na listiće iseckan Parmezan sir. Preliv može da traje jedan dan u frižideru. Količina sastojka je za 6 osoba.

Američka kuhinja, Party food, Predjelo, Začinsko bilje

Punjena jaja (Deviled Eggs) ili šta da radite od preostalih uskršnjih jaja

May 9, 2013 20 Comments

Kratak osvrt na nedavni Uskrs i vrlo jednostavan recept za punjena jaja, iliti kako da date šmek jajima koja su vam ostala od Uskrsa. Da, to su ona jaja koja vam se vuku po kući, i ruku na srce, već su vam se smučila, jer ste ih pojeli ko zna koliko.

U Americi punjena jaja se zovu Deviled eggs i prave se za razne događaje, uglavnom kao predjelo. Jednom sam ih čak jela na pikniku. Ne mogu više da se setim kako se kod nas rade punjena jaja, mislim da se pune ruskom salatom. Uglavnom ovaj post pišem zbog toga da vam dam ideju kakve sve namernice možete da kombinujete za punjena jaja i da vam dam par saveta za dekoraciju. U suštini ovo je jedno veoma jednostavno predjelo koje može da izgleda izuzetno lepo i bude ukrs za svaku gozbu.

Za punjenje jaja možete da koristite razne sastojke: pored žumanaca, majoneza i senfa, tu su i ren, mladi luk, peršun, vlašac, kapar, kiseli krastavci, inćuni, tunjevina, slanina… izbor je ogroman. U smesu je dobro dodati puter ili mast kako bi dobila na gustini jer ćete tako lakše špricem ispuniti jaje. Tu je i neizbežna dekoracija sa kojom svašta možete da radite.

Evo kako sam ja pravila punjena jaja.

Sastojci:

10 skuvanih jaja (ukoliko su uskršnja koristite jaja farbana isključivo u lukovini jer sigurno ne želite da služite jaja sa plavim ili zelenim mrljama)
3 kašike majoneza
2 kašičice rena
1 mladi luk, iseckan
4 tanka režnja slanine (duga 20cm)
1/2 kašike limunovog soka
So i biber

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Na tanki pleh stavite papir za pečenje, a preko toga režnjeve slanine. Kada je rerna zagrejana stavite slaninu da se peče oko 12-15 minuta dok ne postane baš hrskava. Zatim je izvadite iz rerne, stavite na papirnati ubrus, a mast, koja se zadržala na plehu, sipajte u činiju u kojoj ćete praviti fil.

Oljuštite skuvana jaja. Oštrim nožem prepolovite ih na pola i izvadite žumanca.

Napravite smesu od preostale masti, žumanaca, iseckanog mladog luka, rena, majoneza, 3 ispečena režnja slanine (preostali ćete koristiti za dekoraciju), limunovog soka i vrlo malo soli (zbog slanine), i bibera. Sa štapnim mikserom ili u multipraktiku izblendajte sve dok ne dobijete glatku pastu. Ovo je neophodno ukoliko želite da koristite dresir vrećicu. Proverite ukus fila jer možete da dodate još malo limunovog soka ili rena da bi dobili odgovarajući ukus. Takođe možete u fil dodati i istucanu ljutu paprika ukoliko volite ljuto a ljutina od rena vam nije dovoljna.

Fil prebacite u frižider da se malo stvrdne, a za to vreme pripremite dekoraciju. Zatim napunite dresir vrećicu filom i punite jaja.

Stavite dekoraciju na jaja. Evo jednog trika – pošto su uskršnja jaja često sa braon flekama na belancetu, pospite jaja alevom paprikom ili krupno mlevenim biberom da se malo kamuflira njihova nesavršenost.

Ideje za dekoraciju:

mladi luk, iseckan dijagonalno
slanina, prepečena i iseckana
vlašac
mirođija
peršun
baby rukola
rotkvice, iseckane na tanke listiće
aleva paprika
biber krupno samleven

A evo kako je bilo za Uskrs…

Uskršnja jaja su mi prvi put ispala kako treba, farbala sam ih lukovinom, plus tehnika dekoracije sa biljkama. Takođe sam i prvi put koristila tehniku dekupaž i nije loše ispalo. Amerikanci su apsolutno impresionirani farbanjem jaja lukovinom zato što je to prirodan način i zato što tako dobro izgleda sa biljčicama.

Uskršnji ručak je bio onako baš prolećni, jednostavan i šaren. Pošto smo imali vegetarijance povrće je dominiralo. Nažalost nisam uspela da fotografišem gozbu, ali daću vam listu stvari koje sam pravila, čisto da ostane negde, možda će nekome trebati za sledeći Uskrs.

Za predjelo služili smo moju omiljenu Krem čorbu od špargli.

Kao glavno jelo pravili smo Provansalsku jagnjetinu sa paradajzom. A za priloge smo imali Cušpajz od šargarepe, Varivo od spanaća, mlade pečene krompiriće sa grčkim kiselim mlekom, rendanim krastavcem i začinskim biljem (ovo mi nije uspelo jer je muž kupio kiselo mleko od vanile, što je otkriveno pošto sam ga napravila). Služili smo zelenu salatu, rotkvice i mladi luk (to mi je najomiljeniji prolećni trio).

Za dezert sam se okuražila i napravila Dadinu Reform tortu (recept je na Majinom blogu). Uopšte nije bilo lako. Uspela sam da napravim onaj ne tako gust fil pa mi torta ni na šta nije izgledala. Srećom posle trimovanja i sa glazurom i nije izgledala tako loše. Moram da kažem da su svi bili veoma zadovoljni ukusom, a čak je naš prijatelj, Britanac, izjavio da je to najbolja torta koju je on ikada jeo. Nisu mogli baš da ukapiraju naziv torte tako da smo smislili novo ime za nju – Riform torta:)

Žao mi je što nisam mogla da napravim uskršnji hleb sa pletenicom, ali nisam imala dovoljno vremena.

Ne sećam se da taj običaj postoji kod nas ali ovde se za decu za Uskrs pravi Lov na jaja (Egg Hunt). Kao uskršnji zeka sakrije jaja i onda ih deca traže. Verovanto su to ranije bila farbana jaja, ali sada se sakrivaju plastična jaja sa raznim slatkišima. Meni je to sladak običaj, a i deca su bila oduševljena.

I imala sam jedno veoma nesvakidašnje iskustvo… prvi susret sa food blogerom ovde u Americi. Jovanka Baštovanka nam je bila u poseti, divno i slatko stvorenje. Bilo nam je baš lepo.

Američka kuhinja, Doručak, Džemovi, Jabuke, papaja

Jedan sasvim voćkast džem (sa papajom, jabukom i pomorandžom)

April 25, 2013 10 Comments

Pre izvesnog vremena poslala sam članak Politici O američkoj kuhinji za rubriku Moj život u inostranstvu, i pošto je objavljen, dobijem puno pisama, najviše iz dijaspore, čak sam dobila i recepte. Pošto sam uvek u potrazi da dobrim i proverenim receptima, ja sam se tome baš obradovala. Ovaj sam dobila od gospođe Zlate, koja već veoma dugo živi u Kanadi. Ona je bila toliko ljubazna da mi ga pošalje kao i neke druge. Šta drugo da kažem nego da mi se mnogo dopao njen džem, iako nisam baš neki veliki ljubitelj istih. Ali ovo nije tipičan džem. Običan džem je veoma sladak, dugo se kuva, ukus i tekstura voća u njemu su dosta drugačiji od onog svežeg, ali kod ovog je to obrnuto. Ovaj džem vam izgleda kao da jedete pire od svežeg voća.

Takođe, za razliku od džema koji je želatinast, ovaj nije, ali dovoljno je gust da ga namažete na hleb ili na palačinke. Nisam proveravala ali biće da voćke u ovom džemu nemaju previše pektina, koji ima ulogu da zgusne masu, a osim toga kratko se i kuva. Ono što je takođe dobro u vezi ovog džema je i to da se kratkom termičkom obradom smanjuje gubitak hranljivih sastojaka voća.

Brzi džem sa papajom, jabukom i pomorandžom (Papaya-Orange-Apple Preserve)

Sastojci:

1 velika zrela papaja
5 jabuka
Sok od jedne pomorandže
Istrugana kora cele pomorandže
200g šećera

Priprema:

Oljuštite i očistite papaju, i u multipraktiku od nje napravite pire masu. Očistite i izrendajte jabuke. Stavite papaju, jabuke i šećer u veću šerpu i kuvajte na umerenoj vatri oko 20 minuta, uz povremeno mešanje. Zatim nastružite koru od jedne pomorandže i iscedite sok. To dodajte masi koja se kuva i nastavite sa kuvanjem još oko 10-15 minuta. Kad je džem gotov, još vrelog stavite ga u čiste tegle, i dobro ih zatvorite. Džem čuvati u frižideru. Ova smesa je dovoljna za tri tegle.

Napomena:

Pošto sam u međuvremenu pravila ovaj džem više puta, htela sam da dodam da svo voće možete da izblendate u multipraktiku pre nego što ga stavite da se kuva. U džem možete da dodate i oguljene pomorandže, kao i mango.

Američka kuhinja, Dezerti, Jagode, Torte

Njujorški čizkejk (New York Cheesecake)

April 7, 2013 28 Comments

Njujorški čizkejk je definitivno jedan od najraskošnijih i najviših američkih čizkejkova, i verovatno najpoznatiji. Za tu tortu vam je potrebno čitavih 5 pakovanja krem sira “Filadefija”, i onda zamislite kakva je to kalorijska bomba. Zato mi je i dugo trebalo da se odvažim i napravim je. Pronađen je razlog za okupljanje i pravljenje ovog čizkejka – kraj prolećnog raspusta, deca konačno kreću u obdanište, a za nas mame malo predaha uz pomenutu tortu… da ne kažem kalorije se najlakše dele u društvu drugarica:) Bio je to mali party sa pet mama i šestoro sitne dece, koji je pao na dan kad se proleće konačno stidljivo promolilo.

Kao što možete da primetite na slikama kora mi nije nešto ispala, što zbog izbora 100% integralnih graham krekera, imaju grozan izgled i ukus, plus sam zaboravila da pre upotrebe rerne izvadim kamen za pečenje, koji mi inače sad redovno stoji u rerni jer neutrališe neravnomernu temperaturu, rerna greje jače sa donje strane. I to će se pokazati kao fatalna greška, jer se njujorški čizkejk peče na jako visokoj temperature tek desetak minuta, i onda se toplota naglo smanjuje. Time se doprinosi da torta ne pukne prilikom pečenja, tj. njen kremast fil. “Usijani” kamen nije dozvolio da se takav proces desi, u mom slučaju kora je bila prepečena i površina je malko napukla. Naravno sve je to sakriveno prelivom od jagoda.

Svejedno, bila je to jedan od najboljih čizkejk koje sam probala. Fil je tako kremast i bogat, zapravo dosta se slabo oseća sir u njemu, plus sjajan preliv od jagoda. Praveći ovu tortu konsutovala sam dva izvora: za koru sam koristila recept sa bloga Smitten Kitchen a za fil recept iz moje omiljene knjige recepata The Cook’s Country Cookbook. U suštini recept za ovaj čizkejk slabo varira, svuda je manje više isti.

Sastojci za koru:

227g graham krekera (ukoliko ne možete da nađete ove krekera slobodno koristite plazmu)
113g putera, otopljenog
115g šećera

Sastojci za fil:

5 komada “Filadelfija” krem sira (svaki je težak 227g, što je ukupno 1135g), na sobnoj temperaturi
172g šećera
Prstohvat soli
1/3 šolje kisele pavlake
2 kašike limunovog soka
2 kašičice vanila ekstrakta
6 jaja + 2 žumanceta

Sastojci za preliv od jagoda:

400g svežih jagoda
1/4 šolje šećera
Prstohvat soli
1/3 šolje džema od jagoda
1 kašika limunovog soka

Priprema:

U multipraktiku najpre sameljite graham krekera, zatim im dodajte šećer i na kraju otopljen puter. Kad je sve dobro izmešano prebacite smesu u okruglu tepsiju (prečnika 24cm, visine 7.6cm) kojoj se pomera dno (springform baking pan). Rukama obložite ravnomerno celu tepsiju, i dno i zidove, tankim slojem smese. Stavite tepsiju u frižider.

Zagrejte rernu na 260C (500F).

U velikoj vangli mikserom na maloj brzini izmešajte krem sir koji je neko vreme proveo na sobnoj temperaturi jer će se tako lakše mešati. Dodajte mu polovinu šećera i soli i nastavite sa mešanjem, a zatim dodajte preostalu polovinu šećera. Na kraju dodajte limunov sok, kiselu pavlaku, vanilin ekstrakt, i jaja sa žumancima, dva po dva. Dok mešate spatulom skidajte slojeve sa neumešanim sirom.

Kad dobijete glatku i ujednačenu smesu prebacite je u tepsiju za pečenju obloženu smesom sa krekerima, koju ste izvadili iz frižidera. Fil bi trebalo da ispuni skoro celu tepsiju. U slučaju da se desi neka nepredviđena situacija u rerni najbolje je da tepsiju stavite na neki veći pleh tokom pečenja.

Stavite čizkejk da se peče u predhodno zagrejanoj rerni na 260C (500C), na srednjoj pregradi, nekih deset minuta i zatim smanjite temperaturu rerne na 94C (200F) i pecite 1 i 1/2 sata. Rotirajte tepsiju u rerni na pola datog vremena.

Kada je torta gotova, izvadite je iz rerne. Ukoliko imate ubodni termometar on bi trebalo da pokazuje 66C (150F). Pređite nožem oko ivice torte da se kora ne bi zalepila. Ostavite je da se hladi nekih 2 i 1/2 do 3 sata. Skinite ivice tepsije pokrijte zvonom tortu i stavite je u frižider oko 3 sata ili da prenoći.

Kada ste spremni da služite čizkejk napravite preliv od jagoda. Isecite na tanje listove sveže jagode. Pospite ih šećerom, promešajte, i ostavite 1/2 sata da ogreznu. U međuvremenu u manjoj šerpici zagrejte džem. On će početi da penuša, posle par minuta sklonite ga sa vatre. Umešajte ga u jagode kojima ste dodali sok od limuna. Ostavite da se preliv malo ohladi a zatim ga stavite na čizkejk.

Prilikom služenja čizkejka pravilo je da ga ostavite nekih 30 minuta izvan frižidera. Da bi vam parčići torte lepo izgledali, uvek obrišite nož prilikom novog sečenja.

Američka kuhinja, Prilog, Vegeterijanska, Zdravo

Cušpajz, baby, cušpajz!

March 31, 2013 10 Comments

Znate ono kad mislite da je nešto super cool i drugačije, a onda ukapirate da je to neka obična stvar koju ste probali sto puta, samo je malo drugačija. Uvek se setim kako smo u nekom budimskom restoranu na meniju našli jednu salatu “koja se sprema mesecima”, i brzopleto je naručili. Imali smo šta da vidimo, to je bila naša obična turšija.

Tako sam i ja mislila za Glazed carrots, mora da je to nešto baš posebno. Zavaralo me to što je često prave sa šargarepama različitih boja (ovde ima da se kupi struk šarenih i zove se rainbow carrots), ili ostave malo od stabla pa dobije neki rustičan izgled. Gledam ja tako jednog dana na televiziji Martu Stjuart koja pravi ovo jelo, i pomislih u sebi “Čekaj bre, pa to je naš cušpajz!”

Za razliku od našeg cušpajza od šargarepa u ovaj ne ide brašno, već med i balzamiko sirće. Ako vam je dosadio naš evo recepta kako da malo osvežite ovo tradicionalno jelo.

Sastojci za 2-3 porcije:

1/2 kg očišćene šargarepe, možete da stavite one baby kao što sam ja koristila na slikama, ili ih samo isecite na oko 2cm dužine.
1 kašika ulja
1 ljutika luk (shallot), iseckan
So i biber
1/2 šolje vode
2 kašike balzamik sirćeta
1 /4 šolje meda
1-2 kašike putera

Priprema:

Na srednje jakoj vatri zagrejte ulje u šerpi i zatim mu dodajte iseckanu ljutiku. Posle 1 minuta stavite iseckanu šargarepu i pržite je par minuta uz mešanje. Zatim dodajte vodu, balzamik sirće, med, so i biber. Sve dobro promešajte i sačekajte da proključa. Smanjite temperaturu, poklopite šerpu i dinstajte šargarepu oko 10-15 minuta. Onda skinite poklopac i kuvajte dok ne ispari tečnost i dobijete gustu glazuru. U to dodajte na kraju puter i služite odmah dok su tople.

Ovako pripremljene šargarepe služite kao prilog uz meso, pirinač, ja ih volim u kombinaciji sa barenom boranijom.

Američka kuhinja, Francuska kuhinja, Italijanska kuhinja, Komorač, Salate, Začini i začinsko bilje

Komorač, morač ili Fennel (Začinsko bilje)

February 19, 2013 27 Comments

Pre neko veče u restoranu naručujemo hranu i moja drugarica Nataša bira neko jelo sa komoračem, kaže da joj je od skoro to postala omiljena stvar, na šta joj ja odgovaram: “Nemoj da pričaš i meni je omiljena”. A na to ona kaže : “Pa kod tebe sam je i prvi put probala, zar se ne sećaš”.

Konačno, konačno je došao taj trenutak da pišem post o svojoj omiljenoj namirnici – komoraču ili moraču, na engleskom se ova biljka zove Fennel ili Sweet Anise.

Pre otprilike dve godine sam je prvi put probala, i od tada sam njen veliki ljubitelj. Kad je trebalo praviti spisak za biljke u mojoj maloj bašti, ova biljka se odmah našla na njoj. Njen miris i blaga delikatna aroma su nešto zaista izuzetno. Kad kuvate komorač, miris koji se širi kućom je nešto neopisivo lepo.

Komorač je nešto između povrća i začinskog bilja. Možete ga kombinovati sa puno stvari, služiti ga uz meso ili ribu, koristiti ga u salati ili čak praviti čorbe od njega. Od ove biljke gotovi svi delovi se koriste: zaobljeno stablo, lišće, seme, čak i polen.

Ukoliko koristite stablo evo saveta kako da ga očistite. Najpre očistite spolja stablo ukoliko ima nekih mrlja, zatim ga uzdužno presecite na pola. Onda zadebljanje pri dnu, baš kao kod kupusa, odstranite. Polutke seckajte kao luk na rebro.

Za uzgajanje je veoma jednostavan. Zbog mirisa sličnog anisu štetočine ga zaobilaze. Jedino na šta morate da obratite pažnju jeste to da ostavite dovoljno prostorana između biljki kako bi se stablo lepo razvilo.

Inače raste kao samonikla biljka na jugu Evrope. Koriste ga dosta u kuvanju u Francuskoj i Italiji, ima ga i u Dalmaciji. Interesantno je da sam u jednom članku iz Politiking Zabavnika (o, da, pominjem ga u skoro svakom postu u poslednjih meseca dana) našla da se komorač puno koristio i u Srbiji, ali davno.

Na ovoj slici je baby komorač iz moje bašte, kojeg sam ubrala da bi proredila usev i od kojeg sam napravila dosta dobro jelo po receptu Maria Batalia. S tim što sam ja ostavila peruške čisto zbog dekoracije a stabla držala u sosu. Bila je potpuna katastrofa, iako dobrog ukusa. Moje prijateljice nisu znale kako da reaguju, dok su ga jele pravile su se da je to nešto veoma cool.

Salata sa rukolom, komoračem i citrusima

Recept za osvežavajuću salatu sa gornje slike možete naći u januarskom broju online magazina Mezze, strana 81. Seme koje se vidi na slici jako je slično semenu anisa ali to ipak nije isto. Ono se pored salata često koristi u pravljenju krekera i hleba, a ja sam ga skoro pronašla i na nekoj pici. Često ćete u indijskim restoranima primetiti na izlazu činiju sa ovim semenkama koje služe da osveže dah a i dobre su za probavu. Negde sam skoro pronašla da se od semena komorača pravi čaj za bebe koje imaju problem sa probavom.

Salata od komorača (stabla i lišća), rotkvica, kumkvata i parmezana

Ovo je još jedna super salata od sirovog komorača. Sa ovim sastojcima jednostavno ne možete da dobijete ništa loše.

Pečeno svinjsko meso sa komoračem, paradajzom i šelotom

Komorač ide lepo i uz paradajz. Pored ribe odličan je prilog i za druge vrste mesa.

Na jednom starom postu imam sjajan recept za Složenac od komorača i krompira koji sam preuzela od Ine Garten.

Za kraj moj omiljeni prilog od komorača – Dinstani komorač sa crvenim lukom u belom vinu. U receptu Losos sa komoračem i crvenim lukom ja sam ga pekla, i teško mi je da se odlučim šta mi je lepše od ta dva.

O ostalom začinskom bilju saznajte u mom postu – Začinsko bilje za početnike.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva, Priče iz Amerike

Majmunski hleb (Monkey Bread)

February 14, 2013 18 Comments

Pre nego što počnem da pišem o ovom neobičnom hlebu, a čiji recept je već bio objavljivan u novembarskom broju online časopisa Mezze, moram da iznesem par opažanja koje se odnose na vesti o Americi u domaćim, srpskim, medijima.

Moram da priznam se često iznerviram zbog proizvoljnosti, vađenja iz kontesta, na kraju i neistina, koje se iznose u člancima u domaćim medijima o Americi. Plus komentari. Sad razumem zašto ima smisla slati dopisnike u druge zemlje koji svoje izveštaje prilagođavaju našoj sredini.

Dakle, Amerika, ili SAD, je ogromna zemlja u kojoj stvari dosta drugačije funkcionišu od Srbije i okruženja, i nekada je veoma teško zbog toga objasniti ljudima stvari koje se tamo događaju. Ako nađete neki članak na internetu, pa ga još i loše prevedete, onda ga izvadite iz konteksta, ljudi koju budu to čitali, sigurno će da steknu potpuno pogrešan utisak. Nema veze što postoji google da se stvari provere, ljudi nemaju vremena za to.

Ima u Americi i sjajnih i bezveznih stvari, ali ima pre svega puno stereotipa od strane drugih koji jednostavno ne stoje. Puno ljudi gradi svoju predstavu o ovoj zemlji na osnovu filmova i serija u kojima su uvek opisane ekstremne situacije ili ljudi, život nas, običnih ljudi, nikome nije interesantan, a ima nas najviše.

Takođe, ovo je zemlja velikih kontrasta, imate toliko različitih rasa i nacija, veoma bogatih i siromašnih ljudi. Imate ljudi koji zaista izgledaju kao u tim najgorim stereotipima (nenormalno debeli, ceo dan ispred televizora, zure u najgore rijaliti emisije). Ali to je samo jedan deo te nacije. Sa druge strane imate potpuno različite ljude koji su fizički izuzetno aktivni (ovde se otvaraju sportski centri u 5 ujutru, a neki rade i celu noć), veoma paze šta jedu i piju, vredni su i ambiciozni na poslu, i da, vrlo obrazovani.

Često se ljudi sprdaju na ručun poznavanja geografije od strane Amerikanaca, ali ja sam sigurna da veliki broj ljudi iz naših krajeva ne bi umelo da nabroji većinu američkih država a o njihovim glavnim gradovima i gde se nalaze da ne pominjem. Fora je tome što je ta zemlja svetski lider i sve su oči uprte u nju tj. puno vesti dolazi odatle. I zato naši ljudi znaju šta se tamo dešava, a Ameri nemaju pojma o nama. Razmislite, da li neko iz recimo Despotovca više zna o dešavanjima u Beogradu, ili neko ko živi u Beogradu o događajima u Despotovcu. Ako ikada recimo Kina preuzme primat u ekonomiji i u industriji zabave, možemo očekivati da će i naše poznavnje geografije i ostalog vezanog za Kinu naglo porasti.

Ono što je istina prosečan Amerikanac ima veoma malo vremena da se bavi onime što njega lično ne dotiče. Ovde se puno radi, još ako imate mlađu decu, koju treba voditi u školu i brojne vannastavne aktivnosti, vi nemate vremena ni za šta drugo. Dalje, ovde u lokalnim vestima jedva ćete saznati nešto što ima veze sa drugom američkom državom, a kamoli o dešavanju na drugom kontinentu (za to čak postoji poseban dnevnik ali na tek par kanala u celoj zemlji), samo u izuzetnim slučajevima.

Neko će se pitati a zašto je to tako, ja nemam odgovora na to, ali mogu da primetim, da za razliku od nas koji volimo više teoriju, volimo da promišljamo o stvarima i pojavama, oni su praktičniji i ljudi od akcije. I oni sami često kažu za sebe da su suviše “ignorant” kad su u pitanju druge nacije, nije da nisu toga svesni, ali to je tako.

Takođe, za razliku od prilično učestale percepcije naših ljudi da se ovde Ameri ne druže, i to je samo stereotip. Čini mi se da su ovde ljudi veoma aktivni, dosta vremena provode van kuće sa prijateljima i porodicom, a i stalno imaju neke hobije. Dakle, i na to troše puno vremena. Onda puno njih volontira za neku društvenu korisnu stvar, to su uglavnom stariji ljudi, a i vole da idu u šoping, i kao i u restorane. Ili su u procesu selidbe… otići u drugi kraj zemlje je Amerikancima kao “dobar dan”, oni se non-stop sele.

Dakle, od sada kad vidite neku cifru koja se odnosi na zarade u Americi, onda je to uvek bruto plata i na godišnjem nivou, a kod nas se daje mesečna neto plata. Od te plate se odbija 15-30% na takse i zdravstveno osiguranje, plus na to ide porez na kuću ili stan, koji veoma varira, i ti porezi su dosta veći nego kod nas.

Hrana nije jeftinija nego kod nas. Moguće banane, ili nešto što je na popustu, ostalo je sve znatno skuplje. Lica moji roditelja kad uđu u ovdašnje prodavnice bi vam sve rekla.

Ono što je stvarno jeftinje jeste garderoba (ali to uglavnom masovni brendovi koji prodaju jeftinu robu), koja je i znatno kvalitetnija nego u Srbiji, moram da dodam, plus ovde imate velika sniženja zahvaljujući tome što je ovde ogromno tržište, velika kupovna moć, puno toga se proda. Zatim kola, tehnika, i nameštaj iz Ikee, koji ovde uglavnom kupuju studenti i imigranti.

O Srbiji vrlo malo znaju, obično poznaju neke Srbe koji žive u Americi (ima nas puno ovde), često mešaju to ime sa Sajbirija i Sirija. Ranije su me često pitali da li je tamo odakle dolazim mnogo hladno. Da, uglavnom je većina čula za Novaka Đokovića, muški deo zna za Anu Ivanović, još po neko se seća Divca, i ime Slobodan Milošević im je odnekud poznato, ali retko ko ima predstavu o tome šta se dešavalo kod nas za vreme onih strašnih godina, osim onih ljudi koji se bave profesionalno spoljnom politikom.

Ovo vam sve govorim zbog toga da primate sa rezervom razne vesti i nečije slobodne procene o Americi. Na kraju, i tamo i ovde su ljudi ko ljudi, ima ih i dobrih i loših. Primetila sam da kad nema vesti o nekim strašnim događajima i padne rejting čitanosti onda moraju da ga podignu nekim nebuloznim tekstovima koji će sigurno frustrirati ljude.

Moja američka drugarica me je više puta nagovarala da napišem post o mom doživljaju Amerikanaca, na blogu na engleskom, i verovatno ću to učiniti jednog dana. Nije da im nije stalo do toga šta drugi misle o njima.

Ako ste i dalje tu, da pređemo na hleb.

Ovaj hleb je idealan za subotnji ili nedeljni doručak, ili čak branč. U tom slučaju najbolje je da ga zamesite dan pre, držite ga u frižideru tokom noći, a onda ga rano ujutru izvadite iz frižidera (testu će trebati oko 2 sata da se zagreje), vratite se u krevet da još malo odspavate, i onda kad ustanete zamesite ga, stavite u pleh, sačekate da naraste, i na kraju ispečete. Ustvari, kad bolje razmislim možda je ipak bolje da ga spremate za branč. Hleb se jede odmah. Ako ga do sada niste probali nemate predstavu koliko je Majmunski hleb zarazan.

Iače ovaj hleb je veoma popularan u Americi gde je i nastao 50-tih godina prošlog veka. Samo što se tamo često pravi od gotovog smrznutog testa.

Majmunski hleb

Sastojci za testo:

450g brašna

2 1/4 kašičice instant suvog kvasca

1 kašičica soli

4 kašike šećera

240ml toplog mleka

80ml tople vode

30g otopljenog putera

Malo ulja

Sastojci za preliv:

115g otopljenog putera

1 šolja smeđeg šećera

2 kašičice cimeta

1 kašika ekstrakta vanile

½ šolje iseckanih pikana, može i oraha

Bundt pleh za pečenje

Priprema:

Zamesite testo tako što ćete najpre u jednoj posudi pomešati toplo mleko i vodu, kvasac, otpoljen puter i šećer, i tu smesu dodati prosejanom brašnu u koji ste dodali soli. Najbolje je da testo mesite u multipraktiku ili mikseru za testo, ali može i ručno. Testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i od njega napravite loptu koju malo nauljite i stavite u pokriven sud da naraste, oko 1 sat.

Za to vreme pripremite bundt pleh za pečenje tako što ćete dobro preći celom površinom puterom ili uljem.

Takođe, zagrejte puter da se potpuno otopi, malo ga prohladite i dodajte mu šećer, cimet i vanilin ekstrakt.

Kada je testo naraslo, udvostučilo se, rastegnite ga u obliku pravougaonika i oštrim nožem isecite na 64 komada. Od svakog komada napravite lopticu i umačite ga u otopljeni puter i šećer, nije bitno da svaki komad bude iste veličine. Po pravilu najpre se loptica testa potopi u otopljeni puter, pa onda uvalja u šećer sa cimetom, ali ja koristim ovaj brži metod. Zatim stavite lopticu u posudu za pečenje i tako redom sve dok ne potrošite i poslednju lopticu. U međuvremenu pospite loptice pikanima ili orasima s vremena na vreme.

Pokrijte pleh i ostavite da loptice narastu, dok ne dosegnu 2 cm ispod linije pleha, oko 1 sat.

Uključite rernu da se zagreje na 175C. Stavite hleb da se peče oko 30-35 minuta. Kada je gotov izvadite ga iz rerne, odmah stavite tanjir na kome ćete ga služiti preko pleha i prevrnite. Posle pet minuta povucite pleh na gore i ako imate sreće kolač će se lepo odlepiti.

Jedu se pojedinačne loptice koje se skidaju rukom.

Američka kuhinja, Dezerti, Limeta

Key Lime Pie – Pita od limete sa Floride

January 10, 2013 31 Comments

Ima jedna sjajna pesma B.B. Kinga The Thrill Is Gone, i kod mene je baš tako kad je u pitanju doček Nove godine. Moram da priznam da se malo nerviram oko toga. Samo kad se setim kolika je to bila radost za mene kad sam bila dete, sećate se onog TV dodatka za novogodišnji program, sa neverovatnim uzbuđenjem sam podvlačila šta ću da gledam. Film Supermen mi je i dalje direktna asocijacija za doček. Posle u tinejdžerskim godinama žurke… neke od njih su bile sasvim dobre. Onda kasnije dočeci na trgovima, samo jedne godine je baš bilo super, čini mi se da je to bilo za doček 1997. Prve godine pošto sam došla u Ameriku, živela sam blizu Njujorka, i naravno jedva sam čekala da odem na Tajms Skver i da tu proslavim doček… srećom baš sam se bila prehladila pa nisam mogla da odem, inače bi se sjajno provela čekajući ceo dan po zimi zbog sigurnosnih mera. I to sa spuštanjem kugle oko ponoći moram da priznam nikad me nije posebno impresioniralo. Neviđena turistička navlakuša.

Ove godine smo se vratili sa žurke kući nešto pre 22 h, deca više nisu mogla da izdrže. Jedva sam ostala budna do ponoći, čitala sam knjigu i gledala prenos sa Tajms Skvera da ne bi omašili odbrojavanje. Tom sam prilikom prvi put videla gangam stajl i moram da kažem neki ljudi baš imaju sreću da ih proslavi krajnje mediokritetska dela, mada tu nisu usamljeni.

U ponoć smo se ušunjali u sobu moga sina koja ima pogled na grad i vatromet. Tu smo ćuteći pijuckali šampanjac dok smo posmatrali vatromet koji je trajao čitavih 15 minuta.

Onda smo otišli u krevet prepričavajući po hiljaditi put jedan od dočeka kada smo peške krenuli ka Brankovom mostu, a nije bio blizu, da bi imali najbolji pogled na vatromet. Kad je ponoć došla, moj muž je krenuo da otvara šampanjac. Međutim, tu se nešto pampur odlomio kako ne treba, i suvišno je da dodajem da smo ceo vatromet proveli u pokušaju da otvorimo šampanjac i na kraju nismo ga ni otvorili.

Da ne bi prolazila kroz slična stanja ove godine rešila sam da napravim sebi Key Lime Pie, to je trebalo da bude nešto zbog čega ću se radovati dočeku Nove godine. Oduvek sam zamišljala ovu pitu kao nešto egzotično, tropsko, slatko, lepljivo, kakav drugačiji može biti doživljaj kad zamišljate slatkiš koji dolazi sa Floride. Ko nije probao ovaj kolač ne zna koliko je dobar. Potpuno je drugačiji od svega.

Legenda kaže da je potekao sa juga Floride. Onda kada je pronađeno kondezovano mleko (pre toga korišćenje običnog mleka je bilo riskantno zbog kvarenja) samo je bilo pitanje vremena kada će neko da se seti da ga iskombinuje sa limetom koje je ovde bilo u izobilju i tako je nastala ova pita.

Možete da koristite običnu limetu, ali kao što naziv pite kaže u pitanju je key limeta, sitnija varijanta, koje je malčice oporija i sa intezivnijom aromom.

Posle konsultacije sa brojnim receptima odlučila sam se za ovaj – kažu ljudi posle pravljenja skoro 30 pita došli su do najboljeg mogućeg i oberučke sam ga prihvatila (The Cook’s Country Cookbook). Ima i jednostavnijih, bar što se tiče sastojaka, ali ovaj recept je zaista odličan.

Nisam koristila klasičan kalup za pite, što i nije bila previše pametna ideja. Iako je korica bila izuzetno ukusna, ona ipak treba da bude što tanja, u suprotnom teško ju je iseći.

Na dekoraciji možete videti razliku u veličini obične i male limete. Ono naradžasto je kamkvat.

Sastojci

Za koru:

8 komada (125g) graham krekera (možete da stavite plazmu umesto toga)

70g putera, otopljenog

3 kašike šećera

Za fil:

1 šolja ceđenog soka od limete (za to vam je potrebno 8-10 velikih limeta i oko 20 malih limeta)

1 kašika izrendane kore od limete

55g šećera

225g krem sira na sobnoj temperaturi

400 ml zaslađenog kondezovanog mleka

80g praha od instant vanila pudinga

1 1/4 kašičice želatina

1 kašičica ekstrakta vanile

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F).

Napravite koru tako što ćete u multipraktiku samleti krekere, dodati im otopljen puter i šećer. Obložite unutrašnjost pleha dimenzije oko 23cm ovom smesom, dobro je pritisnite. Pecite u rerni oko 15-18 minuta dok kora ne počne da dobija braon boju i intezivan miris. Izvadite koru iz rerne i ohladite je.

U multipraktiku najpre promešajte šećer i izrendanu koru limete. Zatim im dodajte krem sir. Posle 30 sekundi mešanja dodajte instant prah pudinga od vanile i kondezovano mleko.

U maloj posudi zagrejte 2 kašike soka od limete, dodajte mu želatin i to promešajte da se želatin rastopi.

Želatin, sok od limete i ekstrakt vanile dodajte smesi u multipraktiku, sve dobro promešajte. Kad smesa postane ujednačena sipajte je preko kore. Stavite pitu u frižider da odstoji oko 6 sati, a onda je služite.

Nešto drugačiji i jednostavniji recept možete naći u Američkom kuvaru, strana 166.

Američka kuhinja, Ćuretina, Glavna jela, Meso

Pečena ćurka

December 26, 2012 28 Comments

Ovog puta gost na mom blogu je moj muž sa receptom za pečenu ćurku. Toliko puta ju je pravio, i uvek je super isapadala.

Za ćurku za 8 osoba potrebno je:

Mlada ćurka – 5 do 6 kg

2 kašike soli

1 kašičica bibera

1 l pilećeg ili ćurećeg bujona

Kupite ćurku najmanje dva dana pre nego što ćete je peći jer proces pripreme zahteva da se ćurka unapred posoli i tako posoljena odstoji u frižideru. Ukoliko je kupljena smrznuta, dodajte tome još dva-tri dana – toliko je, naime, potrebno da se ćurka u frižideru odmrzne. Ćurka treba da bude mlada, 5 do 6 kg. Pticu veću od ovoga je u rerni vrlo teško ravnomerno ispeći.

Priprema (dva dana pred pečenje):

Ocedite tečnost iz duplje i izvadite iznutrice i šiju ukoliko su ostavljene unutra. Spolja, dobro osušite pticu papirnim kuhinjskim ubrusom i zatim u nju, spolja i iznutra, utrljajte dve kašike soli i kašičicu bibera. Tako pripremljenu, ćurku stavite u pleh i odložite u firžider. Ne pokrivajte je. U naredna dva dana meso će potpuno upiti i ravnomerno raporediti so, što će pomoći da mišićne ćelije tokom pečenja ne izgube tečnost. U isto vreme, koža nepokrive ćurke će se u frižideru dobro isušiti i zategnuti. Rezultat će biti hrskava kožica spolja i sočno meso unutra.

Pečenje:

Ćurka treba da u plehu bude postavljena sa grudima nagore, vrhovi bataka vezani jedan za drugi kanapom, a krila zataknuta iza leđa. U pleh sipajte i dve šolje bujona. Najbolje je ako imate pleh sa rešetkom, tako da ćurka leži na rešetki iznad tečnosti. Takodje, dobro je da stranice pleha ne budu previsoke inače može da se desi da ćurka sa strane ostane nepečena.Zagrejte rernu na 230 C i ubacite pleh. Odmah snizite temperaturu na 180 C i ostavite ćurku da se peče. Svakih pola sata prelivajte je ili premazujte bujonom sa dna pleha. Po potrebi dospite još bujona (ukoliko je ispario). Takođe, na pola pečenja rotirajte pleh za 180 stepeni da bi se obe strane ispekle ravnomerno. Ćurka se peče oko 30 minuta po kilogramu težine, znači dva i po do tri sata ukupno. Ubodite karabatak (mesnati deo) oštrim nožem i ukoliko je tečnost koja iscuri skoro, ali ne savim providna, ćurka je gotova. Možete koristiti i kuhinjski termometar-sondu, zaboden u karabatak (ne skroz do kosti), treba da pokaže oko 70C.

Kada je ćurka ispečena, izvadite pleh i prekrijte ćurku aluminijumskom folijom i ostavite da odstoji oko pola sata. Ovaj period „odmaranja“ će pomoći da se proteini zgusnu i meso ostane sočno tokom sečenja. Za to vreme pripremite sos („grejvi“) od ćurkine moče.

Još da dodam da dan kada se najviše ispeče i pojede ćurećeg mesa u Americi jeste Dan zahvalnosti. Pogledajte kako izgleda tradicionalna trpeza za taj praznik.

Možete pogledati i moj video kako da ispečete ćurku, spremite sos od moče i džem od brusnica.

Ovaj recept je objavljen u decembarskom broju online gastronomskog časopisa Mezze. Obavezno ga pogledajte.

Američka kuhinja, Dezerti, Keksi, Predjelo, Priče iz Amerike

O američkom Božiću, božićnim keksima i poklončićima…

December 23, 2012 10 Comments

Božić u Americi dolazi baš rano, ne mislim na datum, već na čitavu euforiju oko ovog praznika. Nisam pre to posebno primećivala ali sa decom to je druga priča.

Negde odmah posle Thanksgiving-a, krajem novembra, počinje kićenje, slanje čestitki, i razne aktivnosti uglavnom za decu vezane za Božić.

Slanje čestitki poštom je ovde i dalje veoma popularno. Često se naprave čestitke sa fotografijom dece ili cele porodice koja je šalje. Ili, na primer moj bivši profesor uvek šalje pismo gde piše o svemu što mu se desilo te godine, sa propratnim fotografijama… nije mu zameriti pošto dosta putuje po egzotičnim mestima. Čestitke su jako bitne u američkoj kulturi i kad uđete u prodavnicu da ih kupite izgubite se u količini kao i u klasifikaciji… te ove su za babe i dede, ove su za posebno drage prijatelje, ove za unuke, a ima ih onih za poštare. Pomislili biste kakve ima veze koja je za koga čestitka, ali ima jer svaka čestitka ima već oštampan tekst, obično u stihu.

Skoro sam saznala i da se daju pokloni ne samo porodici, familiji i prijateljima već i vaspitačicama u vrtićima, čak i vozaču školskog autobusa, frizeru, kozmetičaru, pa i poštaru. Obično su to poklon čestitke, a neki imaju čak i wish list.

Pored brda poklona koje morate da kupite, što često baca u depresiju, što zbog trošenja para što zbog odabira poklona, morate da se dobro organizujete da bi posetili sve bitnije događaje. U Americi deca se često slikaju sa Deda Mrazom, zatim se obilaze minijaturni gradovi sa vozovima (Holiday Train Display) koji se obično nalaze po tržnim centrima. Tu je još bezbroj događanja u cilju da se deci obezbedi nezaboravan Božić.

Što se tiče kićenja, od jelke do okućnice, to je posebna priča. Kiti se dosta u gradu, ali u predgrađu to mogu biti baš ozbiljni poduhvati. Znam osobe koje su uzimale slobodan dan na poslu zbog božićne kupovine i dekoracije.

Onda zamislite onu decu koja nisu Hrišćani kako je tek njima, svuda euforija oko Božića a ti ne možeš da učestvuješ u tome. Ne znam da li je to istina ali upravo zbog toga Hanuka je postao jedan od važnijih jevrejskih praznika koji se slavi u decembru. Moja prijateljica, Jevrejka, kaže kako su uvek odlazili na Božić u kineske restorane koji su tada jedini bili otvoreni.

Kinezi malo kasnije slave svoju Novu godinu. A odskoro se provlači i praznik Kwanzaa, nastao 60-tih godina prošlog veka, koji slave Afro-Amerikanci iliti crnci, pošto i oni treba da imaju svoj praznik pandan Božiću.

Ne znam kako će to naša deca da dožive kad malo budu starija, ali zar nije cool imati dva Božića?

Inače ja sam ove godine pravila božićne paketiće za decu i vaspitačice iz grupe moga sina. Ne znam koliko se njima sviđa moja ideja oko poklona, ali ja se pak nadam da im je bar bilo ukusno to što sam pravila za njih.

Na slikama možete da vidite kako su paketići izgledali.

Paketići su se sastojali od:

*Gingerbread cookies iliti medenjaka, sa rupama i vrpcama da bi mogli da vise na jelki. Na nekim mojim ranijim postovima imate već jedan recept, ali ovaj put sam koristila jedan drugi i čini mi se da su ovaj put ispali još bolji. Samo sam još dodala malo sveže samlevenog bibera. Inače molasess im daje tu tamnu boju. Da, na njima je moja originalna dekoracija, koja je trebalo da predstavlja mraz. Korišćen je običan royal icing i malo krupniji šećer u kristalu.

*Malih platnenih ukrasa za jelku.

*Domaće Raffaello i Ferrero Rocher kuglica.

*I štapića od crnih maslina i Pecorino sira, čiji sam recept našla na Ireninom blogu. Ja sam moje pekla na nižoj temperaturi i duže. Mnoooogo su dobri. Da ne bi umastili preostali sadržaj u kesici uvijala sam ih u obojenu (naravno crevnu i zelenu) masnu hartiju.