Američka kuhinja Archives - Page 8 of 23

Američka kuhinja, Napici, Putovanja i hrana

Četiri vrste ledenog čaja (Iced Tea) i poseta Zapadnoj Virdžiniji

June 12, 2019 1 Comment

Kad nastupe nesnosne vrućine ne može ništa tako dobro da rashladi kao ledeni čaj iliti iced tea. Ne morate da idete na fensi mesta da bi probali interesantno obogaćene ledene napitke, sve to možete sami kod kuće da napravite. Malo mašte u kombinovanju sastojaka je sve što vam je potrebno, za početak krenite od mojih ideja.

Ako volite sebi da ugađate, ovo je prava stvar za vas. Ledeni čaj možete da pijete kod kuće ili da ga sipate u flašicu koju će te odneti na posao. Takođe, možete da ga iznesete pred goste, recimo kad pravite roštilj.

Na kraju članka vas čeka kratki putopis, propraćen fotografijama, iz istorijskog gradića Harpers Ferry, koji se nalazi u Zapadnoj Virdžiniji. Sad za vikenda sam ga posetila, i veoma mi se dopao. Posebni utisak su na mene ostavile živopisne starinske kuće koje su sve do jedne imale verande tako tipične za američke kuće sa kraja 19. i početak 20. veka. Eto, meni su te verande direktna asocijacija na ledeni čaj. Na njima su se nekada ljudi rashlađivali u letnjim mesecima, u mraku, ljujajući se na ljuljaškama, ili stolicama, ispijali su upravo ledeni čaj.

Američki ledeni čaj se priprema od crnog čaja, dodaje mu se šećer, obično veća količina, i limun. Najpopularniji je na američkom Jugu, kako i ne bi zbog velikih vrućina i vlage. To je neizostavni je deo južnjačkog folklora.

Ja sam ovisna o crnom čaju, svakog jutra ga pijem za doručak. Ahmad Earl Gray je moj dugogodišnji izbor, obožavam ga. Sa njim je i ledeni čaj naročito iskustvo. Ipak, ja vam preporučujem za ledeni čaj i neke jeftinije varijante u kesicama, kao recimo Lipton, ili šta vam je pri ruci. Pored crnog čaja možete da koristite i zeleni, kao i oolong, popularni kineski čaj koji je nešto između zelenog i crnog čaja. Takođe, možete da koristite i biljne čajeve, posebno ako vam smeta kofein, kao onaj od kamilice (recimo sa dodatkom lavande) ili hibiskusa.

Ledeni čaj 9-1 — Zeleni čaj od jasmina sa svežim đumbirom i nanom

Ovo su kombinacije koje možete da koristite u pripremi ledenog čaja:

kombinacija – crni čaj + limun + matičnjak
kombinacija – crni čaj + limeta + maline + bosiljak
kombinacija – zeleni čaj od jasmina + svež đumbir + nana
kombinacija – oolong čaj + breskve + timijan

Sastojci:

Na jednu šolju vode (250ml) stavite 1 kesicu čaja.

Šećer ili med prema ukusu, opciono

Iseckano voće

Začinsko bilje

Priprema:

U kipuću vodu stavite kesice sa čajom. Ostavite ih tako oko 3 minuta, a zatim izbacite kesice. Ukoliko volite sladak čaj sad je vreme da mu dodate šećer ili med. Kad se čaj prohladi stavite u njega voće i začinsko bilje i zatim ga ostavite u frižider na nekoliko sati.

Prilikom služenja dodajte kockice leda i začinsko bilje kao dekoraciju.

Harpers Ferry (Zapadna Virdžinija)

Zapadna Virdžinija nije baš popularna turistička destinacija, osim ako volite hajking, planinarenje i kampovanje. Pored uživanja u divljoj prirodi možete da posetite Harpers Ferry, istorijski gradić smešten na ušću dveju reka, Potomac (prolazi kroz Vašington) i Shenandoah (u Americi su nazivi reka uglavnom na indijanskom i uvek zvuče slično). Gradić danas izgleda kao muzej, u zgradama iz 19. veka rekonstruisan je izgled starih radnji, magacina i stanova. Tu su i živopisni restorani i radnje koje primaju turiste.

Pored svoje lepe lokacije, svuda okolo na strmim padinama se pruža divna panorama, ovaj gradić je značajno istorijsko mesto zato što su se ovde vodile intezivne borbe za vreme američkog građanskog rata, to je najsevernija tačka do koje su doprle snage Konfederacije. U Harpers Ferry je bila i veća oružana pobuna robova. Nešto kasnije tuda je prolazio kanal, pa prva pruga koja je povezivala Vašington sa Ohajom. Originalna pruga se i dalje čuva. Stare zgrade, koje su stradale više puta od poplava, se i dalje dobro drže.

U delu Amerike gde ja živim reke su drugačije nego kod nas, one su šire i pliće, i iz njih često vire stene kojima voda nije mogla ništa. Kao takve su idalne za tubing (vožnja rekom na gumi) ili vožnju kajakom. Ne mogu da vam opišem koliko mi se to dopada, prvom prilikom ću to da isprobam.

Gore na strmim brdima se praktikuje hajking. Ovde se nalaze i poznate hajking maršute po planinskom lancu Apalačian. I to me puno privlači, još malo da deca porastu.

Ovakvih gradića nema malo po Americi, posetila sam ih puno, i ono što me uvek iznova oduševi to je arhitektura kuća sa verandom. Nekako izgledaju baš udobno za život, uvek su okružene lepim vrtom, i verande mi izgledaju kao idealno mesto za druženje sa komšilukom. Takve kuće se odavno više ne prave, u svoje vreme su imale statusnu ali i funkcionalnu vrednost, sprečavale su ulazak sunca u kuću, hladile su je umesto klime, a i u toplim noćima ljudi su radije boravili na verandi nego u kući. Tu su i neizostavne ljuljaške i rocking chairs. Ispod možete da pogledate veoma lepe primere takvih kuća.

Inače, ovaj gradić se nalazi na tromeđi Zapadne Virdžinije, Virdžinije i Merilenda. Tokom samo pet minuta vožnje bili smo u sve tri američke savezne države.

Ovaj izlet me je podsetio na jedno još starije i lepše istorijsko mesto Williamasburg, u Virdžiniji. Ako živite na Istočnoj obali morate obavezno da ga posetite.

Američka kuhinja, Glavna jela, Jelo za 30 minuta, Junetina, Meso, Uncategorized

Biftek na roštilju (u marinadi od balzamiko sirćeta)

May 29, 2019 2 Comments

Iako sam žensko mogu da osetim isto ono zadovoljstvo koje muškarci imaju kada jedu meso sa roštilja. Možda sam izuzetak, ali ja pak mislim da i među ženama postoji dosta ljubiteljki dobrog komada mesa, kao što su stejkovi. Teško mi je da opišem zadovoljstvo koje sam imala nedavno konzumirajući ovaj biftek spremljen u marinadi od balzamiko sirćeta, sve sa rukolom uz gutljaje čileanskog Cabernet Sauvignona. Nekad je najbolje da jedete ovakvu hranu u potpunom miru, samo tako možete da osetite savršenu lepotu ukusa. Zaista neverovatno iskustvo.

koktel Mimoza 4-1 — Levo je T-bone stejk, desno biftek

Stejkovi su jedan poseban svet, ko ih upozna, sigurno će znati da ih voli i ceni. Nisu samo popularani u Americi, već širom sveta. U Američkom kuvaru sam već pisala o tome zašto kod nas junetina i stejkovi nisu tako popularni, jedan od razloga je vrsta govečeta koja se kod nas uzgaja, i drugačije se seče meso, kao i tome koje sve vrste popularnih stejkova u Americi postoje, pa se ne bih ponavljala. Imate na blogu recept za pripremu T-bone stejka na grilu, to je jedan od najcenjenijeg stejkova u Americi. Upravo na njemu su nalazi omanji deo bifteka, i veći deo ramsteka, koji su podeljeni koskom u obliku slova T, otuda naziv.

Biftek na roštilju-1 — Nemojte da pečete meso na otvorenoj vatri, ovo je bilo za slikanje.

Za biftek, iliti file minjon, sam sigurna da je omiljeni stejk među ženskom populacijom. To je zato što je najmekši komad mesa, i najmanje masan, što ga nažalost čini manje ukusnim. Kod nas postoji zazor prema masti u mesu, međutim mast je veoma važna, ona daje sočnost i ukus mesu. Evo, pogledajte koliko je prošaran mašću ovaj čuveni preskupi japanski stejk – wagyu.

Zato ja ne skidam masne komadiće oko bifteka, a i stavljam ga u marinadu, što više ne činim sa drugim komadima stejka. Sad sam ubeđena da stejk treba pripremiti na što jednostavniji način, kao i priloge. Međutim, ja ne mogu da odolim čarobnom trojstvu – biftek – sirće od balzamika – rukola. Pre par godina postavila sam recept na blogu sa ovim sastojcima, ali biftek je bio pečen u tiganju, najpre na ringli pa u rerni, to je zimska varijanta, leti obavezno pecite stejkove na roštilju. Ovo što vidite na slici je poslednja rukola iz moje bašte. Ostao mi je još pesto od rukole u frižideru i to je sve što se tiče ove sezone.

Popularnost veganske ishrane, kao i zabrinutost za održivost sredine, mogu dosta da zavaraju nekog sa strane, ali ako živite u Americi, vidite da je poslednjih godina meso ponovo ulazi na velika vrata, verovatno kao reakcija na pomenute trendove. Keto dijeta je neverovatno popularna u Americi poslednjih godina, a tu je i ekstremna karnivorska dijeta, koja se bazira samo na konzumiranju mesa, i kod muške populacije je rado prihvaćena. Naime, kažu da karnivorska dijeta utiče na veliki gubitak težine, odsustvo problema sa alergijama i autoimunim bolestima, bolje mentalno zdravlje, nestanak kožnih problema, sve u suprotnosti od onoga što nam se svakodnevno servira preko medija o štetnosti ishrane mesom. Našla sam jedna prilično izbalansiran i detaljan članak o karnivorskoj dijeti, možete da ga pogledate ovde.

Ako ćemo iskreno, ti trendovi su vrlo promenljivi, pa se često zapitate da li je bolje da verujete istraživanjima čiji rezultati su nekada u potpunoj suprotnosti, neka su čak bila provereno naručena, ili sami da krenete da upoznajete hranu kao i kuvanje i vidite šta vama najviše odgovara. Ja nikada nisam bila na dijeti, trudim se da se kontrolišem kada je ishrana u pitanju, jedem sve ali umereno, meni tako najviše odgovara, i više sam za prihvatanje celokupnog zdravog načina života nego za kratkotrajne i iscrpljujuće dijete.

Ako bi mene pitali o idealnoj dijeti koja će vam pomoći da smršate, onda bi to bili obroci sa mesom i salatom sa interesantnim prelivima, uz naravno fizičku aktivnost. Salate možete da pravite na bezbroj načina, ne mora to da bude samo zelena salata ili salata od krastavca i paradajza. Pogledajte na mom blogu ideje za njihovo pravljenje.

Zaboravila sam da kažem da je kod pripreme stejkova, posebno bifteka, veoma važno da ga ne prepečete, odnosno meso je ukusnije kada je u sredini pomalo živo. Recimo, u preseku, meso na ivici debljine oko 5 cm bi trebalo da bude potpuno pečeno, braon-sive boje, ali u središtu treba da bude prigušene crvene boje. To se ovde zove medium-rare pečeno. Žao mi je što nisam mogla da fotografišem presek bifteka, je sam odmah navalila na njega.

Kao prilog za stejkove koristite jednostavne stvari, pored salate od rukole, pečeni kukuruz je sjajan, uz puter, so i limetu, kao i puter sa začinskim biljem, ili samo sa biberom, ili koristite čuveni francuski bearnez sos.

Biftek na roštilju (u marinadi od balzamiko sirćeta)

Sastojci za marinadu:

200ml maslinovog ulja

70ml sirćeta od balzamika

2 kašičice dižonskog senfa

1/4 kašičice soli

1/4 kašičice bibera

1/2 ljutike, sitno iseckane

* ovu marinadu možete da koristite kao preliv za salatu

4 komada bifteka

2 kašičice krupne soli

1/2 kašičica krupno mlevenog crnog bibera

Za prilog:

rukola + preliv

Priprema:

Najpre napravite marinadu tako što ćete u većoj kesi za zamrzivač pomešati sledeće sastojke: maslinovo ulje, sirće od balzamika, 2 kašičice senfa, iseckanu ljutiku, so i biber. Ostavite 3-4 kašike marinade za preliv salate od rukole.

Izvadite meso iz frižidera i u njega utrljajte so sa svih strana kao i biber. Stavite meso u kesu sa marinadom, dobro ga promašajte, zatvorite kesu i stavite u frižider, oko 3 sata, ili da prenoći.

U međuvremenu zapalite roštilj sa ćumurom. Meso mora da bude minimalno 30 minuta na sobnoj temperaturi pre pečenja. Kada ste dobili visoku temperaturu vatre, kada počne da se formira pepeo oko ćumura, stavite meso da se peče, na delu rešetke gde je najjača vatra.

Pecite biftek ukupno 9-10 minuta, najpre 6 minuta sa jedne, i 4 minuta sa druge strane. Ako hoćete da imate efekat utisnute rešetke kao na slikama, dok pečete biftek sa jedne strane na pola vremena ga zarotirajte za oko 45 stepeni, isto to ponovite sa druge strane. Pri kraju pečenja zatvorite roštilj.

Pošto je teško utvrditi dužinu pečenja, jer ona zavisi od debljine bifteka kao i jačine vatre, možda nije loše da koristite termometar, pogledajte unutrašnju temperaturu mesa prema fazi pečenosti:

slabo ispečeno meso (rare) 52 – 54C
srednje slabo ispečeno meso (medium rare) 54 – 60C
srednje ispečeno meso (medium) 60 – 66 C
dobro ispečeno meso (well done) preko 70C

Pošto je stejk ispečen, uvijte ga u aluminijumsku foliju i neka tu odmori oko 5 minuta. Biftek služite tako što ćete ga oštrim nožem seći na poprečne tanje komade.

Američka kuhinja, Avokado, Glavna jela, Govedina, Jelo za 30 minuta, Meso, Sendviči, Uncategorized

Neuredni hamburger (Sloppy Joe sendvič)

May 23, 2019 1 Comment

Sloppy joe je sigurno jedan od najpopularnijih sendviča u Americi. Kao što mu samo ime kaže u pitanju je sendvič koji ne izgleda baš elegantno, zato se služi i jede u casual prilikama, mislim da je neuredni hamburger odgovarajući prevod na srpski jezik. Zaista podseća na hamburger, ali umesto definisane pljeskavice imate sos od mlevenog mesa. U američkoj verziji uvek se za hamburgere koristi junetina, vi možete da dodate i svinjsko meso.

Prednost ovakvog sendviča je u tome što se vrlo brzo sprema, ukoliko imate kupljene zemičke dovoljno je pola sata da imate gotov ručak. Mesu možete da dodate razne priloge, salatice, povrće, itd. U Americi deca obožavaju ovaj sendvič, ko zna možda će i vaša da ga zavole.

Inače, sloppy joe sendvič je zamalo ušao u moj Američki kuvar, nažalost imao je veliku konkurenciju, Amerika je poznata kao zemlja sendviča, samo da pomenem neke koji su se našli u kuvaru – pored klasičnog hamburgera tu je legendarni sendvič sa cepkanom svinjetinom (pulled pork sandwich), zatim sendvič sa sirom (Grilled cheese), Reuben, BLT (sendvič sa slaninom, zelenom salatom i paradajzom), bejgl sa dimljenim lososom (bagel and lox), PBJ (sendvič sa puterom od kikirikija i džemom), itd. Evo, baš se spremam da napišem post na blogu samo o tome kako spremiti dobar sendvič. Mislim da je to veoma važna i interesantna tema.

Evo jedna zanimljivost, Amerikanci obično jedu sendviče za ručak. Međutim, oni imaju drugačiji koncept ručka od nas. Kod njih je ručak obrok oko podneva, ono što mi nazivamo ručkom za njih je večera tj. dinner, i počinje oko 3 sata popodne.

Neuredni hamburger (Sloppy Joe Sandwich)

Sastojci:

Zemičke za sendvič (najbolje su brioš zemičke, ako želite sami da ih napravite pogledajte recept u Američkom kuvaru, str. 116.

1 kašika ulja

1 srednji luk, sitno iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckanog

500g mlevenog mesa (najbolje junetina)

So i biber prema ukusu

200ml paradajz sosa (ili kuvanog paradajza, ili 3-4 kašike kečapa)

2 kašičice dižonskog senfa

2 kašike Vorčester sosa, opciono

Prilozi:

Zelena salata

Izrendana mocarela ili čedar sir

Iseckan avokado, pomešan sa sokom od limete i posoljen

Iseckan mladi luk

Priprema:

Najpre skuvajte mleveno meso, i dok se ono kuva pripremite priloge. U šerpi zagrejte ulje na sredje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle 2-3 minuta, beli luk. Posle jednog minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte meso dok skroz ne pobraoni uz povremeno mešanje. Dodajte soli i bibera prema ukusu, zatim sos od paradajza, vorčester sos i senf. Smanjite vatru i kuvajte sve bez poklopca dok ne ispari suvišna tečnost, oko 25 minuta.

Slažite sendvič tako što ćete na donji deo zemičke staviti najpre zelenu salatu, pa oko 3 kašike pripremljenog mesa, izrendan sir, iseckan avokado, mladi luk i na kraju gornju polovinu zemičke.

Služite sendviče odmah.

Američka kuhinja, Čorbe, Đumbir, Francuska kuhinja, Prilog

Šargarepa sa ruzmarinom pečena u rerni i Čorba od šargarepe i đumbira

January 29, 2019 9 Comments

Da li znate da su prvobitne šargarepe bile bele, žute i ljubičaste boje, baš kao ove na fotografiji? Šargarepa je postala naradžasta, kakvu je danas koristimo, u 16/17. veku, i to zahvaljujući metodom selekcije od strane vrednih holandskih poljoprivrednika koji su pokušavali da dobiju ukusniju i oku privlačniju vrstu. Neki smatraju da je naradžasta boja izabrana zbog holandske kraljevske porodice Oranski (Oranje), u prevodu – narandžasti.

Šargarepa narandžaste boje, koja je puna beta karotena, vremenom je postala apsolutno dominantna, kako zbog svog ukusa tako i zbog svoje privlačne boje. Opet i u drugim bojama šargarepa je veoma lepa, pogotovo kada se različite boje pomešaju, otuda ne čudi da se veze raznobojnih šargarepa sve više pojavljuju u rafovima prodavnica.

Tako je recimo i plavi patlidžan od bele boje dogurao do ljubičaste.

Šargarepa obično ima epizodnu ulogu u jelima, iako je skoro svugde koristimo. Sada konačno može da zasija punim sjajem, u jelima koja slede ima glavnu ulogu. Oba jela se jednostavno prave, imaju divan ukus, okrepljuju i umiruju i zdrava su. Zaista ne postoji bolji izbor jela za ove zimske dane.

Šargarepa sa ruzmarinom pečena u rerni

Šargarepa, kad se peče u rerni, dobija sasvim drugačiji ukus on onoga kada se kuva, i to mnogo bolji. Kada se peče ona se karamelizuje, postane fino slatka, još kad se pomeša sa začinskim biljem kao što je ruzmarin, onda je to jedan poseban gurmanski doživljaj. Možete da ih pečete zajedno sa krompirom, odlično se slažu, tako ćete dobiti ukusan i hranljiv prilog raznom mesu, kao recimo krmenadlama ili pečenici. Takođe, možete ih kombinovati sa pečenim paštrnakom, i on je savršenog ukusa kad se ispeče.

Sada mi pade na pamet još jedan odličan prilog od ovog povrća, kada se šargarepe ne peku u rerni već se dinstaju – u pitanju je čuveni cušpajz, ali sa medom i balzamik sirćetom.

Sastojci:

500g šargarepe, oljuštene i iseckane na manje komade

300g crvenog krompira, oljuštenog i iseckanog na manje komade

2 kašike ruzmarina, sitno iseckanog

3 čena belog luka, sitno iseckanog

4 kašike maslinovog ulja

1/2 kašičice soli

1/4 kašičice sveže samlevenog bibera

Priprema:

Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite veći plitki pleh, obložite ga papirom za pečenje.

Iseckane sastojke pomešajte sa maslinovim uljem, solju i biberom. Smesu ravnomerno rasporedite po plehu i pecite u zagrejanoj rerni, 30-35 minuta. U međuvremenu promešajte povrće par puta.

Prilog služite odmah.

Čorba od šargarepe i đumbira

Potaž čorba od šargarepe je odavno poznata u francuskoj kuhinji pod nazivom Potage de Crécy. Najbolji način da napravite čorbu od šargarepe je da je najpre ispečete u rerni, zatim da joj dodate supu ili vodu, izblendate, i onda stavite na kraju u nju slatku pavlaku, bademovo mleko ili ono od kokosa. Dodatak đumbira je odličan izbor, pogotovo ako ste opsednuti njime kao što sam ja ove zime, on čorbi daje lepu osvežavajuću i ljutkastu aromu. Nećete pogrešiti ni ako čorbi dodate kari začin.

Sastojci:

900g šargarepe, oljuštene i iseckane na manje komade

2 kašike ruzmarina, sitno iseckanog

3 čena belog luka, sitno iseckanog

4 kašike maslinovog ulja

1/2 kašičice soli

1/4 kašičice sveže samleveng bibera

1 kašika svežeg đumbira, sitno iseckanog

4-5 šolja pileće supe ili vode

1 šolja slatke (neutralne) pavlake, ili mleka od badema, ili kokosovog mleka

Priprema:

Najpre ispecite šargarepe u rerni, kao što je opisano u gornjem receptu.

U dubljoj šerpi sipajtu supu, ili vodu, i u nju izručite ispečenu šargarepu zajedno sa preostalim sadržajem iz pleha. Tome dodajte iseckan đumbir. Kuvajte čorbu oko 30 minuta na srednje jakoj vatri. Na kraju čorbu izblendajte štapnim mikserom, dodajte slatku pavlaku, mleko od badema, ili mleko od kokosa. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, ponovo zagrejte čorbu i služite je odmah.

Američka kuhinja, Badem, Čokolada, Dezerti, Francuska kuhinja, Keksi

Praznični kolači, II deo (kolačići sa grejpfrutom i kolačići sa čokoladom i bademom)

December 22, 2018 1 Comment

Na blogu i ove nedelje se družimo sa prazničnim sitnim kolačima. Prošle nedelje su to bili kolači sa limunom i makom, kao i kolači sa ukrasnim posipom, a ove nedelje vam predstavljam kolače sa ružičastim grejpfrutom i sušenim cvetovima hibiskusa i kolače sa čokoladom i bademima. Mislim da je to bila raznovrsna i zanimljiva kolekcija sitnih kolača, kako da se iznese pred goste, tako i da se upakuje i pošalje kao poklon.

Ipak, kolači sa ružičastim grejpfrutom su bili apsolutni pobednik ovog meseca. Svi oni koji su ih probali imali su identičnu reakciju, potpuno su bili zatečeni ukusom, teksturom i uopšte idejom da postoje kolači sa grejpfrutom. Iako sam osnovni recept preuzela odavde, tu ima i mog pečata, kao recimo dodatak osušenih cvetova hibiskusa, i njihov izgled. Možete izostaviti cvetove hibiskusa, ali radije nemojte, recimo koristite čaj od hibiskusa, mislim da se njihov kiseli ukus savršeno slaže sa slatkoćom glazure.

Za pravljenje ovog kolača koristite ružičasti grejpfrut, to je onaj sa ružičastom korom i crvenim mesom, jer je njegov ukus bolji i slađi od žutog. Inače, grejpfrut daje ovim kolačima divnu osvežavajuću aromu.

Kolači sa čokoladom i bademom su tipični sitni francuski kolači, petit four. Dva puta sam ih pravila, prvi put neuspešno, previše sam mutila belanca, pa sam na kraju dobila makaronse. Nisu ni takvi loši, ali meni se više sviđaju tanji.

Kolačići sa grejpfrutom (Grapefruit Shortbread Cookies)

Sastojci:

1 ružičasti grejpfrut, nastružite koricu i iscedite sok

260g brašna

1/2 kašičice soli

225g putera, na sobnoj temperaturi

125g šećera u prahu

2 pune kašike istrugane korice grejpfruta

1 krupnije žumance, na sobnoj temperaturi

Za glazuru:

125g šećera u prahu

Prstohvat soli

2 kašike soka od grejpfruta

2 kašičice istrugane korice grejpfruta

1-2 kapljice crvene boje

Za dekoraciju: osušeni cvetovi hibiskusa

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite dva plitka pleha obložena papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje istruganu koricu grejpfruta i žumance. Zatim dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, koju ste posuli brašnom, i oklagijom razvucite testo na debljinu oko 5 mm. Kružni kalupima, prečnika oko 5 cm, isecajte testo, a zatim ga stavite na obloženi pleh.

Pecite kolače na srednjoj pregradi 10 -15 minuta. pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade.

Glazuru napravite tako što ćete pomešati šećer u prahu, so, sok od ružičastog grejpfruta i na kraju dodajte crvenu boju. Količina sastojaka može da varira. Kad ste dobili ujednačenu i ne previše retku smesu stavite je u dresir kesicu i nanosite glazuru po ohlađenom biskvitu. Zatim odmah u glazuru utisnite osušene listove hibiskusa.

Čuvajte kolačiće u zatvorenoj kutiji.

Kolačići sa čokoladom i bademom (Chocolate-Almond Petit Four Cookies)

Sastojci:

15 komada sirovih badema

2 belanaca, na sobnoj temperaturi

175g šećera

1/2 kašičice ekstrekta od badema

100g brašna od badema

25g kakaa

1/4 kašičice soli

120g kvalitetne poluslatke čokolade

Priprema:

Najpre očistite badem od opne tako što ćete ih potopiti u vrelu vodu. Ostavite ih tako jedan minuta a zatim ocedite. Rukama odvajajte opnu od badema, a zatim bademe osušite. Na kraju ih nožem, po ivici, presecite na dva jednaka dela.

Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite dva plitka pleha obložena papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, kakao i so. Prosejte smesu par puta.

U drugoj, većoj posudi, mikserom umutite belanca sa šećerom, samo par minuta, ne bi trebalo da dobijete sneg. Zatim dodajte ekstrakt od badema i smesu sa brašnom od badema i kakaa.

Kad ste dobili dobro umešanu smesu onda je stavite u dresir kesicu sa užim okruglim nastavkom. Istiskujte smesu na obloženi pleh u oblik prave linije dužine oko 5cm i širine 1cm. Napravite razmak između jer će se kolači raširiti tokom pečenja. U istisnutu smesu utisnite po sredini polovinu oljuštenog badema.

Pecite kolače oko 6 minuta, na srednjoj pregradi. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade.

U duplom sudu na pari otopite čokoladu. U nju umačite krajeve kolača, i stavljajte ih na rešetku. Kad se čokolada stvrdnula kolača je spreman za serviranje.

Čuvajte kolačiće u zatvorenoj kutiji.

Američka kuhinja, Dezerti, Party food, Praznična hrana, Uncategorized

Praznični sitni kolači, I deo (kolači sa ukrasnim posipom i kolači sa limunom i makom)

December 14, 2018 3 Comments

U Americi, decembar mesec je potpuno u znaku kolača. Tada se oni masovno spremaju, poklanjaju, odnose na posao i razmenjuju sa prijateljima i komšijama (cookie swap). U to vreme čak i oni ljudi, koje kuhinja retko viđa, požele da učestvuju u projektu pravljenja prazničnih kolača.

Otkako živim u Americi i ja sam usvojila tu tradiciju, nije me bilo teško naterati, tako da i meni kuća miriše na kolače ceo decembar mesec, kao i početkom januara. Dok kod nas decembar mesec za dosta ljudi prolazi u postu i uzdržavanju, u Americi hedonizam doživljava svoj vrhunac, ljudi ovde uživaju svim čulima, a posebno u hrani.

Ja inače volim svake godine da pravim nove kolače za ovu priliku, osim božićnih medenjaka, koje spremam uvek zbog dece, jer ih ona obožavaju. Pošto su ovogodišnji kolači bili veliki hit, odlučila sam da ću njihove recepte podeliti sa vama. U ovom postu izbor je pao na kolače sa ukrasnim posipom i kolače sa limunom i makom.

Njih sam prve napravila, taman je trebalo da odem na čas moje ćerke u školi, ovde roditelji ponekad svrate da čitaju deci knjige, i trebalo je nečim ukusnim da ih obradujem. Tema je bila baš prigodna ovom dobu godine – baking. Našla sam neku mnogo lepu knjigu za decu o pravljenju kolača i torti, pa sam je prelistavala sa decom, i onda smo pričali o tome kako se neke stvari prave, o sastojcima, kuhinjskim alatkama, o idejama za dekoraciju, itd. Deca su bila neizmerno uzbuđena, bilo im je važno da mi kažu kakve sve super pite prave njihove bake, zatim da će jednog dana kad porastu biti kuvari, da često prave kolače sa roditeljima, koje sve baking emisije prate, i još puno toga. I moram da priznam da sam bila impresionirana njihovim interesovanjem i znanjem. Učiteljica je na kraju predložila da sledeći pisani sastav bude upravo vezan za baking, i deca su to dočekala sa – Yes!

Ja sam namerno gledala da jedna vrsta kolača bude vrlo jednostavna i dekorativna, dečiji ukus nije baš nešto posebno razvijen, ali na moje iznenađenje njima su se više dopali kolači sa izraženijom aromom, oni sa limunom i makom. Ovi jednostavni kolači su vrlo interesantni zbog načina na koji se prave – od njih se napravi valjak koji se posle zamrzne, a onda se nožem seku tanki parčići koji se zatim peku. Ovde ih zovu icebox cookies, iliti kolači iz zamrzivača. Takođe, ono što je zanimljivo je to da možete da im dodajte razne sastojke, obično suvo i koštunjavo voće, mislim da je kombinacija pistaći – suve brusnice najpoznatija, ali ja imam u planu da ih pravim sa orasima i suvim šljivama/višnjama. U tom slučaju koristite sitno iseckano kuštunjavo voće umesto ukrasnih perlica.

Kolači sa limunom i makom su baš prijatno otkrovenje za mene. Oštar ukus limuna, koji osetite tek na kraju, je u savršenom balansu sa hrskavim i aromatičnim makom.

Kolači sa limunom i makom

Sastojci:

320g brašna

1/2 kašičice soli

1 kašičica praška za pecivo

115g putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

3 kašičice istrugane kore limuna (1 limun)

1 jaje, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice ekstrakta od vanile

2 kašike soka od limuna

2 kašike zrna maka

Priprema:

U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju i praškom za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje jaje, zatim istruganu koricu i sok od limuna, i ekstrakt vanile. Zatim dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno. I na kraju, dodajte zrna maka. Ukoliko nemate jaki stoni mikser, onda najbolje da testo mešate varjačom, jer je testo veoma gusto i teško za mešanje običnim mikserom.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, oblikujte u disk, prečnika oko 15cm, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižider da se stvrdne, oko 2 sata.

Zagrejte rernu na 175C (350F) i pripremite dva tanka pleha obložena papirom za pečenje.

Testo izvadite iz frižidera i oklagijom ga razvijte na debljinu oko 5 mm. Prethodno pospite brašnom radnu površinu i oklagiju. Zatim kalupom u obliku zvezde, prečnika oko 5 cm, ili bilo kojim drugim, isecajte testo, i stavljajte ga na pleh.

Pecite kolače oko 6 minuta, na srednjoj pregradi, pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.

Kolači sa ukrasnim posipom (Icebox cookies)

Sastojci:

520g brašna

1 kašičica soli

1 kašičica praška za pecivo

225g putera, na sobnoj temperaturi

200g šećera

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

2 kašičice ekstrakta od vanile

Za dekoraciju: sitne obojene perlice

Priprema:

U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju i praškom za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje jaje po jaje, i na kraju ekstrakt vanile. Zatim dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno. Ukoliko nemate jaki stoni mikser, onda najbolje da testo mešate varjačom, jer je testo veoma gusto i teško za mešanje običnim mikserom.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, podelite na sva približno jedana dela, i savaki komad rukama oblikujte u valjak prečnik oko 4-5cm. Perlice sipajte na radnu površinu dužine valjka i onda prelazite preko njih dok se one ne zakače na testo. Ukoliko vam je testo suviše mekano, pre nego što ga budete valjali po perlicama stavite ga u zamrzivač da se malo stegne.

Pošto ste testo uvaljali u ukrasne perlice, još jednom ga lepo oblikujte, zatim umotajte u plastičnu foliju i stavite u zamrzivač na 2-3 sata dok se potpuno ne stvrdne.

Kad se testo stvrdlo, izvadite ga iz zamrzivača i vrlo oštrim nožem secite na jednake kriške debljine oko 4-5 mm. Prethodno zagrejte rernu na 175C (350F) i pripremite dva tanka pleh obložena papirom za pečenje.

Isečene parčiće poređajte po plehu, napravite odstojanje, jer će testo da se raširi tokom pečenja. Pecite kolače oko 7 minuta, na srednjoj pregradi, dok ne počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.

Američka kuhinja, Domaća kuhinja, Krompir, Prilog

Kako da napravite savršen pire krompir (pire sa pečenim belim lukom & pire sa čedar sirom i vlašcem)

November 28, 2018 12 Comments

Nema jednostavnijeg jela od pire krompira, opet za mnoge je to veliki izazov, u šta ste se sigurno više puta uverili. Pošto je sad iza mene dugogogodišnje isprobavanje i usavršavanje, u početku sam čak pripremala onaj instant pire iz kutije, mislim da mogu sa velikim samopozdanjem da tvrdim da se ispod zaista nalazi recept za savršeni pire krompir. I ne samo to, tu su ideje kako da od pire krompira napravite još zanimljivije jelo, dodajući mu beli luk pečen u rerni ili čedar sir i vlašac.

Inače, pire krompir je retko jelo koje je podjednako popularno i u američkoj i našoj kuhinji. Kad bolje razmislim svuda po Evropi je veoma popularno. Pravi se kao prilog jelima za svaki dan, kao i za specijalne prilike. Meni je teško da zamislim sarmu ili punjene paprike bez ovog priloga. Takođe volim da ga jedem uz ćufte u paradajz sosu, pržene krmenadle, pačetinu, ćuretinu, goveđi gulaš, brisket (Američki kuvar, strana 96) i uopšte razna jela sa mesom. Iskreno, to je za mene nešto najlepše što možete da napravite od krompira.

Još malo da se podsetimo u čemu se sve koristi pire krompire:

u kroketima
u knedlama sa šljivama
u njokima
u pastirskoj piti
u piroškama

Moji novi video tutorijal kako da napravite savršeni pire krompir pogledajte ovde.

Sastojci:

1kg belog krompira

1/2 kašike soli

60g putera

200ml vrućeg mleka

Soli prema ukusu

Koja vrsta krompira se koristi za pire krompir?

Za pripremu pirea od krompira treba vam krompir koji ima u sebi puno skroba, a to je beli krompir. Pokušavala sam da pronađem koje su to sorte kod nas najbolje za pire krompir, ali nijedna mi nije zvučala poznato, kod nas se ionako razlikuju krompiri ne prema sorti već gde se uzgajaju. U Americi se tačno zna koje su sorte krompira za pravljenje pirea, a to su – Russet i Yukon gold. Ja koristim ovaj poslednji, zbog dobre teksture, puterastog ukusa i lepe boje.

Takođe je bitno da odaberete stariji krompir, koji ima deblju koru.

Da li se krompir kuva sa korom ili ne?

Naravno da možete da krompir kuvate sa korom, ali bojim se da nećete dobiti baš najlepši pire krompir. Osim toga dugo se i kuva, zato je najbolje da ga oljuštite, i iseckate na kocke, približne veličine, oko 2 cm dužine, i tako ih kuvate.

Inače, nekada se često pravio pire krompir sve sa korom.

Kako se kuva krompir?

Pored kuvanja u vodi, krompir može da se obradi na pari, kao i da se kuva u mleku. Od sva tri metoda, prvi je najlakši i najkraći, tako da ga najviše preporučujem.

Kod kuvanja krompira važno je da on ne upije previše vode, jer ga ona čini gnjecavim, tako da se kuvanjem na pari i u mleku to minimalizuje. Problem sa mlekom je taj što morate da pazite da mleko ne pokipi ili zagori, kuvanje na pari traje duže nego kuvanje u vodi. Ja zbog toga koristim sledeći trik – kad ocedim krompir ostavim ga par minuta u đevđiru da što više pare izađe iz njega, ali da se ne ohladi.

Iseckani krompir stavite u hladnu vodu, koju ste posolili, i kuvajte u šerpi dok krompir ne odmekne. Kad voda počne da ključa smanjite temperaturu, i kuvajte sve dok krompir ne postane mekan, to se najbolje utvrđuje ako ga sa lakoćom probodete viljuškom.

Kako izgnječiti krompir?

Postoje razne alatke za gnječenje, meni je obična gnječilica, ili kako se već zove, sasvim dovoljna. Možete krompir gnječiti i običnom viljuškom. Nemojte nikako da pire stavljate u blender, jer ćete dobiti užasnu, skoro gumenu smesu. Znam da neki ljudi koriste mikser, u tom slučaju najbolje da to bude na minimalnoj brzini.

Šta da dodate u krompir?

Mleko i puter, ako hoćete da dobijete savršen pire krompir, sve ostalo je bleda kopija. Može i slatka, iliti neutralna pavlaka, da se doda umesto mleka. Ukoliko ste posebno ambiciozni možete da kuvate mleko ili slatku pavlaku za začinima i začinskim biljem, u tom slučaju preporučujem lovorov list, muskatni oraščić, celo zrno bibera, timijan, ruzmarin i žalfiju. Posle ocedite mleko i stavite ga u izgnječen krompir.

Gledajući domaće recepte shvatila sam se da se kod nas dosta štedi na puteru i mleku, a tako nećete dobiti kremasti i izdašan pire krompir.

Dakle, iseckajte puter na manje kocke i onda ga umešajte u pire krompir još dok ga gnječite. On će se brzo istopiti. Zatim počnite da dodajete vruće mleko, ali postepeno, dok sve vreme gnječite krompir, i sve tako dok ne dobijete pire krompir odgovarajuće teksture i konzistentnosti.

Stavite u pire krompir soli prema ukusu, sve dobro promešajte i služite odmah.

Pire krompir varijacije

Postoji bezbroj dodataka za pire krompir, od krem sira, jaja, pržene slanine i masti, spanaća, itd, ali ja sam izdvojila dve meni najprivlačnije kombinacije – jednu sa čedar sirom i vlašcem, i drugu sa belim lukom iz rerne. Kad ih budete probali, videćete koliko su ukusni.

Pire krompir sa čedar sirom i vlašcem

150g sveže izrendanog čedar sira (može da bude beli ili narandžasti, važno je da ima izraženu aromu, sharp cheddar cheese)

1 kašika, iseckanog vlašca (može i mladi luk)

Izrendan sir umešajte u topao pire krompir, vlašac pospite pre samog služenja.

Pire krompir sa pečenim belim lukom

Uzmite 1-2 glavice belog luka, za 1 kg krompira, nožem odsecite 1/4 glavice luka, i onda sve delove uvijte u aluminijumsku foliju. Prethodno ih posolite i pospite sa malo maslinovog ulja. Stavite beli luk u rernu zagrejanu na 175C (350F) i pecite oko 1 sat.

Tokom pečenja luk će omekšati i dobiće divan slatkast, gotovo karamelizovan ukus, ni nalik onom svežem. To me podseti na ovaj sjajan recept Piletina iz rerne sa 40 čenova belog luka, to je još jedno jelo koje može da se jede uz pire krompir.

Kad se ispečeni beli luk prohladi, onda ga rukama istisnite iz ljuske, nema potrebe da ga ljuštite, a to nije baš ni lak posao. Belik luk izgnječite viljuškom dok ne dobijete ujednačenu smesu. Zatim je dodajte pire krompiru, sve dobro promešajte i služite odmah.

Američka kuhinja, Dezerti, Limun, Slatke pite

Pita od limuna sa šaum kremom (Lemon Meringue Pie)

November 14, 2018 No Comments

Ako ste ljubitelj kiselo-slatkog ukusa, što obično znači da obožavate poslastice sa limunom, onda ste na pravom tragu, ovde ćete pronaći recept za jednu od najpopularnijih i najukusnijih slatkih pita – pitu od limuna sa šaum kremom.

Kada sam radila na mom kuvaru, pita od limuna je bila u širem izboru. Međutim, odustala sam od nje i to zbog kolača od limuna, jer su veoma slični, nedostaje samo šaum krem. Kao i pita i kolač od limuna je vrhunska poslastica, svi koji su ga probali sigurno znaju o čemu pričam, zato morate obavezno da ga probate.

Kolač od limuna (Lemon bars), Američki kuvar, strana 144.

Mogla bih da kažem da je “mrtva trka” kad bih upoređivala pitu od limuna sa još jednom savršenom američkom citrusnom slatkom pitom, Key Lime pie, pitom od limete.

Pravljenje ove pite nije posebno komplikovano osim jednog detalja, a to je šaum krem. Morate da ga umutite tako da ne bude ni previše a ni premalo umućen. Mutite ga dok ne dobijete stabilan krem sjajne i glatke teksture koji još nije počeo da se grudva. Ukoliko okrenete vanglu nadole, u kojoj se šaum pravio, i krem ne pada, znači da je dovoljno umućen.

Takođe, svi koji ste ga pravili znate da se šaum brzo topi, nema tu mnogo pomoći, osim da pojedete pitu istog dana kada ste je pravili, tj. da šaum napravite dan posle, ili da probate da umutite italijanski šaum, nešto komplikovaniji krem, koji je vazdušastije i svilenije teksture, sa njime se filuje Vasina torta. Ja sam čak stavljala cream of tartar, čija je funkcija da stabilizuje šaum krem. Ništa nije pomoglo jer sam ostavila pitu da prenoći u frižideru, kasno sam je napravila, pa se zbog toga šaum smanjio tako što je počeo da se topi. Ništa strašno, ali mi je zasmetalo. Na slikama je pita dan posle.

Možete da koristite rernu ili onu alataku što izbacuje vatru, kuhinjski brener, da biste zapekli šaum, i da bi dobio lepu boju. Ja sam čula da je rerna bolja opcija, pa sam nju i koristila. Inače, miris zapečenog šauma je neverovatno lep.

Što se tiče kore možete da koristite običnu koru za pitu kao što sam ja to učinila, samo sam joj dodala više šećera.

Pita od limuna sa šaum kremom

Sastojci

za koru:

150g brašna

3 kašike šećera

1/4 kašičice soli

115g putera, iz frižidera

50ml veoma hladne vode

za krem:

280ml vode

200g šećera

3 kašike gustina

2 kašike brašna

Prstohvat soli

Izrendana korica 2 manja limuna

120ml sok od isceđenog limuna (oko 4-5 komada), obavezno ga procedite

4 žumanceta

1 kašičica ekstrakta vanile

2 kašike putera

za šaum:

4 belanca, na sobnoj temperaturi

6 kašike šećera u prahu

1/2 kašičice cream of tartar

1 kašičica ekstrakta od vanile

Priprema

kore:

Najpre umesite koru, i to najbolje u multipraktiku. Prvo pomešajte brašno, šećer i so, par puta, pa u to umešajte hladan puter iseckan na manje kocke. Kad dobijete sipkavo testo, posle 15 sekundi, testu postepeno dodavajte vodu, kroz gornju rupu, posle 30 sekundi mešanja izvadite testo iz multipraktika. Rukama oblukujte testo u vidu diska, uvijte ga u plastičnu foliju i stavite u frižider na 1 sat.

Zagrejte rernu na 200C (400F), i pripremite sud, keramički ili stakleni, dimenzija oko 25cm, u kojem će se peći pita.

Pošto se testo ohladilo, razvucite ga oklagijom u krug nešto veći od suda u kojem će se peći pita. Testo stavite u sud, rukama ga oblikujte da prianja uz sud. Možete sad da uklonite višak testa uz ivicu suda tako što ćete preći preko ivice oklagijom, ili ih uklonite pošto ste testo ispekli, ili čak ivicu oblikujte kao za klasičnu pitu od jabuka.

Preko testa stavite aluminijumsku foliju a preko toga rasporedite pasulj ili pirinač, sve u cilju da se testo tokom pečenje na nadigne i izgubi lep oblik. Peceti ovako koru oko 10 minuta, zatim uklonite foliju i pecite još oko 10 minuta, dok kora blago ne porumeni.

krema:

Dok se kora peče napravite krem, u šerpici pomešajte žicom za mućenje gustin, brašno, so i šećer, tome dodajte postepenu vodu, limunov sok i narendanu koricu. Stavte šerpi na vatru i kad smesa počne da ključa sklonite smesu sa ringle. Pola šolje od ove smese umutite u posebnoj posudi sa četiri žumanca, a onda tu smesu postepeno dodajte tečnosti koja ste ponovo vratili na vatru, uz stalno mešanje. Posle par minuta kuvanja, kada se krem zgusne, sklonite ga sa vatre i u njega umešajte dve kašike putera i ekstrakt vanile. Ohladite krem i ravnomerno ga rasporedite po ispečenoj kori.

Pokrijte pitu plastičnom folijom i ostavite u frižideru, najbolje da prenoći, a sutradan napravite šaum.

šauma:

Mikserom mutite belanca, najpre slabijom brzinom pa sve jačom, i kad ste dobili sneg postepeno dodavajte šećer u prahu, cream of tartar, i mutite dok ne dobijete odgovarajući sneg. Pri kraju dodajte ekstrakt vanile.

Šaum ravnomerno stavite preko krema od limuna, kašikom izvlačite pipke, ili stavite šaum u dresir kesu i onda ga nanesite. Pošto ste zagrejali rernu na 175C (350F), pecite pitu 10 minuta dok šaum ne počne da tamni.

Kad se pita malo prohladila služite je.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Keksi, Priče iz Amerike

Klasični čokoladni keksi, i o Noći veštica

November 8, 2018 No Comments

Nevezano za Noć veštica, ili bilo koji drugi praznik, ovo su klasični kolačići koje svako treba da ima u svom repertoaru, ukoliko drži do svojih baking umeća. Ovi čokoladni keksi su uvek pravi izbor kada hoćete nekog da obradujete, bilo da je u pitanju neko praznično okupljanje, pravljenje poklončića, ili čak slanje slatkog paketa poštom. Na blogu postoje recepti za slične poslastice, božićni medenjaci i dekorativni keksi , ali se ovi keksi izdvajaju po svom izraženom čokoladnom ukusu. Jednostavno, njihov ukus je superiorniji od bilo čega što se prodaje u prodavnicama.

Čokoladni keksi su inače bili pravljeni za proslavu Noći veštica u školi moje dece. Kod nas se svaki praznik proslavlja u velikom stilu, i u to su uključini svi – đaci, nastavnici i roditelji. Po pravilu pre dana proslave se pošalje lista potrebnih stvari za žurku, koristeći sign up genius vebsajt, tu svako upiše šta želi da donese, da ne bi bilo preklapanja. Povrće i dip od buđavog sira, veoma čest snek za ovakve prilike, su pravljeni za razred mog sina.

Već sam ranije pisala o prazniku Noć veštica (Halloween), članke možete pogledati ovde i ovde, tu možete da saznate zašto sam ljubitelj istog. Mislim da neki ljudi preozbiljno shvataju ovaj praznik, to je danas velika zabava, malo ludila u svakodnevnici, prilika da se ljudi druže, jedu slatkiše, budu kreativni, i da se pošteno nasmeju. Kada će te videti ljude koji ujutru idu na posao u smešnim kostimima, recimo princezu Leju iz Ratova zvezda kako čeka na semaforu sa ogromnim svetlećim zelenim mačem, vešticu sa metlom u metrou, i slično, nego na ovaj praznik.

Moja deca su ove godine imali poseban program u školi, trunk or treat, koji su za njih osmislili i organizovali roditelji. Naime, u blokiranoj ulici bilo je dvadesetak automobila, koji su imali dekorisane gepeke, u nijima su deci bili deljeni slatkiši. Obažavam svaki entuzijazam kod ljudi, i moram da pomenem trud ovih roditelja, uvek me iznova oduševe.

Uveče, slavlje se nastavilo u mom komšiluku. Vreme je bilo lepo tako da je puno ljudi bilo na ulici. Mi smo ovog puta imali nešto dužu trick or treat šetnju, tako da su naša deca nakupila neverovatnu količinu slatkiša.

Naš komšija iz bloka, koga možete videti na fotografiji, je osoba koja se najviše raduje Noći veštica, čak više i od dece. Danima je ukrašavao svoju kuću, nije se skidao sa merdevina, to veče je puštao muziku preko razglasa, imao poseban light show, čak i zabavljao narod preko mikrofona. Slikala sam ga u trenutku kada je sve pripreme zavšio, seo na klupu da se odmori, i sačeka dolazak kolone dece u kostimima željne slatkiša.

Ovo na slici ispod je moj mali prilog Halloween dekoraciji.

Maštovitost mojih komšija kad je u pitanju Halloween dekoracija i izbor kostima je bila impresivna.

Najviše mi se svidelo to što je gotovo svaki blok imao mali party sve sa stolovima sa hranom inspirisanom praznikom. Zaista, to je idealan praznik za druženje komšija, mladih i starih, tu su čak i nepoznati ljudi dobrodošli. Dobro raspoloženje je zarazno.

Neću ja da se selim odavde još dugo.

Na poslednjoj fotografiji je pobednička dekoracija:) Priznajem da me uplašila.

Klasični čokoladni keksi

Sastojci:

390g brašna

80g kakaa

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice soli

225g putera, na sobnoj temperaturi

150 – 180g šećera

2 jajeta, umućena

2 kašičice ekstrakta vanile

Za dekoraciju: raznobojne perlice

Priprema:

U većoj posudi pomešajte brašno, kakao, prašak za pecivo i so, i zatim tu smesu prosejte par puta.

Mikserom umutite šećer i omekšao puter dok ne dobijete kremastu smesu. Dodajte umućena jaja, pa ekstrakt vanile.

Ovoj smesi dodajte postepeno smesu sa brašnom. Ukoliko nemate moćan mikser najbolje je da to radite varjačom. Kad ste dobili ujednačenu smesu podelite je na dva dela i svaki oblikujte u oblik diska, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižider da se testo stegne, oko 1 sat.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite dva velika plitka pleha. Obložite ih papirom za pečenje.

Izvadite jedan disk stegnutog testa iz frižidera, pospite brašnom radnu površinu, ne previše, kao i oklagiju, i razvijte ga na debljinu oko 5 mm. Ukoliko stavljate perlice, pospite njima razvučeno testo, poklopite ga papirom za pečenje i pređite oklagijom. Kalupima raznih oblika isecajte testo i stavljajte ga na obloženi pleh. Preostalo testo ponovo oblikujte u disk, pokrijte plastičnom folijom i stavite ga u frižider.

Pecite kekse 10 – 11 minuta na srednjoj pregradi. Kad su gotovi ostavite ih u plehu oko 5 minuta pa ih prebacite na rešetku za hlađenje. Dok se ta tura peče, izvadite drugi disk od testa, pa ga razvucite i isecajte testo kalupima a zatim ga stavljajte na novi pleh, i tim redom dok ne potrošite svo testo.

Kad su keksi ohlađeni čuvajte ih u dobro zatvorenoj kutiji da ne odmeknu.

Američka kuhinja, Bundeva, Napici, Priče iz Amerike

Mirisni napitak od kafe i bundeve (Pumpkin Spice Latte) i o gradskim kućama

November 1, 2018 5 Comments

Od kada sam došla u Ameriku, od tada više ne pijem kafu sa šećerom. Zato me nikada nećete videti u kafeu kako naručujem bilo šta drugo osim kapućina i espresa bez šećera, potpuno sam ravnodušna na zašećerene napitke sa kafom, koje većina ovdašnjih ljudi naručuje. Da ne pominjem neverovatne količine koje se serviraju i broj kalorija koje sadrže ti napici. Otuda ne čudi što dugo nisam pokazivala interesovanje za najpopularniji jesenji napitak u Americi – Pumpkin Spice Latte.

Međutim, kad se kod kuće napravi ovaj mirisni napitak od kafe i bundeve, kada možete da kontrolišite količinu šećera u njemu, najbolje da ga potpuno izostavite u mleku i samo malo stavite u šlag, onda već pričamo o vrlo zanimljivom i ukusnom napitku.

Filter kafa je sasvim dobra zamena espresu, tradicionalno latte se pravi od espresa i dosta mleka. Mešavina začina, koju ovde zovu Pumpkin pie spice i stavljaju je u sve živo, je neizbežan sastojak, ona daje toplinu i egzotične mirise ovom napitku. Čak sam i u Američkom kuvaru posvetila dosta pažnje ovom sastojku kojeg ćete sresti u brojnim američkim poslasticama – od pite sa bundevom do medenjaka, hleba sa tikvicama i torte od šargarepe.

Mirisni napitak od kafe i bundeve (Pumpkin Spice Latte)

Sastojci za dve šolje:

300ml mleka

Šećer prema ukusu

1 kašičica + za posipanje, mešavine začina za kolače (Pumpkin pie spice – mešavina cimeta, karanfilića, đumbira i muskatnog oraščića u prahu); vidi stranu 188 u Američkom kuvaru

2 kašike pirea od bundeve

1 kašičica ekstrakta vanile

2 šoljice filter kafe

Za šlag: slatka pavlaka i šećer u prahu

Priprema:

Najpre napravite šlag tako što ćete mikserom umutiti slatku pavlaku zajedno sa šećerom u prahu.

Zatim skuvajte filter kafu ili napravite espreso.

U šerpici zagrejte mleko sa šećerom, ukoliko ga stavljate. Pošto se mleko zagrejalo, uklonite kajmak i dodajte mu začine, pire od bundeve i ekstrakt od vanile.

Sipajte kafu u šolje zatim dodajte zagrejano mleko, na kraju stavite šlag i pospite ga mešavinom začina. Kafu služite odmah.

Gradske kuće (Townhouses)

Gradske kuće, townhouses, ili row houses, su veoma tipične za Baltimor, grad u kojem živim, kao i za druge velike gradove u Severnoj Americi – Njujork, Boston, Vašington, Čikago, Toronto, itd. Takve kuće se ne sreću kod nas, pa sam zato htela da pišem o njima. U jednoj takvoj i ja živim. Baš sam večeras pričala sa komšinicom o njoj, ona je jedna od veoma retkih starosedelaca u našem kraju, kaže da je u njoj živela njena prijateljica i da se još seća kako je nekada davno izgledala iznutra. Sada je to sve promenjeno, pre nego što smo se uselili u nju, bila je potpuno renovirana. Pošto je kuća sagrađena na samom početku prošlog veka, verujem da je u njoj živelo nekoliko porodica pre nego što smo se mi uselili.

Row houses, iliti kuće u nizu, su uske kuće koje se oslanjaju jedna na drugu, obično imaju dva-tri nivoa. Energetski su prilično efikasne, jedino je prisutan manjak svetlosti. Neke imaju mala zadnja dvorišta, neke ni to. Često imaju terase, iliti dekove, koje mogu da budu na vrhu kuće, odakle puca pogled na grad i zaliv.

Ova arhitektura je došla iz Engleske, i lepo se primila u nekadašnjim britanskim kolonijama. U Baltimoru postoji veliki broj ovakvih kuća, neke su čak iz 18. veka, ima ih dosta iz 19. veka, ali najviše ih je izgrađeno u 20. veku. Kasnije sagrađene kuće je lako prepoznati po nizu identičnih kuća koje zauzimaju ceo blok. Izgradnja row houses je trajala sve do 60-ih godina prošlog veka kada su ljudi počeli da beže u predgrađa. U međuvremenu, kuće u gradu su ostale napuštene, počele su da propadaju, tada ste mogli da ih kupite za minimalan novac. U poslednje dve decenije prošlog veka jezgra gradova počinju da se transformišu, desila se džentrifikacija, i gradske kuće su počele da se renoviraju i ponovo naseljuju, i postale su skupe, posebno one uz vodu. Ta tranformacija i dalje traje, ipak, ostalo je tek nekolicina kuća u kojima još uvek žive starosedeoci, i koje čekaju da ih kupe investitori, da im se desi renoviranje, pa da posle toga budu skupo prodate.

Gradske kuće imaju razne stilove, oni zavisi od toga da li su kuće pravljene u siromašnijim ili bogatijim krajevima, i u kom periodu su građene. Ipak, ima par stvari koje su im zajedničke, osim oblika, a to su mermerna stepeništa, danas često zamenjena, uski prozori, vitraži iznad vrata, dekorisane mrežice za komarce na prozorima, koje podsećaju na šeme za goblene, korniši na vrhu kuće i crvene fasadne cigle.

Kako su se row houses ponovo vratile u modu, tako su investitori počeli ponovo da ih grade, uglavnom u modernom stilu. I ne samo to, sad ćete ih često naći i u predgrađu.

Skoro sam bila na house tour-u u obližnjem komšiluku, koje se zove Butcher’s Hill (Mesarevo brdo), i otuda ove fotografije. To je malecki komšiluk, blok-dva udaljen od moje kuće, u kome se nalaze veoma lepi primeri gradskih kuća. Rekla bih da su tu nekada uglavnom živeli imućniji trgovci i zanatlije, pošto su kuće prostrane i često imaju uz sebe pomoćne zgrade, u kojima su nekada bile smeštene kočije, a danas su to garaže. One imaju veoma visoke tavanice, elegantne salone, često dosta interesantne istorijske detalje, to su ostaci originalnog dizajna.

Ove ture za razgledanje kuća se organizuju svakog oktobra, postoji posebno udruženje koje se bavi ovakvim aktivnostima, i vrlo su ozbiljni u svom radu. Karta košta 20 dolara, i sa njom dobijate vodič sa mapom kuća koje su za razgledanje, čak i istorijske detalje vezane za te kuće. U svakoj kući postoji posluženje kao što možete da vidite na slikama. Pored domaćina tu su i volonteri koje pokazuju kuću posetiocima.

Ove godine izbor kuća nije bio tako veliki, i moram da priznam da nije bilo previše interesantnih enterijera, kao recimo ove godine. Ipak, i pored toga uspela sam da vidim dosta lepih detalja, fotografišem ih, i možda kasnije iskoristim u svojoj kući. Ovoga puta sam na razgledanju bila sa mojom prijateljicom koja je inače dizajner enterijera, ako vam treba njena profesionalna pomoć, možete je ovde naći.

Meni je uvek iznova interesantno da vidim koliko različitih rešenja u enterijeru postoji kod tako jednostavnih i sličnog oblika kuća kao što su row houses.