Crvene ribizle izgledaju veoma lepo, ali kad se probaju sveže, to nije ukus koji može da vas preterano fascinira, međutim kad se stave u kolač, one dožive neverovatnu transformaciju. Iako su sitne, njihov ukus postaje tako moćan, kiseo i aromatičan, da vam je dovoljna manja količina ovog voća.
Pored toga ovaj kolač sa ribizlama veoma lepo miriše, posebno dok se peče u rerni. Zbog njega će ukućani kao hipnotisani da se upute ka kuhinji, a kolač će nestati i pre nego što se pošteno ohladi. Toliko je lep.
Moja borba – Karl Uve Knausgor
Sinoć sa završila poslednju knjigu romana Moja borba i bila sam baš uzbuđena i pod utiskom. Ima skoro tačno godinu dana kako čitam ovo delo, tako da kad god se setim korone, setiću se i Karl Ovea. U pitanju je autobiografija ovog norveškog pisca ispričana u šest knjiga, ima oko 3600 strana, bar tako kažu, ja sam zapravo sve knjige odslušala. Obožavam glas Edoarda Ballerinia, glumca koji je čitao verziju koju sam odslušala, on mi je dodatno ulepšao ovo veličanstveno štivo.
Da, razvila sam izvesnu zavisnot prema njegovom pisanju, ništa me nije zamaralo i ništa nije bilo suvišno u ovom pozamašnom delu, svi ti banalni detalji iz svakodnevnog života, piščeva razmišljanja o raznim temama, razgovori sa prijateljima, posebno sa Gajerom, eseji o drugim delima, pa i onaj o Hitlerovoj knjizi koja nosi isti naslov, sve je nekako lepo povezano i potpuno ima smisla. Karl Ove ima neverovatan dar za pripovedanje, uz to i fantastičnu memoriju. Naravno pitanje je koliko su svi detalji iz njegovog života istiniti, koliko uopšte ljudi mogu biti objektivni prema svojoj prošlosti, ali ja sam odlučila da mu verujem.
Ova knjiga je sve suprotno od onoga što prezirem u današnjoj popularnoj literaturi, sirova je i istinita, nema nikakvog moralisanja, pretencioznosti, patetike, ulepšavanja, kalkulisanja, potrebe da se dopadne. Karl Ove kad piše o svom životu opisuje puno detalja o kojima se inače ne govori, zato što su to neprijatne stvari, ali to čini priču stvarnom i privlačnom, u mnogim stvarima sam se i sama pronašla.
Karl Ove nije imao lak život, što zbog svoje samodestruktivne priorode, što zbog svoje čudne porodice, sadističkog oca i odsutne majke. Pun je kompleksa, narcisoidan, preosetljiv i komplikovan. Urođena nesigurnost mu nikada ne dozvoljava da se opusti, stalno je pod stresom, previše razmišlja i brine, uvek mu se javlja osećaj krivice, ali eto izgleda da nije bilo tolike patnje, ne bi bilo ni ovog dela. Međutim, i pored svih neprijatnosti i neugodnosti koje su mu se događale, posle velike borbe, nekako je uspeo da izađe kao pobednik, ne zbog slave i priznanja koju je vremenom stekao pišući ovo delo, već je uspeo da ostane autentičan i veran samom sebi.
Iako je glavna tema smrt njegovog oca i komplikovan odnos koji je imao sa njim, čime se bavi u prvoj knjizi, dosta piše o svom drugom braku i deci, posebno u drugoj i šestoj knjizi, meni su to bile najinteresantnije knjige. U poslednjoj knjizi piše i o svojoj novonastaloj slavi, o problemima koje je imao sa familijom posle objavljivanja knjige, naime njegov stric ga je tužio zbog širenja neistine o svojoj porodici. Inače šesta, poslednja knjiga, je i najobimnija, zapanjila sam se kad sam videla da je duža od romana Don Kihot, kojeg sam prethodno pročitala, a to nije mala knjiga.
U trećoj knjizi opisuje svoje detinjstvo i tinejdžersko doba, i to je možda najmanje interesantna knjiga od svih. U četvrtoj knjizi piše o svom jednogodišnjem boravku u jednom malom mestu na severu Norveške, gde je radio kao nastavnik. Peta knjiga se bavi njegovim nauspešnim počecima u pisanju dok je živeo u Bergenu. Kasnije se seli u Švedsku, gde ostaje da živi sa porodicom. Moram da priznam da mi je bilo vrlo interesantno to njegovo poređenje norveške i švedske kulture, za nas je to sve isto – Skandinavija.
Obećala sam sebi da neću ništa više o piscu da istražujem, jer već čitam njegovu autobiografiju, osim da vidim kako izgleda, kao i njegove žene, ali jedno veče nisam uspela da se kontrolišem pa sam otišla na Google map da vidim kako izgleda mesto u kojem je odrastao, negde na jugu Norveške, mnogo su mi se svideli njegovi opisi prirode, i taman sam virtuelno ušla u taj gradić, kad ono uz obalu mora, pored nekog Doma kulture, stoji veliki bilbord i na njemu Karl Ove, i tačno gleda u mene:)
Kolač sa crvenim ribizlama
Sastojci:
250g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/4 kašičice soli
115g putera, na sobnoj temperaturi
175g šećera
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
200ml jogurta
Za posip:
40g brašna
3 kašike šećera
1/2 kašičice cimeta u prahu
40g putera, na sobnoj temperaturi
180-200g svežih ribizli
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 20cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
Najpre pripremite posip tako što ćete rukama pomešati brašno, šećer, cimet i puter.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte jaja, komad po komad, ekstrat od vanile i jugurt. I na kraju dodajte brašno. I zatim pažljivo umešajte ribizle, sačuvajte par da ih stavite na površinu kolača.
Smesu stavite u pripremljeni pleh, i na kraju ravnomerno rasporedite posip, i preko toga stavite par ribizli.
Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Služite kolač još dok je malko topao ili skroz ohlađen.
Rekla sam sebi da ovog decembra neću da pravim sitne praznične kolače, međutim predomislila sam se, jer će ipak biti komšijske razmene kolača, uprkos koroni. Na kraju vrlo se lako prave i tako su veseli, posebno ovi stakleni keksi, da nisam uspela da im odolim. Moram da ih dodam mojoj kolekciji prazničnih kolača. I šta drugo da radim u ovo vreme kada je sve zatvoreno i ništa se ne dešava. Doduše juče je pao prvi sneg, kao da je bio armagedon, nisi mogao čoveka da vidiš na ulici.
Ranije bi tradiconalno odlazili u jedan pab niz ulicu koji je uvek posebno dekorisan za Božić, tu bi obično popile Hot Toddy i razmenile kolače, ali ove godine neće biti okupljanja nigde, pošto je restoranima i pabovima zabranjen rad. Opet, nije da mi nije pao na pamet bar na kraju našeg bloka, koji zvanično ne radi, ali iza tamnih zavesa može da se nasluti da se unutra nešto dešava i da je puno, kao pravi speakeasy, tako su se zvala mesta koja su prodavala alkohol za vreme prohibicije.
Kao što ćete videti ovi stakleni kolači se vrlo jednostavno prave, a izuzetno su efektni, kao vitraži. Istu tehniku možete da koristite ukoliko rešite da pravite gingerbread house iliti kuću od medenjaka, za prozore. Kad stavite unutar kućice neko svetlo, znate kako lepo izgledaju ti šareni prozori, deca će biti oduševljena.
Praznični stakleni keksi
Pored recepta nije loše da pogledate moj novi video kako se prave ovi kolači, može puno da vam pomogne.
Sastojci za 4 pleha kolača:
330g brašna
1/2 kašičice soli
200g putera, na sobnoj temperaturi
100g šećera u prahu
1 jaje, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta od vanile
1 pakovanje šarenih bombona
Priprema:
U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju. U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje jaje, zatim ekstrakt vanile. Na kraju dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno.
Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, oblikujte u disk, prečnika oko 15 cm, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižider da se stvrdne oko 2 sata.
Zagrejte rernu na 150C (300F) i pripremite dva velika plitka pleha obložena papirom za pečenje.
Testo izvadite iz frižidera i oklagijom ga razvijte na debljinu oko 5 mm. Prethodno pospite brašnom radnu površinu i oklagiju. Zatim raznim kalupima za kolače isecajte testo i stavljajte ga na pleh. Zatim malim kalupima za kolače isecajte unutrašnjost tih oblika. Te rupe ćete ispuniti istucanim bombonama. One će se tokom pečenja istopiti i pretvoriti u obojeno staklo.
Pecite kolače oko 10 minuta, na srednjoj pregradi, izvadite ih pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.
Predlozi za zimski bioskop
Gledajte da za praznike lepo ispunite sebi vreme, uprkos svemu, recimo porodično gledanje filmova može da bude vrlo zanimljivo iskustvo. Napravite kokice, spremite neki lepi napitak kao što je topla čokolada, i prepustite se. Da ne bi gubili vreme tražeći filmove, setite se ove liste klasika koje se obično svima dopadaju.
Kao što ćete videti većina predloga su stari filmovi, pošto sam od novije produkcije digla ruke. Doduše skoro sam gledala jedan skorašnji holivudski film koji mi se vrlo dopao, Hillbilly Elegy, ali njemu ovde nije mesto. Ovo je lista opuštenih i zabavnih filmova koje možete porodično da gledate, mojoj deci su se veoma dopali.
Kolo sreće se okreće (1983)
Gledali smo ovaj film sa decom prošlog vikenda i verovatno ćemo se sećati njihovih rekacija do kraja života, ne zna se šta je bilo smešnije film ili oni. Rekla sam mužu da im ne pušta film od samog početka jer kad vide da je film rated, odmah se bune da ih teramo da gledaju nešto što nije prikladno za njihove godine. Onda ja izvučem onaj čuveni argument roditelja, ja sam u vašim godinama gledala ovaj film, i jel mi nešto fali? Uostalom vreme je da počnete da gledate filmove za odrasle, meni su u vašim godinama dosadili filmovi za decu.
Prancer (1989)
Ovo je moj omiljeni božićni film. Verovatno nikada niste čuli za njega, kao ni ja do prošle godine. Za mene je taj film bio posebno emotivno iskustvo, i sad se naježim kad pomislim na njega. Mada film ima srećan kraj. Devojčica koji glumi lik glavne junakinje je fantastična.
Škola roka (2004)
Ovo je legendarni film koji smo već dva puta porodično gledali. Džek Blek, glavni glumac, je genijalan u njemu. Moram da priznam da podsećam na njega kad sa sličnom strašću podučavam decu rokenrol muzici dok se kolima vraćamo iz škole i slušamo lokalnu radijsku stanicu.
Ferris Bueller’s day off (1986)
Odlična tinejdžerska komedija. Ja sam neko ko se baš kasno upoznao sa hitovima Džona Hjuza, ako možete pogledajte i druge njegove filmove iz 80-ih godina prošlog veka, meni su se veoma svideli, ipak ovaj je najbolji.
Grinč (2018)
Nisam nekih ljubitelj crtanih filmova, ali ovaj mi se baš svideo, to je sigurno jedan od poslednjih filmova koje sam gledala u bioskopu.
Gremlini (1984)
Klasik mog detinjstva. Bilo ga je lepo ponovo videti, ali ovog puta sa mojom decom.
Čovek iz Ria (1964)
Ne sećam se tačno da li se ovaj film puštao u zimskom ili letnjem bioskopu, ali ga je bilo često na televiziji kada sam bila mala. Skoro sam ga pogledala, i bila sam ponovo oduševljena. Ima lepu estetiku, puno pastelnih boja, divni egzotični predeli, scene iz Brazilije su legendarne, uzbudljiv je, baš kako treba da izgleda jedan avanturistički film. Belmondo je odličan, kao i glavna junakinja koja je bila rođena sestra Ketrin Denev.
Kolač od đumira nije ništa drugo do Gingerbread cake, jedan od najstarijih i najpopularnijih kolača u Evropi. Kao što možete da vidite ovo je mekša i deblja verzija čuvenih božićnih medenjaka, ukus je isti, jedino što je tekstura drugačija. I ovaj kolač može da se dekoriše, ili da mu se dodaju razni sastojci. Ako mu dodate džem od kajsija i čokolodanu glazuru, dobićete nešto što neodoljivo podseća na Medeno srce.
Ja sam eksperimentisala u tom pravcu pa sam tako napravila štanglice Medeno srce, možete da ih vidite dole. Dakle ovaj kolač može da se horizontalno podeli na dva dela, filuje džemom i na kraju pređe čokoladnom glazurom.
Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira (Gingerbread cake). Mnogo mi se sviđa zbog začina, sočnosti i oštrog ukusa đumbira.
Ono što ovaj kolač čini tako karakterističnim jesu začini, to je ona čuvena neodoljiva mešavina začina (cimet, oraščić i karanfilić). Zatim tu je i đumbir, po kome kolač nosi naziv, koji može da se koristi u vidu praha, svež izrendan ili kandirani. Ovaj začin je u Evropi bio oduvek popular, najtraženiji začin posle soli i bibera, ali se nije primio u našoj kuhinji. Verovatno jedan od razloga njegove popularnosti je i to što đumbir ima dosta lekovitih svojstava. Ako budem stigla ove zime objaviću recept za jedan zanimljiv napitak koji se zove Moscow Mule u kome je glavni sastojak pivo od đumbira. Da, i to postoji, ali nije u pitanju alkoholni napitak.
Nedostaje još jedan sastojak da bi kolač bio kompletan a to je med, ili melasa. Kao što sam već ranije objasnila melasa se koristila kao jeftina zamena za med, i dalje je popularna zato što daje kolaču tamnu boju i naročit ukus. Ako ste se ikada pitali zašto je smeđi šećer tamnije boje od običnog, to je upravo zbog prisustva melase.
Ovaj kolač ima veoma drugu tradiciju, pravio se na Bliskom Istoku, pa u staroj Grčkoj i Rimu, u srednjem veku u Evropi poprima karakteristike koje i danas ima. Postoje razni centri u kojima dominira prozvodnja ovih kolača, i svaki ima nešto specifično, da li je u pitanju oblik ili dekoracija. Liciderska srca predstavljaju jednu od varijanta ovog kolača.
Pošto su se u njega stavljali skupi sastojci bio je veoma cenjen i spreman je samo za posebne prilike kao što je Božić.
U Americi ovaj kolač ima dugu tradiciju još od kolonijalnih dana, najpoznatiji je onaj pravljen po receptu majke Džordža Vašingtona. Kao što ćete videti ovaj kolač se sprema na tipičan američki način, u smesu se na kraju umeša vrela voda, malo je čudno, ali dobija se vrlo lep i sočan kolač. Nikako ga nemojte čuvati u frižideru, već zatvorenog u hladnom špajzu. U frižideru kolač poprimi neku bezveze teksturu, uporedite slike štanglica i kolača. Po mom mišljenju kolač od đumbira je najlepši kada se služi dok je još malo topao.
Najbolji izbor za kolače je kandirani đumbir, ako ne možete da ga nabavite koristite svež ili onaj u prahu. Ovde možete da vidite kako on izgleda.
Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira. Mnogo mi se sviđa zbog začina, bogatog ukusa i sočnosti, i oštrog ukusa đumbira.
Štanglice Medeno srce
Kolač od đumbira sa mirisnim začinama
Sastojci:
320g brašna
1 1/2 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičica soli
2 1/2 kašičice mešavine začina (cimet, đumbir u prahu, muskatni oraščić, karanfilić), pogledajte u Američkom kuvaru kako se ona pravi
2 kašike iseckanog kandiranog đumbira, opciono
115g omekšalog putera
100g smeđeg šećera
2 sitnija jaja
250g melase, ili meda
200ml vrele vode
Za glazuru:
100g čokolade
10ml ulja
Za dekoraciju: jestive perlice
Priprema:
Pripremite okrugli pleh prečnika 20 cm. Obložite ga papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj činiji pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo, so i začine, takođe dodajte iseckani kandirani đumbir.
U drugoj činiji najpre mikserom pomešajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu, tome dodajte melasu, i jaja, jedno po jedno. Ovoj smesi dodajte smesu sa brašnom i to postepeno. Kad ste dobili ujednačenu smesu tome dodajte vrelu vodu, promešajte sve i stavite u pripremljeni pleh.
Pecite kolač 45-50 minuta. Kad je gotov posle par minuta izvadite ga iz pleha i ohladite na rešetki.
I pre nego što se skroz ohladio prelijte kolač čokoladnom glazurom koju ste napravili tako što ste na pari otopili čokoladu i pomešali sa uljem. Pospite glazuru dkekorativnim perlicama.
Kolač možete da služite i pre nego što se potpuno ohladi. Meni je tako najukusniji.
Nemojte da ga čuvate u frižideru, već ga poklopite nečim i čuvajte na hladnom mestu gde može da vam traje nekoliko dana.
Ideje za božićne poklone
Prošlog vikenda sam se bavila pravljenjem poklona za božićni bazar u školi. Naša deca i dalje normalno idu u školu, uprkos svemu, to je ovde jedinstven slučaj. Čak će biti i omiljeni dečiji događaj, kao i svake godine, nešto što ovde zovu Santa’s Workshop. To roditelji sve sami organizuju, moram da priznam da uvek budem impresionirana uloženim radom i vremenu. Tu deca od novca koje su dobili od roditelja kupuju poklone za svoju porodicu i rođake. Ume da bude vrlo slatko. Ja sam ranije pravila kolače, ali ove godine zbog mera predostožnosti, hrana ne može da se prodaje.
Mnogo su mi se svidele ove ukrasne kugle za jelku, tako da planiram da napravim sebi iste. Svašta sam u njih stavljala: neku lepu slamu, pa mahovinu, osušene kolutove pomorandže koje sam sama pravila, orahe, male šišarke, čak i neko ukrasno suvo cveće koje sam nabavila preko interneta. Deluju prirodno, čak i ovi pravljeni od vunice, pravo da vam kažem počinje da me zamara šljašteća dekoracija.
Kalupe za kolače sam individualno pakovala, i uz svaki je išao recept za božićne medenjake. Ako volite ručne radove, možda dobijete inspiraciju za poklone za nastupajuće praznike.
Iako podsećaju na naše slatke kiflice, jevrejske kiflice, rugelach, su značajno drugačije. Na primer, testo za ove kiflice nije kvasno već je u pitanju prhko testo sa puno putera, i sa krem sirom. Takođe i fil je drugačiji, i maže se preko celog testa tako da može da se vidi, i daje lep izgled kiflici. Inače, rugelach su verovatno najpopularniji kolači u jevrejskoj kuhinji.
Teško je dobiti uniformisani izgled ovih kiflica zato što su tako prhke, ali nemojte da vas to obeshrabri, jer im je ukus vrlo poseban, pogotovo ako koristite ovaj sjajan fil sa urmama, čokoladom i orasima.
Filovi za rugelach mogu da budu razni, obično se testo premaže džemom od kajsija, pa se pospe šećerom, cimetom, orasima i suvim grožđem. Takođe, možete da stavite mleveni mak ili čokoladu. Ipak, meni je fil, koji sam ovde koristila, vrhunski. Urme i čokolada su fantastična kombinacija i već sam je koristila za pripremu ovog finog šejka, kao i ovog kuglofa. Da bi uspeli da ga lepo premažete preko testa morate da ga malo zagrejete, da ne bi bio gust i naporan za rukovanje.
Moj muž je bio očaran ovim kiflicama, čak me je pita da li sam ih kupila u prodavnici, to mi je malo poljulalo samopuzdanje. Naravno da mogu sama da napravim rugelach. Inače, jevrejska kuhinja podseća na našu zato što ima neobičan spoj uticaja iz centralne i istočnoevropske kuhinje, koje su doneli Jevreji Aškenazi, i sa druge strane bliskoistočne kuhinje, uticaj Jevreja iz Izraela. Kad pogledate našu kuhinju i u njoj se prepliću isti ti uticaji.
Ako želite da probate još nešto iz jevrejske kuhinje, onda pogledajte sledeće recepte:
Najpre napravite testo tako što ćete mikserom umešati omekšao puter i krem sir, tome dodajte so, šećer, so i ekstrakt vanile. Na kraju dodajte brašno. Dobijeno testo prebacite na radnu površinu, podelite na četiri dela, i svaki deo oblikujte u disk, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da se stvrdne na dva sata.
Napravite fil tako što ćete u multipraktiku izblendati urme i čokoladu, i tome dodajte cimet, orahe i otopljeni puter.
Pripremite dva velika plitka pleha. Obložite ih papirom za pečenje.
Izvadite jedan disk testa iz frižidera i na radnoj površini, koju ste posuli brašnom, razvucite oklagijom testo u krug, prečnika oko 30 cm. Preko testa stavite četvrtinu toplog fila, spatulom i u tankom sloju, i onda nožem ili alatkom za sečenje pice isecite krug na 12 približnih komada.
Svaki komad zarolajte počevši od šire strane dok ne dobijete oblik kiflice. Kiflice stavite u pleh, jedan je dovoljan za dva diska testa, i stavite ih u frižider na pola sata.
U međuvremenu zagrejte rernu na 175C (350F).
Pre nego što ćete staviti kiflice da se peku premažite ih umućenim jajetom.
Pecite kiflice 16-20 minuta, dok korica ne dobije zlatnu boju.
Ovaj čuveni francuski tart je zaista nešto posebno, kad ga stavite u usta osetićete kako se smenjuju slojevi raznih ukusa i tekstura, hrskava puterasta kora, zatim zanosni krem sa ukusom badema, pa sočne kruške, slatka glazura od začina, i na kraju tostirani listići badema. Sve je u savršenom skladu, da vam se nameće pitanje – kada ću sledeći put probati nešto ovako lepo?
Uopšte ideja da napravite dezert sa kruškama je prilično originalna, nema puno takvih, kad se samo setim ovog fenomenalnog kolača sa kruškama, čokoladom i lešnicima, jer njihov ukus i tekstura nisu tako privlačni kao recimo od jabaka.
Kao što možete da pretpostavite pravljenje jednog ovakvog tarta traži dosta rada i strpljenja, to je pravilo kad hoćete da dobijete nešto izuzetno lepo, ali i to je deo zabave, ne samo njegova degustacija. Ali, ako ne volite komplikovane dezerte, onda napravite ovaj tart, takođe francuski.
Postoji nešto što čini ovaj tart vrlo posebnim a to je krem od badema koji se zove frangipane. Za razliku od marcipana, ovaj krem je ređi i sadrži jaja i puter. Često se koristi za pravljenje francuskih tartova, i moram da priznam da je neodoljiv.
Ovaj tart se sastoji iz nekoliko delova:
kora – u pitanju je prhka kora – pâte sablée, koja se vrlo često koristi za pravljenje tartova.
frangipane – kao što je već pomenuto, to je krem od badema.
kruške – se često pre upotrebe poširaju, i ja verujem da se to čini da bi im se ukus pojačao i zasladio, a i delimično omekšale jer se koriste kruške koje nisu mekane. Često se kuvaju i u vinu. Najbolje vrste su anžujske (Anjou) ili viljamovke (Bartlett) kruške.
glazura – kao glazura može da se koristi džem od kajsija, zagrejan i sa dodatkom malo vode, međutim ovaj redukovan sirup, koji sam koristila, je još bolji.
Pre neki dan sam se vozila Uberom, to je postala retkost od pojave korone, i kako sam nosila masku, koja je obavezna, počela sam da pevušim pesmu koja mi nije izbijala iz glave, iz nekog razloga mislim da me sa maskom ljudi ne čuju. Vazač je odmah prokomentarisao moje pevanje – sviđa mi se to što pevušiš, koja je to pesma?Nutshellod Alice in Chains. Voliš grandž muziku? Pravo da ti kažem, to sam slušala kad sam bila tinejdžerka, ali kako izbegavam ovih dana sve medije, okrenula sam se slušanju muzike, i baš mi prija to podsećanje. Zapravo u poslednje vreme počela sam da se vraćam u prošlost, valjda je to normalno kada nastupe krizna vremena, i primetila sam da nisam jedina. Takođe, čitala sam četvrtu knjigu My Struggle (Moja borba) od norveškog pisca Karl Ove Knausgarda, u kome on opisuje svoj život dok je bio tinejdžer, i to me je ponelo. Inače to je fenomenalna autobiografija, tako je originalna, potpuno sam opsednuta njome, i sigurno ću vam pisati o njoj samo da završim petu i šestu knjigu.
Zanimljivo je ponovo slušati, i čak otkrivati nove stvari, o muzici iz prve polovine devedesetih, sa velike vremenske distance i pogotovo što sada živim u Americi. Kako mi je sve to drugačije izgledalo kada sam bila tinejdžerka, opet i dan danas kad slušam muziku iz tog perioda, kad krene gitarica na početku pesme, sva se naježim, iako volim i druge žanrove. I dalje mislim da je to jedan od najboljih perioda kada je rok muzika u pitanju. Samo što mi se promenio ukus kada su bendovi u pitanju, Nirvana i Pearl Jam mi nisu više toliko zanimljivi, već Alice in Chains, koji mi je tada izgledao nekako previše mračno, nedovoljno lirski. Sada mi ta muzika deluje tako lepo i osvežavajuće, moćno, inovativno, sirovo i iskreno, sve ono što bi mogla da kažem za bilo koje umetničko delo koje mi se dopada. Nema kalkulacija, ni želje da se dopadne publici, niti šuplje ideologije, već iskrena potreba da se nešto kaže. Talenat je čudo, neko za par godina vežabajući i kopirajući druge umetnike, bez ikakvog fromalnog obrazovanja, bude u stanju da kreira nešto tako drugačije i lepo. Neverovatno je kako se u nekom trenutku sve kockice slože, sve izgleda savršeno, kao neka božija intervencija. Često se desi da se taj momenat više nikada ne ponovi u kasnijem stvaralaštvu umetnika.
Dešava mi se da mi se nekada autori koje sam veoma volela kao klinka više uopšte ne dopadaju, Alber Kami je bio poslednje razočarenje, čitala sam proletos njegovu knjigu Kuga, što se kaže – za sve postoji vreme. Opet, neke stvari mi se dopadaju na isti način, podjednako me uzbuđuju i inspirišu.
Za razliku od većine ljubitelja AIC, ja sam neko ko se pali na Jerrya Cantrella, jer on je stvarao muziku, pisao tekstove i komponovao, iako nije bio tako dobar pevač kao Layne. Odgledala sam njegov skorašnji intervju u nestvarnom enterijeru, i baš me je prijatno iznenadio, tako je nepretenciozan i uravnotežen, plus to mu dođe kao neko spokojno finale posle vrlo turbuletne mladosti. Rekla sam mužu, kad sve ovo prođe oko korone, idemo na koncert Alice in Chains, kad budu gostovali negde u blizini. Isto važi za Zdravka Čolića, suviše dugo sam ga ignorisala:)
Da se vratim na vozača Ubera. Moram da priznam da mi baš nedostaje vožnja Uberom, to je tako zanimljiv način da se izmestiš iz svoje stvarnosti i da komuniciraš sa vrlo različitim ljudima, neke vožnje su bile legendarne. Naš razgovor je išao ustaljenim tokom, pričali smo o tome kako je današanja muzika bezveze, možda zbog toga što nismo više mladi, ma ne, nije zbog toga… zapravo svuda nedostaje lepote, kud god se okreneš, a život bez lepote i nije baš nešto. Iskreno, ovo jeste jedno od bizarnijih perioda ljudske istorije. Ovde ljudi žive u obilju, većini su te neke osnovne potrebe potpuno zadovoljene, ali su nezadovoljni pošto ljudima fali neki viši smisao, mogli bismo to nazvati duhovnost, tačno se oseća taj disbalans između materijalnog i duhovnog. Nije teško primetiti, a možda je meni lakše da to vidim, pošto dolazim iz nekog drugog sveta, ljudima danas fali smisao, jasna i realna slika o sebi i svetu koji nas okružuje. A to nije lako, jer smo non-stop bombardovani svakojakim glupostima preko medija. Teško mi je da dokučim, šta je u stvari pravi razlog za nihilističko i samodestruktivno ponašanje. Eto, ti muzičari su umeli baš da mrače, vodili su vrlo destruktivne živote, ono jeste da je mnogo njih poteklo iz rasturenih porodica, ipak živeli su u Americi, u zlatno doba, kako ovde mnogi tvrde. A kad se setim moje generacije devedesetih, ideja da odeš na koncerte tih grupa je bila naučna fantastika, čak i da kupiš originalnu kasetu, a ne neku buđavu kopiju. Eh, da je samo to bio problem, nego vidiš pred svojim očima kako se celo društvo urušava, i ti tu ne možeš ništa, samo gledaš da preživiš. Mene i dan danas opsedaju traume iz tog perioda, i tek sa ove distance shvatam koliko je to sve bilo nenormalno. Život baš ume da bude nefer! A možda je to bila dobra škola života, da umeš da razumeš ljudsku priorodu, da razlikuješ dobro od lošeg, nema tu više one naivnosti, ali na kraju ojačaš.
People need meaning, dobro si to rekla. A onda je vozač kao u transu počeo da ponavlja tu rečenicu, kao da je tog trenutka doživeo neku vrstu otkrovenja. Kako si došla do tog saznanja? Razmišljam se da li da mu ne rušim doživljaj, opet ko zna šta je on konstruisao u svojoj glavi, bolje da budem iskrena sa njim, na kraju ovo ne treba da bude ništa više od neobaveznog ćaskanja. Nije to ništa novo, ništa ja to nisam smislila, to je nešto čime se ljudi bave od svog postojanja, toliko je knjiga napisano o tome, mnogo pametniji ljudi od nas su to pokušali da objasne, zato nije loše da se pročita po koji klasik. Ako dođeš do saznanja da ima toliko toga o čemu ne znaš, na dobrom si putu.
Onda sam se setila knjige Oldosa Hakslija, Vrli novi svet, koju sam skoro pročitala, bila sam šokirana koliko je taj autor mogao da predvidi ono što se danas događa sa društvom, i to skoro pre sto godina. Razvoj tehnologije nije baš pogodio, ali definitivno je pronikao u naše slabosti. Kad smo već kod te knjige, nije teško prepoznati da je ona bila uzor relativno novoj knjizi Krug (The Circle, Dave Eggers), koja je vrlo uznemiravajuća, ali morate je pročitati jer pogađa suštinu današnje masovne manipulacije i kontrole.
Palo mi je na pamet da vozaču preporučim intervju sa Canetom iz Partibrejkersa, pre neki dan se pojavio na mom YouTubu feedu, i sa uživanjem sam ga odslušala. Nisam nešto pratila njegov opus, ali definitivno je autentičan lik, volim njegove poetske doskočice, ko se uramljuje, taj se usamljuje, sve vreme prosipa male životne istine. Ali vozač ne razume srpski. Šteta.
Tart sa kruškama i bademom (Pear Frangipane Tart)
Sastojci za koru:
260g brašna
4 kašike šećera
1/2 kašičice soli
115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće
1 žumance
2 kašike veoma hladne vode
za sirup:
1 1/2 l vode
300g šećera
2-3 štapa cimeta
5-6 karanfilića
2-3 anis zvezde
1/2 limuna
4 kruške, treba vam 3, ali za svaki slučaj stavite 4 komada, ne smeju da budu mekane
Pleh za pečenje tarta, kome se pomera dno, prečnika 28 cm
Priprema kore:
U multipraktiku, ili ručno, najpre promešajte brašno, šećer i so sa iseckanim hladnim puterom, potrebno vam je par obrtaja. Zatim dodajte 1 žumance i dve kašike vode, i posle par obrtaja, kad se stvori donekle ujednačena smesa, zaustavite multipraktik. Skupite testo i od njega napravite disk, uvijte ga u plastičnu foliju i zatim ga prebacite u frižider da odstoji bar pola sata. Ili, ako vas mrzi da razvlačite testo oklagijom, stavite testo u kalup za tart i onda rukama, ili uz pomoć plastične folije i nekog predmeta sa ravnim dnom, ravnomerno obložite pleh, i stavite ga u zamrzivač na pola sata.
Za to vreme poširajte kruške, odnosno skuvajte ih u sirupu.
U šerpi zakuvajte vodu sa šećerom i u to dodajte štapiće cimeta, karafilić, zvezde anisa i pola limuna. Dodajte kruške, koje se prethodno oljuštili (namažite ih limunovim sokom) i uklonili sredinu sa semenkama, i kad sirup počne da ključa, smanjite vatru, i kuvajte sve oko 20 minuta. Zatim ugasite vatru i neka kruške ostanu u sirupu dok se on ne prohladi.
U međuvremenu napravite krem od badema. Stavite sve sastojke i dobro ih izblendajte u multipraktiku.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo iz zamrzivača. Preko testa stavite izgužvani papir za pečenje, a na njega oko 1/2 kg pasulja (dobro ga rasporedite uz ivicu), da bi testo sačuvalo oblik tokom pečenja. Pecite ga tako 15 minuta, a zatim izvadite pasulj i papir. Vratite ga u rernu da se peče još oko 10 minuta, kad ivice počnu da tamne izvadite ga iz rerne.
Ostavite koru da se ohladi.
Ispunite koru kremom sa bademom.
Kruške izvadite iz sirupa i ocedite ih na salveti.
Isecite kruške na jedake polovine, a svaku polovinu isecite poprečno na tanke listiće. Pažljivo ih prenesite i stavite u krem. Trebalo bi da se u njemu nađu šest polovina postavljene zrakasto.
Pecite tart u prethodno zagrejanoj rerni na 190C (375F) oko 50 minuta. Kad je tart ispečen ostavite da se malo prohladi.
Priprema glazure:
Zadržite trećinu sirupa sve za začinima i kuvajte ga na tihoj vatri dok se tečnost ne redukuje i postane gusta i lepljiva.
Na kraju stavite toplu glazuru preko tarta koristeći kuhinjsku četkicu i pospite ga tostiranim listićima badema.
Savršena torta koju obično imate prilike da probate samo u vrhunskim francuskim restoranima i poslastičarnicama. Ipak, možete da se potrudite da je sami napravite. Nemojte da vas obeshrabre brojni detalji, mnogobrojni slojevi i delikatan izgled ove torte, mnogo je jednostavnije nego što izgleda. Ako uspešno pravite domaće torte, što često ume da se pokaže kao vrlo zahtevan zadatak, pravljenje ove torte neće vam teško pasti.
Ovu tortu sam pravila za muževljev rođendan, zahvaljujem se osobi koja mi je nju preporučila, ispunila je sva naša očekivanja. Veoma je ukusna, topi se u ustima, i izgled joj je vrlo impresivan. Ukus kafe i čokolade je dominantan i veoma prijatan, kremasti slojevi fila i lagane korice od badema se naizmenično smenjuju i proizvode vrhunski doživljaj. Sve je u savršenoj harmoniji.
Recept sam uzela od onog popularnog francuskog kuvara, Bruna Albouzea, pogledajte ovde njegov podkast. Omanuo je u opisu pravljenja fila od putera i kafe – količina sastojka je pogrešno data, i fil nije uspeo da se lepo stegne, mada je bio ukusan. Ipak mi je bilo zanimljivo kuvanje zrna kafe u mleku da bi si izvukao njen ukus. Snašla sam se, pa sam poslednji sloj pravila prema drugom receptu, koji se pokazao mnogo bolji.
Ali, bilo je zanimljivo pratiti Brunov recept, jer sam tako naučila da se ova kora od badema zove Žokond (Joconde). Zatim sam naučila da je dobro zadnju koru prekriti slojem otopljene čokolade (chablon), jer se tako čuva njena sočnost. Inače, za ovaj sloj može da se koristi i izlomljena posebna vrsta prepečenih palačinki, feuilletine, koja se meša sa čokoladom. To sigurno doprinosi lepoj teksturi.
Za ovu tortu će vam trebati velika količina čokolade – ukupno 450g. Ja sam koristila poluslatku, iako je u receptu naznačeno da to bude tamna. Svejedno je, važno je da je kvalitetna.
Iako ova torta izgleda kao neka starinska, ona je nastala tek u drugoj polovini dvadesetok veka, postoje dva kuvara koji tvrde da su je izmislili. Za neobične ime inspiracija je bila pariska Opera Garnier.
Kad smo kod ovakih raskošnih torti koje podsećaju na neko davno i lepše doba, moram da vam preporučim jedan vrhunski film koji sam gledala ovog leta – The Winslow Boy. Videla sam da se besplatno prikazuje na YouTube kanalu, možete da ga pogledate ovde. Ja sam ga gledala na Amazon Primu. Napravljen je na samom kraju prošlog veka, i potpuno nezasluženo nije stekao veću popularnost. Režirao ga je Dejvid Mamet, koristeći pozorišni komad koji je baziran na istinitom događaju sa početka prošlog veka. Sve u filmu je savršeno, posebno gluma, priča i dijalozi. Desilo mi se da sam film pogledala dva puta u roku od par dana, što mi se nikada ranije nije desilo. Eto, toliko mi se dopao. Iako je glavna priča vezana za sudski slučaj, postoji i paralelna romantična priča, ali u britanskom fazonu, sa kontrolisanim emocija, što danas itekako prija. Moram da priznam da sam kraj premotavala nekoliko puta, potpuno sam bila impresionirana završetkom.
Ima tu nekoliko vrlo važnih motiva koji nedostaju današem svetu – dostojanstvo, žrtvovanje, porodične vrednosti, borba za istinu i ono što je pravo. Obratite pažnju na mladog advokata:)
Ako volite ovako raskošne torte obratite pažnju i na ove:
250g brašna od badema (pogledajte ovde kako sami da ga napravite)
250g šećera u prahu
80g brašna
5 jaja, na sobnoj temperaturi
40g putera, otopljenog
za čokoladnu koricu (chablon):
100g čokolade za kuvanje
10g ulja
za krem od putera i kafe (coffee buttercream):
5 žumanaca, na sobnoj temperaturi
150g šećera
3 kašike vode
4g instant kafe
280g omekšalog putera
za ganaš (ganache):
150g čokolade za kuvanje
120g slatke pavlake
30g sirupa od kukuruza, opciono
30g putera
za sirup od kafe:
300g vode
140g šećera
5g instant kafe
za čokoladnu glazuru:
200g čokolade za kuvanje
30g ulja
Priprema:
Kore od badema
Zagrejte rernu na 230C (450F).
Pripremite dva velika plitka pravougaona pleha, dimenzija 44 x 28cm, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi umutite belenaca sa šećerom dok ne dobijete gusti sneg. Tome tokom mućenja dodajte cream of tartar ili sok od limuna, to deluje kao stabilizator, mada možete i da izbegnete taj sastojak.
U drugoj posudi pomešajte brašno od badema, šećer u prahu i brašno.
U trećoj većoj posudi umutite dobro žumanca mikserom, zatim im postepeno dodajte smesu sa brašnom i sve mešajte varjačom. Ovoj smesi dodajte umućena belanca iz tri puta. I na kraju, postepeno umešajte otopljeni puter. Kad ste dobili ujednačenu smesu, ravnomerno je rasporedite u dva pleha.
Pecite svaku koru 7 minuta, ne bi trebalo da je prepečena.
Kad su gotove kore, ohladite ih, a zatim sa njih skinite papir za pečenje.
Odstranite krajeve ukoliko su prepečeni. Lenjirom ih premerite, i onda ih presecite na pola poprečno, treba da dobijete 4 pravougaone korice jednakih dimenzija.
Čokoladna korica
Otopite čokoladu na pari ili u mikrotalasnoj, i u nju umešajte ulje. Ovu smesu stavite na jednu koru, ravnomerno je pokrijte i preko nje stavite papir za pečenje. Koru stavite u frižider da se čokolada stegne.
Krem od putera i kafe
Žumanca dobro umešajte mikserom. U šerpici zagrejte šećer vodu i kafu, i kad smesa počne da vri i penuša se, sklonite je sa vatre.
Odmah počnite da dodajete ovu smesu u tankom mlazu žumancima, dok sve mešate mikserom. Dobićete ne previše kremastu smesu koju mikserom treba da ohladite, a zatim joj postepeno dodavajte omekšao puter. Dobićete na kraju gustu kremastu smesu. Možete da je čuvate u frižideru. Pre stavljanja na tortu ostavite krem na sobnoj temperaturi.
Ganaš
Zagrejte slatku pavlaku, sklonite je sa vatre i dodajte joj iseckanu čokoladu, poklopite posudu i sačekajte par minuta, zatim smesi dodajte sirup od kukuruza (opcion) i puter i dobro je promešajte.
Surup od kafe
Zagrejte vodu u šerpici dodajte joj šećer i kafu, a zatim je ohladite.
Slaganje torte
I sloj
Prvi čokoladni sloj ste već napravili.
II sloj
Stavite prvu koru koju ste namazali otopljenom čokoladom, sa čokoladom na dole. Gornji sloj dobro premažite sirupom od kafe koristeći kuhinjsku četkicu.
III sloj
Stavite na koru trećinu krema od putera i kafe.
IV sloj
Sad stavite drugu koru, ponovo gornju stranu premažite sirupom od kafe.
V sloj
Stavite sloj ganaša.
VI sloj
Ponovo stavite koru i gornju stranu premažite sirupom do kafe.
VII sloj
Premažite koru sa trećinom krema od putera i kafe.
VIII sloj
Stavite poslednju koru, malko pritisnite celu tortu da se slojevi lepo zalepe i premažite je sirupom od kafe.
IX sloj
Stavite poslednju trećinu krema od kafe. I stavite tortu da prenoći u frižideru.
X sloj
Čokoladna glazura
Najbolje da glazuru napravite sutradan. Istopite čokoladu, pomešajte je sa uljem. Malko je rashladite i njome prelijte tortu. Koristite spatulu da lepo izravnate površinu. Možete da preostalom količinom namažete ivice, ili ih kasnije trimujte da se vide slojevi torte. Možete i da sa preostalom otopljenom čokoladu ispište opera na celoj torti, ili parčićima.
Secite tortu na parčiće koristeći topao nož, svaki put ga obrišite pre nego što počnete da sečete tortu
Torta može da se čuva u frižideru 5 dana, ili u zamrzivaču nedeljama.
Ima nešto fantastično u kombinaciji čokolade i šljiva. Kada se ta dva sastojka spoje u kolaču, to je pravi praznik za nepca. Nisam štedela na čokoladi, a bogami ni na puteru, dodala sam i cimet kolaču, jer se on tako lepo slaže sa šljivama. Na kraju sam dobila bogat i nesvakidašnje ukusan kolač.
Prošli vikend sam bila na jednom rođendanu. Bilo je to manje okupljanje u jednom restoranu. Tu sam jedino poznavala slavljenicu, moju frizerku, i njenu sestru, koju sam prvi put srela tek pre neki dan kad je došla kod mene da je fotografišem. One su iz Azerbejdžana, ali obe su likom pokupile na njihovu mamu, Ruskinju. Tek na rođendanu sam mogla da vidim kako izgledaju prave Azerbejdžanke, njihove prijateljice iz rodnog Bakua. Bila je tu i još jedna Ruskinja iz Ukrajine udata za Srbina. Na isti način kako su one meni izgledale egzotično, tako sam i ja njima. Upoznala sam ovde puno ljudi iz raznih delova sveta, ali sam i dalje uzbuđena kad treba da upoznam ljude iz nacija o kojima vrlo malo znam.
One se sve već odavno druže, kažu mi da treba da ih čujem kako obično komuniciraju kada su zajedno, na tri jezika – ruskom, azerbejdžanskom, koji je sličan turskom, i na engleskom. Nekima je bilo čudno to da ne razumem ruski jezik, ja sam im rekla da mi zvuči poznato, ali malo toga razumem, recimo mogle bi da me ogovaraju, a ja bih im se samo smeškala.
Zaista ne znam puno o njihovoj zemlji, ali sam se setila da je u Beogradu podignut spomenik nekom bitnom čoveku iz njihove zemlje. Mora da je otac sadašnjeg predsednika, kažu mi one. Odmah sam saznala da se cela porodica predsednika ponaša kao da je kraljevska, uspehu mogu samo da se nadaju oni koji su u rodbinskim vezama sa njima. Korupcija je ogromna, običan svet nema puno mogućnosti za dobar život. Vrlo uobičajna priča emigranata u Americi, inače zašto bi tražili sreću izvan svoje zemlje.
Iako je i Jugoslavija imala slično uređenje, moram da primetim da ljudi iz bivšeg Sovjetskoj Saveza imaju drugačije iskustvo kada je u pitanju njihovo odrastanje. Naša Juga bila je znatno liberalnija i bolja za život od drugih komunističkih zemalja. Za njih je naša tadašnja zemlja bila kao Mala Amerika. Njihove uspomene na taj period su dosta mračnije, često izbegavaju da pričaju o tome.
Da li si videla kako se Amerikanci lože na komunizam ovih dana, pitale su me. Složile smo se da je to proizvod dugogodišnjeg blagostanja, lošeg obrazovanja u školama i prilično naivnog pogleda na svet, i da bi bilo lepo da se Amerikanci “pelcuju” malo dužim boravkom u komunističkim zemljama, i to bez američkog pasoša.
Utom sam se setila živopisnih kulinarskih videa, na koje često nailazim na Fejsbuku, u kojima učestvuju vremešna majka i ćerka, koje žive u nekom selu u Azerbejdžanu. Kuća im je kao iz knjige Hobit, kuvaju na otvorenom razna tradicionalna jela, i to izgleda vrlo simpatično. Naravno da znaju ko su one. Pravim šalu na njihov račun, da nemaju pošten nož u kući, već sve seku nekim sataricama. Tada skrenu razgovor na temu o noževima, jer one prate srpski kulinarski kanal na YouTube-u, Almazan kitchen, na kome se prodaju slične satarice. I ispade na kraju, to smo saznali kada su pokloni za slavljenicu otvarani, da je moja frizerka upravo dobila jednu takvu za rođendan. Satarica je lepo upakovana u drvenu kutiju, koja ima na sebi izrezane detalje koji podsećaju na ambijent iz njihovih videa.
Pitala sam prisutne o njihovoj kuhinji, i one su počele da se prisećaju nekih namirnica koje je vrlo teško naći u Americi, a koje im puno nedostaju, recimo lišće jednog vrlo specijalnog planinskog korijandera, ili jedne vrste praziluka koja je mnogo finija od onog standardnog.
Isto i ja osećam prema ovim našim šljivama, slavim kada ih nađem u prodavnici. To mi se desilo pre neki dan, sva srećna odmah sam se dala u pravljenje ovog kolača sa šljivama.
I na kraju, kada smo se rastajale, zgrabiše me i izljubiše, to je kod nas običaj, u neverici pomislih u sebi – jao, korona!
Čokoladni kolač sa šljivama
Sastojci:
150g čokolade, tamne ili poluslatke
150g putera
200g brašna
35g kvalitetnog kakao praha
Prstohvat soli
1/2 kašičice cimeta u prahu
1 kašičica praška za pecivo
150g šećera
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
1/2 kašičice cimeta u prahu
150ml jogurta
5-6 komada svežih šljiva (koštice uklonjene, iseckane na četvrtine)
Priprema:
Najpre otopite čokoladu, koju ste izlomili na manje komade, na pari ili u mikrotalasnoj. Skinite je sa vatre i dodajte joj puter, iseckan na manje kocke, da se i on istopi. Smesa treba da se malo ohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno i kakao, so, cimet i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte rastopljenu čokololadu i puter, zatim smesu sa brašnom, i na kraju jugurt. To sve mešajte varjačom, a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ređajte kriške šljiva odozgo.
Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Služite kolač još dok je malko topao ili skroz ohlađen.
Ovih dana sam opsednuta šljivama. Ali onim našim, koje ovde zovu Italian plums. Nigde ih nema. Uzgred, baš su mi se jele knedle sa šljivama, skoro da sam počela noću da i sanjam. Tražila sam ih po supermarketima, pa sam onda pokušala da ih naručim preko interneta, za vikend sam išla na dve pijace u nadi da ću ih naći, ali ni tamo ih nije bilo. Jedan farmer na pijaci mi je rekao da će te šljive sazreti tek krajem avgusta, i da ih tada potražim. Ko će čekati do tada? Uspela sam da na pijaci nađem dve vrste šljiva koje su donekle podsećale na one naše. Kad sam otvorila one krupnije, prijatno sam se iznenadila jarkom crvenom bojom mesa, i sa ukusom koji je dosta podsećao na naše šljive. Već sam imala na umu kakav ću kolač da napravim sa njima.
Na blogu već postoji jedan divan kolač sa šljivama, orasima i cimetom, ali htela sam da spremim kolač koji sam već ko zna koliko puta pravila ovog leta sa raznim voćem (maline, breskve, kajsije), i svaki put bi fantastično ispao. To je moj idealni recept za kolač sa svežim voćem, ne menjam ga više, osim što volim da dodam po neki mali dodatak. Ovog puta sam poželela da poradim na teksturi, dodala sam hrskavi posip, već sam zamišljala kako će da bude lepo išaran crvenom bojom šljiva.
Videla sam na Fejsbuku pre neki kolač sa šljivama koji je moja poznanica Nemica pravila, zove se Zwetschgendatschi. Sa ponosom je podelila sliku kolača, izgleda vrlo popularnog u bavarskoj kuhinji. Svi mi imamo slična osećanja kada je naša nacionalna hrana u pitanju, pogotovo kada je pravljena negde daleko. Posle sam malo istraživala o njemu, u pitanju je kolač koji ima veliku tanku koru od testa sa kvascom, preko toga su raspoređene kriške šljiva, i onda ide hrskavi posip.
E, taj posip se zove streusel, i htela sam da vam malo pričam o njemu.
On je vrlo popularan u američkoj kuhinji, doneli su ga nemački imigranti, i ovde se baš lepo primio kod raznih poslastica, koristi se kao posip za mafine, slatke pite i za popularne kolače, koje ovde zovu coffee cakes.
Sastoji se od brašna, šećera i putera, u razmeri 2:1:1, ne morate nužno da se pridržavate ovih brojki. Možete da mu dodate cimet, oraščić ili koricu od limuna, kao i koštunjavo voće (lešnici, bademi i orasi/pekani). Ukoliko koristite hladan puter, onda će posip da izgleda mrvičastije i lepše.
Kao što sto ste mogli sami da primetite, lepota struzela je u tome što poslasticama daje finu hrskavu teksturu, pa i ukus, a i dekorativan je.
U američkoj kuhinji ima nešto slično što oni zovu crumble, to vam je struzel sa ovsenim pahuljicama, i koristi se najčešće u pripremi američkih voćnih pita.
Sitnije šljive sam planirala za knedle.
Na mom blogu možete da nađete i sledeće poslastice sa hrskavim posipom, struzel:
4-5 komada svežih šljiva (koštice uklonjene, iseckane na kriške)
Priprema:
Najpre napravite posip. U manjoj posudi pomešajte brašno, šećer, so i cimet. Dodajte puter iseckan ka kockice pa ih prstima utrljajte u preostale sastojke. Na kraju umešajte krupno iseckane lešnike.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23 cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte ekstrakt vanile, ulje i pavlaku/rikotu, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom, a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacite kriške šljiva, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju ravnometno pospite testo posipom.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga.
Malina je čarobno voće, posebno u kolačima. Kada se njena divna aroma udruži sa limunom dobijete fini balans sa slatkim ukusom kolača. Pistaći kao posip su samo jedna od opcija, mad,a priznaćete lepo se slažu sa ružičastim malinama kojima izviruju iz testa.
Ovaj kolač sa limunom i malinama je stvoren da se jede u prirodi, recimo na nekom pikniku. Zamislite oduševljenje okupljenih pošto ugledaju i probaju ovaj kolač.
Da, to je taj miris i ukus leta!
Ukoliko volite maline, možda će vam se dopasti i sledeće poslastice:
Peach Melba (dezert sa sladoledom, breskvama i malinama)
Kolač sa limunom i malinama
Sastojci:
200g brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
180g šećera
4 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica celog limuna (gledajte da bude neprskani, organski)
1 kašika limunovog soka
1 kašičica ekstrakta vanile
120ml ulja
2 pune kašike kisele pavlake
200g svežih malina
Za posip: 2-3 kašike iseckanih pistaća ( badema, lešnika ili oraha), može i šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte koricu i sok od limuna, ekstrakt vanile, ulje i pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacujte maline, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite testo iseckanim pistaćima ili nečim sličnim.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu.
Krem brule je jedna od onih poslastica koje, iako se vrlo jednostavno prave, uvek ostavljaju naročit utisak. Da li zbog svog imena, popularnosti, ili dekorativnog serviranja, teško je reći. Upravo zbog svih nabrojanih kvaliteta često se servira u restoranima, kao i slične poslastice – čokoladni lava kolač i pana kota. Najinteresantniji detalj kod krem brula jeste spaljeni šećer po površini krema, otuda i naziv (brûlée – izgoreo). To se postiže uz pomoć kuhinjske let lampe, ali ona vam nije neophodna, možete to da uradite uz pomoć rerne, kao što sam ja to učinila.
Krem brule, kao i flan, pripada porodici kremastih (custard) poslastica, koji se prave od jaja i mleka, odnosno slatke pavlake ili kondezovanog mleka. Izvesne sličnosti ima i sa klafuti koji se sprema sa voćem.
Iako krem brule sigurno nije jedan od najeksluzivnijih francuskih poslastica, ima ih puno boljih i komplikovanijih, on se veoma lepo primio u drugim delovima sveta, valjda zato što je idealan restoranski kolač, pa je tako 80-ih godina prošlog veka doživeo veliku popularnost u Americi.
Nije lako naći restoran sa dobrim dezertima, obično se ne obraća posebna pažnja na njih, možda zato što to podrazumeva posebnog kuvara. Ako hoćete da se dobro zasladite onda to očekujte samo u dobrim poslastičarnicama. Ipak, nedostaju mi restorani ovih dana, skoro dva meseca nisam bila ni u jednom, čak nisam ni naručivala hranu. Nije mi čak ni do hrane, više mi je do iskustva, bliskosti ljudi, žagora, zveckanja posuđa, mirisa hrane, i još dosta toga.
Krem brule (Crème brûlée)
Sastojci za 6 -7 porcija:
1l slatke pavlake
1 kašika ekstrakta vanile
6 žumanca
100g šećera
70g šećera za “spaljivanje”
Za služenje: razno sezonsko voće
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F).
U veliki dublji pleh rasporedite činijice jer ćete krem peći uz pomoć bain-marie metoda.
U šerpi zagrejte slatku pavlaku, kad počne da ključa skiniti je sa šporeta. Dodajte ekstrakt vanile.
U drugoj posudi mikserom mutite jaja i šećer dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu.
Tome počnite postepeno da dodajete zagrejanu slatku pavlaku uz konstantno mešanje. Na kraju ravnomerno rasporedite smesu po činijicama. U pleh dodajte kipuću vodu do pola visine činijica. Stavite sve u rernu i pecite oko 45 minuta. Krem po ivici treba da se zgusne, u sredini je ok da bude mekan.
Pošto ste krem brule izvadili iz rerne, pokrijte činijice folijom i stavite u frižider da se ohladi, oko 3 sata.
Pre služenja pospite kašiku šećera po kremu, pa ga sagorite uz pomoć kuhinjske let lampe, ili stavite činijice u rernu na opciju broil (kao što sam ja to radila), ili napravite karamel pa ga izlomite kad se ohladi i stavite po kremu.
