gambori, Glavna jela, Grčka, Morski plodovi, Paprike, Paradajz

Gambori Saganaki (na grčki način)

September 20, 2016 6 Comments

Ako ste nekada letovali u Grčkoj sigurno se sećate ovog popularnog jela koje se često služi kao predjelo u grčkim tavernama. Doduše ja sam viđala letos ovo jelo i u crnogorskim restoranima. Gambori Saganaki su dobili naziv po tradicionalnoj posudi saganaki, u kojoj se prave, u pitanju je manji tiganj sa dve ručke.

Originalno ovo jelo se pravi tako što se na maslinovom ulju proprže gambori zatim im se doda uzo ili belo vino, kada su gotovi stave se u već pripremljeni paradajz sos, i na kraju se sve zapeče sa Feta sirom. Moji Gambori Saganaki su drugačiji, oni podsećaju na one pravljenje u obližnjem grčkom restoranu, koje malo je reći obožavam. Ovim mojima fali pita hleb iseckan na trouglove i poređan oko celog tanjira… prste da poližeš, bukvalno. I da, moji imaju kapar, to sam skoro otkrila u nekom sličnom jelu, i baš sam ga zagotivila. I naravno, sos neodoljivo podseća na bećarac.

Pročitajte o gamborima više ovde.

Sličan recept, Gambori u Marinara sosu, možete naći na blogu.

Gambori Saganaki

Sastojci:

2 kašike maslinovog ulja

1 luk, iseckan

2 crvene babure, isekcane na tanke uzdužne štapiće

200ml paradajz pirea ili soka od paradajza

200ml vode ili supe

So i biber prema ukusu

1 kašika kapra

2 kašičice svežeg origana, iseckanog

500g gambora, očišćenih

Grčki Feta sir

Mladi ili crveni luk, iseckan na kolutove

Priprema:

U maslinovom ulju izdinstajte luk, i dodajte mu iseckane paprike, kuvajte sve dok paprike potpuno ne odmeknu, sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte pire od paradajza i na kraju vodu ili supu. Kuvajte sve dok sos ne počne da postaje gust. U međuvremenu mu dodajte so, biber, kapar i origano. Kad ste skuvali sos u njega dodajte očišćene gambore koje ste predhodno posolili. Kuvajte ih 2 minuta na obe strane dok meso ne dobije crvenkasto-belu boju. Pospite jelo izgnječenim Feta sirom a zatim posle nekoliko minuta sklonite sa vatre.

Služite jelo odmah uz iseckan crveni ili mladi luk sa pita hlebom ili prepečenim hlebom.

Bliskoistočna kuhinja, Glavna jela, Jagnjetina, Meso, Party food, Začinsko bilje

Jagnjeće ćuftice sa gremolatom od nane

September 15, 2016 3 Comments

Oduvek sam htela da pravim ćuftice od jagnjetine. Dugo godina mi pravljenje ćufta i ćuftica nikako nije polazilo za rukom, već sam bila digla ruke, a onda sam jednom napravila super ćufte u paradajz sosu, i tada me je krenulo.

Ko voli bliskoistoču kuhinju, jagnjetinu, i meze, uživaće u ovom jelu. Ovo je hrana za odabrane, iliti prave gurmane.

Ćuftice se divno slažu sa gremolatom od sveže nane, tu je i sos od feta sira i pavlake sa začinskim biljem, i obavezno iscedite limetu preko jagnjetine. Savršeno meze za manja okupljanja.

Jagnjeće ćuftice sa gremolatom od nane

Sastojci:

450g mlevenog jagnjećeg mesa

2 mlada luka, iseckana

1 čen belog luka, sitno iseckana

1 kašičica istucanog kumina

1/2 kašičice all spices začina (cimet, oraščić)

1 kašika korijandera u prahu

2 kašike svežeg peršuna, iseckanog

1 kašika sveže nane, iseckane

1 jaje, umućeno

1 kašičica soli

1/4 kašičice bibera

Za gremolatu:

1 šaka sveže nane, iseckane

1 kašika peršuna, iseckanog

1 kašičica korice limuna

3 kašike maslinovog ulja

1 manji čen belog luka, sitno iseckanog

So i biber

Za služenje: Gremolata od nane, sos sa Feta sirom i začinskim biljem, crveni luk, miks mlade zele salate, i limeta.

Priprema:

Najpre zagrejte rernu na 190C (375F).

Pomešajte sve sastojke za ćuftice i rukama ih oblikujte u loptice veličine omanjeg oraha. Ređajte loptice na pleh za pečenje na koji ste predhodno stavili papir za pečenje. Ćuftice su gotove za oko 18 minuta.

Za to vreme napravite gremolatu tako što ćete pomešati iseckanu nanu, peršun, beli luk, so, biber, koricu limuna i maslinovo ulje.

Služite ćuftice odmah pošto su gotove uz gremolatu i sos od Feta sira.

Glavna jela, Kinoa, Mediteranska, Paprike, Plavi patlidžan, Vegeterijanska, Zdravo

Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom

July 25, 2016 No Comments

Skoro sam negde čitala kako je nekada davno plavi patlidžan bio bele boje, mnogo manji od ovog današnjeg, podsećao je na jaje, otuda naziv na engleskom eggplant. Posle su ga ljudi modifikovali pa smo dobili dosta krupniji plod sa divnom bojom. Doduše, ima ih raznih oblika i boja, ali ljubičasta dominira.

Ako nešto volim da istražujem onda je to istorija kuvanja, kako su se namirnice prenosile, dobijale nazive, kultura ishrane u različitim delovima sveta, itd. Moja strast prema hrani je toliko velika da čitam knjige o hrani i bez slika i recepata. Takva jedna knjiga je The Language of Food, koju sam nedavno pročitala. U njoj se autor, inače lingvista po vokaciji, bavi etimologijom, istorijom, socijologijom hrane širom sveta. Na momente knjiga je malo konfuzna, svašta je tu nabacano, razne teme, ideje i priče, međutim ja sam uživala čitajući je, i dosta toga novog saznala o hrani, evo par stvari kojih mogu da se setim:

Proučavajući menije nekoliko hiljada restorana autor je došao do zaključka da način na koji su opisana jela govori puno o tome da li je u pitanju skup, srednje skup ili jeftin restoran. U skupim restoranima se hrana ne objašnjava, podrazumeva se da je napravljena od najboljih sastojaka, pridevi za opis jela su duži, a i često se koristi nazivi na francuskom jeziku.
Kečap je nastao u Kini. Najpre je pravljen sa fermentiranom ribom, posle kada je prenet u Englesku počinje da se pravi sa paradajzom, bez ribe. Tek u Americi kečap doživljava svoju najveću popularnost, sa dodatkom šećera.
Persija, sadašnji Iran, je mesto odakle je nastalo dosta jela i slatkiša, koji su izmenjeni doživeli ogromnu popularnost u raznim delovima sveta, na primer šerbe (sorbe), makarons, i fish and chips.
Veza između testenine makarona, makarunsa, kolačića od kokosa, i francuskih kolačića makaronsa zaista postoji. Sve je krenulo iz Persije, pa je dobilo svoj prepoznatljiv oblik na Siciliji. Dakle, Marko Polo nije doneo pastu iz Kine u Italiju, u vreme njegovih avantura italijanska regija je već bila veliki izvoznik paste.
Nekada davno koncept postavljanja hrane na sto je bio posve drugačiji. Ovaj današnji, gde imamo predjelo, glavno jelo i dezert, je nastao relativno skoro. Ranije su se sva jela iznosila na sto, glavna jela, obično neko meso, su bila u sredini, a po obodu su bile salate i prilozi.
Na Dalekom Istoku dezert jednostavno ne postoji kao koncept. Zato su se Amerikanci dosetili da po kineskim restoranima u Americi dele fortune cookies gostima koji su navikli da na kraju jela imaju nešto slatko.
Takođe, na Dalekom Istoku ljudi izbegavaju vodu sa česme, radije piju čaj, što je ranije bila higijenska mera, jer su se bolesti često prenosile preko vode.
Na engleskom ćurka se zove turkey baš kao i zemlja iz koje su mislili da ta ptica potiče, a i nekako je zvučalo dovoljno egzotično. Zapravo ćurka je poreklom iz Amerike, ovde nije retkost da vidite jata divljih ćurki kako šetaju po poljima.
Zdravica se na engleskom kaže toast baš kao prepečen hleb. Na prvi pogled nema baš puno veze, međutim kad saznate da se u srednjem veku hleb jeo uz piće, onda sve dobija smisao.

Ako ste zaintersovani da pročitate knjigu a ne možete da je nađete, evo našla sam autorov blog sa dosta materijala iz knjige.

Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom

Ako ste veliki ljubitelj plavog patlidžana i paprike ovo je pravo jelo za vas. Dodala sam mu i kinoou da bih dobila kompletan obrok. Doduše uvek možete da ga služite kao prilog nekom mesu.

Sastojci:

3 srednja plava patlidžana, iseckan na tanke uzdužne režnjeve

1 šolja kinoe, isprane hladnom vodom

3+2 kašike maslinovog ulja

1 velika crvena babura paprika, iseckana na veoma tanka rebra

3 ljutike (shallot) ili manja crna luka, iseckana na rebra

3 veća čena belog luka

1 kašika sirćeta

So i crni biber prema ukusu

2 kašike svežeg peršuna, iseckanog

2 kašike sveže nane, iseckane

Izmrvljeni ovčiji Feta sir za služenje

Priprema:

Najpre isecite plavi patlidžan na tanje uzdužne kriške. Posolite ih i poređajte po papirnatom ubrusu, istim ih pokrijte i preko toga stavite veću dasku za seckanje, a na dasku neki teži predmet, i čekajte 30 minuta. Zatim svaki režanj operite hladnom vodom i natapkajte papirnatim ubrusom.

U međuvremenu skuvajte kinou. Na jednu šolju konoe idu dve šolje vode. Kuvajte kinou oko 10-15 minuta pošto provri. Dodajte i malo soli. Kada se oko zrna kionoe formiraju prstenovi znači da je gotova.

Zagrejte veliki tučani tiganj, dodajte jednu kašiku maslinovog ulja, i u njemu pržite režnjeve plavog patlidžana dok ne pobraone i ne omekšaju sa obe strane. I pospite ih sa malo soli. Patlidžan pržite iz tri puta, i svaki put dodajte po kašiku maslinovog ulja.

Kada ste ispržili plavi patlidžan, stavite u tiganj dve kašike maslinovog ulja, i u njemu na srednje jakoj vatri propržite šelot ili crni luk, i kad postane slatkast dodajte mu iseckani beli luk i pržite ga oko 1 minut. Tome dodajte crvenu papriku iseckanu na tanke listiće i dinstanjte ih dok ne odmeknu, uz stalno mešanje. Zatim dodajte režnjeve patlidžana, skuvanu kinou i sirće. Sve to dobro promešajte, dodajte so i crni biber prema ukusu, sklonite jelo sa vatre, i pospite ga peršunom i svežom nanom, kao i Feta sirom.

Američka kuhinja, Glavna jela, Govedina, Meso, Roštilj

T-bone stejk na grilu

June 17, 2016 1 Comment

T-bone stejk je jedan od najcenjenijih komada goveđeg mesa. Ono što je specijalno za ovaj komad mesa je to što obuhvata kosku po sredini u obliku slova T, sa jedne strane koske se nalazi veći komad ramsteka, a sa druge manji komad bifteka (Fillet Mignon). Prilično je debeo odrezak, oko 4cm. Postoji sličan komad mesa koji sadrži veći komad bifteka i on se zove Porterhaus stejk (Porterhouse). U Italiji ovaj komad mesa zovu Firentinski biftek (Bistecca Fiorentina) i ovde možete da vidite kako on izgleda.

Kod nas, u Srbiji, u mesarama ne postoji ovakav komad mesa, ipak mi imamo sreću da kod nas postoji puno mesarnica i da možemo našeg mesara da zamolimo da nam iseče T-bone stejk. Kako se seče meso pogledajte ovde.

Odmah da kažem da se ja nažalost ne razumem previše u meso, možda zato što sam žensko, a možda i zbog toga što me sluđuju različiti nazivi a različito sečenje mesa kod nas i u Americi. Takođe kod nas se uzgaja i prodaje različita govedina od ove američke koja je krupnija i masnija, koda nas se mahom prodaje meso krave simentalke koja se uzgaje pre zbog mleka nego zbog mesa. I ruku na srce kod nas govedina nije toliko cenjena kao u Americi, kod nas se više ceni recimo teletina kao i krtije meso.

Kao i svaki dobar komad mesa za roštiljanje i ovaj je prožet masnoćom, i to ga čini sočnim i ukusnim. Kad imate kvalitetan komad mesa nema potrebe da ga stavljate u marinadu, so i biber potpuno određuju posao. Mislim pre svega na krupnu so i crni biber. Crni biber, ali krupno mleven, je apsolutno fenomenalan na stejku.

Moj muž po pravilu griluje mesa u našoj kući, ovo je njegov način, najpre se peče na jakoj, a onda nešto duže na slabijoj vatri. On tu ume da stavi komadiće drveta, predhodno natopljene u vodi, koji mesu daju posebnu aromu. Više o roštiljanju pogledajte ovde. Fora je da se tokom pečenja stvori fina karamelizovana korica po površini odrezka, a da unutra meso bude živo ili poluživo. Uz kosku meso je življe. Naravno možete meso i duže da pečete, ali gledajte da u tome ne preterate.

I da, ovo je po pravilu jedno od najskupljih komada mesa. Mogla bih još puno o stejkovima, vrstama i karakteristikama, ali ovde ću da se zaustavim.

T-bone stejk na grilu

Sastojci:

Komad T-bone stejka

Krupna so

Krpuno mleven crni biber

Za puter:

100g omekšalog putera

1 kašičice krupno mlevenog bibera

1/2 kašičica iseckane limunove kore

Priprema:

Izvadite meso iz frižidera i u njega utrljajte so sa svih strana. Ostavite meso oko 40 minuta na sobnoj temperaturi.

U međuvremenu zapalite roštilj sa ćumurom. Pre pečenja u njega utrljajte krupno mleven crni biber. Kada ste dobili visoku temperaturu vatre, kad počne da se formira pepeo oko ćumura, stavite meso da se peče, na delu rešetke gde je najjača vatra.

Pecite oko 3 minuta na jednoj strani, i isto toliko na drugoj strani, a zatim prebacite stejk na deo rešetke gde je vatra najslabija, gde jedva da ima ćumura i poklopite roštilj.

Pecite tako meso još 10 minuta tj. dok nije pečeno po vašoj želji, mi smo dobili medium rare, što znači da je iznutra bio dovoljno živ.

Izvadite meso i uvijte ga u aluminijumsku foliju, neka tako odstoji 10 minuta.

Zatim meso prebacite na dasku i tu ga isecite.

Služite ga uz aromatični puter, prepečen heb, kukuruz i salatu.

Služite meso uz kvalitetni Kaberne Sovinjon.

Ovde pronađite puno korisnih saveta i ideja za dobar roštilj.

Francuska kuhinja, Glavna jela, Jelo za 30 minuta, Pečurke, Piletina

Piletina u sosu od smrčaka

June 6, 2016 1 Comment

Piletina u sosu od smrčaka je jedno od najlepših jela koje sam skoro pravila. Divni mirisi su se tog dana širili iz moje kuhinje. Muž i ja smo se složili oko toga da je recept keeper, i da treba da završi na mom blogu.

Nedavno sam uspela da nađem sveže smrčke, na engleskom se zovu morels. Uvek sam ih u prodavnicama viđala sušene i veoma skupe, mada su i ovi koštali puno, pola kilograma za $25. Međutim, ne treba tu velika količina, dovoljno je i 100g, a i lagani su, plus moja želja da ih sama spremam, onda to i nije bilo toliko strašno. Probala sam smrčke ranije u restoranima, ali tu vam udeljuju 1-2 komada po porciji. Naravno da za ovo jelo možete da koristite i druge pečurke umesto ovih.

Inače ovo jelo je jedna od varijacija načina na koje najčešće spremam jela sa mesom, posebno piletinu. Tipičan je za francusku kuhinju, jedno od takvih jela je Piletina sa estragonom. Fora je u tome da najpre ispečete piletinu, najbolje u velikom tučanom tiganju, zatim je izvadite, i onda nastavite da u tiganju pravite sos, najpre propržite luk, onda dodate pečurke ili neko povrće, zatim tečnost (supa, voda ili vino), začinsko bilje, puter i slatku pavlaku. Limunov sok, šeri, senf su takođe česti sastojci. Posle kratkog vremena, kad se tečnost redukuje i sastojci pomešaju, doda se meso u sos, i zatim posluži.

Smrčak gljiva

Ja sam tek pre neki dan saznala kako se na srpskom zovu ove gljive pa se sad navikavam na novo ime, one su za mene oduvek bile morels. Pogledala sam po internetu, definitivno ih ima kod nas, mislim gaje se, sad ne znam koliko su dostupne. Kao što vidite na slici izgledaju neobično. Birajte one čvrste teksture, ne omekšale. Pre kuvanja ih očistite, ako za to ima potrebe, koristite četkicu, nikako vodu koja će im narušiti ukus, to važi i za ostale gljive i pečurke. Možete da ih prepolovite ukoliko su krupnije. Možete samo da ih propžite na puteru ako želite jednostavno jelo sa njima. Inače imaju vrlo delikatan ukus kao i miris. Popularne su u francuskoj kuhinji.

Ne jedu se sveže, jer imaju supstance koje nisu baš najbolje za ljudski organizam. Njihova sezona je rano proleće. Nalaze se po šumama, naročito su brojne u šumama koje su pretrpele požar.

Piletina u sosu od smrčaka

Sastojci za tri osobe:

3 komada pilećeg belog mesa

So i biber

2 kašike masliovog ulja

1 kašika maslinovog ulja

2 mlada luka, iseckana

1 ljutika, iseckana

100g svežeg smrčka ili sušenog u manjoj količini (sušene smrčke potpite u vruću vodu)

1 manji struk blanširane blitve ili spanaća, potpuno opciono (ja svugde stavljam zeleniš iz bašte zbog dece, i on se generalno dobro slaže sa pečurkama)

1 kašičica estragona, sitno iseckanog

2 kašike putera

2 šoljice vode

1 šoljica slatke pavlake

2 kašike vlašca, iseckanog

Za služenje: prepečen hleb

Priprema:

Zagrejte veliki tučani tiganj na srednje jakoj vatri.

Papirnatim ubrusom prosušite piletinu i u nju utrljajte so i biber, i na kraju ulje. Pecite piletinu sa obe strane dok se dobro ne isprži, kad je pržena izvadite je iz tiganja i uvijte u aluminijumsku foliju. U tiganj dodajte maslinovo ulje i u njemu propržite luk, kad postane slatkast dodajte smrčke, dodajte so i crni biber, i pržite gljive uz mešanje par minuta dok ne odmeknu. Dodajte estragon i blanširanu blitvu, puter, i kad se on otopi sipajte na kraju vodu. Sastružite varjačom ostatke piletine sa tiganja dok mešate sos. Na kraju kad se sos redukovao dodajte slatku pavlaku. Kad se sos dovoljno zagrejao u njega stavite piletinu zajedno sa sokom koji je iz nje izašao. Prelijte piletinu sosem i sklonite sa vatre. Pospite sve iseckanim vlašcem i služite odmah uz prepečen hleb.

Francuska kuhinja, Glavna jela, Jagnjetina, Jelo za 30 minuta, Meso, Začinsko bilje

Jagnjeći kotleti na francuski način (Rack of Lamb)

April 19, 2016 1 Comment

Čuveni francuski specijalitet koji je postao popularan u raznim delovima sveta. Ova jagnjeća rebarca su jedinstvena po tome kako se tranžiraju, skidaju im se komadi mesa sa vrha rebara, oko 4-6cm, pa izgledaju kao ralje. Mogu da se služe cela ili pojedinačna rebra. Kad su cela onda se dva reda rebara ukrste, kao ukrštene ralje, ili se od njih napravi krug i onda izgledaju kao kruna. U američkim tradicionalnim restoranima ovo jelo, zajedno sa Osso Bucco, je najraskošnije kao i najskuplje.

Ko prati moj blog zna da mi je jagnjetina omiljena, ovde možete da nađete puno jela sa ovim mesom: Jagnjetina na provansalski način, Kleftiko, jagnjetina na grčki nači, Jagnjetina na indijski način, Jagnjeći ražnjići i Jagnjeći kotleti.

Zanimljivo je da i moja deca obožavaju jagnjetinu, iako su mala umeju da je prepoznaju. Ja sam zavolela jagnjetinu u Grčkoj, moja deca u obližnjem grčkom restoranu. Taj restoran je fenomenalan, prave odlična grčka jela, vrlo autentična, i pri tome je neobično jeftin. To se retko nalazi, i pravo da vam kažem i ne pričam o njemu okolo jer ne želim da se raščuje. Ne treba da pominjem da u ovaj restoran najčešće odlazimo. Na zidovima restorana su fotografije iz Grčke, plava boja dominira, ako provirite u kuhinju videćete stariju ženu sa dugom kikom kako sprema jela, grčka majka… gazda nekad pusti grčki radio, jednom sam čak prepoznala grčku pobedničku pesmu sa Eurosonga, to je bilo prilično davno… oduševljena pokušavam da to objasnim konobaru, koji je sa Tajlanda ili sa Filipina, on me onako bledo gleda, inače mnogo fin dečkić.

U tom restoranu moja deca isključivo naručuju jagnjeći suvlaki, tih 10-15 minuta dok su zauzeti jelom, i dok vlada mir za našim stolom, je nešto neprocenjivo. Kad završe sa jelom onda se po pravilu mačuju štapićima od suvlakija dok mi završavamo naša jela. Ali tada me to više ne uzbuđuje, ne obraćam pažnju, jer sam opijena divnim mirisima i ukusima, pomalo i sangrijom.

Jagnjeći kotleti na francuski način

Sastojci:

1 komad jagnjećih rebara (postoji 8 rebara u svakom, istranžirana na francuski način, predhodno opisan), ostavite ih 30 minuta izvan frižidera

1 1/2 kašičica soli

½ mlevenog crnog bibera

1 kašika maslinovog ulja

5 grančica svežeg timijana

2 grančice svežeg ruzmarina

2 velika čena belog luka, sitno iseckana

Pola šake svežeg peršuna

1 kašika maslinovog ulja

2 kašike putera

1 šaka prezli

So i biber

Priprema:

Zagrejte rernu na 230C (450F). U ceo komad rebra utrljajte so i biber.

Zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja u širokoj šerpi, ili najbolje tučanom tiganju, i na jakoj vatri propržite rebra sa obe strane, minut dva, dok ne dobiju zlatnu koricu. Izvadite rebra i neka se malo prohlade.

Za to vreme u jednoj činiji pomešajte u multipraktiku timijan, ruzmarin, beli luk, peršun, prezle, so i biber prema ukusu, omekšao puter i ulje. Tu smesu stavite preko rebara koje ste stavili u sud za pečenje. Pecite jagnjetinu od 15 do 18 minuta, zavisi od veličine rebara, i kakvo meso volite, dobro ispečeno ili malo živo.

Kad je meso pečeno uvijte ga u aluminijumsku foliju i neka tako ostane oko 5 minuta. Zatim isecite meso na dva ili jedno rebro, i služite ga odmah, najbolje uz pire krompir.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Junetina, Pasta, Salate, Špargle

Salata od paste sa mocarelom, pršutom i šparglama

March 3, 2016 4 Comments

Ima nekih jela koje napravite na brzaka, bacite u njih ono što vam je prostalo u frižideru, i kad ih probate doživete momentalno oduševljenje. Ne sećam se kada sam skoro probala nešto tako dobro kao što je ova salata od paste sa mocarelom, pršutom i šparglama. Morala sam da recept stavim na blog, da i drugi ljudi uživaju u ovom jelu.

Odmah sam se prisetila prošlonedeljnog odlaska u neki skupi italijanski restoran, šta da vam kažem, jela sam nedovoljno kuvanu pastu, to im je kao glavna stvar, domaća pasta. A i nešto im nisu bila previše inventivna jela, stvarno ništa posebno za cene koje su stavili. A da sam jela jedno ovako jelo, čiji recept uskoro sledi, ne bih se uopšte bunila, zapravo večera u restornu bi mi ostala u veoma lepom sećanju.

Sastojci su super, ali ja mislim da je posebno dobar preliv od limuna, uz obavezno puno crnog bibera. Setila sam se još jednog odličnog jela sa pastom na blogu – Pasta sa rikotom i rukolom i prelivom od limuna.

Ovo jelo može da vam bude kompletan obrok, i mislim da se najslađe jede ako ga spakujete za ručak na poslu.

Moram da pomenem dve stvari koje su mi ulepšale život ovih dana, baš dugo nisam imala sreće da pogledam dobar film ili pročitam knjigu, ali eto i to se dogodilo. U pitanju je film Hail, Ceasar, braće Koen, i knjiga Never let me go, britanskog pisca Kazua Išigura. Film sam odgledala dan pre dodele oskara, simbolično, i mogu da kažem de je bio pravi antipod kasnijoj manifestaciji koja je bila prilično naporna tako da je nisam ni odgledala do kraja. Mnogo volim filmove braće Koen, tako su nepretenciozni, opušteni, razigrani, opet sa stavom i porukom, ali ništa na prvu loptu. Film je brilijantan i pravo osveženje, ja bih poslednjih desetak minuta filma pustila na dodeli oskara, čisto da ljude podsete na njihovu misiju i ulogu u društvu.

Knjiga je u sasvim drugačijem fazonu, još je nisam pročitala do kraja, ali znam da je to jedno od najboljih knjiga koje sam skoro čitala. Možda je utisku doprinelo i to što sam poslednjih meseci čitala kojekakve mediokritetske knjige, uglavnom izbor knjiga iz mog kluba knjige. Nikada mi neće biti jasno kako neke loše knjige imaju toliku čitanost i visoke rejtinge, šta su ti ljudi čitali u svom životu kada ih toliko hvale. Ne bih da vam otkrivam temu ove knjige, videćete zašto, ako je budete čitali… malo je starija, ne znam da li je objavljena kod nas.

Sastojci:

1 pakovanje paste (na slici su farfale)

1/2 šake soli

Za preliv:

Sastrugana korica jednog celog limuna

1 kašika limunovog soka

1/4 kašičice krupne soli

1/4- 1/2 kašičice krupno samlevenog crnog bibera

2 kašike maslinovog ulja

200g svežih špargli, oprane, deblji krajevi odsečeni, zatim iseckane dijagonalno

200g mocarele, iseckane na manje komade

80g suvog mesa ili pršute, iseckane na trake

Priprema:

Skuvajte pastu, ovde pogledajte instrukcije.

Dok kuvate pastu napravite preliv, tako što ćete pomešati limunov sok, izrendanu koricu, so, biber i maslinovo ulje.

Zatim, iseckajte preostale sastojke, špargle, suvo meso i mocarelu.

Dva minuta pre nego što će pasta biti skuvana dodajte joj šparglu. Kuvajte sve oko 2 minuta, zahvatite 1/2 šolje vode u kojoj se kuva pasta sa šparglama.

Ocedite sve u đevđiru, vratite pastu i špargle u lonac, dodajte preliv i vodu koju ste sačuvali, dobro sve promešajte, a zatim stavite mocarelu i suvo meso, i to takođe promešajte. Dodajte so i biber ukoliko je neophodno. Služite jelo toplo ili hladno.

Bundeva, Glavna jela, Indijska, Jelo za 30 minuta, Kinoa, Leblebije, Vegeterijanska, Začini, Zdravo

Kari od bundeve sa kokosovim mlekom i kinoom

November 23, 2015 9 Comments

Moram da zapišem ovaj recept, mnogo nam se jelo dopalo, mom mužu posebno. Ne znam kako bih ga opisala, možda kao najukusnije jelo od bundeve koje sam ikad imala. Sve se nekako lepo uklopilo, i začini, i bundeva, leblebije i kokosovo mleko.

Na nedavnom Divaliju, indijskom prazniku, kod svoje prijateljice, jela sam neke odlične ćufte u kokosovom mleku. Već neko vreme sam se kanila da napravim kari od bundeve, i dodatak kokosovog mleka mi se učinio kao dobra ideja. Ukucala sam u gugl te dve stavke i došla do ovog recepta koji se pokazao kao odličan izbor. Nisam mogla da nađem lemon grass, ali nije bilo važno, dodala sam korijander, i ne, nisam imala kari pastu, dovoljan je bio onaj u prahu. Svakako da jelo možete da jedete sa naanom ili pita hlebom, ali ja sam ovo jelo zamislila sa kinoom. Sutradan smo ga jeli sa piletinom, eto još jedne ideje.

Kokosovo mleko se dosta koristi u tajlandskoj kuhinji, mada ga ima i u indijskoj, ustvari kad bolje razmislim popularan je i na Karibima i u Južnoj Americi. Iako je našoj kuhinji potpuno stran, mislim da je interesantan sastojak i da treba da ga koristite, makar u spravljanju čuvenog koktela Pinja kolada.

Sastojci:

1 srednje veličine bundeva

1 kašika ulja

1-2 kašike karija u prahu

1 kašičica korijandera u zrnu

1 kašika slačice u zrnu

6 mahuna kardamona, malo zgnječenih

1 veći luk, sitno iseckan

250ml vode ili supe

So i biber

400ml kokosovog mleka iz konzerve

1 konzerva (400g) leblebija

Za služenje: limeta, sveža nana

1 šolja kinoe

2 šolje vode

1/4 kašičice soli

Priprema:

Najpre očistite bundevu od semenki. Isecite je na kriške, skinite koru i napravite manje kocke, oko 2cm veličine.

U većoj šerpi zagrejte ulje i dodajte mu začine, kari, korijander, slačicu i kardamon, na taj način će oni pustiti svoju aromu. Posle 1-2 minuta dodajte iseckani luk i dinstajte ga oko 2-3 minuta. Zatim dodajte kocke od bundve, i posle par minuta vodi ili supu i mleko od kokosa. Dodajte so i biber prema ukusu i kuvajte sve dok bundeva ne omekša 15-20 minuta, na kraju dodajte leblebije iz konzerve i kuvajte ih još par minuta, uz mešanje.

Na kraju iscedite u jelo sok od limete i pospite ga iseckanom svežom nanom.

Dok pravite ovo jelo skuvajte kinou, ovde ćete naći recept.

Služite glavno jelo sa kinoom.

Glavna jela, Indijska, Plavi patlidžan, Vegeterijanska, Začini

Indijski kiselo-slatki mini plavi patlidžan (Khatta Mitha Baingan)

November 5, 2015 5 Comments

Za koji dan idemo na Divali, to je nešto kao indijski Božić, takoreći najveći praznik. U Indiji se slavi nekoliko dana, i prati ga ogromna količina hrane i rituala. Iskreno, mnogo se radujem odlasku na događaj, jer moja prijateljica, domaćica žurke, pravi odličnu hranu. Pravo da vam kažem došla sam u fazu kad razumem svoga oca kome je kvalitet događaja na kojem je bio skoro uvek zavisio od kvalitet hrane koju je tamo jeo.

Ah, već osećam te mirise raznovrsnih začina… i gotovo sam sigurna da će ovo jelo biti servirano, svi ga obožavamo. Inače ove mini patlidžane nabavljam u H-mart-u, mislim da je moguće koristite i delove većeg patlidžana, ali sigurno nisu tako interesantni.

Najpre smo ovo jelo otkrili u jednom indijskom restoranu u kraju. Onda je moja prijateljica pitala za tajni recept, i dali su joj pošto je naravno Indijka, i tako sam uspela da ga napravim kod kuće, i evo, ja ga sad vama otkrivam.

Ovako izgleda u tom restoranu, gde po pravilu uvek naručujem ovo jelo.

Khatta Mitha Baingan

Sastojci:

500g mini plavog patlidžana, iseckanog kao lepeza, ili na četiri uzdužna dela, ali ne do samog kraja

1 1/2 kašike ulja

1 kašičica slačice u zrnu

2 lovorova lista

2 male osušene ljute papričice

2 manja luka, sitno iseckana

½ kašičice kurkume u prahu

1 kašičica istucanog kumina

½ kašičice ljute mlevene paprike, opciono

So i mleveni biber prema ukusu

1 kašičica šećera

1 kašika čatnija od manga (može i neki džem od kajsije recimo, to je moje slobodno tumačenje)

½ šolje kisele pavlake

400ml vode

Priprema:

Zagrejte ulje u većoj šerpi i u njemu propržite isečeni patlidžan sa obe strane, zatim ga izvadite iz šerpe i stavite na papirnati ubrus da se mast ocedi.

U preostalom ulju propržite začine, slačicu, lovorov list i ljute papričice, oko 1-2 minuta, taman da ispuste aromu. Zatim dodajte iseckani crni luk, i pržite ga dok ne postane staklast, i na kraju dodajte preostale začine, kurkumu, korijander, kumin, ljutu mlevenu papriku i so i biber prema ukusu. Pržite sve uz mešanje oko 1 minut. Dodajte šećer i čatni od manga. Smanjite temeraturu i u to umešajte kiselu pavlaku.

Na kraju dodajte predhodno isprženi patlidžan i oko 400ml vode. Malko pojačajte vatru poklopite šerpu i kuvajte još oko 10 minuta, dok patlidžan ne odmekne.

Ovo jelo najbolje ide uz skuvani pirinač i one male trouglaste indijske hlebčiće koji dosta po ukusu podsećaju na naše mekike.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Pasta, Priče iz Amerike, Svinjetina

Integralni makaroni sa dimljenim kobasicama i brokoli rabom

October 5, 2015 5 Comments

Pasta sa dimljenim kabasicama i brokoli rabom

Jedna od onih fatalnih kombinacija u kuhinji – dimljene kobasice i brokoli rab. Došla iz Italije. Pre recepta slede dve priče, jedna o brokoli rabu, verujem da dosta ljudi nikad nije čulo o ovom zelenom povrću, i druga o mestu, nedaleko od moje kuće, gde se prave i prodaju kobasice koje su završile u ovom jelu.

Brokoli rab, Rapini (Broccoli rabe)

Brokoli rab, ili Rapini, je moje omiljeno zeleno povrće. Najpre blanširan, pa dinstan na maslinovom ulju, zajedno sa belim lukom, pa posut limunovim sokom i krpuno mlevenim crnim biberom, to je praznik za moje nepce. Otkrila sam ga u nekom italijanskom restoranu, tu su ga služili kao prilog, i otada ga redovno pravim na taj način. Ne znam u čemu je tajna njegove privlačnosti, čak ima malo gorak ukus, i ume da bude žilav, mislim na drške, svejedno, ja ga obožavam.

Ima male cvetne glavice koje podsećaju na brokoli, ali to je dosta različita biljka. Gajila sam ga jedne godine, podseća malo na kupus, i nije posebno zahtevan. Kažu da je popularan u južnoitalijanskoj, portugalskoj i španskoj kuhinji.

Razmišljala sam šta bi bila dobra zamena, možda eskarol, listovi maslačaka ili rukola. Možete da stavite i brokoli, ali to onda neće biti isto jelo.

Ostrowski of Bank Street

Da mi je neko skoro pričao da samo jedan blok niz moju ulicu postoji mesto gde se proizvode domaće svinjske kobasice, i da čak postoji sušara, ne bih mu verovala. Da, i to je Amerika!

Znala sam ja da se tu prodaju kobasice, čak sam ih ponekad i kupovala, ali da postoji čitava proizvodnja to nisam znala. To je jedna od najneuglednijih kuća u kraju, izlog radnje više tera mušterije nego što ih privlači, bukvalno je prekriven nekakvim kutijama. Kod naziva firme stoji neka Koka-kola reklama, izbledela i oštećena, sigurno je tu decenijama, na vratima piše otvoreno od 6 do 13h, ko još ima takvo radno vreme. Ujutru se mogu videti kamioni načičkani uz ivičnjak, neki krupni muškarci nešto uteruju pa isteruju. Naravno da sam svašta isprojektovala u glavi o tom mestu, sumnjala sam da se tu dešava neki tajni biznis, već sam počela da ih držim za Sopranose iz Baltimora, i onda jednog dana ugledam kroz prozorčić radnje radionicu gde se meša meso i izvlače kobasice. Mom oduševljenju nije bilo kraja, videti tako nešto, bar ovde kod mene, prava je retkost. Male zanatske radnje, kojima je nekada ovaj deo Baltimora bio prepun, su potpuno nestale, samo su ostali izlozi. Sve je to sad u rukama krupnog biznisa.

U Baltimoru, i uopšte u Americi, postoji velika populacija Poljaka, otuda veliki broj prodavnica sa poljskom robom, u koje rado zalazim. Sve do jedne mirišu na sušene kobasice. Ovde se svuda mogu naći poljske dimljene kobasice, zovu ih kielbasa. Mene podsećaju na naše, ako se dobro sećam, srpske kobasice.

Postoji još jedna Ostrowski radnja sa kobasicama nedaleko od nas, kažu dva brata su se davno podelila i svako je nastavio svojim putem. Ovaj Ostrowski u mojoj ulici više proizvodi za velikoprodaju nego maloprodaju, zato im i nije bitno kako izgleda radnja. To je porodičan biznis, svi u njemu učestvuju, i tata Viktor, vlasnik, i njegova deca. Rano ujutru stiže meso i ambalaža, oni ga melju i mešaju sa začinima, najviše koriste so i crni biber, žalfiju i celer, zatim stavljaju meso u crevo, i onda pakuju. One dugačke kobasice idu u sušaru na sušenje. Isključivo prave svinjske kobasice, i moram da priznam da su odlične.

Na zidu vise sušene kobasice, u vitrini se čuvaju sveže, a tu su još i kupus ribanac i teglice rena, ah, kakvo istočnoevropsko iskustvo. Kad bolje razmislim kobasice su popularne svugde u Evropi, nekako su neizostavni deo evropske kulinarske kulture. Sasvim je normalno što me toliko privlače, kao i sve one koji su došli iz old world, što bi rekli Amerikanci. Kao što vidite umetnost pravljenja kobasica se nije zadržala samo u Evropi, već se proširila i na druge kontinente.

Integralni makaroni sa dimljenim kobasicama i brokoli rabom

Sastojci za 6 osoba:

1/2kg integralnih makarona, rotini ili slični (mogu i obični, ali mislim da se integralni najbolje slažu sa ostalim sastojcima)

1 veza brokoli raba, odstranite 2-3 cm od kraja stabala, isecite ga na manje komade.

1 kašika maslinovog ulja

1/2kg kvalitetne dimnjene svinjske kobasice, isečene na tanke kolutove

3 veća čena belog luka, iseckana na tanke listiće

1 šaka sveže izrendanog parmezana

So i biber, prema ukusu, mada sam sigurna da vam neće trebati zbog kobasica koje su dobro začinjene

Priprema:

Skuvajte makarone prema upustvu na pakovanju. Sačuvajte pola šolje vode u kojoj se testenina kuvala.

U isto vreme, u drugoj šerpi, zagrejte vodu do kjučanja, i dodajte 2 kašike soli. U njoj ćete blanširati brokoli rab, oko 5 minuta.

Za to vreme u većoj šerpi zagrejte maslinovo ulje, na jačoj vatri propžite iseckanu kobasicu, oko 5 minuta, dodajte iseckan beli luk, i posle jednog minuta dodajte oceđeni blanširani brokoli rab, kuvajte sve oko 3 minuta, i na kraju isključite vatru, i dodajte skuvane makarone.

Umešajte renadni parmezan i ½ šolje preostale vode od kuvanja makarona.

Proverite da li je jelo dovoljno začinjeno. Služite ga odmah.

« Previous 1 … 7 8 9 10 11 … 13 Next »