Obožavam ove kekse. U Americi mogu svugde se kupe, mislim da je to ovde najpopularniji keks. Legenda kaže da je sasvim slučajno recept pronašla jedna Amerikanka koja ga je kasnije prodala kompaniji Nestle i time sebi obezbedila doživotno snabdevanje čokoladom.
Jeste, veoma su ukusni, ali ja ih posebno volim zato što kad ih pravim kuću ispuni divan miris pečene čokolade koji se širi iz rerne. Moja deca su ovisna o ove kolače, svaki put kad idemo u prodavnicu moram da ih “podmitim” nebili bili koliko toliko mirni u kolicima dok ja ne obavim kupovinu.
Ono što je takođe super je i to da pored čokolade u kekse možete stavljati razno suvo i koštunjavo voće. Na prvoj fotografiji možete da vidite kekse sa čokoladom, brusnicama i pikanima.
Na poslednjoj fotografiji su keksi koje sam pravila juče i dosta podsećaju na onaj kupovni keks Filbi. Njih sam pravila sa kakaom. Stavila sam komadiće bele čokolade, mada sam sigurna da je tamna čokolada bolja, makadamija orahe i suve višnje. Sjajno su ispali. Recept za domaći Filbi keks pogledajte ovde.
Pogledajte moj video kako da napravite ove kolačiće.
Keksi sa komadićima čokolade
Sastojci:
300g brašna (stavite manje brašna ako želite da vam izgledaju “pljosnatije”)
½ kašičice soli
½ kašičice praška za pecivo
170g putera, na sobnoj temperaturi
150g smeđeg šećera
50g belog šećera
1 veliko jaje + 1 žumance
1 kašika ekstrakta vanile
250g tamne čokolade, izlomljene na sitne komadiće ili chocolate chips
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite jedanveliki pleh ili dva manja i na njega stavite papir za pečenje.
Promešajte prosejano brašno sa sodom bikarbonom i solju.
U drugoj posudi mikserom umutite šećer sa puterom dok ne dobijete glatku smesu. Zatim dodajte jaja, ekstrakt vanile i mešajte sve oko 1 minut. Zatim smanjite brzinu miksera i polako dodajte brašno. Na kraju spatulom umešajte komadiće čokolade.
Kašikom za sladoled pravite loptice od testakoje će te stavljati na pleh. Loptice treba da budu udaljene oko 4-5cm, pošto će se keks tokom pečenja širiti.
Pecite oko 15-18 minuta dok ivice keksa ne dobiju zlatno braon boju.Kada su pečeni ostavite kekse još par minuta na plehu a onda ih služite ohlađene.
Napomena:
Ukoliko želite da dobijete tamne kekse kao na slici ispod onda stavite 270g brašna i 30g kakaa.
Koju god kombinaciju da pravite gledajte da vam količina čokolade, koštunjavog i suvog voća bude oko 250g.
O, ne, nisam ta koja se seli. Možda bih volela, ali trenutno osećam da nisam završila priču sa Baltimorom tj. mojom novom kućom. Odselila se skoro moja prijateljica, i to ni manje ne više nego na drugi kraj Amerike, u Oregon.
A baš pre dva meseca smo pričali o našim planovima tako, i ona reče da će ostati u Baltimoru još dugo, jer njen muž može peške do svog posla, što je za njih veoma važno. Posle našeg razgovora jedva da je prošlo par dana i ona mi šalje poruku da je na poslu njenog muža zavladala ozbiljna situacija koja preti da neki ljudi budu otpušteni, između ostalog i njen muž. Ona ne radi, tek dobili drugo dete, žena u šoku. Ja joj kažem da će sve biti u redu, kad se zatvore jedna vrata, obično se otvaraju druga, onom koji pokušava, i tako je i bilo. Njen muž isto veče, po saznanju da je moguće da izgubi posao, šalje aplikaciju za posao u Oregan, i dobija ga, doduše ceo proces je trajao, ali ne predugo.
Muž moje drugarice, Klaudio, je nuklearni inžinjer i nema puno mesta u Americi sa nuklearkama gde on može da radi, zato je odluka pala na daleku selidbu. Emilia, moja drugarica, je bila frenetična, ali rešila je da je vreme za njenu porodicu da okrene novi list. Novi list je okrenula i pre 14 godina kada se doselila iz Italije u Ameriku na doktorske studije. U poslednje vreme često se prisećala i pominjala taj momenat. Moja drugarica tvrdi da ona i njen muž nikad ne bi našli posao u svojoj struci u Italiji, radili bi neke glupe poslove, zvuči poznato?
Protivno mom mišljenju da u Ameriku emigriraju ljudi iz zemalja sa problematičnom ekonomskom i političkom situacijom, ima ih dosta koji dolaze ovde da bi se usavršavali i bolje zarađivali, govorim o naučnicima i doktorima koji ovde dosta dolaze iz Zapadne Evrope zato što ovde postoji čuvena bolnica, Johns Hopkins, kao i istoimeni univerzitet. U park gde najčešće odlazim sa decom srešćete puno mama i tata sa decom koji su došli iz Austrije, Švedske, Holandije, Nemačke, itd. Skoro kao evropski park za decu.
Priča o Emiliji i Klaudiju poslužila je kao uvod za priču o selidbama u Americi. Meni je to jedna od najfascinatnijih stvari ovde. Lakoća sa kojom se ljudi sele, odlaze u potpuno drugi deo zemlje, a tek kupili kuću, uglavnom zarad posla, meni je neobjašnjiva, iako sam i sama avanturističke prirode.
Brojala sam juče broj kuća koji je prodat samo u mom bloku odkada smo se doselili ovde, a tome ima malo jače od dve godine – 11 kuća a možda i više. Ima ih ukupno oko 50, plus jedno pozorište, to su one gradske kuće koje se naslanjanju jedna na drugu i vrlo su uske. Za nas Balkance, gde generacije rastu u istoj kući, gde je gotovo nemoguće odseljenje ako živite u nekom velikom gradu, jedino u inostranstvo, ta histerija stalnog seljakanja je neobjašnjiva. Ok, u poslednje vreme živnulo je tržište nekretnina pa je to jedan od uzroka, ali svejedno. Stariji ljudi kažu da tako nije bilo u prošlosti, ali stvari su se promenile. Mlađi ljudi su u stalnoj potrazi za boljim zaposlenjem, za boljom šansom za život. Sele se i mladi a bogami i stari.
Najpre se sele kad odu u koledž, onda kad nađu prvo zaposlenje, pa onda kad reše da je vreme za postdiplomske ili doktorske studije, onda opet novi bolji posao, pa onda kuća za porodicu… onda preseljenje iz grada u predgrađe zbog loših državnih škola, onda sledi zatišje. Kad im odu deca iz kuće tj. na koledž, kad otplate kredit, obično se sele u manje kuće i to negde južnije, često na Floridu. To je tipičan selidbeni ciklus jednog prosečnog Amerikanca, ili Amerikanke, srednje klase.
Opet, ako ste u suprotnom fazonu može lako da vam se desi da se zaparložite. Mnogo ružna reč, zar ne, ali istina je da kad suviše dugo živimo na nekom mestu, ili suviše dugo smo u nekom fazonu, posao, okruženje, itd, nekako prestanemo mozak previše da uključujemo, jer je sve tako predvidivo. Kad ne možemo više da raspoznajemo poslednje godine, kada nam je sve nekako isto, za mene je to znak da mora da se okrene novi list.
Nije lako menjati stvari, i to ne treba da bude samo sebi cilj, ali to donosi novu energiju i mozak počne užurbano da radi. Pomeriti se iz svoje comfort zone, kako to ovde vole da kažu, može da vam donese jako puno mogućnosti. Više puta osetila na svojoj koži.
Tipičan oglas na kući za prodaju
Meni je svakako žao što je moja prijateljica otišla daleko, ali mnogo se radujem zbog nje, zato što je sve ispalo kako treba. Tu je i Facebook, meni puno znači da pratim moje prijatelje koji su svuda raštrkani po svetu… pa Skype, a i taj Oregon nije na kraju sveta, ima da odemo tamo.
Ovde ima jedna super stvar kad počinjete da radite za novu firmu i kada morate da se alocirate, a to je da vam plaćaju sve troškove preseljenja. I ne mora da bude neka posebna pozicija, ali mora da bude velika firma. Mi smo prošli jednom kroz to i bilo je super iskustvo. Pored pokrivanja troškova puta, obilaska mesta, traženja stana ili kuće od strane agencije, privremenog smeštaja, pa do plaćanja firme koja će da preveze nameštaj, a to podrazumeva i pakovanje i raspakivanje.
Dan pre nego što su Emilija i Klaudio otputovali napravili su rođendansku žurku za njihovog sina. Ja sam za tu priliku pravila ove kolače zato što su mi se ovi kalupi uvek sviđali ali nikada ih nisam koristila. Za dečaka koji će uskoro da napuni 4 godine bili su mi baš cool. Ove kolače možete dekorisati po svojoj volji, ja ću vam dati osnovni recept za testo kao i onaj za glazuru. Ja nikad pre nisam koristila farbe ali ovog puta jesam. I nikad nisam volela preterano dekorisane stvari, ali deca to vole, samo da što više šljašti.
120g šećera u prahu
3-5 kašika slatke pavlake, može i obično punomasno mleko
1 kašičica ekstrakta vanile
2 kašičice svetlog sirupa od kukuruza – opciono
Farba za hranu – opcionoZa dekoraciju: razne perlice, obojeni šećer, itd.
Priprema:
Prosejte brašno. Dodajte mu prašak za pecivo i soli. Umutite mikserom puter i šećer sa vanilin ekstraktom dok ne dobijete kremastu masu. Zatim dodajte jaja. Ovoj smesti dodavajte brašno dok ne dobijete gusto testo. Ja inače ceo ovaj postupak radim uz pomoć multipraktika.
Testo podelite na tri jednaka dela. Oblikujte ih u diskove, obložite plastičnom folijom, i stavite u frižider da odstoje bar jedan sat.
Zagrejte rernu na 200C (395F). Na pleh za pečenje stavite masni papir.
Izvadite jedan disk testa iz frižidera. Uz pomoć oklagije ga razvucite dok ne dobijete oko 4-6 mm debljine. Koristite brašno da se testo nebi zalepilo. Uz pomoć kalupa za kolače isecajte testo. Kad ste završili, skupite ostatke od testa, napravite loptu od njega, zatim ga ponovo razvucite oklagijom, isecite oblike, i tako sve dok ne potrošite testo. Čim isečete oblik testo stavite na pleh sa masnim papirom. Pecite kolače oko 8 minuta. Tu morate biti pažljivi, oni se jako brzo peku, a rerne različito greju. Najbolje je da stavite pleh na srednju pregradu da se peče i kroz prozor rerne posmatrajte šta se dešava sa keksima. Kad ivice počnu da im tamne, izvadite ih iz rerne. Stavite ih na rešetku da se ohlade. Sve isto radite sa preostalim testom.
Kad su keksi potpuno hladni, premažite ih sa glazurom koju ćete dobiti na sledeći način. Šećeru u prahu dodajte vanilin ekstrakt, sirup od kukuruza, opciono, i onda dodavajte slatku pavlaku, kašiku po kašiku, uz stalno mešanje smese žicom, dok ne dobijete željenu gustinu. Količina slatke pavlake ili mleka može da varira. Podelite glazuru ukoliko hoćete da joj dodate različite boje. Uz pomoć noža za puter stavljajte glazuru na kolač. Kad ste završili mazanje glazure na jednom kolaču odmah stavite perlice i sačekajte neko vreme da se ona stvrdne.
Kolači mogu da dugo traju ukoliko ih držite u hermetički zatvorenoj posudi.
Kukuruz i ja smo se divno družili ovog leta. Nisam ni pomislila da može da bude tako zavodljiv. Mislim, običan kukuruz… gde li se samo skrivao sve ovo vreme?
Sezona roštiljanja se privodi kraju, uh, ah, ali ima još dana da isprobate ova super jela koje sam vam spremila… pretpostavljam da ima još uvek kukuruza da se kupi.
Svaki put kad smo zapalili roštilj kukuruz je uvek bio tu, postali smo potpuno ovisni o njemu.
Krem čorba od kukuruza
Ovo nikada ranije nisam pravila, samo sam probala u restoranima. U Americi ovakve čorbice nisu retkost. Kad bolje pomislim, pa kukuruz je potekao iz Amerike, nije ni čudo što ga ovde toliko vole.
Ovako pripremljena čorbica je miljama bolja od one gde se samo ubace zrna kukuruza. Muž i ja, kad smo probali ovu čorbu, samo smo mljacnuli i horski izustili “Wow!” Nismo mogli da se načudimo kako ovako nešto nismo ranije pravili.
Sastojci:
50g putera
1 srednji crni luk, iseckan
1 velika šargarepa, iseckana
2 stabla celera, iseckana
1 čen belog luka, sitno iseckan
4 sveža kukuruza, nožem skinite (isecite) zrna sa njih
3 šolje mleka
2 šolje vode
(količina tečnosti može da varira, ukoliko želite gušću čorbu smanjite količine)
3 grančice svežeg timijana
1 grančica svežeg ruzmarina
2 lista lovora
(Povežite začinsko bilje koncem ili kuhinjskim kanapom, i tako ga stavite u čorbu)
So i biber
Za garnirung:
2 sveža kukuruza (kuvajte ga zajedno sa čorbom, izvadite ga prilikom blendiranja; onda ga iseckajte, svaki na 3-4 komada, vratite u lonac i služite uz čorbu; meni se puno sviđa ovako serviran kukuruz i tu foru možete da primenite na puno drugih čorbi)
Slatka pavlaka
Vlašac i peršun
Priprema:
Zagrejte puter u loncu. Dodajte mu iseckan luk i pržite ga na srednje jakoj vatri oko 5 minuta. Zatim u lonac stavite iseckanu šargarepu, celer, kukuruz u zrnu, cele kukuruze, i beli luk. Dinstajte sve dok ne omekša, oko 8 minuta, uz stalno mešanje da ne zagori. Zatim dodajte začinsko bilje, so i biber, mleko i vodu. Sačekajte da čorba provri, zatim je poklopite i na tihoj vatri kuvajte oko 25 minuta.
Pošto je čorba skuvana, sačekajte da se malo prohladi. Izvadite cele kukuruze i iseckaje ih na nekoliko komada. Takođe, izvadite začinsko bilje. Štapnim mikserom ili blenderom ispasirajte sadržaj čorbe. Dodajte im iseckane komade kukuruza.
Služite čorbu uz komad kukuruza, slatku pavlaku i svež peršun i vlašac.
Pečen kukuruz sa slaninom u foliji
Obožavam kuvani kukuruz, ali posoljen, za razliku od mog muža. Ipak, malu prednost dajem onom pečenom na roštilju. Pogotovo otkako sam ukapirala da mogu da ga jedem i sa raznim dodacima.
Kukuruz pečen sa slaninom u foliji je nešto što sam videla od svoje komšinice.
Svaki komad kukuruza obavijte sa tanko isečenom slaninom. Sve uvijte u aluminijumsku foliju i pecite na roštilju, rotirajući strane, a ne ko moj muž koji je malo pretereao sa pečenjem jedne strane:)
Pečeni kukuruz preliven puterom i sokom od limete
Ovo je hitovog leta. Obožavam ovu kombinaciju. Posledica toga je da jedem mnogo manje mesa sa roštilja.
Ispecite kukuruz na roštilju. Premažite ga otopljenim puterom. Iscedite po njemu limetu. I bacite malo krupne soli preko njega.
Takođe, volim da preko pečenog kukuruza stavim i pesto od bosiljka. Isto je jako ukusno.
Odgovor je jednostavan – zato što sadrže puno voća, i lako se prave. Ovog leta jedva da sam pravila nešto što nije bilo američka pita, eto toliki sam njen ljubitelj.
U jednom od ranijih postova na blogu pisala sam o onim klasičnim američkim pitama, ali ovaj put akcenat je na onim koje nemaju uobičajno testo, već se voće kombinuje sa biskvitnim testom (kobler), ili smesom koja se često sastoji od brašna, ovsenih pahuljica, putera i šećera zajedno sa cimetom i oraščićem (krambl, krisp). To je veoma tradicionalan dezert, nastao u danima nastajanja američke nacije, kada je bilo dosta oskudice materijala za pripremu poslastica, što se može naslutiti. Crisp, crumble, cobbler, brown Betty, slump, grunt… nazivi veoma variraju. Nisam čak sigurna da se mogu podvesti pod naziv pite, ali nisam našla srećniji termin.
Ima jedna stvar koja im ne ide u prilog a to je da se ne seku lepo, radije se zahvataju kašikom i sipaju u tanjir. Ipak, kad probate to voće sa posipom, pa još kad mu dodate sladoled od vanile, što se ovde skoro uvek radi, ima da vam čulo ukusa doživi neviđenu radost. Zato što ima toliko voća ja se sve nešto tešim, jeste slatko ali sigurno je i zdravo:)
Recept za ovaj predivan Milkicin Cramble sa jagodama i rabarbarom možete da nađete takođe u magazine Mezze i to ovde.
Krisp sa borovnicama, bademom i kardamonom
Kiselkasto-slatki ukus borovnica, hrskava tekstura ovsenih pahuljica i badema, a tek miris kardamona, koji se širi iz rerne, najbolja su preporuka za ovaj slatkiš.
Sastojci:
1kg (količina može da varira) svežih borovnica, mogu i zamrznute
100g šećera
Sok od 1/2 limuna
1 kašika gustina
za posip:
100g brašna
100g ovsenih pahuljica
50g sirovih badema, krupno iseckanih
70g braon šećera
Prstohvat soli
3 komada kardamon mahuna, izvadite semenke i u avanu ih malo istucajte
1 kašika ekstrakta vanile
1/2 kašičice praška za pecivo
113g putera
Sladoled od vanile za serviranje
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F). U posudu u kojoj ćete peći krisp stavite borovnice i pomešajte ih dobro sa lumunovim sokom, šećerom i gustinom.
U drugoj posudi pomešajte brašno, ovsene pahuljice, bademe, braon šećer, so, kardamon, vanilin ekstrakt, prašak za pecivo i na kraju dodajte puter koga ste iseckali na sitne kockice. Sve lepo pomešajte, najbolje rukama. Tu smesu stavite preko borovnica.
Pecite krisp oko 1 sat. Služite ga toplog sa sladoledom od vanile.
ps. moja ćerka je uspela da se uvuče na moj blog. Nije mi dala da na miru islikam krisp. Neustrašiva, nemirna i nametljiva… eto takvo je moje omiljeno stvorenje.
Kad smo pre par godina pravili neko slavlje u Srbiji, rešili smo da spremimo nešto tipično američko, ovu salatu sa kupusom, i prilično neočekivano ljudima se ona najviše svidela, čitaj sve su pojeli. Nije neki uzorak, oko 60 ljudi, ali ipak dovoljan da zaključimo da bi ova salata lepo prošla kod nas.
Ako se dublje unesemo u ovu tematiku shvatićemo da je privlačnost vrlo očekivana s obzirom da i mi imamo sličnu salatu, samo bez preliva sa majenezom i pavlakom, i bez crvenog kupusa i šargarepe. Zapravo teško je zamisliti da neki narod nema kupus salatu, jer šta drugo jesti uz čorbu od pasulja ili sočiva.
Trenutno je idealna sezona za ovakvu salatu. Okupljanja na raštilju leti u ovom delu sveta gde trenuto živim skoro su nezamisliva bez ove salate. Ja obožavam da je jedem u zemičci sa cepkanom svinjetinom, pulled pork, (vidi recept u Američkom kuvaru, strana 120), i sa pohovanom piletinom na američki način, ko je jeo u KFC zna o čemu pričam (vidi recept u Američkom kuvaru, strana 88). Ova salata sa kupusom je odlična i u takosima.
Nema nekog striktnog recepta za ovu salatu. Slobodni ste da eksperimentišete sa sastojcima, neka vam moj recept bude početni, ako do sada niste pravili ovu salatu. Inače Amerikanci često stavljaju u preliv i buttermilk koji daje salati kremastu struktura ali pošto ga nema kod nas onda ga nisam pominjala u receptu. Takođe, ja često volim da u kupus salatu dodam malo prepečenog susama, mnogo je dobro.
Sastojci za 6-8 osoba:
1/2 srednje glavice kupusa
1/2 omanje glavice crvenog kupusa
2-3 srednje šargarepe
2 mlada luka (opciono)
1 paprika (opciono)
So
1 kašičica celerovih semenki (opciono) – ovo jedino možete da nađete ukoliko živite u Americi
za preliv:
5 kašika kisele pavlake
2 kašike majoneza
1 kašičica dižonskog senfa
Samleven crni biber po ukusu
1 kašičica šećera, opciono
Postupak:
Najpre iseckajte kupus, šargarepu i ostalo povrće, ukoliko ga koristite, i to na sledeći način. Ja volim da kupus izgleda vrlo tanko iseckan i zato koristim rendaljku (slajser), vidite fotografiju ispod, mada možete u tu svrhu da sečete kupus vrlo oštrim nožem. Ako vam je to naporno onda iseckajte kupus uz pomoć multipraktika. Šargarepu izrendajte, a luk i papriku iseckajte fino nožem.
Posolite iseckano povrće i ostavite oko jedan sat da odlegne. Meni je svejedno ali smatra se da je salata bolja ako malo omekša. Čak je posle toga i operu vodom i osuše sušilicom ili salvetom… meni je taj rad malo preteran.
Onda napravite preliv od kisele pavlake, majoneza, šećera i senfa. Date mere modifikujte prema svom ukusu. Izmešajte povrće sa prelivom. Na kraju dodajte biber i još malo soli ukoliko je to potrebno.
Ova tema je iskrsla mimo svih mojih planova za ovaj mesec, i uopšte. Danas smo pravili roštilj, i u jednom trenutku sam pomislila kako je sve, baš sve, cool u vezi roštilja, i pripremanje marinade, i paljenje vatre, i prevrtanje, i iznošenje hrane na sto, i degustacija, čak me i dosadne muve, koje su se skupljale po ostacima na stolu, nisu previše nervirale. Kako da ne zabeležim taj skoro spiritualni obred koji puni naše stomake. Ali nije samo do hrane, nešto je i u druženju i deljenju hrane sa drugima, jer i to je roštilj.
Ima nečeg iskonskog u roštiljanju jer kako inače objasniti da svi u njemu uživaju i svi ga imaju. Moram priznati ja sam ranije mislila kako se on posebno ceni i praktikuje samo kod nas, kad ono, gle, i druge nacije ga obožavaju i svako ima svoj način na koji ga pravi. Ipak, suština roštiljanja je svugde manje više ista: vatra, meso, povrće, i okupljeni ljudi… da, baš kao oni naši prapreci, kojima je uzgred to bio jedini način obrade hrane.
Odmah da se kažem da ja nisam neki specijalista što se tiče roštilja. Umem ja da izaberem dobro meso ili povrće, da ga lepo nanižem na štapiće, umem čak i pljeskavice da spremim, i dobre su mi marinade, ali te tehničke pripreme, paljenje vatre i njeno održavanje, štimovanje jačine vatre i prevrtanje hrane na rešetki, nisu moja specijalnost i ja to uvek rado prepuštam mom mužu. I zaista mislim da je to muški posao, jer to je njima čist instikt.
U Americi roštilj je neverovatno popularan. Svaki letnji praznik, posebno 4. juli, je u znaku roštiljanja. Gotovo svaka kuća ima roštilj, a često ćete ih videti i na terasama onih koji žive u stanu. Ne znam kako bih se izrazila ali veoma su ponosni na svoje umeće roštiljanja, i stvarno nema nijedne letnje žurke bez njega. Ti američki roštilji u poređenju sa našima, koji se obično sastoje od dve cigle i rešetke, su ultra-mega-sega nabudženi. Bukvalno. U stanju su da bace neviđene pare na njih. Pored ćumura i drva puno njih koriste i gas. Svi su sa poklopcem što nekad mesu daje poseban dimljen ukus, ali sve zavisi šta se sprema.
Bilo bi šteta ne pomenuti koreanski roštilj koji je veoma cenjen. Ovde ćete u restoranima naći usred stola roštilj sa kuljajućom vatrom gde se direktno gostima sprema meso. Meksička kuhinja, koja je veoma zastupljena na američkom Jugu, je takođe veoma orijentisana na roštilj.
Kad smo kod roštiljanja moram da pomenem i jedog sjajnog lika čije emisije obožavam da gledam. Njegovo ime je Steven Raichlen, a njegova emisija ima fenomenalan naziv Primal Grill i isključivo je vezana za roštilj. Snimljena je na nekom idiličnom ranču u Arizoni. Taj čovek nije folirant, kao što je većina kulinarskih selebritija, kad on roštilja vidite da ima puno znanja i da voli to što radi. Skoro sam visila na njegovom veb sajtu i pronašla mnoštvo recepata za roštilje, iz svih strana sveta. Ima čak i neki recepat za srpski roštilj meni sasvim nepoznat.
A sad ideje i saveti za dobar roštilj:
* Pre nego što zapalite vatru morate metalnom četkom dobro da sastružete ostatke na rešetki. Zatim je premažite uljem koristeći papir.
** Da biste samouvereno i opušteno obavili posao morate da imate sledeći stvari uz sebe:
Veliku šerpu sa poklopcem čije ste dno pokrili iseckanim crnim lukom. U nju se ubacuju gotovi komadi mesa. Mljac!
Hvataljke koje su neprocenjive kada je u pitanju rukovanje mesom ili povrćem.
Pivo. Da osveži ali i da ugasi razbuktalu vatru.
*** Ima još jedna fora. Često se vatri dodaju komadići nekog kvalitetnog tvrdog drveta (hrast, javor, jabuka, trešnja, a nikako čamovina), jer daje mesu naročitu aromu, ali se prethodno namoče u vodi, oko sat vremena, i onda se bace u vatru.
**** Ako hoćete da vam meso lepo izgleda tokom pečenja slažite ga i prevrćite na rešetki tako da dobije lepe štrafte (pogledajte sliku sa krmenadlama dole).
Marinade
Imam puno važnih detalja kako da se napravi dobar roštilj ali marinade su jedne od ključnih, naravno govorimo o mesu. Sigurna sam da se tu kriju tajne dobrih roštiljdžija. Postoji nekoliko grupa sastojaka koje utiču na krajnji rezultat roštilja:
– kiseli sastojci (sok od limuna ili limete, sirće, balzamiko, pivo)
– masti (maslinovo ili obično ulje, jogurt, puter)
– enzimi (đumbir, ananas, papaja, kivi)
– začini i začinsko bilje (beli i crni luk, timijan, peršun, ruzmarin, slatka mlevena paprika, ljute papričice, kapar, biber i so, itd.)
– ostalo (senf, vorčerster sos, soja sos, harisa, med, smeđi šećer, kafa)
Svi ovi sastojci čine da meso bude sočno, mekano i sa posebnom aromom. Različiti sastojci idu u različito meso. Meso se stavlja u marinadu najkraće oko 1-2 sata pre pečenja, idealno bi bilo da prenoći u njoj, a što se tiče ribe i morskih plodova neposredno pre nego što se bace na roštilj. Meso stavite u kesu zajedno sa marinadom, dobro zatvorite i povremeno prevrnite kesu.
Odnos masnih i kiselih sastojaka bi trebalo da bude 2:1.
Kod nas u osnovnu marinadu ide so, biber, luk, peršun i ulje. Rado se stavlja i vegeta, ali ja to izbegavam. Ako ste ambiciozniji koristite sledeće sastojke za date vrste mesa:
– ribe i plodovi mora (maslinovo ulje, limunov sok, beli luk, majčina dušica, vlašac)
Možete da napravite buket začinskog bilja koje ćete da umačete u maslinovo ulje, i da time premazujete meso tokom pečenja. Takođe marinade, recimo za ribu, možete da služite kao sos.
Meso
Porterhouse stejk
Što se tiče roštiljanja istina je da svašta možete da pravite na njemu, mislim da nema vrste mesa koje ne možete baciti na njega. Ipak, najvažnije je odabrati kvalitetno meso. Neko je opšte pravilo da se za roštilj koristi masnije meso jer mu mast daje sočnost. Da meso ne bi bilo suvo koriste se i marinade koje u sebi sadrže ulje, kisele sastojke i enzime koji meso čine ukusnijim.
Piletina nije neko preterano aromatično meso pa traži maštovite marinade. Belo meso, pileća krilca, džigerica obmotana slaninom, pa i celo pile (ima jedan poznati recept gde je pile nasađeno na limenku od piva i tako se peče), se često koriste za roštilj.
Svinjetina je vrlo zahvalna za roštiljanje. Vrat, koji je prošaran mašću, krmenadle, rebarca, pa i celo prase su rado viđeni na roštilju. Moje omiljeno jelo spremljeno na grilu od svinjetine je američki Pulled pork. Već neko vreme se spremamo muž i ja da ga napravimo jer njegova priprema traje dosta dugo.
Kod nas junetina i jagnjetina nisu toliko zastupljeni kao provopomenuti, ipak juneći stejk je najbolji na roštilju, a jagnjetinu bi posebno izdvojila, koja je inače posebno popularna u Turskoj, Bliskom Istoku, zatim Indiji, Pakistanu, pa sve negde do Avganistana kad se ide istočno.
Pljeskavice i ćevapčići se obično prave od mešanog mesa, svinjetine i junetine, ipak probajte i varijantu pljeskavica od jagnjećeg mesa (Mezze, strana 53). Nije loše da ih napunite sirom koji će tokom pečenja da se fino istopi. Mljac!
Ćevapčiće nikada nisam pravila, ali i zašto bih kad ima ovde da se kupe dosta dobri ,zamrznuti. Proizvodi ih kompanija Brat i sestra i verujem da ima svugde da se kupe po Americi u radnjama sa našom robom.
Ražnjići (kebabi, suvlaki)
Ciganski ćevap sa škampima
Nekako moram da stavim u posebno poglavlje ražnjiće ili kebabe, iako je ovaj tekst postao bezobrazno dug i opširan. Meni su omiljeni zato što nanizani na štapiće omogućavaju da se njima lako manipuliše dok su na vatri. Osim toga to omogućava da se prave razne kombinacije mesa (piletina obmotana slaninom recimo), ili kombinuje meso i povrće, negde sam čula da se tada zovu ciganski ćevapi. Prutići mogu da budu drveni ili metalni, ali meni se veoma sviđa kada se koriste grane ruzmarina u tu svrhu.
Pod ražnjiće spadaju i giros ili šavarma (shavarma) sa Bliskog Istoka. Moram da napomenem da u Americi se teško nalazi autentični džajro iako ima puno grčkih restorana, obično se dobije nešto što podseća na iseckanu tanku pljeskavicu.
Solunski giros
Riba
Roštiljanje ribe je najveći izazov zato što se ona vrlo lako lepi za rešetku. Probajte da je dobro nauljite kao i rešetku mada je najbolje da za njeno pečenje koristite specijalno napravljenju rešetku ili žicu. Takođe ostaje vam i mogućnost da je uvijete u foliju, ali onda nećete dobiti reš pečenu ribu. Ako imate krupnu ribu ili njene kotlete (sabljarka, ajkula, itd) uvek možete da ih isečete na kocke i nanižete na štap kao ražnjiće. Stavite ribu u marinadu neposredno pre stavljanja na roštilj, nikako duže od 30 minuta.
Rešetke za grilovanje ribe
Morski plodovi
Lignje, oktopod, škampi, jastozi, krabe, pa čak i ostrige mogu da se bace na roštilj. Uvek su mi u lepom sećanju grilovanje lignje iz restorana po grčkim letovalištima. Ja često koristim gambore na roštilju, nanižem ih na prutiće.
Lignje i brancin
Povrće
Gotovo da nema povrća koje nije dobro kad se stavi na roštilj – paprike, plavi patlidžan, tikvice, crni luk, paradajz, pečurke i naravno kukurz. Čak su veoma ukusni zelena salata, radič i endevija na roštilju. Moram da priznam da sam se ovog leta ozbiljno navukla na kukuruz pečen na roštilju. Volim da stavim preko njega otopljen puter, malo soli i sok od limete i mogu da vam kažem da je to nešto neviđeno dobro. Mljac, mljac, mljac!
Grilovani plavi patlidžan
Jedan od veoma čestih načina roštiljanja povrća je pravljenje ražnjića. Najzahvalnije povrće za to su crni luk, paprika, tikvice, malo krupniji čeri paradajz, obični šampinjoni nisu loši ali često pucaju dok ih nižete na štapić. Moj vam je savet da probate da nabodete uzduž celu pečurku zajedno sa stablom.
Voće
Voće za grilovanje su ananas, breskve i kruške. Nemojte da koristite prezrele komade. Najbolje je da ih servirate sa nekim sirupom, sladoledom i nanom. Nije uobičajno ali je dobra ideja za brz i jednostavan dezert kad vam dođu gosti na roštilj.
Grilovane breskve sa sladoledom od vanile, medom i nanom
Testo
Da, istina je da se pice i tortilje mogu napraviti na roštilju. Ne moram da pominjem kako je neodoljiv hleb prepečen na grilu. Mi smo pravili Majine vašarske tortilje na taj način.
Sosevi
Nažalost još se nisam obrela u svetu soseva za roštilj, ali neke od njih možete da nađete u magazinu Mezze. Gotovo uvek pravim tzatziki umak kada pravimo pljeskavice ili ćevapčiće jer oni savršeno idu uz to, plus ajvar od cepkanih paprika.
Još bih dodala majonez i ajoli (recepte za njih možete naći ovde), koji odlično idu uz grilovanu ribu, morske plodove i biftek.
Takođe, rado služim obične salate kao što je ova na slici sa paradajzom i bosiljkom.
Toliko o ovoj temi možda dopišem još nešto kasnije. Stvarno je neiscrpna tema.
Kad sam bila mala mnogo sam patila što mi je rođendan u sred zime. Skoro da nije bilo proslave bez nekog kijameta. I rešila sam da mi deca ne pate zbog iste stvari pa sam ih rodila u meni idealno vreme, kasno proleće. Kako su im rođendani blizu onda pravimo jednu žurku za oboje. Idealno… sve sam lepo isplanirala i realizovala.
Ove godine za rođendansku žurku izabrali smo temu – kapkejk. Puno smo ih napravili, ali najveća fora je u tome što su i deca učestvovala u njihovoj dekoraciji. I izgleda da im se to veoma svidelo.
Pored standardnih čokoladnih kapkejks sa frostingom od marskapone sira, koji su i dalje moji omiljeni, pravila sam one sa borovnicama i kupinama. Iskreno privukla me je njihova boja, sada sam nešto u lila fazi, i morala sam da ih pravim.
Ovako, samo testo je ok, mada može i bolje, ali frosting je taj koji daje kolaču nešto posebno, kako zbog boje tako i ukusa divlje borovnice. Mislim da bi se i čokoladni dobro slagali sa lila frostingom.
Recept je preuzet odavde sa malim izmenama. Ima samo jedan mali problem a to je naći sušene divlje borovnice. Zapravo to nisu obične sušene borovnice već su zamrznute pa onda sušene (freeze dried blueberries), na taj nači ostaju bez tečnosti. Zato se od njih može napraviti prah koji je idealan za bojenje hrane, u ovom slučaju krema. Evo kako one izgledaju.
Sastojci za biskvit:
215g brašna
1/2 kašike praška za pecivo
Prstohvat soli
17g sušenih divljih borovnica
113g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
75g braon šećera
Par kapljica limunovog soka
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
90ml buttermilk (ako ne možete da ga nađete onda se poslužite ovim trikom – u ne previše zagrejano mleko dodajte kašiku limunovog soka, i malo sačekajte)
60g svežih borovnica
60g svežih kupina
1 kašika ekstrakta vanile
Sastojci za frosting ili krem:
113g putera, na sobnoj temperature
113g krem sira, na sobnoj temperaturi
250g šećera u prahu
17g sušenh divljih borovnica
1 kašika ekstrakta vanile
Sastojci za dodatnu dekoraciju:
Sveže borovnice, kupine, maline, listići nane ili cvetovi lavande.
Priprema:
Najpre u multipraktiku sameljite 34g sušenih borovnica. I podelite smesu za biskvit i za frosting.
U multipraktiku izblendajte sveže borovnice i kupine. Ako vam smetaju male koštice u voću vi procedite izblendano voće kroz krupniju cediljku. Meni ne smeta uopšte, čak volim kad mi malo krcka pod zubima.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj posudi dobro promešajte prosejano brašno, sušene borovnice u prahu, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi izmiksujte puter, obe vrste šećera, par kapljica limunovog soka i vanillin ekstrakt. Zatim dodajte jaja, jedno po jedno.
U trećoj posudi promešajte izmiksano voće, buttermilk ili njegovu zamenu. Tu smesu dodajte onoj sa šećerom i puterom, ali ovog puta mešajte sa spatulom.
Onda u to postepeno dodavajte smesu sa brašnom. Ako mešate sa spatulom onda će biskvit biti izdašniji.
Sipajte smesu u pleh za mafine i pecite u već zagrejanoj rerni 20-25 minuta.
Za to vreme napravite krem. Mikserom izmešajte sir i puter, a zatim dodajte šećer u prahu, borovnice u prahu i ekstrakt vanile.
Kad je sve dobro izmešano smesa je spremna za dekorisanje. Najpre biskvit mora dobro da se ohladi. Krem nanosite uz pomoć šprica. On je dosta čvrst, zahvaljujući šećeru, i na sobnoj temperature dugo neće promeniti oblik, zato je veoma zahvalan.
Ova količina je dovoljna za 12 kapkejksa.
Za preostalu dekoraciju koristite sveže voće i listove od nane. To je najzdravije i najlepše.
A sad da vidite kako su se deca provela na žurci koju smo nazvali – Cupcake Extravaganza B-day Party.
Inače ovaj recept šaljem za igricu Ajme, koliko nas je koju ovog meseca organizuje Foodzdarije, a tema je bobičasto voće.
Prvi put u životu sam probala Cezar salatu u Grinetu. Volela sam to mesto, ono u Bulevaru Revolucije ili Bulevaru kralja Aleksandra. Od svega najviše zaboravljam imena ulica u Beogradu… valjda zato što se tako često menjaju. Trebalo mi je vremena da se setim ovog novog imena, a nekad sam živela u toj ulici.
Dakle, Grinet je svojevremeno bilo baš cool mesto, ne znam kako sad radi i da li uopšte postoji. Volela sam taj spratni restoran sa otvorenim staklenim zidom leti. Evo još uvek se sećam te Cezar salate i Krem čorbe od pečuraka. Divno su servirali jela, još uvek se sećam posuđa koje su koristili. Po pravilu dobro pamtim sva izvrsna jela i usluge, i obrnuto, nema veze kada je to bilo.
Ovaj recept je i moja ulaznica za igru Ajme, koliko nas je, čija je domaćica ovog meseca Nevena sa bloga Hleb i lale. Tema je hleb tj. jela sa upotrebom hleba, a pošto je Cezar salata nezamisliva bez krutona, to mi je nekako prvo palo na pamet.
Cezar salata (Caesar Salad) je jedna od najpopularnijih salata u Americi. Tačno se zna ko ju je izmislio i gde ju je služio, naravno to je bila osoba po imenu Cezar. U većini restorana ova salata ima otužan ukus jer se koriste gotovi sastojci koji se malo zbrčkaju i onda se to nazove Cezar salata.
Recept koji sledi sam našla u poslednjem broju časopisa Bon Appetit i zahvaljujući njemu sam jela najlepšu Cezar salatu. I mislila sam da je red da ga podelim sa drugima. Naravno, svi sastojci su homemade:) Da ne zaboravim recept je malčice izmenjen, a i ja sam dodala neka pojašnjenja.
Cezar salata se sastoji od nekoliko sastojaka, evo liste:
Zelena salata – iz nekog razloga Romaine salata jedina ispunjava uslove. Ipak, ja sam probala i sa drugim vrstama i podjednako je ok. Romaine salata je malo gorčija a i tekstura joj je drugačija u odnosu na putericu. Obično se koristi oni mlađi listovi iznutra.
Za ovaj recept vam treba oko dve-tri glavice salate. Koristite cele unutrašnje listove.
Krutoni – najbolji su domaći napravljeni od dobrog francuskog bageta, malo maslinovog ulja, krupne soli i crnog bibera. U ovom receptu se preporučuje da se hleb ne secka na kockice što je uobičajno, već da se cepkaju komadi hleba. Verujte mi ima razlike.
Zagrejte rernu na 190C (375F). Iscepkajte veknu francuskog bageta veličine 15-20cm, kao na slici.Hleb ne bi trebalo da bude previše star, jer nećete moći da ga cepkate. Komadiće hleba rasporedite na papir za pečenje, koji ste stavili na pleh, poprskajte ih maslinovim uljem i dodajte so i biber. Rukama promešajte hleb i stavite da se peče oko 10 minuta, ako volite pečenije ostavite duže da se peku.
Preliv ili dresing – tu se već javlja problem jer se kombinuju razni sastojci, ima raznih recepata, ali za originalnim se smatra onaj recept koji u sebi sadrži: žumanca, ulje, beli luk, senf, limunov sok i Parmezan sir. Ja bih tu još dodala nezaobilazne inćune. Originalno umesto njih ide Vorčerster sos. Od preliva zavisi sve tako da je jako bitno da su sastojci koji idu u njega veoma kvalitetni.
6 inćuna iz teglice sa maslinovim uljem 1 mali čen belog luka Prstohvat krupne soli 2 žumanceta * Ovo je veoma važno * Da ne biste zaradili salmonelu, žumance obradite na pari, mešajte ih u staklenom sudu koji ste stavili na šerpu sa zagrejanom vodom. Kad žumanca dostignu odgovarajuću temperature sklonite ih sa pare. Lumunov sok tj. kiselina takođe mogu da unište štetne organizme, ali ipak uradite ovako kako sam vam rekla. Upravo se zbog toga ovaj preliv često pravi bez njih, ali onda nije tako ukusan. 2 kašike limunovog soka 3/4 kašičice dižonskog senfa 2 kašike maslinovog ulja 1/4 šolje običnog ulja 3 kašike izrendanog Parmezan sira + iseckanog sa pilerom za dekoraciju So i biber
Inćune, so i beli luk seckajte zajedno na dasci dok ne dobijete pastu. Zatim obradite žumanca na pari. Kada su gotova sipajte u njih limunov sok i senf. Dok dodajete sastojke sve vreme žicom mešate preliv. Dodajte pastu od inćuna. I onda vrlo postepeno sipajte maslinovo i obično ulje uz stalno mešanje. Kad ste dobili glatku smesu sličnu majonezu, dodajte izrendan Parmezan sir, i na kraju biber, a i još soli i limunovog soka ukoliko tako više volite.
Grilovana piletina, opciono. Mora da bude baš dobra, inače će pokvariti ukus salate. Ja nisam obožavalac piletine jer se ona često oseća, zato ću ja sada vama da predložim organsku kao Džejmi Oliver, jer je ona obično ok. Piletine nema u originalnom receptu, da se zna, pa ipak sa njom dobijate kompletan obrok.
Rukama pomešajte preliv sa listovima zelene salate i krutonima. Preko toga stavite iseckane komade grilovane piletine i na listiće iseckan Parmezan sir. Preliv može da traje jedan dan u frižideru. Količina sastojka je za 6 osoba.
Kratak osvrt na nedavni Uskrs i vrlo jednostavan recept za punjena jaja, iliti kako da date šmek jajima koja su vam ostala od Uskrsa. Da, to su ona jaja koja vam se vuku po kući, i ruku na srce, već su vam se smučila, jer ste ih pojeli ko zna koliko.
U Americi punjena jaja se zovu Deviled eggs i prave se za razne događaje, uglavnom kao predjelo. Jednom sam ih čak jela na pikniku. Ne mogu više da se setim kako se kod nas rade punjena jaja, mislim da se pune ruskom salatom. Uglavnom ovaj post pišem zbog toga da vam dam ideju kakve sve namernice možete da kombinujete za punjena jaja i da vam dam par saveta za dekoraciju. U suštini ovo je jedno veoma jednostavno predjelo koje može da izgleda izuzetno lepo i bude ukrs za svaku gozbu.
Za punjenje jaja možete da koristite razne sastojke: pored žumanaca, majoneza i senfa, tu su i ren, mladi luk, peršun, vlašac, kapar, kiseli krastavci, inćuni, tunjevina, slanina… izbor je ogroman. U smesu je dobro dodati puter ili mast kako bi dobila na gustini jer ćete tako lakše špricem ispuniti jaje. Tu je i neizbežna dekoracija sa kojom svašta možete da radite.
Evo kako sam ja pravila punjena jaja.
Sastojci:
10 skuvanih jaja (ukoliko su uskršnja koristite jaja farbana isključivo u lukovini jer sigurno ne želite da služite jaja sa plavim ili zelenim mrljama)
3 kašike majoneza
2 kašičice rena
1 mladi luk, iseckan
4 tanka režnja slanine (duga 20cm)
1/2 kašike limunovog soka
So i biber
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Na tanki pleh stavite papir za pečenje, a preko toga režnjeve slanine. Kada je rerna zagrejana stavite slaninu da se peče oko 12-15 minuta dok ne postane baš hrskava. Zatim je izvadite iz rerne, stavite na papirnati ubrus, a mast, koja se zadržala na plehu, sipajte u činiju u kojoj ćete praviti fil.
Oljuštite skuvana jaja. Oštrim nožem prepolovite ih na pola i izvadite žumanca.
Napravite smesu od preostale masti, žumanaca, iseckanog mladog luka, rena, majoneza, 3 ispečena režnja slanine (preostali ćete koristiti za dekoraciju), limunovog soka i vrlo malo soli (zbog slanine), i bibera. Sa štapnim mikserom ili u multipraktiku izblendajte sve dok ne dobijete glatku pastu. Ovo je neophodno ukoliko želite da koristite dresir vrećicu. Proverite ukus fila jer možete da dodate još malo limunovog soka ili rena da bi dobili odgovarajući ukus. Takođe možete u fil dodati i istucanu ljutu paprika ukoliko volite ljuto a ljutina od rena vam nije dovoljna.
Fil prebacite u frižider da se malo stvrdne, a za to vreme pripremite dekoraciju. Zatim napunite dresir vrećicu filom i punite jaja.
Stavite dekoraciju na jaja. Evo jednog trika – pošto su uskršnja jaja često sa braon flekama na belancetu, pospite jaja alevom paprikom ili krupno mlevenim biberom da se malo kamuflira njihova nesavršenost.
Ideje za dekoraciju:
mladi luk, iseckan dijagonalno
slanina, prepečena i iseckana
vlašac
mirođija
peršun
baby rukola
rotkvice, iseckane na tanke listiće
aleva paprika
biber krupno samleven
A evo kako je bilo za Uskrs…
Uskršnja jaja su mi prvi put ispala kako treba, farbala sam ih lukovinom, plus tehnika dekoracije sa biljkama. Takođe sam i prvi put koristila tehniku dekupaž i nije loše ispalo. Amerikanci su apsolutno impresionirani farbanjem jaja lukovinom zato što je to prirodan način i zato što tako dobro izgleda sa biljčicama.
Uskršnji ručak je bio onako baš prolećni, jednostavan i šaren. Pošto smo imali vegetarijance povrće je dominiralo. Nažalost nisam uspela da fotografišem gozbu, ali daću vam listu stvari koje sam pravila, čisto da ostane negde, možda će nekome trebati za sledeći Uskrs.
Kao glavno jelo pravili smo Provansalsku jagnjetinu sa paradajzom. A za priloge smo imali Cušpajz od šargarepe, Varivo od spanaća, mlade pečene krompiriće sa grčkim kiselim mlekom, rendanim krastavcem i začinskim biljem (ovo mi nije uspelo jer je muž kupio kiselo mleko od vanile, što je otkriveno pošto sam ga napravila). Služili smo zelenu salatu, rotkvice i mladi luk (to mi je najomiljeniji prolećni trio).
Za dezert sam se okuražila i napravila Dadinu Reform tortu (recept je na Majinom blogu). Uopšte nije bilo lako. Uspela sam da napravim onaj ne tako gust fil pa mi torta ni na šta nije izgledala. Srećom posle trimovanja i sa glazurom i nije izgledala tako loše. Moram da kažem da su svi bili veoma zadovoljni ukusom, a čak je naš prijatelj, Britanac, izjavio da je to najbolja torta koju je on ikada jeo. Nisu mogli baš da ukapiraju naziv torte tako da smo smislili novo ime za nju – Riform torta:)
Žao mi je što nisam mogla da napravim uskršnji hleb sa pletenicom, ali nisam imala dovoljno vremena.
Ne sećam se da taj običaj postoji kod nas ali ovde se za decu za Uskrs pravi Lov na jaja (Egg Hunt). Kao uskršnji zeka sakrije jaja i onda ih deca traže. Verovanto su to ranije bila farbana jaja, ali sada se sakrivaju plastična jaja sa raznim slatkišima. Meni je to sladak običaj, a i deca su bila oduševljena.
I imala sam jedno veoma nesvakidašnje iskustvo… prvi susret sa food blogerom ovde u Americi. Jovanka Baštovanka nam je bila u poseti, divno i slatko stvorenje. Bilo nam je baš lepo.
Pre izvesnog vremena poslala sam članak PoliticiO američkoj kuhinji za rubriku Moj život u inostranstvu, i pošto je objavljen, dobijem puno pisama, najviše iz dijaspore, čak sam dobila i recepte. Pošto sam uvek u potrazi da dobrim i proverenim receptima, ja sam se tome baš obradovala. Ovaj sam dobila od gospođe Zlate, koja već veoma dugo živi u Kanadi. Ona je bila toliko ljubazna da mi ga pošalje kao i neke druge. Šta drugo da kažem nego da mi se mnogo dopao njen džem, iako nisam baš neki veliki ljubitelj istih. Ali ovo nije tipičan džem. Običan džem je veoma sladak, dugo se kuva, ukus i tekstura voća u njemu su dosta drugačiji od onog svežeg, ali kod ovog je to obrnuto. Ovaj džem vam izgleda kao da jedete pire od svežeg voća.
Takođe, za razliku od džema koji je želatinast, ovaj nije, ali dovoljno je gust da ga namažete na hleb ili na palačinke. Nisam proveravala ali biće da voćke u ovom džemu nemaju previše pektina, koji ima ulogu da zgusne masu, a osim toga kratko se i kuva. Ono što je takođe dobro u vezi ovog džema je i to da se kratkom termičkom obradom smanjuje gubitak hranljivih sastojaka voća.
Brzi džem sa papajom, jabukom i pomorandžom (Papaya-Orange-Apple Preserve)
Sastojci:
1 velika zrela papaja
5 jabuka
Sok od jedne pomorandže
Istrugana kora cele pomorandže
200g šećera
Priprema:
Oljuštite i očistite papaju, i u multipraktiku od nje napravite pire masu. Očistite i izrendajte jabuke. Stavite papaju, jabuke i šećer u veću šerpu i kuvajte na umerenoj vatri oko 20 minuta, uz povremeno mešanje. Zatim nastružite koru od jedne pomorandže i iscedite sok. To dodajte masi koja se kuva i nastavite sa kuvanjem još oko 10-15 minuta. Kad je džem gotov, još vrelog stavite ga u čiste tegle, i dobro ih zatvorite. Džem čuvati u frižideru. Ova smesa je dovoljna za tri tegle.
Napomena:
Pošto sam u međuvremenu pravila ovaj džem više puta, htela sam da dodam da svo voće možete da izblendate u multipraktiku pre nego što ga stavite da se kuva. U džem možete da dodate i oguljene pomorandže, kao i mango.
