Američka pita od višanja i trešanja (Cherry pie)
Tek što sam probala ovu pitu već sledećeg trenutka sam bila potpuno sigurna da je to jedna od najukusnijih stvari koje sam u životu probala. Prhkavo, valjda se tako kaže, testo sa izraženim ukusom putera, a fil nestvarno ukusan, smenjuju se sitnije i vrlo kisele višnje sa slatkim i mesnatim trešnjama. Ludilo!
Sama činjenica da je pita napravljena od višanja, voće koje je neverovatno teško naći u Americi, je bila dovoljna da se sa posebnim entuzijazmom bacim na pravljenje iste, i znala sam da će od nje biti nešto vrlo, vrlo, posebno.
Recept nije puno komplikovan, to je još jedna verzija osnovnog recepta za američke pite o kojem sam pisala ranije, čak sam se potrudila da vam napravim i slikokaz, i sadrži kratku listu sastojaka. Jedino što vam treba je vreme koje inače svaka američka pita traži. Vreme da se umesi kora, zatim da se ohladi u frižideru, pa da se razvije testo i ujedini sa filom, onda pečenje, zatim pita mora da miruje oko 2 sata da bi se fil lepo zgusnuo, i onda konačno možete da je služite. Da ne pominjem vađenje koštica iz višanja i trešanja. Ipak vredi.
Sastojci za fil:
1 1/3kg svežih višanja i trešanja, pola – pola, mogu i zamrznute. Koštice izvađene.
200g šećera + za posipanje kore
1 kašika ekstrakta vanile
3-4 kašike gustina
Prstohvat soli
2 kašike putera, iseckanog na komadiće
Sastojci za duplu koru:
300g brašna + za posipanje radne površine (ja sam ovog puta dodala 50g brašna od badema, ali se slabo osećao, tako da ga nema svrhe dodavati)
225g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli
1 belance umućeno, za premaz kore
Sud za pečenje prečnika 25cm.
Priprema:
Napravite testo za koru u multipraktiku ili u mikseru za testo. Najpre promešajte samo brašno, dodajte so i šećer, a zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 10 -15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za oko 20 sekundi, 30 najduže, testo je spremno. Testo treba da bude sipkavo, ne glatko.
Prenesite teso na radnu površinu koju ste posuli brašnom, napravite loptu i podelite je na dva jednaka dela, koje zatim oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider da se ohlade, bar sat vremena.
U međuvremenu napravite fil ili punjenje tako što ćete pomešati voće, šećer, so, gustin i vanilin ekstrakt. Zagrejte rernu na 205C (400F).
Izvadite jedan komad testa u obliku diska i razvlačite ga oklagijom na radnoj površini koju ste posuli brašnom. Krug od testa treba da bude 2-3 centimetara veći od suda u kome se peče. Oklagijom prenesite testo u sud.
Testo lepo rasporedite po sudu. Dodajte fil od voća.
Stavite na površinu voća par komadića putera kao na slici. Razvijte novu, gornju, koru, malo veću od suda za pečenje.
Napravite rupice na gornjoj kori uz pomoć metalnog kalupa. Urolujte testo oklagijom i nacentrirajte na pitu.
Spojte gornju i donju koru uz pomoć prstiju ili viljuške. Premažite pitu umućenim belancetom i pospite na kraju šećerom. Stavite pitu da se peče.
Uvek stavite veći pleh na donju pregradu rerne da bi zadržala sadržaj koji vrlo često curi iz pite tokom pečenje. Suprotno uništiće vam rernu.
Pecite pitu na 205C 20 minuta, a zatim smanjite temperaturu na 175C (345F) i pecite još oko 40 minuta. Ukoliko se desi da tokom pečenja gornja korica počne da gori, poklopite je aluminijumskom folijom.
Pošto ste ispekli pitu ostavite je još neko vreme, najbolje 2 sata, da se sve lepo integriše, sokovi zgusnu, a tek onda je služite.
Pitu možete služiti uz sladoled od vanile.
Letnje opuštanje – Koktel Margarita
Zamislite letnje popodne, onako lenjo, i vi gledate prenos fudbala ili tenisa, i osećate da vam fali nešto, da uobliči to divno letnje opuštanje… pa da, jedan hladan koktel! Ovog puta izbor je pao na koktel Margarita.
To je sigurno najpopularniji koktel od tekile. Nastao je u Meksiku, krajem prve polovine dvadesetog veka. Ukus ovog koktela je oštar i moćan, i može lako da vas “zaljulja”. Meni se sviđa zato što sadrži sok od limete, mada možete da koristite i sok od limuna, i zato što nije puno sladak, slatkoću možete dobiti ukoliko dodate pire od nekih voćki, recimo breskvi, jagoda, malina ili manga.
Neki ljudi vole da dodaju i belance nebili dobili penušavu Margaritu, ja bih to izbegla.
Postoji posebna visoka čaša koja ima široki obod u kojoj se služi ovaj koktel, ali nije kraj sveta ukoliko je nemate, Margaritu možete služiti u bilo kojoj čaši sa stopom.
Sastojci za jednu čašu:
1 kašika krupne soli
1 kašika isceđenog soka od limete (ako vam smetaju vlakna od limete, sok procedite kroz cediljku)
3 kašike tekile
2 kašike likera od pomorandže (Triple Sec, Cointreau ili Grand Marnier)
2 šake kocki leda
za dekoraciju: kolut limete
Priprema:
Pripremite sve sastojke pre nego što počnete da pravite koktel. U mali tanjirić sipajte so, ravnomerno, navlažite ivicu čaše u kojoj ćete služiti koktel i zatim je natapkajte solju. Ja sam koristila so sa sušenim hibiskusom koju sam dobila sa Jamajke čisto radi fore. Zašto baš so, valjda zbog toga što ona uvek ide uz tekilu.
U šejker stavite isceđeni sok od limete, nikako kupovni, tekilu, liker od pomorandže i led, zatvorite ga i promešajte nekoliko puta. Sipajte koktel u čašu i dodajte kolut od limete kao dekoraciju. Koktel možete da služite sa ili bez leda. Ukoliko vam je koktel previše jak preporučujem vam da ga pijete sa ledom.
Uvek nekako zaboravim da živim na moru tj. okeanu, zapravo zalivu, valjda zbog nedostatka plaža. Juče dok sam se šetala uz obalu nekako sam se osećala drugačiji, baš kao na moru. Možda i zbog toga što smo bili na drugoj strani malog zaliva u kome se nalazi centar Baltimora. Uživajte u slikama.
Belgijski vafli za Dan majki
Rekla sam mojoj porodici ‘oću belgijske vafle za doručak u krevetu za Dan majki, našla sam super recept za sjajne vafle samo treba da ih naprave. Ok, ja ću da umesim testo dan pre, ali oni će da ih peku, muž i deca. Znam da će u kuhinji da bude haos, ali ja ću strpljivo da čekam moj doručak gore u spavaćoj sobi, zavaljena u perjane jastuke.
Hoću da se taj dan osećam posebno. Bog me je napravio ne baš previše sentimentalnu, ali priznajem ima nešto posebno u tom prazniku, i dalje nekad ne mogu sebe da zamislim kao majku dvoje dece. Poseban je dan i zbog toga što mogu da se izležavam i dobijem bogat doručk u krevetu, i imaću slobodno vreme da ga posvetim samoj sebi. Umesto da idem u restoran, ili na manikir & pedikir, što je najčešća opcija, ja sam odlučila da okačim kameru i prošetam se ulicama Baltimora i da slikam i uživam u tišini. Možda vama ova moja želja izgleda tako obična i neuzbudljiva, ali, verujte mi, sa dvoje male i užasno nemirne dece takav jedan beg u mir je pravi luksuz.
Skoro smo nabavili aparat za vafle, to je onaj što se okreće. Prvi recept koji sam koristila se pokazao kao ogroman uspeh. Date količine su za doručak za četvoročlanu porodicu, sa malo slabijim apetitom, ali ja vam savetujem da napravite duplu meru, za svaki slučaj, a ono što vam preostane stavite u zamrzivač. Oni su super kad se odmrznu i zagreju u tosteru, možete ih jesti neko drugo jutro.
Pogledajte moj video kako da napravite Belgijske vafle sa četiri vrste brašna.
Sastojci:
260g brašna
3/4 kašičice soli
2 kašičice suvog kvasca
350ml mleka
80g putera, otopljenog
2 krupna jajeta, umućena
2-3 kašike javorovog sirupa
Za nadev:
Mi najviše volimo javorov sirup, onaj 100% čist je najbolji. Ima jedan dobar u Trader’s Joe, ukoliko živite u Americi.
I iseckano razno voće.
Priprema:
Pripremite testo dan pre nego što ćete ga peći.
Stavite brašno, so i kvasac u multipraktik. Promešajte par puta. Sipajte mleko dok vam multipraktik radi, dodajte otopljen puter, pa umućena jaja, i na kraju javorov sirup. Dobićete testo slično onom za palačinke, ali gušće.
Prebacite testo u neku plastičnu ili staklenu posudu, pokrijte je plastičnom folijom, i stavite u frižider.
Sutradan, izvadite testo iz frižidera i ostavite ga 30 minuta da se zagreje. To vreme iskoristite da pripremite voće i aparat za vafle.
Pratite upustva za vaš aparat tokom pripreme vafla. Ne ređajte ih jedne na druge kad su ispečeni inače će da postanu opušteni i vlažni.
Služite ih tople, pospite ih voćem i javorovim sirupom.
Uživajte u vaflima a i ja ću u nedelju ujutru.
Ovo smo se malo igrali moj sin i ja… on je fotografisao svojom kamerom hranu zajedno sa mnom. Srećna sam što znam da nije ravnodušan prema lepim stvarima, voli da ih kamerom zabeleži baš kao i mama:)
Pogledajte i recept za nešto drugačije vafle iz Liježa.
Jafa kapkejksi – klasik u novom ruhu
Kad sam bila tinejdžerka, pa i nešto starija, apsolutno sam odbijala da radim sledeće stvari – da gledam televiziju i kuvam, da budem preciznija, pravim kolače. Mladi ljudi često imaju čudna razmišljanja, i ja nisam bila izuzetak u tome, ipak, i dalje mislim da je to vreme za druženje, izlaske, na kraju i školu, tada se uči i eksperimentiše ali ne u kuhinji tj. kod kuće. Televiziju ni danas ne gledam, jedna od najboljih odluka je bila da ukinem kablovsku pre par godina, mada koristim druge servise gde gledam filmove, serije i tenis, ali to je sve prilično limitirano. A kuvanje, e, to sam zavolela, baš, baš, ali u svojim tridesetim. I moja svekrva je počela da kuva dosta kasno, ali je kuvala mnogo bolje nego većina žena čiju sam kuhinju probala. Nekako mi je to spremanje kolača uvek izgledalo kao – smaram se kod kuće, ne znam šta ću od sebe, pa pravim kolače i posle se gojim od istih.
Zašto vam sve ovo pričam i kakve to ima veze sa Jafa kolačem? Pa ima, to je bio prvi kolač koji sam napravila za svoj rođendan, tu sam napravila prvi iskorak u svojoj “nekuvarskoj” karijeri. Iako uopšte nije komplikovan, nekako mi se čini da u ono vreme, za mene i muža je bio baš veliki poduhvat… on je rendao zamrznutu pomorandžu. Inače, mnogo volim taj kolač kao i jafa keks. Pravo da vam kažem meni se čini da su poslastice koje su nastale kao kopije nekih kupovnih proizvoda nešto najlepše u domaćoj kuhinji.
Ovo je još jedan dezert u kome American meets Serbian cuisine. Ranije su to bili Kapkejks čupavci. Onda sam se jednog dana setila Jafe kolača i poželela da se igram sa drugačijim oblikom. Prvo su mi pali na pamet Kapkejksi sa bostonskim kremom i odlučila da koristim isti princip za pravljenje. Ma kako izgledalo lako ceo proces je podrazumevao mnogo toga: pretraživanje recepata po netu, onda sam se setila da ga ima u svekrvinoj svesci recepata, premeravanje mera koje su svugde date u kašikama, htela sam da dobijem količinu koja će biti dovoljna za 12 kapkejksa tj. jedan pleh. Zbunjivale su me te dve kore, i onda sam se dosetila da svejedno prilikom bušenja kapkejksa ostane nepotrebnog materijala koji se mrvi i potom stavlja u fil. Sve se nekako poklopilo.
Odlučila sam da ne menjam sastav, ako piše ulje, onda stavljam ulje, ja inače više volim da koristim puter. Morala sam pak da smanjim količinu šećera, jer što je mnogo mnogo je. Ostalo mi je višak fila, ali njega sam zamrznula i taman će biti dovoljan za sledeće pravljenje.
Rezultat je bio odličan. Vrhunski kolač. Sočan unutra, a tek čokoladna glazura. Čak i kada se gleda odozgo dosta podseća na kupovnu Jafu. Ima još jedan kvalitet koji nećete sresti kod klasično pripremljenog kolača – hrskava korica biskvita pri vrhu zaista podseća na kupovni keks. Ono na čemu bih dalje radila jeste da napravim čvršći biskvit, verovatno bi oduzela količinu mleka. Sve ostalo je super.
Sastojci za fil:
2 pomorandže, po mogućstvu organske, ako ne, onda ih dobro operite – jednu pomorandžu sve sa korom stavite u zamrzivač da prenoći, druga vam treba da sastružete koricu sa nje
200ml vode – ja bih smanjila količinu na 150ml.
150g šećera – originalno 300g, ali meni je to previše
5 kašika džema, najbolje od kajsije, ali mogu da prođu i ostali
Izmrvljen ostatak od biskvita
Sastojci za biskvit:
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
200g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
250g brašna
1 1/2 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice soli
300ml mleka
200ml ulja
Sastojci za čokoladnu glazuru:
150g poluslatke čokolade
60g putera
4 kašike mleka
Priprema:
U šerpici zagrejte vodu i ušpinujte je sa šećerom. Dodajte 5 kašika džema. Sklonite šerpicu sa vatre i ostavite da se sadržaj ohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pleh za mafine nauljite, nisu vam potrebne korpice.
Brašno prosejte i u njega dodajte prašak za pecivo i soli.
Mikserom mutite šećer i jaja sve dok ne dobijete gustu penastu smesu, oko desetak minuta. U to dodajte ekstrakt vanile. Ugasite mikser i sa spatulom umešajte jednu polovinu brašna, zatim postepeno dodajte mleko i ulje i na na kraju preostalu polovinu brašna.
Sipajte smesu u udubljenja pleha, skoro do samog kraja. Pecite testo na srednjoj rešetki oko 22- 25 minuta, dok ne počnu da tamne po obodu. Ja sam ih pekla 24 minura, a mogla sam slobodno i duže, dok ne dobiju tamniju i hrskaviju koricu.
Kada je biskvit pečen ostavite ga 10-15 minuta u plehu, a onda ga uz pomoć spatule izvadite iz pleha i ostavite na rešetki da se ohladi.
U međuvremenu izrendajte zamrznutu pomorandžu ili još bolje uradite to uz pomoć multipraktika, sve je gotovo za par minuta. Tome dodajte izrendanu koru druge pomorandže.
Ohlađeni biskvit izdubite na sledeći način. Jednom rukom držite biskvit, a drugom uz pomoć oštrog reckavog noža napravite udubljenje u obliku kupe. Taj oblik zasecite tako da vam ostane kapica tj. vrh biskvita, a preostali deo ostavite za fil.
Izmrvite ostatak biskvita i dodajte ga filu kao i izrendanu pomorandžu. Tim filom punite biskvit i zatvarate ga sa preostalom kapicom.
Zagrejte čokoladu na pari, i dodajte joj iseckani puter i mleko. Kad dobijete tečnu i konzistentnu smesu stavite je na vrh biskvita.
Kakejkse čuvajte na hladnom mestu, najbolji su kad prenoće.
Šta sve možete da napravite od kinoe (Ćuftete, Mediteranska salata i Punjeni šampinjoni)
Moj muž često voli da kaže “Vidim, pravila se nešto zdravo”, i samo napravi neku tužnu facu. Istina, neka zdrava hrana i nije baš nešto ukusna. Ukus može često da se prepiše navici, ali nekad ma koliko nešto bilo zdravo ne mogu da jedem ako ne uživam u njegovom ukusu.
Kinoa upšte nije loša iako nosi naziv super hrana. Iskreno, mi i nismo baš navikli na tu namirnicu, ljudima često fali ideja šta da rade sa njom, i zbog toga je nastao ovaj članak. U njemu su tri jela koja najčešće pravim. Salate sa kinoom su ok, ali ja posebno volim punjene pečurke sa kinoom i ćuftete.
Samo da kažem crvena kinoa ima isti ukus kao ona bela, nema nikakve razlike, ali meni se više sviđa njena boja zato nju u poslednje vreme isključivo koristim. Osim toga moja ćerka je rado jede, onako samo skuvanu, čak je ubeđena da je to kus-kus, mada nema baš sličnosti, pogotovo zbog boje, i zato je često pravim.
Više o kinoi i njenim vrstama saznajte ovde.
Kako da skuvate kinou
Pre nego što pređem na recepte da objasnim kako se kinoa kuva. To je osnovni korak pre nego što se odlučite da bilo šta pravite od nje. Par stvari koje morate da znate je to da pre nego što počnete da kuvate kinou morate da je properete zato što ima neki gorkasti spoljašnji sloj, najbolje je da za tu svrhu koristite veliki cediljku. Od jedne šolje nekuvane dobićete oko 3 šolje skuvane. Kinoa dosta upija vodu.
Sastojci:
1 šolja kinoe
2 šolje vode
malo soli
Priprema:
Zagrejte vodu sa kinoom do ključanja, a zatim smanjite vatru, poklopite šerpu i kuvajte još oko 15-20 minuta dok ne počnu da se formiraju beli diskovi oko zrna kinoe. Ukoliko kinoa upije svu vodu a nije još skuvana dospite još. Skuvanu kinou možete da čuvate u frižideru.
Mediteranska salata sa kinoom
Ovo je super jednostavna salata, mnogo je volim. Recept za jednu egzotičniju salatu od kinoe pronađite ovde.
Sastojci:
2 šolje skuvane kinoe, recept dat gore
2 mlada luka, iseckana
1 veća mesnata paprika, iseckana
2-3 srednja paradajza, iseckana
1 srednji krastavac, iseckan
Šaka maslina, iseckane ili cele
Sok od pola limuna
3 kašike maslinovog ulja
So i biber
Svež peršun, iseckan
Šaka izmrveljenog Feta sira
Priprema:
U činiju stavite iseckano povrće, kinou i to pomešajte sa prelivom od limunovog soka, maslinovog ulja i začina. Na kraju dodajte Feta sir i iseckan peršun.
Ćuftete od kinoe
Sastojci za 12 ćufteta:
450g skuvane kinoe, recept dat gore
4 jaja
5 komada mladog luka, iseckanog
50g izrendanog parmezana
100g i više hlebnih mrvica
1 kašičica soli
Svež biber
½ kašičica kumina u prahu, opciono
1 kašika maslinovog ulja
Priprema:
U većoj posudi umutite jaja, dodajte iseckan mladi luk, kinou, prezle, izrendan Parmezan, začine i maslinovo ulje. Rukama sve mešajte, ukoliko vam se smesa učini dosta retkom dodajte još prezli.
Stavite smesu u frižider da se malo zgusne, oko 30 minuta.
Zagrejte rernu na 205C.
Pravite rukama ćuftete i gledajte da im ivice lepo zaoblite. Poređajte ih po plehu na koji ste stavili papir za pečenje. Pecite ih oko 20 minuta.
Služite ih uz neki sos, može i obična pavlaka ili majonez sa maslinovi uljem, i sa svežom zelenom salatom i rotkvicama.
Šampinjoni punjeni kinoom
Ovo mi je omiljeno jelo sa kinoom.
Sastojci:
12 većih šampinjona, očišćenih, izvadite stabla i iseckajte ih
1 1/2 šolja skuvane kinoe, recept dat gore
2 kašike maslinovog ulja
1 srednji luk, sitno iseckan
So i biber
Svež peršun, sitno iseckan
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C. Pečurke rasporedite po plehu.
Zagrejte ulje i na njemu propržite luk. Zatim dodajte iseckana stabla pečurke, so i biber. Posle par minuta dodajte kinou. Nakon par minuta sklonite sa vatre šerpu i smesi dodajte peršun.
Smesom punite pečurke na plehu. Kada je rerna zagrejana stavite pečurke da se peku, oko 20 minuta. Služite ih tople.
Kako da napravite hleb od prirodnog kvasca (Sourdough Bread)
Ovo nije običan hleb, njegov ukus je drugačiji kao i tekstura, i ni kvasac vam ne treba za njegovo pravljenje. Opet ne može se reći za njega da je bezkvasan, jer kao što možete da vidite na slikama, unutar njega je puno rupica, a to jeste zbog kvasaca, ali onog prirodnog, kojeg sami pravite.
Iako svaki članak pišem sa velikim entuzijazmom, neke teme su mi posebno drage, kao što je recimo ova – kako napraviti hleb od kvasca u sopstvenoj proizvodnji. Odmah da vam kažem to nije tako jednostavan posao, traži dosta vremena i strpljenja, ipak osećaj na kraju je poseban, kad odlomite još topao hleb i počnete da ga žvaćete, a on traži dugo žvakanje… to je jedan od onih projekata.
Nazvala bih ovaj hleb – hleb sa stavom, zbog svega navedenog u tekstu. On ima vrlo dugu i interesantnu istoriju. Tako su nekada pravili hleb, naše prababe recimo, pre nego što se pojavio kvasac u upotrebi. U Istočnoj i Severnoj Evropi ovaj hleb ima i dalje poseban status, tamo je popularan raženi hleb, a običan kvasac ne deluje na ražano brašno.
U Americi je užasno popularan na Zapadnoj obali, San Francisko je posebno ponosan na hleb koji se tamo proizvodi. Povezuju ga sa Zlatnom groznicom, jer su ga navodno u tom periodu francuski pekari doneli na Zapadnu obalu. Postao je neverovatno popularan, starter za ovaj hleb ljudi su prenosili čak i do Aljaske, u potrazi za zlatom, i pošto su se plašili da će da se bakterije i gljivice u njemu smrznuti zbog hladnoće koja tamo vlada, nosili su ga uz svoje telo da bi ga držali zagrejanim.
 |
| San Francisko |
Neke pekare u San Francisku tvrde da održavaju svoju produkciju startera još od 1849. godine, od istog onog testa koje je te godine doneto tamo. Jedna od takvih je pekara Boudin Bakery, moj muž je bio tamo i probao njihov čuveni hleb pa otuda ova slika ispod.
 |
| Pekara Boudin |
Međutim, ovaj hleb koji ja pravim, po receptu iz knjige The Bread Baker’s Apprentice, autora Pitera Rajnharta (više o ovoj knjizi koja je imala presudnu ulogu u tome da zavolim domaći hleb pogledajte ovde), je mnogo ukusniji nego onaj u prodavnicama iako je tekstura ista. Ja iskreno ne volim kad je puno kiseo a kupovni je često takav. Samo da znate starter može i da se kupi tj. naruči poštom, ali najbolje da ga sami napravite. Mnogi ljudi pokušavaju da rade razne kombinacije nebili dobili savršen hleb, recepti drže kao strogu tajnu. Meni je uvek jako zanimljivo kada se ljudi trude da od hrane naprave umetnost.
Pronašla sam jedan domaći sajt koji se bavi tehnologijom mlinarstva i pekarstva, možete da ga nađete ovde, koji detaljno obrađuje hemijske procese prilikom pravljenja hleba i ako želite da nešto više o tome saznate obavezno ga posetite.
Pravljenje prirodnog kvasca
Za to su vam potrebne tri stvari:
– Tamno ražano brašno
– Voda, kupljena, ne česmovača, jer hlor u njoj nije dobar
– Brašno za hleb, kod mene je to bread flour, možda se negde drugačije zove, ali fora je u tome što ovo brašno ima više glutena nego obično.
Napomena: originalno u receptu piše da se u prva dva dana koristi sok od ananasa, bez šećera, umesto vode, ali to nije neophodno. Čuvajte posudu sa starterom na nekom mestu gde nema promaje, nije loše da se ta soba greje ukoliko je zimski period. Tokom procesa deo startera ćete odbacivati a to je idealna prilika da ga podelite sa svojim prijateljima.Važno je da budete strpljivi i da sačekate da se testo dovoljno podigne bez obzira koliko mu vremena za to treba. Morata da znate i to da bez obzira koliko se pridržavali recepta ishodi su često različiti jer u igri je puno faktor koji utiču na to, nekad čak i nadmorska visina mesta u kome živite.
Dobijanje kulture (Seed Culture)
1. dan –
120g ražanog brašna
120ml vode na sobnoj temperaturi
Pomešajte brašno i vodu dok ne dobijetu gustu smesu. Stavite je u staklenu posudu, na primer veću teglu, pokrijte je plastičnom folijom, markerom označite visinu testa, to ćete svaki put da radite da vidite koliko je testo nadošlo. Ostavite testo 24 časa u tegli.
2. dan –
64g brašna za hleb
60ml vode na sobnoj temperaturi
Sutradan testo će možda malčice narasti ali je veća verovatnoća da neće uopšte. Promešajte to testo sa brašnom i vodom i dobićete nešto vlažniju smesu. Poklopite teglu folijom i ostavite da miruje sledećih 24 časa. Ne briniti se ako testo malo “šmeka”.
3. dan –
120g brašna za hleb
120ml vode na sobnoj temperaturi
Testo je malo nadošlo, najviše za 50%. Pola testa bacite, ili dajte nekome, a drugu polovinu pomešajte sa brašnom i vodom. Vratite u teglu, pokrijte i čekajte sledećih 24 sata.
4. dan –
120g ražanog hleba
120ml vode na sobnoj temperaturi
Ukoliko se testo nije udvostručilo, onda mu dajte još vremena. Možete ubrzati porces ako testo stavite na neko toplo mesto, ali pazite da ne ubijete u testu bakterije i gljivice.
Podiglo testo ponovo podelite, jednu polovinu bacite a drugoj dodajte sastojke za četvrti dan.
Dobijanje startera (Barm)
5. dan –
454g brašna za hleb
473ml vode na sobnoj temperaturi
200g prethodno napravljene kulture (Seed Culture)
Pomešajte sva sastojke za peti dan. Stavite je u veću posudu, pokrijte i čekajte oko 6 sati dok se ne pojave mehurići na površini. Plastična folija kojom ste pokrili posudu će se naduti od gasova. Otškrinite je, zatim ponovo zatvorite njome posudu i stavite starter u frižider da prenoći. Sada je inače testo gustine kao ono za palačinke. Ovu smesu čuvajte nadalje u frižideru. Ono tu može da stoji dosta dugo, oko 2 meseca, ili čak možete da ga zamrznete, najviše na 6 meseci.
Pravljenje hleba od startera
6. dan –
113g startera
120g brašna za hleb
30-60ml vode
Izvadite starter iz frižidera i ostavite oko 1 sat da se zagreje na sobnoj temperaturi. Zatim ga pomešajte sa brašnom i vodom. Smesu po površini malko nauljite, stavite u posudu, pokrijte plastičnom folijom, i ostavite ga 4 sata dok se ne udvostruči. Zatim ga stavite u frižider da prenoći.
7. dan –
575g brašna za hleb
2 kašičice soli
355-415ml tople vode
Poslednjeg dana ove epopeje ćete uspeti da vidite tj. probate plodove ovog poduhvata.
Izvadite starter iz frižidera, iseckajte ga na 10 delova, pokrijte folijom i ostavite 1 sat da se zagreje na sobnoj temperaturi.
Mikserom za testo, u multipraktiku, ili rukama pomešajte starter sa vodom, brašnom i soli. Zatim testo prebacite, na pobrašnjenu radnu površinu i tu ga mesite 12 do 15 minuta. Podesite količinu vode i brašna tako da dobijete ni previše čvrsto a ni meko testo. Nauljite testo, stavite ga u vanglu, pokrijte, i čekajte 3-4 sata da naraste duplo.
Kada je testo nadošlo podelite ga na dva dela. Ja sam jedan punila sa buđavim sirom i orasima, i verujte mi na reč to je fantastična kombinacija.
Oblikujte hleb i stavite ga na pleh u kojem će se peći, ili na pizza peel ukoliko ga pečete direktno na kamenu za pečenje. Pokrijte krpom hleb i čekajte još 2 sata.
U međuvremenu zagrejte rernu na 260C (500F), i prebacite pica pilerom hleb na kamen postavljen na srednju pregradu. Sipajte vrelu šolju vode u pleh, prethodno već zagrejan. Onda prskalicom, napunjenom vodom sobne temperature, isprskajte zadnje i bočne zidove rerne, nikako testo, zatvorite rernu, posle 30 sekundi ponovite isto, onda ponovo napravite pauzu od 30 sekundi, i poslednji put isprskajte rernu. Naravno budite veoma pažljivi sa rukovanjem pretople rerne. Zatim smanjite temperaturu na 230C (450F) i pecite hleb 10 minuta. U toku pečenja hleba, ukoliko vam jedna strana rerne više greje od druge, trebalo bi da rotirate hleb za 180 stepen, a zatim nastavite sa pečenjem još oko 15-20 minuta.
Ovde možete videti detaljnji opis ovog načina pečenja.
Kad je hleb gotov ostavite ga još 45 minuta da se ohladi a onda ga služite. Iskreno, najbolji je topao.
~ ~ ~
Uskoro na blogu recept za čuveni francuski hleb, Miche, od integralnog brašna, ali sa istim starterom kao Sourdough bread.
Ovaj hleb može da se pravi sa raznim sastojcima, recimo sa orasima i buđavim sirom.
 |
|
| Hleb punjen buđavim sirom i orasima |
Takođe, od ovog testa možete da napravite vafle ili američke palačinke.
Brža varijanta hleba koji se ne mesi (Bonus hleb sa maslinama i ruzmarinom)
Konačno je došao red i na ovaj hleb. Već odavno nisam pisala ni o jednom hlebu, ne pravim ih više često, ali ovaj zavređuje veliku pažnju, i otkada sam ga prvi put napravila samo se njemu vraćam. Ono što je super u vezi ovog načina pravljenja hleba je to što najveći početnik u kuhinji može da ga pravi, toliko je jednostavan, jedino što traži vreme tj. strpljenje.
U jednom davnom postu sam pisala o tome kako da napravite baš dobar hleb, i dalje mislim da su to važna načela, ali ima i drugih načina. Ovo nije klasičan hleb koji se ne mesi zato što se kraće pravi, umesto da nadolazi 18 sati treba mu samo 8, a i sadrži u sebi pivo, kao i sirće, koji mu daju kompleksniji ukus. Navodno kvasac koji mi koristimo nema tu punoću ukusa kao onaj koji se koristi u pekari, pa kvasac i sirće nadoknađuju to. Sve ovo sam saznala iz jednog američkog časopisa Cook’s Illustrated (na koji ću verovatno da se pretplatim uskoro, zavređuje pažnju jer je svaki postupak pronalaženja najboljeg mogućeg recepta detaljno objašnjen), i tu tvrde da kratko mešanje posle narastanja, znači nije baš skroz hleb koji se ne mesi, ubrzava čitav proces značajno.
Na ovoj slici možete da vidite kako izgleda dobar domaći hleb. Korica je lepa, hrskava, ne suviše debela, a unutra testo fino vazdušasto. Ukus je nešto drugačiji, bogatiji je nego kod običnog hleba, i to zahvaljujući bakterijama iz piva i sirćeta.
Instant suvi kvasac
Još da se osvrnem na instant suvi kvasac. Htela sam da mu stavim sliku, a onda sam ukapirala da je identičan običnom suvom kvascu pa sam odustala od toga. Ono što ga razlikuje od običnog jeste veća potentnost, neko kaže da je ona duplo veća, neko pak misli da je negde oko 20%. Iskreno, ja ga gotovo uvek koristim i često ga malo manje stavljam od onog koliko je propisano u receptu. Druga bitna stvar je to da ovaj kvasac ne morate da aktivirate toplom vodom ili mlekom, samo ga umešajte u brašno.
Nećete verovati ali ja sam svoje pakovanje instant suvog kvasca naručila online pre skoro četiri godina, i to je bilo oko pola kilograma. Kažu da ga koriste profesionalni pekari pa se zbog toga prodaje u većim količinama. Čuvam ga u frižideru sve vreme, još ga nisam potrošila, i mogu da vam kažem da i dalje dobro “radi”.
Kad smo već kod kvasca samo da kažem da je ovo moja ulaznica za food blogersku igricu Ajme, koliko nasje koju ovog meseca organizuje Mirela sa bloga Love Affair, a tema je kvasac.
Količine koje su date u receptu su za hleb koji po svojoj veličini se ne uklapa u standarde naše konzumacije hleba. Zaboravila sam da ga izmerim, ali mislim da je prilično mali. Slobodno duplirajte mere, ali i duže pecite hleb, boja korice će vam reći kada je on gotov.
Danas sam pravila dva hleba, jedan je bio običan, drugi sa maslinama, ali sam ih pekla različito. Na istoj temperaturi, jedan sam pekla u pekaču, ovde se zove dutch oven, a drugi direktno na kamenu za pečenje. To je bio mali eksperiment da vidim kako će se ponašati. I nema neke posebne razlike. Tako da možete da koristite oba načina.
Hleb koji se ne mesi (No-Knead Bread)
Sastojci:
425g brašna
1 i 1/2 kašičica soli
1/4 kašičice instant suvog kvasac (ovaj kvasac kao što sam rekla je potentniji od običnog suvog, u tom slučaju stavite malčice više običnog)
200ml vode, na sobnoj temperaturi
6 kašika piva, blažeg, na sobnoj temperaturi
1 kašika običnog sirćeta
Priprema:
U jednoj većoj šolji sipajte vodu, pivo i sirće. U multipraktiku stavite brašno, so i kvasac, pulsirajte par sekundi, to vam je umesto prosejavanja. Kroz gornji otvor postepeno dodavajte tečnost. Testo je dobro umešano onog trenutka kada počne da se odvaja od ivice multipraktika u većim komadima.
Prebacite ga u neku vanglu, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite ga na neko mesto da na sobnoj temperaturi narasta 8 sati a slobodno može i duže.
Sutradan izvadite testo i mesite ga oko 15 sekundi, to će dodatno da aktivira gluten u testu. Lepo oblikujte testo u loptu i stavite ga na papir za pečenje, pokrijte plastičnom folijom, i čekajte još 2 sata.
Oko 15 minuta, zavisi koliko vam se brzo greje rerna uključite je na 260C (500F) i u nju stavite pekač sve sa poklopcem, ili kamen za pečenje. Tada i zasecite hleb, možete samo da zasečete jednu uzdužnu liniju. U tu svrhu koristite nož za hleb koji ima zubce.
Kada je rerna zagrejna izvadite pekač, i u njega prenesite testo tako što ćete držati ivice papira za pečenje. Poklopite pekač i stavite ga u rernu. Smanjite temperaturu na 220C (425F). Pecite 30 minuta, zatim izvadite pekač, skinite poklopac, ponovo ga vratite u rernu i pecite oko 15-20 minuta, zavisi od jačine rerne.
Kad je hleb pečen ostavite ga još neko vreme da se ohladi, a onda se služite.
Hleb sa maslinama, parmezanom i ruzmarinom
Sve isto kao predhodnom receptu osim što testu dodajete 1 šolju iseckanih crnih maslina, 2 šolje izrendanog parmezana i 1 kašiku iseckanog svežeg ruzmarina.
Ove sastojke možete da umešate prilikom prvog mešanja, ili kad testo već naraste, kao što ja to činim. Prvi je lakši, ali ja više volim ovaj drugi jer se tako prave slojevi u hlebu.
Dip od buđavog sira i kako izgleda američko meze
Znate ono kad kažu “ma domaće je mnogo bolje od kupovnog”, uz par izuzetaka kao što su kiseli krastavci, potpuno se slažem sa ovom konstatacijom. Dok nisam sama napravila ovaj dip nisam ni znala kako je dobar, pre toga sam ga često izbegavala. Odličan je.
Moram da priznam da mi je veliki problem da nađem našu adekvatnu reč za dip, nisam u tome uspela. Umak bi bio savršen prevod, ali se ne važi jer je za nas umak sos, nešto čime se preliva ostala hrana. Namaz nije takođe, jer se ne maže na ‘leb. Ovo je sos u koji se umače hrana, našoj kuhinji ne baš tako bliska konzumacija iste… ne znam, možda grešim, možda zaista postoji pravo ime, ali dok ga ne nađem ostaje dip.
Pored toga što se servira uz sveže povrće, ovaj dip sjajno ide uz pržena Buffalo krilca, jedno vrlo tradicionalno američko jelo, ja ga kombinujem sa belom ribom, a i poljskim pirogima.
Kako izgleda američko meze?
Upravo ovako kako izgleda na slici. Mislim da je neka verovatnoća od 90% realna da ćete naići na ovako servirano meze. Pored dipa od buđavog sira, gotovo ćete uvek naći humus u koji se takođe umače povrće. Ima još jedan super dip – onaj od spanaća i artičoke. Od svežeg povrća, najčešće se služe mini šargarepe, stabla od celera, čeri paradajz, brokoli, karfiol, pa i boranija. Ne brinite, ima ceo tanjir sa iseckanim povrćem da se kupi. Takođe su veoma popularne salse, kao što su gvakamole i salsa sa paradajzom, paprikom i lukom, koji se služe uz tortilja ili pita čips ili nešto slično. Ponekad i sendviči, ali ne oni naši, već zatvoreni sa puno slojeva šunke i sira. Služe se i pržena Buffalo krilca uz dip od buđavog sira. Ponekad ćete naići na gambore skuvane na pari sa nekim sosem, ali to je sve ređe. U suštini, Amerikanci vole male zalogajčiće ili kako oni to zovu finger food. Osim jednog izuzetka, a to je čili čorba. Ima još tu puno toga ali ovo što sam spomenula je najpopularnije.
Dip od buđavog sira
Sastojci:
50g buđavog sira (Gorgonzola, Rokfor, Stilton, itd), ako imate sir u bloku, izmrvite ga viljuškom
2 komada mlada luka, sitno iseckanog
1 malecki čen belog luka, sitno iseckanog
1/2 šolje kisele pavlake
1/2 šolje majoneza
1-2 kašike limunovog soka
Biber
* Date količine sastojka modifikujte prema vašem ukusu.
Priprema:
Promešajte sve sastojke. Možete da ih izmiksate u multipraktiku, ali ja više volim kad ima raznih komadića u njemu. To volim u svakom sosu.
Dobićete količinu taman da stagne u 1 1/2 posudicu koju vidite na slici.
Čuvajte dip u frižideru oko 3 dana.
Kronats, nešto između krofni i kroasana
Pecivo nastalo na Menhetnu, kreirano od strane francuskog kuvara, za kojim su svi poludeli. To je hibrid, nešto između kroasona i donata tj. krofne. Testo za krofne tretirano kao lisnato testo, maže se puterom i preklapa na isti način. Komplikovano je za pravljenje, ali kad ga probate shvatićete zašto ga svi vole
Ovo je onako baš kalorična poslastica, ma bomba jedna, ali je užasno ukusna. Trebalo je da vidite izraz lica mog komšije koji je hvalio ove krofne, reče on uzbuđeno, kako god da se zove molim te pozovi me kad ga ponovo budeš pravila, ne sećam se da sam nešto ukusnije jeo u životu.
Pre nego što pređem na recept, koji je inače objavljen u magazinu Mezze, par stvari o uljima za prženje koje mogu da vam budu od koristi.
O uljima za prženje
Iskreno do skoro se uopšte nisam preterano bavila uljima za prženje, jer retko pržim hranu u većoj količina ulja, a nije da ne volim prženice, uštipke i krofne, nego kad pomislim da će miris prženja ostati danima u kući, odmah odustajem od tog poduhvata.
Skoro su mi čitateljke sugerisale neka dobra ulja za prženje i rekoh da se malo edukujem o tome. Sad ću da vam izložim par stvari ali vi to nemojte da usvojite kao potpunu istinu jer se nešto ne razumem preterano u hemiju, doduše koristila sam proverene izvore, ali znate kako, jednog dana nađete vest, kao recimo za kafu, kako je super zdrava, drugi dan kako je veoma štetna. Moja ideja je da vas malo motivišem da istražujete o njima i da pronađete idealno ulje za vaše potrebe, da ne bude skupo ali da bude zdravo za vas i vašu porodicu. Mislim da je glavna ideja da imate balans, bez preterivanja, kako u kuvanju tako i u svemu.
Kad kuvam jela skoro uvek koristim ekstra devičansko maslinovo ulje koje je valjda najbolje, sem za neka domaća jela kada koristim Canola ulje ili obično ulje. E skoro sam prestala toliko da ga koristim iz dva razloga: saznala sam da ekstradevičansko ulje ima nisku tačku paljenja, tako da se na visokoj temperaturi lako unište korisni sastojci, a i sva nerafinisana ulja su hemijski vrlo nestabilna prilikom prženja. Ima smisla ovo tvrđenje, ali opet ima puno onih koji kažu da to nema veze.
Ako već volite da koristite maslinovo ulje kao ja umesto da koristite ekstradevičansko za prženje, vi možete da kupite ono maslinovo ulje koje nije proizvedeno prvom presom, već naknadno i u njega je dodato rafinisano ulje, kao i ono ekstradevičansko zbog ukusa i boje. Obično ima nalepnicu na sebi sa nazivom light ili samo maslinovo ulje. Najlakše ćete prepoznati to ulje po ceni, značajno je jeftinije od ekstradevičanskog.
Korisno je da znate tačke dimljenja ili paljenja ulja, tako ćete saznati koja su najbolja ulja za prženje:
Maslinovo ulje ekstra devičansko – 191°C
Maslinovo ulje – 220°C
Laneno ulje (nerafinisano) – 107°C
Ulje od koštica grožđa – 216°C
Suncokretovo ulje, rafinisano (nerafinisano/rafinisano) – 107°C/227°C
Ulje od kikirikija – (nerafinisano/rafinisano) – 160°C/232°C
Kokosovo ulje (nerafinisano/rafinisano) – 177°C/232°C
Susamovo ulje (nerafinisano/rafinisano) – 177°C/232°C
Kukuruzno ulje (nerafinisano/rafinisano) – 178°C/232°C
Canola ulje (nerafinisano/rafinisano) – 204°C/232°C
Palmino ulje – 235°C
Sojino ulje (nerafinisano/rafinisano) – 160°C/238°C
Ulje od avokada (nerafinisano/rafinisano) – 204°C/271°C
Svinjska mast – 190°C
Maslac – 150C°C
Naravno tu je i priča o kvalitetu istih, ali to je za neku drugu priliku.
Kronats
Sastojci za 12 komada krofni, plus restlovi:
480g brašna
½ kašičice instant ili 1 kašičica običnog suvog kvasca
Prstohvat soli
2 kašike šećera
2 jajeta
240ml mleka
225g putera, na sobnoj temperaturi
Ulje za prženje
Za belu glazuru:
60g šećera u prahu
½ kašičice ekstrakta vanile
1-2 kašike slatke pavlake
Za umakanje restlova od testa:
50g šećera
½ kašičice cimeta
Priprema:
Prosejte brašno. Dodajte mu so i kvasac i promešajte. U drugoj posudi pomešajte jaja, mleko i šećer. Postepeno umešajte brašno u smesu sa mlekom. Rukama ili u multipraktiku, kako ja radim, dobro umesite testo. Pošto je dosta lepljivo namažite ruke uljem kao i unutrašnjost posude u koju ćete staviti testo. Pokrijte posudu plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.
Za to vreme mikserom istucite puter dok ne postane veoma mekan.
Izvadite testo iz frižidera pa ga na radnoj površini oklagijom razvucite u pravougaoni oblik, oko 30x45cm. Za razvlačenje testa će vam biti potrebno dodatno brašno, ali nemojte da testo previše posipate. Premažite testo puterom, najbolje spatulom, ali imajte na umu da ćete to raditi još tri puta tako da koristite ¼ ukupne količine.
Onda preklopite kraće strane tako da dobijete oblik koverte, prvobitni pravougaonik je presavijen na tri dela.
Prilikom preklapanja, dobro očistite testo od brašna, najbolje kuhinjskom četkicom. Uvijte testo u plastičnu foliju i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.
Izvadite testo ponovo iz frižidera, sklonite plastičnu foliju sa njega i ponovo ga razvucite uz pomoć oklagije ali tako što ćete razvlačiti duže stranice.
Kad dobijete pravougaonik, premažite ga puterom i ponovo presavijte, poklopite plastičnom folijom i stavite u frižider. Isti postupak ćete ponoviti još dva puta. Ostavite na kraju testo da preleži celu noć u frižideru.
Sutradan izvadite testo i čekajte da se na sobnoj temperaturi zagreje, oko 1 sat.
Pripremite šerpu sa uljem za prženje. U omanjoj posudi pomešajte šećer sa cimetom, u to ćete uvaljati restlove od krofni.
Razvucite testo oklagijom tako da dobijete 12 komada krofni. Ja koristim dva okrugla kalupa, veći i manji, za isecanje krofni.
One okrugle delove koji ostanu zajedno sa drugim restlovima takođe iskoristite, nemojte da ponovo mesite i razvlačite testo.
Kad ste isekli testo stavite ga na masnu hartiju za pečenje.
Zagrejte ulje, 2-3 prsta u šerpi, na srednje jakoj temperaturi. Ubacite prvo restlove da vidite kako se prže, ako je sve u redu, pržite krofne. Testo treba da bude tamne braon boje, i treba da se lista kao kod regularnog lisnatog testa. Prženo testo vadite na papirnati ubrus da se ocedi od ulja.
Restlove odmah uvaljajte u šećer sa cimetom.
Pošto ste ispržili krofne, napravite glazuru tako što ćete pomešati šećer u prahu, ekstrakt od vanile i slatku pavlaku. Glazuru pospite po krofnama i eto dobili ste kronats, čudo od testa za kojim su svi poludeli.
Američke krofne (Doughnuts)
Američke krofne dosta podsećaju na naše krofne. Ipak, Amerikanci su uspeli da naprave toliko varijanti ovog prženog testa da je teško reći koliko ih ima. Ovog puta bavimo se onim klasičnim krofnama. Raznolikost uglavnom dolazi od glazure, ili od toga da li je korišćen kvasac ili prašak za pecivo. Ima i onih koje se peku, a tu su i doughnuts cakes, koje imaju gusto testo i često se prave sa čokoladom.
Kad pomislim na američke krofne prva asocijacija su mi policajci u krimi-serijama koji strpljivo u kolima čekaju zločinca, u sred mraka, grickajući krofne i ispijajući kafu. Ovo jeste hrana za raju ali ja sam sigurna da im niko ne može odoleti, a i u poslednje vreme se prave razne fensi varijante.
U Americi postoje dva najpoznatija lanca prodavnica krofni- Dunkin’ Donuts i Krispy Kreme. Ovaj prvi se nalazi svuda, poslednji čini mi se iščezava, nikad nisam uspela da naiđem na njihovu radnju. Iima nešto što me veoma intrigira a to je znak za Krispy Kreme ispred radnje koji uvek zasvetli kada su u radnji sveže krofne. Iskreno, i nisu nešto, glazura je vrlo teška, a testo nekako bez supstance, domaće su mnogo bolje. Jednom sam napravila ove krofne, čiji recept sledi, za neki piknik, i svi su bili oduševljeni njima, većina su bili Amerikanci, i upravo su me oni pitali da li su to srpske krofne, ja sam rekla ne, to su američke samo što su domaće, a oni to izgleda nikad nisu jeli.
Pre izvesnog vremena naišla sam na jedan divan članak u časopisu Saveur o američkim krofnama pa vam prenosim par interesantnih detalja.
Američke krofne nose ime doughnuts, zato što su u početku, a pojavile su se negde početkom 19. veka, bile malecke, veličine oraha. Pošto su bile tako male mogle su da se nose u džepovima.
Onda su porasle i dobile rupu u sredini, i to iz praktičnih razloga jer taj deo u sredini često ostane živ posle prženja.
U početku su se krofne pržile u svinjskoj masti.
Prvi automat za pravljenje krofni je nastao 1920. godine i tada počinje masovna prozvodnja istih.
Krispy Kreme je nastao 1937. godine u Severnoj Karolini, Dunkin’ Donuts 1948, u Masačusetsu, a 1964. godine je Tim Horton, velika hokejaška zvezda, otvorio svoj prvu radnju krofni koja će izrasti u najpopularniji lanac u Kanadi.
1972. Dunkin’ Donuts uvodi male krofnice punjene džemom ili kremom, uvaljane u šećer i cimet ili sa glazurom, koje dobijaju naziv Munchkins, a zašto vam ja ovo pominjem, zato što su bile moj apsolutni favorit u prvim godinama boravka u Americi, i mnogo sam volela kad bi neko doneo ceo paket pun ovih krofnica zajedno sa kafom na posao da časti kolege.
Inače kad se prave američke krofne uvek ostanu ti isečci iz sredine koji se takođe prže, i meni su oni omiljeni. Mislim da se to kod nas prodavalo kao američke krofnice u onom čuvenom kiosku na Knez Mihajlovoj, iz koga se širio nedoljiv miris cimeta, vanile i ko zna još čega.
Kad sam prvi put pravila američke krofne recept sam našla ovde, svaki sledeći put kad sam ih mesila sastojke kao i pripremu sam menjala i došla do ovog recepta koji sledi.
Sastojci za oko 20 velikih i 20 malih krofnica:
560-580g brašna
1/2 kašičice soli
2 1/4 kašičice instant ili običnog suvog kvasca
115g putera, otopljenog
260ml toplog mleka
2 kašike šećera
2 jaja, umućena
Za ganaš glazuru:
120g čokolade (ja volim gorku)
150ml slatke pavlake
2-3 kašike šećera
Za valjanje krofni:
Beli šećer
Cimet
Muskatni oraščić ili allspice
Ulje za prženje: preporučujem neko koje gori na veoma visokim temperaturama (recimo ulje od avokada ili od koštica grožđa)
Priprema:
Ovaj recept nije komplikovan jedino traži vreme. Zapravo, testo traži dosta vremena, što duže nadolazi to bolje.
Ja mesim testo uglavnom u multipraktiku, nažalost nemam mikser za testo. Ukoliko to radite ručno, postupak je vrlo sličan.
Prosejte brašno ili ga pulsirajte u multipraktiku zajedno sa pola kašičice soli. Polovinu brašna ostavite tu gde jeste, a drugi ostavite sa strane.
Umutite jaja, otopite puter.
Zagrejte mleko, ali ne previše, i u njega umešajte kvasac i šećer. Sačekajte da kvasac nabubri. Ukoliko koristite instant suvi kvasac, nema potrebe da ga mešate sa mlekom, već ga odmah stavite u brašno. U ovu smesu stavite otopljen puter i promešajte.
Brašnu u maltipraktiku postepeno dodajte smesu sa mlekom, zatim umućena jaja i na kraju dodajte preostalu polovinu brašna. Očekujte ređe testo ali ne previše. Kada ono počne da se odvaja od zida multipraktika testo je spremno.
Premestite ga u nauljanu posudu, pokrijte plastičnom folijom i stavite pravo u frižider da prenoći.
Sutradan izvadite testo iz frižidera i ostavite ga oko 2 sata da se zagreje.
Zatim ga podelite na dva dela i svaki deo razvucite oklagijom, na površini koju ste posuli sa malo brašna. Negde sam našla da višak brašna sakuplja višak ulja tokom prženja tako da vodite računa o tome. Kad ste razvukli testo sa dva kružna kalupa, velikim i malim, mogu i čaše da odrade posao, isecajte testo. Posle isecanja sakupite preostalo testo ponovo ga razvucite i ponovite postupak. Isto uradite sa drugom polovinom testa. Isečeno testo poređajte po papirnatom ubrusu ili papiru za pečenje. Pokrijte sve krpom i čekajte oko 45 do 60 minuta da testo nadođe.
Napravite smesu od šećera, cimeta i orašića u koju ćete uvaljati krofne.
Pripremite papiranti ubrus gde ćete cediti od ulja ispržene krofne. I hvataljke.
Zagrejte ulje u šerpi. Ulje nek bude 3 prsta dubine, valjda se tako kaže. Temperatura nek bude na podeoku 6 od mogućih 10.
Pržite najpre male krofnice da vidite kako se testo prži. Pržite krofne oko 1 minut sa obe strane, zapravo dok ne dobiju braon boju kao na slici. Hvataljkama ih vadite iz ulja i stavljajte na papirnati ubrus. Posle par sekundi ih okrenite na drugu stranu da se i ona ocedi od ulja. A zatim uvaljajte krofne u smesu od šećera i začina dok su još tople.
Ukoliko želite da dodate krofnama glazuru od ganaša, onda ga napravite tako što ćete na pari otopiti čokoladu zatim joj dodati slatku pavlaku i šećer. Mada možete i da zagrejete slatku pavlaku sa šećerom do vrenja, skloniti je sa vatre dodajte joj čokoladu i poklopiti posudu. Posle par minuta izmešajte sve dobro.
Kad se ganaš malo ohladi umačite krofne ali samo gornju površinu u ganaš i ređajte ih na žicu. Dodajte malo dekoracije ukoliko vam deca na tome insistiraju kao što to moja rade.
I uživajte u krofnama, uz kafu naravno.
