Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Kronats, nešto između krofni i kroasana

February 20, 2014 9 Comments

Pecivo nastalo na Menhetnu, kreirano od strane francuskog kuvara, za kojim su svi poludeli. To je hibrid, nešto između kroasona i donata tj. krofne. Testo za krofne tretirano kao lisnato testo, maže se puterom i preklapa na isti način. Komplikovano je za pravljenje, ali kad ga probate shvatićete zašto ga svi vole

Ovo je onako baš kalorična poslastica, ma bomba jedna, ali je užasno ukusna. Trebalo je da vidite izraz lica mog komšije koji je hvalio ove krofne, reče on uzbuđeno, kako god da se zove molim te pozovi me kad ga ponovo budeš pravila, ne sećam se da sam nešto ukusnije jeo u životu.

Pre nego što pređem na recept, koji je inače objavljen u magazinu Mezze, par stvari o uljima za prženje koje mogu da vam budu od koristi.

O uljima za prženje

Iskreno do skoro se uopšte nisam preterano bavila uljima za prženje, jer retko pržim hranu u većoj količina ulja, a nije da ne volim prženice, uštipke i krofne, nego kad pomislim da će miris prženja ostati danima u kući, odmah odustajem od tog poduhvata.

Skoro su mi čitateljke sugerisale neka dobra ulja za prženje i rekoh da se malo edukujem o tome. Sad ću da vam izložim par stvari ali vi to nemojte da usvojite kao potpunu istinu jer se nešto ne razumem preterano u hemiju, doduše koristila sam proverene izvore, ali znate kako, jednog dana nađete vest, kao recimo za kafu, kako je super zdrava, drugi dan kako je veoma štetna. Moja ideja je da vas malo motivišem da istražujete o njima i da pronađete idealno ulje za vaše potrebe, da ne bude skupo ali da bude zdravo za vas i vašu porodicu. Mislim da je glavna ideja da imate balans, bez preterivanja, kako u kuvanju tako i u svemu.

Kad kuvam jela skoro uvek koristim ekstra devičansko maslinovo ulje koje je valjda najbolje, sem za neka domaća jela kada koristim Canola ulje ili obično ulje. E skoro sam prestala toliko da ga koristim iz dva razloga: saznala sam da ekstradevičansko ulje ima nisku tačku paljenja, tako da se na visokoj temperaturi lako unište korisni sastojci, a i sva nerafinisana ulja su hemijski vrlo nestabilna prilikom prženja. Ima smisla ovo tvrđenje, ali opet ima puno onih koji kažu da to nema veze.

Ako već volite da koristite maslinovo ulje kao ja umesto da koristite ekstradevičansko za prženje, vi možete da kupite ono maslinovo ulje koje nije proizvedeno prvom presom, već naknadno i u njega je dodato rafinisano ulje, kao i ono ekstradevičansko zbog ukusa i boje. Obično ima nalepnicu na sebi sa nazivom light ili samo maslinovo ulje. Najlakše ćete prepoznati to ulje po ceni, značajno je jeftinije od ekstradevičanskog.

Korisno je da znate tačke dimljenja ili paljenja ulja, tako ćete saznati koja su najbolja ulja za prženje:

Maslinovo ulje ekstra devičansko – 191°C

Maslinovo ulje – 220°C

Laneno ulje (nerafinisano) – 107°C

Ulje od koštica grožđa – 216°C

Suncokretovo ulje, rafinisano (nerafinisano/rafinisano) – 107°C/227°C

Ulje od kikirikija – (nerafinisano/rafinisano) – 160°C/232°C

Kokosovo ulje (nerafinisano/rafinisano) – 177°C/232°C

Susamovo ulje (nerafinisano/rafinisano) – 177°C/232°C

Kukuruzno ulje (nerafinisano/rafinisano) – 178°C/232°C

Canola ulje (nerafinisano/rafinisano) – 204°C/232°C

Palmino ulje – 235°C

Sojino ulje (nerafinisano/rafinisano) – 160°C/238°C

Ulje od avokada (nerafinisano/rafinisano) – 204°C/271°C

Svinjska mast – 190°C

Maslac – 150C°C

Naravno tu je i priča o kvalitetu istih, ali to je za neku drugu priliku.

Kronats

Sastojci za 12 komada krofni, plus restlovi:

480g brašna

½ kašičice instant ili 1 kašičica običnog suvog kvasca

Prstohvat soli

2 kašike šećera

2 jajeta

240ml mleka

225g putera, na sobnoj temperaturi

Ulje za prženje

Za belu glazuru:

60g šećera u prahu

½ kašičice ekstrakta vanile

1-2 kašike slatke pavlake

Za umakanje restlova od testa:

50g šećera

½ kašičice cimeta

Priprema:

Prosejte brašno. Dodajte mu so i kvasac i promešajte. U drugoj posudi pomešajte jaja, mleko i šećer. Postepeno umešajte brašno u smesu sa mlekom. Rukama ili u multipraktiku, kako ja radim, dobro umesite testo. Pošto je dosta lepljivo namažite ruke uljem kao i unutrašnjost posude u koju ćete staviti testo. Pokrijte posudu plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.

Za to vreme mikserom istucite puter dok ne postane veoma mekan.

Izvadite testo iz frižidera pa ga na radnoj površini oklagijom razvucite u pravougaoni oblik, oko 30x45cm. Za razvlačenje testa će vam biti potrebno dodatno brašno, ali nemojte da testo previše posipate. Premažite testo puterom, najbolje spatulom, ali imajte na umu da ćete to raditi još tri puta tako da koristite ¼ ukupne količine.

Onda preklopite kraće strane tako da dobijete oblik koverte, prvobitni pravougaonik je presavijen na tri dela.

Prilikom preklapanja, dobro očistite testo od brašna, najbolje kuhinjskom četkicom. Uvijte testo u plastičnu foliju i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.

Izvadite testo ponovo iz frižidera, sklonite plastičnu foliju sa njega i ponovo ga razvucite uz pomoć oklagije ali tako što ćete razvlačiti duže stranice.

Kad dobijete pravougaonik, premažite ga puterom i ponovo presavijte, poklopite plastičnom folijom i stavite u frižider. Isti postupak ćete ponoviti još dva puta. Ostavite na kraju testo da preleži celu noć u frižideru.

Sutradan izvadite testo i čekajte da se na sobnoj temperaturi zagreje, oko 1 sat.

Pripremite šerpu sa uljem za prženje. U omanjoj posudi pomešajte šećer sa cimetom, u to ćete uvaljati restlove od krofni.

Razvucite testo oklagijom tako da dobijete 12 komada krofni. Ja koristim dva okrugla kalupa, veći i manji, za isecanje krofni.

One okrugle delove koji ostanu zajedno sa drugim restlovima takođe iskoristite, nemojte da ponovo mesite i razvlačite testo.

Kad ste isekli testo stavite ga na masnu hartiju za pečenje.

Zagrejte ulje, 2-3 prsta u šerpi, na srednje jakoj temperaturi. Ubacite prvo restlove da vidite kako se prže, ako je sve u redu, pržite krofne. Testo treba da bude tamne braon boje, i treba da se lista kao kod regularnog lisnatog testa. Prženo testo vadite na papirnati ubrus da se ocedi od ulja.

Restlove odmah uvaljajte u šećer sa cimetom.

Pošto ste ispržili krofne, napravite glazuru tako što ćete pomešati šećer u prahu, ekstrakt od vanile i slatku pavlaku. Glazuru pospite po krofnama i eto dobili ste kronats, čudo od testa za kojim su svi poludeli.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Američke krofne (Doughnuts)

February 12, 2014 20 Comments

Američke krofne dosta podsećaju na naše krofne. Ipak, Amerikanci su uspeli da naprave toliko varijanti ovog prženog testa da je teško reći koliko ih ima. Ovog puta bavimo se onim klasičnim krofnama. Raznolikost uglavnom dolazi od glazure, ili od toga da li je korišćen kvasac ili prašak za pecivo. Ima i onih koje se peku, a tu su i doughnuts cakes, koje imaju gusto testo i često se prave sa čokoladom.

Kad pomislim na američke krofne prva asocijacija su mi policajci u krimi-serijama koji strpljivo u kolima čekaju zločinca, u sred mraka, grickajući krofne i ispijajući kafu. Ovo jeste hrana za raju ali ja sam sigurna da im niko ne može odoleti, a i u poslednje vreme se prave razne fensi varijante.

U Americi postoje dva najpoznatija lanca prodavnica krofni- Dunkin’ Donuts i Krispy Kreme. Ovaj prvi se nalazi svuda, poslednji čini mi se iščezava, nikad nisam uspela da naiđem na njihovu radnju. Iima nešto što me veoma intrigira a to je znak za Krispy Kreme ispred radnje koji uvek zasvetli kada su u radnji sveže krofne. Iskreno, i nisu nešto, glazura je vrlo teška, a testo nekako bez supstance, domaće su mnogo bolje. Jednom sam napravila ove krofne, čiji recept sledi, za neki piknik, i svi su bili oduševljeni njima, većina su bili Amerikanci, i upravo su me oni pitali da li su to srpske krofne, ja sam rekla ne, to su američke samo što su domaće, a oni to izgleda nikad nisu jeli.

Pre izvesnog vremena naišla sam na jedan divan članak u časopisu Saveur o američkim krofnama pa vam prenosim par interesantnih detalja.

Američke krofne nose ime doughnuts, zato što su u početku, a pojavile su se negde početkom 19. veka, bile malecke, veličine oraha. Pošto su bile tako male mogle su da se nose u džepovima.

Onda su porasle i dobile rupu u sredini, i to iz praktičnih razloga jer taj deo u sredini često ostane živ posle prženja.

U početku su se krofne pržile u svinjskoj masti.

Prvi automat za pravljenje krofni je nastao 1920. godine i tada počinje masovna prozvodnja istih.

Krispy Kreme je nastao 1937. godine u Severnoj Karolini, Dunkin’ Donuts 1948, u Masačusetsu, a 1964. godine je Tim Horton, velika hokejaška zvezda, otvorio svoj prvu radnju krofni koja će izrasti u najpopularniji lanac u Kanadi.

1972. Dunkin’ Donuts uvodi male krofnice punjene džemom ili kremom, uvaljane u šećer i cimet ili sa glazurom, koje dobijaju naziv Munchkins, a zašto vam ja ovo pominjem, zato što su bile moj apsolutni favorit u prvim godinama boravka u Americi, i mnogo sam volela kad bi neko doneo ceo paket pun ovih krofnica zajedno sa kafom na posao da časti kolege.

Inače kad se prave američke krofne uvek ostanu ti isečci iz sredine koji se takođe prže, i meni su oni omiljeni. Mislim da se to kod nas prodavalo kao američke krofnice u onom čuvenom kiosku na Knez Mihajlovoj, iz koga se širio nedoljiv miris cimeta, vanile i ko zna još čega.

Kad sam prvi put pravila američke krofne recept sam našla ovde, svaki sledeći put kad sam ih mesila sastojke kao i pripremu sam menjala i došla do ovog recepta koji sledi.

Sastojci za oko 20 velikih i 20 malih krofnica:

560-580g brašna
1/2 kašičice soli
2 1/4 kašičice instant ili običnog suvog kvasca
115g putera, otopljenog
260ml toplog mleka
2 kašike šećera
2 jaja, umućena

Za ganaš glazuru:

120g čokolade (ja volim gorku)
150ml slatke pavlake
2-3 kašike šećera

Za valjanje krofni:

Beli šećer
Cimet
Muskatni oraščić ili allspice

Ulje za prženje: preporučujem neko koje gori na veoma visokim temperaturama (recimo ulje od avokada ili od koštica grožđa)

Priprema:

Ovaj recept nije komplikovan jedino traži vreme. Zapravo, testo traži dosta vremena, što duže nadolazi to bolje.

Ja mesim testo uglavnom u multipraktiku, nažalost nemam mikser za testo. Ukoliko to radite ručno, postupak je vrlo sličan.

Prosejte brašno ili ga pulsirajte u multipraktiku zajedno sa pola kašičice soli. Polovinu brašna ostavite tu gde jeste, a drugi ostavite sa strane.

Umutite jaja, otopite puter.

Zagrejte mleko, ali ne previše, i u njega umešajte kvasac i šećer. Sačekajte da kvasac nabubri. Ukoliko koristite instant suvi kvasac, nema potrebe da ga mešate sa mlekom, već ga odmah stavite u brašno. U ovu smesu stavite otopljen puter i promešajte.

Brašnu u maltipraktiku postepeno dodajte smesu sa mlekom, zatim umućena jaja i na kraju dodajte preostalu polovinu brašna. Očekujte ređe testo ali ne previše. Kada ono počne da se odvaja od zida multipraktika testo je spremno.

Premestite ga u nauljanu posudu, pokrijte plastičnom folijom i stavite pravo u frižider da prenoći.

Sutradan izvadite testo iz frižidera i ostavite ga oko 2 sata da se zagreje.

Zatim ga podelite na dva dela i svaki deo razvucite oklagijom, na površini koju ste posuli sa malo brašna. Negde sam našla da višak brašna sakuplja višak ulja tokom prženja tako da vodite računa o tome. Kad ste razvukli testo sa dva kružna kalupa, velikim i malim, mogu i čaše da odrade posao, isecajte testo. Posle isecanja sakupite preostalo testo ponovo ga razvucite i ponovite postupak. Isto uradite sa drugom polovinom testa. Isečeno testo poređajte po papirnatom ubrusu ili papiru za pečenje. Pokrijte sve krpom i čekajte oko 45 do 60 minuta da testo nadođe.

Napravite smesu od šećera, cimeta i orašića u koju ćete uvaljati krofne.

Pripremite papiranti ubrus gde ćete cediti od ulja ispržene krofne. I hvataljke.

Zagrejte ulje u šerpi. Ulje nek bude 3 prsta dubine, valjda se tako kaže. Temperatura nek bude na podeoku 6 od mogućih 10.

Pržite najpre male krofnice da vidite kako se testo prži. Pržite krofne oko 1 minut sa obe strane, zapravo dok ne dobiju braon boju kao na slici. Hvataljkama ih vadite iz ulja i stavljajte na papirnati ubrus. Posle par sekundi ih okrenite na drugu stranu da se i ona ocedi od ulja. A zatim uvaljajte krofne u smesu od šećera i začina dok su još tople.

Ukoliko želite da dodate krofnama glazuru od ganaša, onda ga napravite tako što ćete na pari otopiti čokoladu zatim joj dodati slatku pavlaku i šećer. Mada možete i da zagrejete slatku pavlaku sa šećerom do vrenja, skloniti je sa vatre dodajte joj čokoladu i poklopiti posudu. Posle par minuta izmešajte sve dobro.

Kad se ganaš malo ohladi umačite krofne ali samo gornju površinu u ganaš i ređajte ih na žicu. Dodajte malo dekoracije ukoliko vam deca na tome insistiraju kao što to moja rade.

I uživajte u krofnama, uz kafu naravno.

Hleb i peciva, Salate, Začini i začinsko bilje

Vlašac, začinska travka sa kojom je sve lepše i ukusnije

July 2, 2013 17 Comments

Ovog leta vlašac je moj apsolutni favorit među začinskim biljem, a sad ću vam reći i zašto. Ja veoma volim mladi luk i svugde ga stavljam, pa ipak vlašac, koji dosta podseća na njega ali ima delikatniju aromu, pre će završiti u mom tanjiru nego prvopomenuti. Dakle ima ukus luka ali aroma nije tako intezivna, za mene idealno.

Pored toga izuzetno je dekorativan, bilo da ga seckate na male komadiće ili koristite cela perca, uvek oživi jelo, nije dosadan kao peršun… jeste, dosadan je.

Ja sam ga do skoro zvala čajvs (chives) jer nisam nikad videla ni čula o ovoj biljci dok sam živela u Srbiji – ako ga nije bilo na Kaleniću onda ga nigde nije bilo, takvo je bilo moje razmišljanje. Međutim, videla sam na domaćim kulinarskim blogovima da se vlašac ušunjao u kuhinje naših domaćica, što me veoma raduje. Generalno volim našu kuhinju, ali moram da priznam da mi se ne dopada što se tako malo koriste začini i začinsko bilje, uglavnom u tragovima, čak i kada su samonikle biljke. Ipak, vidim da se stvari menjaju na bolje.

Prošle godine sam ga prvi put posadila, i semenu je baš dugo trebalo da nikne. Nešto je bio sav nikakav, i to isključivo što sam ga gusto posejala. U rano proleće sam malo razredila lukovice na kojima su tek počela da se pojavljuju zelena perca i ove godine srećom sjajno napreduje.

Kad koristite vlašac iz bašte najbolje da perca isečete makazama, ona će ponovo da brzo izrastu, a ako čupate rukama često možete da mu iščupte koren. Biljka je veoma zahvalna za uzgoj. Ima dekorativne ružičaste cvetove koji takođe mogu da se koriste u ishrani. Zbog svoje arome tera štetočine od sebe i okolnih biljaka. Ovde ga često uzgajaju kao cveće.

Jako je popularan u francuskoj kuhinji, ali i u dalekoistočnoj. Moja komšinica, poreklom sa Tajvana, obožava ovaj začin i stalno mi daje ideje uz šta da ga koristim.

Da ne zaboravim, postoje dve vrste vlašca, onaj koji miriše na crni i onaj koji se oseća na beliki luk. Ovaj poslednji nisam koristila.

Ovo je delikatna travka i zbog toga je stavljajte uvek na kraju pripreme jela. U suprotnom izgubiće aromu i dobiće neku jadnu boju.

Glavni recept uskoro sledi, ali pre toga evo ideja gde da koristite ovu ovu sjajnu biljku:

– kad pravite salate sa paradajzom i krastavcem, ili sa zelenom salatom, umesto običnog luka dodajte iseckani vlašac.

– sos od kiselog mleka sa svežom mirođijom i vlašcem (odnos 1:1) i malo origana je moja omiljena letnja hrana.

– cela perca vlašca možete da dodate supi prilikom služenja (vidi sliku).

– ova biljka je idealna za dekoraciju kanapea i za recimo punjena jaja; evo kako je Maja sa Cooks and Bakes koristila vlašac za dekoraciju, to mi je ostalo u sećanju kao veoma lep detalj.

– napravite kajganu sa vlašcem i videćete kako je super ukusna.

– pomešajte puter i vlašac, ili ga dodajte u krem sir.

– ma pospite ga svuda uvek će da da jelu specijalan šmek.

Preliv od vlašca

Ovaj recept sam našla u nekom časopisu i vrlo je jednostavan a dobar. Možete koristiti ovaj preliv za salate, ali i za recimo pečenu ribu ili kuvani krompir. Moja drugarica se proletos porodila i onda kad sam išla kod nje da vidim bebu ja sam joj napravila paket u koji sam stavila moju zelenu salatu iz bašte, mladi luk, i ovaj preliv u nekoj teglici koju sam malo dekorisala. Verovatno joj je bilo malo neobično da vidi taj poklon ali je posle bila oduševljena salatom koju je napravila od tih sastojaka.

Sastojci:

1/2 čena belog luka, veoma sitno iseckanog
Krupna so
2 kašičice limunovog soka
2 kašike maslinovog ulja, ekstra devičanskog
1-2 kašike iseckanog svežeg vlašca
Sveže samleven biber

Priprema:

Ima jedna tehnika kad seckate beli luk zajedno sa krupnom solju, tako se dobije nešto kao pasta. Probajte i vi to da uradite, ili seckajte luk posebno. U manjoj teglici pomešajte belik luk, so, limunov sok, maslinovo ulje, iseckan vlašac i biber. Najbolje je da poklopite teglicu i onda da energično mućkate. Preliv odmah koristite.

Popovers od grijer sira i vlašca

Popovers ili možda po naški nabujke, mada ta reč više ogovara za suflee, sam relativno skoro upoznala. I dalje moj omiljeni recept je Popovers sa oraščićem i biberom, ali ovaj nije loš, samo što bih ja ovde napravila par izmena. Originalan recept vidite ovde. Kad sam ih probala odmah su me podsetili na gibanicu, tu su dosta slični sastojci, zato su mi se valjda svideli.

Popovers možete da pravite u obličnom plehu za mafine, ili u onim specijalno pravljenim za ovu vrstu peciva. Na slici možete da vidite kako on izgleda.

Sastojci:

700ml mleka

390g brašna (ja bih stavila manje brašna sledeći put, možda 310g)

1 i 1/2 kašičica soli

6 jaja

1 i 1/4 šolje narendanog grijer sira (Gruyere), kvalitetan švajcarski sir

3-4 kašike naseckanog svežeg vlašca (originalno su date samo 2 kašike, ali zašto da se štedi na vlašcu)

30g putera, otopljenog

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F).

Podgrejte mleko ali da ne bude previše vruće.

U jednoj posudi prosejte brašno i dodajte mu soli.

U drugoj posudi umutite jaja, a zatim dodajte mleko, sve vreme mešajući, zatim brašno postepeno, i na kraju umešajte izrendan sir i vlašac. Ostavite malo sira kojim će te posuti vrh popoversa.

Otopite puter u mikrotalasnoj i kuhinjskom četkom pređite preko pleha za mafine ili popoverse.

Sipajte smesu u pleh tako da dosegnu 3/4 svakog udubljenja i na kraju pospite sirom. Pecite popoverse 20 minuta, zatim smanjite temperature rerne na 150C (300F) i pecite još 10 minuta.

Fora je da tokom pečenja ne otvarate rernu! Inače popoversi se neće nadići.

Kad su gotovi brzo ih izvadite iz pleha i služite tople.

O ostalom začinskom bilju pročitajte ovde.

Doručak, Hleb i peciva, Mafini, Mediteranska, Predjelo, Začini i začinsko bilje

O ruzmarinu & Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

March 23, 2013 14 Comments

Uopšte nije teško pogoditi da su ovi slani mafini jedno malo savršenstvo, kako drugačiji da budu kad su pravljeni sa maslinama, Pekorino sirom, ruzmarinom i orasima. Recept sledi uskoro posle priče o ruzmarinu.

O ruzmarinu

Iako dosta često koristim ruzmarin u kuvanju meni je i dalje prva asocijacija na njega svadbarska dekoracija – okačene grančice na reveru sa pridodatim satenskim cvetovima. Ranije sigurno nisam imala neko posebno mišljenje o tome, ali sada meni ta dekoracija izgleda tako slatko i romantično. Moram odmah da kažem da nemam nikakvo iskustvo kićenja, i da pozitivne asocijacije ne dolaze zbog novca zarađenog na tim događajima.

Sigurno da ruzmarin nosi neku simboliku u sebi pa ga zato koriste na venčanjima, a moguće da je razlog krajnje prozaičan… u jesen, kada se svadbe često prave, verovatno je jedna od retkih biljaka koja je još uvek sa zelenim lišćem.

Rack of Lamb, čuveno francusko jelo od jagnjetine

Ruzmarin u kuvanju ume da bude veoma dominantan, zato morate da vodite računa sa čim ga uparujete i gde ga stavljate, i naravno, koliko. Odlično se slaže sa jagnjetinom, ribom, svinjskim mesom, krompirom, belim lukom, paradajzom, tikvama, pasuljem, plavim patlidžanom, pomorandžom, maslinama i maslinovim uljem.

Od njega se pravi i provansalski začin (Herbes du Provence) u koji još idu timijan, lovorov list i marjoram.

Pored lišća koriste se i grančice, najbolje kao drvenca za ražnjiće, pa i cvetovi. Lako se nalazi i sušeni ruzmarin, ali njega je dobro uvek pre upotrebe istucati u avanu.

Ruzmarin se koristi u spravljanju marinada za meso, neizostavan je sastojak u fokačiji, idealan je u hlebu sa maslinama, krekerima daju naročit šmek, čorba Pasta e Fagioli se ne može da zamisliti bez njega, i šta drugo staviti na povrće prženo na maslinovom ulju nego ovo začinsko bilje.

Veoma je lak za uzgajanje. Čak uspeva da prezimi napolju. Ova žbunasta biljka vrlo je dekorativna u vrtovima.

Ovde možete naći i o drugom začinskom bilju.

Recept za odlične mafine koji sledi je moja ulaznica za food igricu Ajme, koliko nas je. Ovog meseca tema je bila ruzmarin, a domaćica je bila Milkica.

Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

Sastojci za 12 mafina:

280g brašna

2 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice soli (biće dovoljno slani od sira i maslina)

1/4 kašičica sveže samlevenog crnog bibera

2 jajeta

1 i 1/4 šolje jogurta

230ml ulja

60g narendanog Pekorino sira (ili Parmezana kao alternativa)

70g iseckanih crnih maslina

60g grubo iseckanih oraha

1 kašičica svežeg ruzmarina, sitno iseckanog

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pleh za mafine.

U jednom sudu izmešajte prosejano brašno, so, biber, ruzmarin i prašak za pecivo. U drugom sudu umutite jaja, dodajte im jogurt, sir i ulje. Smesu sa jajima dodajte brašnu. Promešajte sve varjačom, u par poteza i na kraju umešajte masline i orahe.

Sipajte smesu u papirnate kapice za mafine i stavite pleh u rernu. Pecite oko 25 minuta, dok mafini ne dobiju rumenu boju.

Služite ih dok su još topli.

Hleb i peciva, Italijanska kuhinja, Paradajz

Kako da napravite picu kao profesionalac

March 18, 2013 38 Comments

Meni je pravljanje pica kao neki misteriozni i svečani čin. To igranje sa testom, pa biranje sastojaka koje ću da stavim na nju, svi ti mirisi, onda rerna na najačoj temperaturi, ja u serijskoj proizvodnji, pica gotova za 5 minuta, sva zadihana i zajapurena slažem nadev, stavljam picu u rernu, i ona je već gotova, i tako još pet puta.

Pre neki dan sam ih pravila i mislim da sam došla do toga da mogu da pravim picu kao profesionalac, pa sam se okuražila da podelim svoje iskustvo sa drugima.

Najbolje da najpre pogledate ovaj video kako se pravi pica, da biste videli kako se testo oblikuje i kako se manipuliše njime.

Od čega da počnem, najpre od najvažnijeg, za dobru picu neophodne su vam tri stvari:

– dobro testo
– kamen za pečenje, koji uključuje veliku drvenu lopaticu (vidite sliku) sa kojom lako možete da rukujete picom.
– i sveži i kvalitetni sastojci.

Testo za picu

Poslednji put koristila sam recept za no-knead testo u časopisu Bon Appetit, na koji mi je drugarica skrenula pažnju, i koji se pokazao kao odličan. Fora je u tome da ovo testo narasta na sobnoj temperaturi 18 sati, zato je najbolje da pažljivo isplanirate pravljenje pice. Ipak, uvek ga možete staviti u frižider, ili čak u zamrzivač ukoliko želite da odložite pravljenje pice.

Ukoliko vam se žuri i hoćete da spremite picu što pre onda je najbolje da u testo stavite 2 kašičice suvog kvasca. Zamesite testo onda sačekajte da nadođe, oko sat vremena, podelite testo na 6 loptica i onda sledite dati recept.

Potrebno vam je za 6 pica:

1kg oštrog brašna + količina za oblikovanje testa
1/2 kašičice suvog kvasca
3 kašičice soli
710 ml hladne vode

Priprema:

U većoj posudi prosejte brašno, dodajte mu kvasac i so, i sve dobro promešajte. Zatim uz dodavanje vode velikom kašikom mešajte, dok se sve dobro ne promeša. Stavite testo u vanglu, pokrijte plastičnom folijom, i ostavite ga da narasta negde gde nema promaje i gde tempertura ne prelazi 22C.

Kada je testo naraslo, posle 18 sati, prebacite ga na radnu površinu posutu brašnom, razvucite u pravugaonik i podelite na 6 jednakih delova. Svaki komad testa pospite brašnom da se ne lepi i probajte da sva četiri njegova kraka presavijete na unutra i onda od njega napravite loptu. Povlačite testo rukama od gornje ka donjoj površini lopte nekoliko puta. Kada ste svih 6 komada testa lepo oblikovali stavite ih na ravnu pobrašnjenu posudu, ili papir za pečenje i pokrijte plastičnom folijom. Čekajte još oko 1 sat.

Za to vreme zagrejte rernu na najjače, u mom slučaju to je 288C (550F). Profesinalne furune za picu su znatno toplije. Ukoliko imate kamen za pečenje on treba da bude postavljen negde na sredinu rerne.

Takođe, iskoristite to vreme da pripremite sastojke koje ćete staviti na picu.

Kada je rerna spremna, uzmite jednu lopticu od testa, i probajte da samo rukama (pospite ih brašnom) razvučete testo. Koristan video o razvijanju testa za picu možete naći ovde. Videćete, uopšte nije teško. Nemojte da se nervirate ukoliko niste dobili savršen krug, fora je u tome da bude nepravilan jer tako deluje rustičnije i zanimljivije. Testo samo po ivici treba da bude debelo, da se nadev ne preliva tokom pečenja.

Razvijeno testo postavite na pleh ili drvenu lopaticu, u zavisnosti da li pečete na kamenu ili plehu. Stavite nadev na picu (o tome više malo dole), posolite i pobiberite, i stavite u rernu da se peče oko 5-7 minuta, dok testo ne dobije finu koricu kao na slikama. Izvadite picu i onda tek stavite svež bosiljak na nju.

Kamen za pečenje i drvena lopatica (pizza peel)

To su veoma korisne stvari za pečenje hleba, posebno za picu. Kamen za pečenje razvija veliku temperaturu i na njemu se pica očas posla ispeče. Na plehu pici treba nešto duže vreme.
Drvena lopatica je idealna za prenošenje pice na kamen, i takođe za vađenje iz rerne. Kada lopaticom prenosite picu na kamen od velike pomoći je komad platna, sa kojim lako pokrećete picu. Ukoliko ga nemate probajte da stavite dovoljno brašna na lopaticu kako bi se pica lakše pomerala.

Nadev za picu

Kao što sam naglasila važno je da imate sveže i kvalitetne sastojke, i da ne preterujete sa njihovom količinom. Ja lično volim klasične kombinacije, nište lepše od paradajza, mocarele i svežeg bosiljka. Opet, ako se uželite nečeg novog slobodno se igrajte i pravite razne kombinacije. Na testo najpre ide maslinovo ulje, pa paradajz – ja sam tek skoro ukapirala da ne moram da stavljam sos od paradajza, već uzmem cele komade ili iseckani paradajz iz konzerve i rukama, ili u multipraktiku, ih sameljem. Ipak, do sada se najbolje pokazao samleveni paradajz (crushed tomato) iz konzerve. Njegova gustina i tekstura su se pokazali idealnim.

Pogledajte neke od kombinacija nadeva za picu:

Pica sa inćunima, Mančego sirom i kaprima

Izuzetno uspela kombinacija. Inćuni jesu slani i jaki ali uz testo su sjajni. I uz vino. Velika preporuka.

Pica sa krompirom, mladim lukom i ruzmarinom

Pre neko veče sam jela sličnu picu u nekoj poznatoj piceriji, ali nije bila dobra, jer se krompiri nisu dobro ispekli, bili su poluživi. Zato sam ih ja veoma tanko isekla uz pomoć slajsera. Da ne bi pobraonili, morate da ih tako isečene stavite u slanu vodu, nekih pola sata. Zatim ih dobro osušite papirnatim ubrusom. Na picu ređajte krompir, zatim preko njega stavite iseckan mladi luk i svež ruzmarin. Nadev poprskajte maslinovim uljem. Posolite i pobiberite. Za jednu picu treba vam jedan krompir srednje veličine, 1-2 kašike iseckanog luka, i jedna kašičica svežeg ruzmarina.
Ovo je i moj izbor za igricu Ajme, koliko nas je, sa temom ruzmarin.

Pica sa paradajzom, mocarelom i svežim bosiljkom

Najbolja. Jednostavno spoj ovih ukusa je neponovljiv.

Pica sa paradajzom, Pekorino sirom, krimini pečurkama i svežim bosiljkom

Pečurke su uvek dobar nadev za pice. Ja više volim krimini od belih šampinjona jer su dekorativnije, kao što se vidi na slici.

Koja se vama najviše dopada?

Kako da napravite picu kao profesionalac — Pica sa mocarelom, šunkom, i artičokama

Pica sa sirom — Bela pica sa tri vrste sira: Fontina, Mocarela i Ementaler

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva, Priče iz Amerike

Majmunski hleb (Monkey Bread)

February 14, 2013 18 Comments

Pre nego što počnem da pišem o ovom neobičnom hlebu, a čiji recept je već bio objavljivan u novembarskom broju online časopisa Mezze, moram da iznesem par opažanja koje se odnose na vesti o Americi u domaćim, srpskim, medijima.

Moram da priznam se često iznerviram zbog proizvoljnosti, vađenja iz kontesta, na kraju i neistina, koje se iznose u člancima u domaćim medijima o Americi. Plus komentari. Sad razumem zašto ima smisla slati dopisnike u druge zemlje koji svoje izveštaje prilagođavaju našoj sredini.

Dakle, Amerika, ili SAD, je ogromna zemlja u kojoj stvari dosta drugačije funkcionišu od Srbije i okruženja, i nekada je veoma teško zbog toga objasniti ljudima stvari koje se tamo događaju. Ako nađete neki članak na internetu, pa ga još i loše prevedete, onda ga izvadite iz konteksta, ljudi koju budu to čitali, sigurno će da steknu potpuno pogrešan utisak. Nema veze što postoji google da se stvari provere, ljudi nemaju vremena za to.

Ima u Americi i sjajnih i bezveznih stvari, ali ima pre svega puno stereotipa od strane drugih koji jednostavno ne stoje. Puno ljudi gradi svoju predstavu o ovoj zemlji na osnovu filmova i serija u kojima su uvek opisane ekstremne situacije ili ljudi, život nas, običnih ljudi, nikome nije interesantan, a ima nas najviše.

Takođe, ovo je zemlja velikih kontrasta, imate toliko različitih rasa i nacija, veoma bogatih i siromašnih ljudi. Imate ljudi koji zaista izgledaju kao u tim najgorim stereotipima (nenormalno debeli, ceo dan ispred televizora, zure u najgore rijaliti emisije). Ali to je samo jedan deo te nacije. Sa druge strane imate potpuno različite ljude koji su fizički izuzetno aktivni (ovde se otvaraju sportski centri u 5 ujutru, a neki rade i celu noć), veoma paze šta jedu i piju, vredni su i ambiciozni na poslu, i da, vrlo obrazovani.

Često se ljudi sprdaju na ručun poznavanja geografije od strane Amerikanaca, ali ja sam sigurna da veliki broj ljudi iz naših krajeva ne bi umelo da nabroji većinu američkih država a o njihovim glavnim gradovima i gde se nalaze da ne pominjem. Fora je tome što je ta zemlja svetski lider i sve su oči uprte u nju tj. puno vesti dolazi odatle. I zato naši ljudi znaju šta se tamo dešava, a Ameri nemaju pojma o nama. Razmislite, da li neko iz recimo Despotovca više zna o dešavanjima u Beogradu, ili neko ko živi u Beogradu o događajima u Despotovcu. Ako ikada recimo Kina preuzme primat u ekonomiji i u industriji zabave, možemo očekivati da će i naše poznavnje geografije i ostalog vezanog za Kinu naglo porasti.

Ono što je istina prosečan Amerikanac ima veoma malo vremena da se bavi onime što njega lično ne dotiče. Ovde se puno radi, još ako imate mlađu decu, koju treba voditi u školu i brojne vannastavne aktivnosti, vi nemate vremena ni za šta drugo. Dalje, ovde u lokalnim vestima jedva ćete saznati nešto što ima veze sa drugom američkom državom, a kamoli o dešavanju na drugom kontinentu (za to čak postoji poseban dnevnik ali na tek par kanala u celoj zemlji), samo u izuzetnim slučajevima.

Neko će se pitati a zašto je to tako, ja nemam odgovora na to, ali mogu da primetim, da za razliku od nas koji volimo više teoriju, volimo da promišljamo o stvarima i pojavama, oni su praktičniji i ljudi od akcije. I oni sami često kažu za sebe da su suviše “ignorant” kad su u pitanju druge nacije, nije da nisu toga svesni, ali to je tako.

Takođe, za razliku od prilično učestale percepcije naših ljudi da se ovde Ameri ne druže, i to je samo stereotip. Čini mi se da su ovde ljudi veoma aktivni, dosta vremena provode van kuće sa prijateljima i porodicom, a i stalno imaju neke hobije. Dakle, i na to troše puno vremena. Onda puno njih volontira za neku društvenu korisnu stvar, to su uglavnom stariji ljudi, a i vole da idu u šoping, i kao i u restorane. Ili su u procesu selidbe… otići u drugi kraj zemlje je Amerikancima kao “dobar dan”, oni se non-stop sele.

Dakle, od sada kad vidite neku cifru koja se odnosi na zarade u Americi, onda je to uvek bruto plata i na godišnjem nivou, a kod nas se daje mesečna neto plata. Od te plate se odbija 15-30% na takse i zdravstveno osiguranje, plus na to ide porez na kuću ili stan, koji veoma varira, i ti porezi su dosta veći nego kod nas.

Hrana nije jeftinija nego kod nas. Moguće banane, ili nešto što je na popustu, ostalo je sve znatno skuplje. Lica moji roditelja kad uđu u ovdašnje prodavnice bi vam sve rekla.

Ono što je stvarno jeftinje jeste garderoba (ali to uglavnom masovni brendovi koji prodaju jeftinu robu), koja je i znatno kvalitetnija nego u Srbiji, moram da dodam, plus ovde imate velika sniženja zahvaljujući tome što je ovde ogromno tržište, velika kupovna moć, puno toga se proda. Zatim kola, tehnika, i nameštaj iz Ikee, koji ovde uglavnom kupuju studenti i imigranti.

O Srbiji vrlo malo znaju, obično poznaju neke Srbe koji žive u Americi (ima nas puno ovde), često mešaju to ime sa Sajbirija i Sirija. Ranije su me često pitali da li je tamo odakle dolazim mnogo hladno. Da, uglavnom je većina čula za Novaka Đokovića, muški deo zna za Anu Ivanović, još po neko se seća Divca, i ime Slobodan Milošević im je odnekud poznato, ali retko ko ima predstavu o tome šta se dešavalo kod nas za vreme onih strašnih godina, osim onih ljudi koji se bave profesionalno spoljnom politikom.

Ovo vam sve govorim zbog toga da primate sa rezervom razne vesti i nečije slobodne procene o Americi. Na kraju, i tamo i ovde su ljudi ko ljudi, ima ih i dobrih i loših. Primetila sam da kad nema vesti o nekim strašnim događajima i padne rejting čitanosti onda moraju da ga podignu nekim nebuloznim tekstovima koji će sigurno frustrirati ljude.

Moja američka drugarica me je više puta nagovarala da napišem post o mom doživljaju Amerikanaca, na blogu na engleskom, i verovatno ću to učiniti jednog dana. Nije da im nije stalo do toga šta drugi misle o njima.

Ako ste i dalje tu, da pređemo na hleb.

Ovaj hleb je idealan za subotnji ili nedeljni doručak, ili čak branč. U tom slučaju najbolje je da ga zamesite dan pre, držite ga u frižideru tokom noći, a onda ga rano ujutru izvadite iz frižidera (testu će trebati oko 2 sata da se zagreje), vratite se u krevet da još malo odspavate, i onda kad ustanete zamesite ga, stavite u pleh, sačekate da naraste, i na kraju ispečete. Ustvari, kad bolje razmislim možda je ipak bolje da ga spremate za branč. Hleb se jede odmah. Ako ga do sada niste probali nemate predstavu koliko je Majmunski hleb zarazan.

Iače ovaj hleb je veoma popularan u Americi gde je i nastao 50-tih godina prošlog veka. Samo što se tamo često pravi od gotovog smrznutog testa.

Majmunski hleb

Sastojci za testo:

450g brašna

2 1/4 kašičice instant suvog kvasca

1 kašičica soli

4 kašike šećera

240ml toplog mleka

80ml tople vode

30g otopljenog putera

Malo ulja

Sastojci za preliv:

115g otopljenog putera

1 šolja smeđeg šećera

2 kašičice cimeta

1 kašika ekstrakta vanile

½ šolje iseckanih pikana, može i oraha

Bundt pleh za pečenje

Priprema:

Zamesite testo tako što ćete najpre u jednoj posudi pomešati toplo mleko i vodu, kvasac, otpoljen puter i šećer, i tu smesu dodati prosejanom brašnu u koji ste dodali soli. Najbolje je da testo mesite u multipraktiku ili mikseru za testo, ali može i ručno. Testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i od njega napravite loptu koju malo nauljite i stavite u pokriven sud da naraste, oko 1 sat.

Za to vreme pripremite bundt pleh za pečenje tako što ćete dobro preći celom površinom puterom ili uljem.

Takođe, zagrejte puter da se potpuno otopi, malo ga prohladite i dodajte mu šećer, cimet i vanilin ekstrakt.

Kada je testo naraslo, udvostučilo se, rastegnite ga u obliku pravougaonika i oštrim nožem isecite na 64 komada. Od svakog komada napravite lopticu i umačite ga u otopljeni puter i šećer, nije bitno da svaki komad bude iste veličine. Po pravilu najpre se loptica testa potopi u otopljeni puter, pa onda uvalja u šećer sa cimetom, ali ja koristim ovaj brži metod. Zatim stavite lopticu u posudu za pečenje i tako redom sve dok ne potrošite i poslednju lopticu. U međuvremenu pospite loptice pikanima ili orasima s vremena na vreme.

Pokrijte pleh i ostavite da loptice narastu, dok ne dosegnu 2 cm ispod linije pleha, oko 1 sat.

Uključite rernu da se zagreje na 175C. Stavite hleb da se peče oko 30-35 minuta. Kada je gotov izvadite ga iz rerne, odmah stavite tanjir na kome ćete ga služiti preko pleha i prevrnite. Posle pet minuta povucite pleh na gore i ako imate sreće kolač će se lepo odlepiti.

Jedu se pojedinačne loptice koje se skidaju rukom.

Američka kuhinja, Banana, Čokolada, Hleb i peciva, Mafini

Omiljeni mafini sa bananom i čokoladom

October 17, 2012 29 Comments

Sve je pošlo strmoglavce
za ptice i cveće,
kad je sunce odustalo na krov da nam sleće,

kao da je žuto, ljuto,

kao da nas neće.

Duško Radović

Kako sam počela da slušam ovu pesmu zahvaljujući mojoj deci ona mi je stalno u glavi kad zađem u ovo doba godine. Ne mogu da se setim ičega što tako lepo opisuje dolazak jeseni. Ne, ovo nije post sa meditacijama na temu jesen, kao što nije ni o mafinima sa bundevom, iako se da pomisliti sa slike. Kuća mi je prepuna tikvi i bundeva pa šteta da ih ne fotografišem:) Ovaj post je o mojim omiljenim mafinima sa bananom i čokoladom, kao i o polumaratonu koji sam nedavno pretrčala.

Moja mama nam je došla u posetu ima već više od mesec dana, i njoj se baš sviđaju ovi mafini, pa rekoh da ih pribeležim na blogu da bi ona lakše mogla da nađe recept. Osim toga stvarno su odlični, jednostavno se prave, i uostalom šta drugo da pravite kad vam je kuća puna prezrelih banana.

Varijacije na temu mafini sa bananama mogu biti beskrajne. Ja volim da dodam komadiće čokolade, a opet da ne bih patila zbog brojnih kalorija stavljam malo integralnog brašna kao i braon šećer. Takođe, možete da stavite orahe ili pikane. Što se tiče topping-a (neka mi neko pomogne da prevedem ovu reč na srpski) možete da ga imate, ali i bez njega mafini su sasvim ok. Meni je preostalo prezli od knedli sa šljivama pa sam njih stavljala, ali klasična varijanta sa brašnom, šećerom i puterom takođe je dobra.

Ko ga ne interesuje priča o polumaratonu neka se spusti dole i pronađe recept za mafine, mislim, nisu svi ljudi ludi za trčanjem.

Sad u subotu istrčala sam moj drugi polumaraton, a prvi put zajedno sa mužem. Nije bilo loše, popravila sam rezultat za 5 minuta, nijednog trenutka nije mi palo na pamet da odustanem ili da stanem i odmorim se. Međutim, kada sam kasnije pogledala rezultat bila sam u potpunom šoku, više od pola ljudi koju su došli na cilj bili su brži od mene. Ne mogu da kažem da mi je brzina bila neki prioritet, uostalom dosta kasno smo počeli sa pripremama, ali avaj, iako sam, čini mi se, dosta brzo trčala, toliko ljudi smo prestigli, opet sam bila dosta spora. Naravno, odmah sam u glavi počela da pravim planove kako da se bacim na popravljanje mog rezultata od 2h i 18 minuta, odlazak u teretanu i trčanje na traci (to mrzim više od svega), registracija za polumaratone u obližnjim državama u rano proleće, itd… međutim, onda me je muž podsetio na veoma važnu činjenicu koju često zaboravljam kada pravim planove, da imamo malu decu, koja su baš hiperaktivna i komplikovana, i svi moji snovi o brzini kraćoj od 2h pali su u vodu. Možda jednog dana, kada klinci odrastu, možda ćemo da istrčimo i ceo maraton.

Polumaraton

A sad par impresija o samoj trci. Maraton u Baltimoru je jedan od napornijih jer ima puno uzbrdica. Pored celog maratona trči se i polumaraton, štafete i 5K trka. Polumaraton je najmasovniji, i interesantno je da ima više žena učesnica nego muškaraca. Iako postoje stereotipi kako su Amerikanci predebeli i fizički neaktivni, postoji jedna druga grupa stanovništva, veoma brojna, koji su teški fanatici kada su u pitanju vežbe i sport uopšte. Ne zaboravite Amerika je zemlja sa ogromnim kontrastima.

Ono što je fenomenalno u vezi ove trke je to što ljudi načičkaju ulice i glasno i duhovito bodre takmičare. Nekada umeju da budu veoma kreativni. Već drugu godinu za redom viđam par maskiran u tigra i lava koji na svom pikapu đuskaju uz neku muziku. Dalje, često ljudi stave zvučnik ispred vrata svoje kuće i puste glasno obično dve pesme – muziku iz filma “Rocky” i “Eye of the Tiger”:) Tu su još duhoviti transpareti kao onaj Pain is temporary, pride is forever. Uglavnom najčešće ćete čuti You can do it! Feeling good, looking good! Iskrena da budem, mene je to bodrenje baš nekako nosilo i davalo mi dodatnu snagu.

Često se takmičari obuku u neverovatne kostime, u glavi mi je jedna vesela Švedžanka, toga najviše ima na 5K trci. I dalje su najpopularnije suknjice od tila, mada sam primetila poveći broj muškaraca sa ženskim dokolenicama.

Staza inače vodi kroz neke delove Baltimora kroz koje teško da ćete se ikada ići, govorim o crnačkim getoima… tu tek nekolicina ljudi stoji na ulicima, ili sa trema, i prati situaciju. Ipak, i oni žele da budu deo celog događaja pa i oni bodre takmičare.

Jedan savet za one koji planiraju da se upuste u duge deonice… usput ćete nailaziti na stanice sa osveženjem, vi uvek uzmite radije Gatorade ili slična pića, jer on ima neke elektrolite i minerale i definitivno vam daje dodatnu snagu. One minijaturne energetske pločice ili nešto tečno što izgleda kao neka hrana zaboravite, stomak će odmah da počne da vam zavija posle toga. Najbolje pojedite bananu pre trčanja.

E sad ja sam vam sve ovo ispričala da bih vas napalila da i vi počnete da trčite ako niste. Trčanje je super a i treba vam samo par boljih patika. Od trčanja se baš gubi težina, dokazano. Znači možete da konzumirate slatkiše kao i mafine iz posta bez osećaja krivice. Ako vam je dosadno, slušajte muziku, ili još bolje audio knjige (skoro sam se baš primila na to). Možete da istrčite bar 5K trku, ali ni polumaraton nije preveliki izazov. Dakle, patikice na noge i trčite, trčite… maraton u Beogradu ili u nekom drugom gradu se bliži.

Mafini sa bananom i čokoladom

Sastojci:

1 šolja* belog pšeničnog brašna
1/2 šolje integralnog pšeničnog brašna
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli
3 veoma zrele banane
1 jaje
3/4 smeđeg šećera
1 kašika ekstrakta vanile
1/4 kašičica all spices začina (mešavina cimeta, muskatnog oraščića i karanfilića)
80g putera, zagrejanog
1 šolja usitnjene čokolade ili chocolate chips
1/2 šolja iseckanih oraha, pikana – opciono

Za posip:

4 kašike smeđeg šećera
1/4 kašičice cimeta
2 kašike brašna
1 kašika otopljenog putera

*konverziju mera pogledajte ovde.

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Stavite papirnate korpice u pleh za mafine.

U jedan veći sud stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. To sve promešajte.

U drugoj većoj posudi izgnječite banane, dodajte umućeno jaje, braon šećer, ekstrakt vanile, all spices začin i istopljen puter. Sve to izmešajte i toj smesi dodajte brašno i ostale sastojke iz druge posude. Nemojte da preterate u mešanju, svi sastojci će se tokom pečenja sjediniti. Umešajte komadiće čokolade ili oraha pa smesu sipajte u korpice u plehu za mafine, oko 3/4 svake. Pokrijte mafine posipom kojeg ste napravili od smeđeg šećera, cimeta, brašna i otopljenog putera.

Pecite mafine u rerni oko 18 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz rerne, i posle par minuta izvadite iz pleha.

Američka kuhinja, Hleb i peciva, Tikvice

Hleb sa tikvicama (Zucchini Bread) i godišnjica

August 2, 2012 12 Comments

Pre desetak dana muž i ja smo slavili deset godina braka. To deluje baš dugo, a još duže kad pomislim koliko smo godina zajedno. Proslavili smo ga u trku, kako drugačije sa dvoje male dece. Ipak, uspeli smo da pobegnemo malo i uživamo u divnom restoranu smeštenom negde na ivici grada.

Mene teško mogu stvari puno da impresioniraju, škrta sam na komplimentima, ali mesto gde smo bili za tu priliku je stvarno bilo wow! Počevši od kompleksa gde se restoran nalazi, pa ambijenta, hrane, do toga kako su konobari bili obučeni, kao sa Levi’s reklame negde krajem 80-tih, kad je ta marka bila veoma popularna.

A tek hlebčići koje su služili pre dolaska hrane. Ja se inače uvek zasitim od njih, šta ću kad ih voleeeem, i onda jedva ostane mesta za konkretne stvari. E, među tim hlebčićima je bio i Zucchini Bread, i toliko mi se svideo da sam odlučila da ga obavezno napravim, čim pre.

Našla sam neke recepte na netu, dodala nešto svoje i ispao je sasvim zadovoljavajući hleb, ali ne liči na onaj iz restorana. Moj je znatno slađi, sledeći put smanjujem šećer, i ima više začina, i orahe. Još sam dodala integralno brašno i smeđ šećer da bi kao bio zdraviji.

Da, verujem da našim ljudima ideja o slatkom hebu sa tikvicama ne zvuči baš primamljivo, ali tikvice su tu da daju sočnost hlebu, i jedva se osećaju.

Ovaj hleb je idealan uz kafu, možete da ga jedete sa puterom i džemom za doručak, ako uopše volite sladak doručak. Inače, zbog svoje jednostavne pripreme je veoma popularan u Americi. Često se pravi i sa komadićima čokolade i super je. Nekako se namestilo da mi je i komšinica ovih dana dala dve vekne ovog hleba, pa je završio u zamrzivaču, što je puno, puno je.

Inače taj restoran gde smo bili, Woodberry Kitchen, je napravljen u nekom rustičnom, country, stilu. Fora je tome što se za pripremu hrane koriste isključivo lokalni proizvodi (sarađuju sa farmama) koji su provereno zdravi. Nema tu previše jela u ponudi, obično su ona jednostavna sa naglaskom na kvalitetu sastojaka. Meso im je vrhunsko. Često konobari naširoko pričaju o hrani koju vam služe, nama srećom nisu jer je bio busy day. I ono što je baš slatko imaju u ponudi zimnicu. Iskreno, ja sam se iznenadila da mnogo toga se i kod nas pravi, recimo slatko od belih trešanja. Ko hoće da vidi kako restoran izgleda neka ode na njihov sajt.

Hleb sa tikvicama

Originalan recept naći ćete ovde.

Napomena: u originalnom receptu mere su date u šoljama, ali pazite to su američke šolje, koje su nešto manje od naših. Pošto je nezahvalno govoriti koliko tačno staje recimo brašna u jednoj šolji, jer to može vrlo da varira, ja bih vam savetovala da ne puniti do kraja šolju od 250ml.

Sastojci:

2 šolje (260g) belog brašna
1 šolja (130g) integralnog brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica soli
3 kašičice cimeta
1/2 kašičice narendanog oraščića

4 jajeta
1 šolja (200g) belog šećera
1/2 šolje (100g) smeđeg šećera
1 šolja (240ml) ulja
3 kašičice ekstrakta vanile
1 šolja krupno iseckanih oraha
2 šolje manjih narendanih tikvica (sve sa korom)

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva manja ili jedan veći kalup. Obložite ih hartijom za pečenje.

Najpre u jednu posudu stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so, oraščić i cimet.
U drugoj posudi umutite jaja, dodajte šećer, ulje, ekstrakt vanile i na kraju dodajte izrendane tikvice. Iseckane orahe uvaljajte u brašno da ne bi padali na dno hleba.
Smesu sa brašnom umešajte u smesu sa tikvicama. Ne mešajte previše.

Sipajte smesu u kalup ili kalupe. Ukoliko pravite jednu veknu trebaće vam oko 75 minuta da je ispečete, a ako spremate dve onda oko 40 minuta. Pošto rerne različito greju najbolje je da stavite čačkalicu u testo i utvrdite da li je hleb gotov. Ako nema zalepljenog testa znači da je pečen.

Na prvoj slici je fotografija hleba sa tikvicama sa komadićima čokolade i suve kajsije. Mljac!

Francuska kuhinja, Hleb i peciva

Savršen hleb – Pain à l’Ancienne

January 17, 2012 24 Comments

Obično ne koristim pridev savršen, ali ovaj hleb nesumnjivo to zaslužuje. U knjizi The Bread Baker’s Apprentice, odakle sam uzela recept, autor kaže da onaj ko proba ovaj hleb postaje potpuno ovisan o njemu. Možda najbolji primer za ovu tvrdnju je Džon, muž moje prijateljice, koji nas je posetio pre par dana donevši nam ovaj hleb. Tom prilikom je izjavio da namerava da pravi ovaj hleb tri puta nedeljno nebili potpuno usavršio njegovu proizvodnju koji je inače nešto najlepše što je on probao u svom životu.

I nema sumnje stvarno je izuzetan, uz to vrlo jednostavan za pravljenje. I ima nešto što ga izdvaja od drugih hlebova a to je način pravljenja. Ovaj hleb pošto se zamesi odmah se stavlja u frižider da tamo naraste preko noći. Zvuči neobično, ali zapravo kada se uzme u obzir da je hleb bolji ukoliko se ostavi duže da fermentira onda sve to ima smisla.

Umesto za hleb isto testo može da se koristi za picu ili fokačiju.

Iako je recept vrlo detaljan i precizan Džon je dobio nešto drugačiji hleb nego ja, nije bio rupičast kao moj, pa se on malo bio iznervirao. Posle detaljnog ispitivanja šta sam ja to uradila a njemu je promaklo utvrdili smo da sam ja sipala više vode nego što je to naznačeno. Uglavnom zbog toga mi se i toliko dopada pravljenje hleba jer ima toliko faktora koji utiču na to kako će da ispadne.

Sastojci za 6 bageta, ili 8 pica ili jednu veliku fokačiju:

765g brašna za hleb (ima više glutena od običnog), ja koristim King Arthur

2 1/4 kašičica soli

3 1/2 kašičice suvog aktivnog kvasca ili 1 3/4 kašičice instant kvasca (koji je potentniji)

562ml – 710ml ledeno hladne vode

Malo ulja

(Mere su malo funky, ali nije bilo drugog načina da američke mere prevedem na naše. Što se tiče kvasca, ne znam da li je moguće koristiti svež kvasac, suvi aktivni kvasac je naš običan suvi kvasac, ovaj instant kvasac uglavnom koriste profesionalci, može da se naruči preko interneta, i super je, jer godinama može da se čuva u frižideru)

Priprema:

Najpre stavite vodu u zamrzivač da se ohladi ali da se ne zaledi.
Brašno prosejte, zatim mu dodajte so i kvasac. Na kraju dodajte vodu. Iz sastojaka može da se vidi da količina vode varira. Ukoliko želite rastresitije testo, sa više rupa, stavite više vode (to je moje zapažanje). Ukoliko ima više vode onda je bolje da mesite testo u mikseru tj. multipraktiku, oko 5-6 minuta.
Premestite testo u posudu koju ste malo nauljili da se testo ne bi lepilo za zidove suda. Pokrijte posudu plastičnom folijom i smesta stavite testo u frižider da prenoći. Testo će ipak rasti u frižideru, ali ne previše.
Sutradan, izvadite testo i ostavite ga na sobnoj temperaturi da nadođe bar duplo, oko 2-3 sata.
Za to vreme zagrejte rernu na najvišu moguću temperaturu 288C(550F). Ja koristim kamen za pečenja hleba, i stavljam ga na srednju pregradu rerne. Detaljan postupak pečenja možete da nađete ovde.
Kada je testo dovoljno nadošlo ja ga stavljam na radnu površinu na koju stavim malo brašna da se testo ne bi lepilo. Brašno stavim i na ruke. Ako imate metalni scraper za testo, super, ako ne koristite veliki oštar nož da presečete testo na dva jednaka dela. Vrlo je važno da rukujete testom što nežnije, da ga što manje razvlačite i pipkate. Takođe, gledajte da vam ruke budu mokre ili brašnjave da se testo ne bi lepilo za njih. Razvucite rukama obe polovine da dobijete pravougaonik, i onda sa scraper-om (svaki put ga zamočite u hladnu vodu) podelite svaki na tri dela nebili dobili tri bageta, tj. ukupno šest komada. Kad sečete testo nemojte da “testerišete”. Bagete takođe malo razvucite do veličine vašeg pleha ili kamena za pečenje. Ja stavljam sve bagete na pica pil (pizza peel), veliku drvenu lopaticu sa drškom, koja se koristi da se hleb prebaci na vreli kamen u rerni. Ako nemate pica pil stavite hleb direktno na pleh, na koji ste stavili papir za pečenje. Zasecite vekne hleba po gornjoj površini specijalnim žiletom ili makazama. Neka na pica pilu ili plehu odstoji 5 minuta, a zatim stavite hleb u zagrejanu rernu.
Da bi se hleb dobro ispekao, dobio lepu hrskavu koricu i boju, neophodno je da uslovi budu slični onima koji su u profesionalnim pekarskim furunama. Kako to postići sa običnom rernom? Postoje dva načina. Jedan je kamen za pečenje hleba (baking stone), a drugi je pravljenje pare kao one u furunama. Da bi ste napravili paru morate da imate običnu prskalicu za sobno bilje i prazan pleh postavljen na najvišu policu rerne. Kada budete zagrejali rernu na najvišu moguću temperaturu koju vaša rerna može da razvije, i stavili hleb u nju, najpre sipajte vrelu šolju vode u pleh, predhodno već zagrejan. Onda prskalicom, napunjenom vodom sobne temprature, isprskajte zadnje i bočne zidove rerne, nikako testo, zatvorite rernu, posle 30 sekundi ponovite isto, onda ponovo napravite pauzu od 30 sekundi, i poslednji put isprskajte rernu. Smanjite temperaturu na 245C (475F), pecite 8 do 9 minuta. Ako vam rerna ne greje ravnomerno rotirajte hlebove za 180 stepeni i nastavite da pečete još 10 do 15 minuta, dok se ne stvori braon korica.
Kada je hleb gotov izvadite ga i stavite na rešetku da se hladi oko 20 minuta. Mada ruka će sama da krene da ga lomi odmah pošto ga izvadite iz rerne.

Američka kuhinja, Bundeva, Hleb i peciva, Mafini

Mafini od bundeve filovani krem sirom

October 25, 2011 7 Comments

«To vam je lepše od banane» bile su reči moga tate koji nas je ubeđivao da jedemo bundevu a ja je baš nikako nisam volela. Tata me nije baš ubedio, i danas smatram da su banane ukusnije, doduše bele semenke su strava, ali otkako sam došla u Ameriku rešila sam da im dam šansu. Ovde su stvarno jako popularne, čak se pravi i kafa sa ukusom bundeve.

Skoro sam probala mafine sa bundevom i filom od krem sira iz Whole Foods-a i stvarno su bili jako ukusni. Tražeći recepat za isti iskopala sam recept Marthe Stewart i dodala deo sa krem sirom koji je iskreno i najlepši. Inače slični mafini se prodaju i u Starbucks-u i užasno su popularni u ovo doba godine.

Pošto u ove mafine ide pola integralnog, pola običnog brašna, može da se kaže da su zdraviji od običnih. Vrlo su mekani, a orasi im daju lepu teksturu. Bundevin začin, mešavina cimeta, oraščića, karanfilića i đumbira, ide fenomenalno uz testo. I kao šlag na tortu ide fil od krem sira. Dakle, puno raznih neodoljivih ukusa.

I na kraju posta možete da vidite fotografije sa jednog veoma neobičnog događaja. Naime, s jeseni ovde se organizuju obilasci lepših kuća u komšiluku. Priznajem da je to za mene idealna aktivnost, ne moram uveče da škiljim kroz prozore komšija koji su upalili svetlo a nisu navukli roletne. Ima tu par veoma lepih stvari koje bih rado posedovala… obratite pažnju na jednu super modernu kuhinju.

Date mere su za 24 srednjih, odnosno 12 velikih mafina.

Sastojci:

3/4 šolje ulja
1 i 1/2 šolja integralnog brašna
1 i 1/2 šolja belog brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
1 kašika bundevinog začina (pumkin pie spice) – mešavina cimeta, oraščića, karanfilića i đumbira. Možete da stavite svaki od začina individualno.
1 konzerva ili 2 šolje pirea od bundeve – ispeče se bundeva a onda izblenda sa malo vode i dobije se pire
1 šolja jogurta
3 jajeta
1 šolja braon šećera
1 i 1/2 šolja krupno iseckanih oraha

Za fil:

285g (10 oz) krem sira
1 jaje
4-6 kašika šećera u prahu

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pleh za mafine tako što ćete staviti korpice.
Najpre napravite fili od krem sira. Umutite jedno jaje zajedno sa 4 kašike šećera i dodajte krem sir. Bitno je da se ne izgubi čvrstina krem sira zato nema potrebe da ga previše mešate.
Pravilo za pravljenje mafina kaže da se u jednoj posudi pomešaju suvi, a u drugoj tečni sastojci. Dakle, u jednu posudu ćete staviti obično i integralno brašno (prosejano!), prašak za pecivo i sodu bikarbonu, i bundevin začin. U drugu posudu ćete umešati ulupljena jaja, jogurt, bundevin pire i šećer. Na kraju dodajte orahe i umutiti sve sa suvim sastojcima. Jako važna stvar je da ne mešate previše sastojke, neka slobodno ostanu grmuljice, to će se tokom pečenja sve lepo spojiti.
Sipajte smesu u kalupe u plehu. Napravite rupe u testu u koji će da dođe fil od krem sira. Ja sam koristila za tu priliku kineski štapić od bambusa, ništa mi pametnije nije palo na pamet.
Pecite 35 minuta ukoliko su srednje veličine mafini odnosno 40 minuta ukoliko su veliki. Ubodom čačkalice možete da utvrdite da li su mafini dovoljno pečeni.
Pošto ste ih izvadili iz rerne sačekajte još 5 minuta i zatim ih izvadite iz kalupa i ohladite na rešetki.