Došlo je leto i ja sam ponovo zaljubljena u mirise i ukuse Mediterana. Imala li lepšeg jela da se obeleži trijumf leta od ratatuja. Čista poezija u kuhinji!
Neko bi rekao da je ovo jelo postojalo odvajkada, međutim pošto znamo da su glavni sastojci došli iz daleka, u 16. veku, pa i kasnije (paprika, paradajz i tikva su došli iz Amerike, a plavi patlidžan iz Indije),onda znamo da ono uopšte nije tako staro, a nije ni autentično mediteransko jelo. Doduše začinsko bilje, timijan i bosiljak, kao i maslinovo ulje su definitivno mediteranski.
Iako ratatuj dolazi iz Provanse, juga Francuske, ovo jelo je sveprisutno u Južnoj Evropi i Bliskom istoku. U Španiji postoji slično jelo pistu, kod nas bi to recimo bio bećarac iliti sataraš (nikad na kraju nisam dokučila da li su to različita imena za jedno te isto jelo), u Italiji je to caponata, u Mađarskoj je to lecsó, briami u Grčkoj, turlu u turkoj kuhinji, itd.
Ratatuj se sprema na dva načina, jedan je opisan u postu, a drugi izgleda kao složenac i peče se u rerni.
Kod pripreme ratatuja je važno da povrće zadrži svoj oblik, da se ne raspadne, zato se neki sastojci odvojeno spremaju, i nema previše mešanja. Možete da ga služite uz pirinač, mada je kus-kus, ili bulgar, najbolja opcija.
Najpre isecite povrće, plavi patlidžan na kocke 1 do 1.5 cm, tikvice nešto sitnije, paprike, paradajz i luk. Plavi patlidžan i tikvice možete da posolite, zatim ih zavijte u papirnati ubrus odvojeno, preko iseckanog povrća stavite dasku za sesckanje, a preko nje neki težak predmet. Tako će izaći nepotrebna voda iz tikvica, i ljutina iz plavog patlidžana.
Zagrejte najbolje veći tučani tiganj i u njemu zagrejte 3 kašike maslinovog ulja, patlidžan neverovatno upija ulje. Dodajte iseckani plavi patlidžan i pržite ga oko 10-12 minuta na srednje jakoj vatri uz povremeno mešanje.
Kad se patlidžan ispržio izvadite ga iz tiganja. Tiganj vratite na vatru, sipajte u njega 1 kašiku maslinovog ulja i zatim dodajte iseckane tikvice. Pržite ih oko 4 minuta uz povremeno mešanje. Kad su gotove izvadite ih iz tiganja.
U tiganj stavite 2 kašike maslinovog ulja i nastavite sa pečenjem iseckanog crnog luka, 2-3 minuta, tome dodajte grančice timijana ili majčine dušice, i iseckani beli luk. Posle jednog minuta dodajte iseckane paprike. Posle 4 minuta prženja, uz povremeno mešanje, dodajte iseckani paradajz. Pržite sve još 8-10 minuta dok se paradajz ne opusti. U međuvremenu posolite povrće. Na kraju dodajte isprženi plavi patlidžan i tikvice. Kuvajte sve još oko 5 minuta na umerenoj vatri, da se ukusi sjedine. Dodajte biber, i so ukoliko je potrebno. Sklonite tiganj sa vatre i dodajte povrću bosiljak. Služite ratatuj odmah, najbolje uz kus-kus.
Iako sam žensko mogu da osetim isto ono zadovoljstvo koje muškarci imaju kada jedu meso sa roštilja. Možda sam izuzetak, ali ja pak mislim da i među ženama postoji dosta ljubiteljki dobrog komada mesa, kao što su stejkovi. Teško mi je da opišem zadovoljstvo koje sam imala nedavno konzumirajući ovaj biftek spremljen u marinadi od balzamiko sirćeta, sve sa rukolom uz gutljaje čileanskog Cabernet Sauvignona. Nekad je najbolje da jedete ovakvu hranu u potpunom miru, samo tako možete da osetite savršenu lepotu ukusa. Zaista neverovatno iskustvo.
Levo je T-bone stejk, desno biftek
Stejkovi su jedan poseban svet, ko ih upozna, sigurno će znati da ih voli i ceni. Nisu samo popularani u Americi, već širom sveta. U Američkom kuvaru sam već pisala o tome zašto kod nas junetina i stejkovi nisu tako popularni, jedan od razloga je vrsta govečeta koja se kod nas uzgaja, i drugačije se seče meso, kao i tome koje sve vrste popularnih stejkova u Americi postoje, pa se ne bih ponavljala. Imate na blogu recept za pripremu T-bone stejka na grilu, to je jedan od najcenjenijeg stejkova u Americi. Upravo na njemu su nalazi omanji deo bifteka, i veći deo ramsteka, koji su podeljeni koskom u obliku slova T, otuda naziv.
Nemojte da pečete meso na otvorenoj vatri, ovo je bilo za slikanje.
Za biftek, iliti file minjon, sam sigurna da je omiljeni stejk među ženskom populacijom. To je zato što je najmekši komad mesa, i najmanje masan, što ga nažalost čini manje ukusnim. Kod nas postoji zazor prema masti u mesu, međutim mast je veoma važna, ona daje sočnost i ukus mesu. Evo, pogledajte koliko je prošaran mašću ovaj čuveni preskupi japanski stejk – wagyu.
Zato ja ne skidam masne komadiće oko bifteka, a i stavljam ga u marinadu, što više ne činim sa drugim komadima stejka. Sad sam ubeđena da stejk treba pripremiti na što jednostavniji način, kao i priloge. Međutim, ja ne mogu da odolim čarobnom trojstvu – biftek – sirće od balzamika – rukola. Pre par godina postavila sam recept na blogu sa ovim sastojcima, ali biftek je bio pečen u tiganju, najpre na ringli pa u rerni, to je zimska varijanta, leti obavezno pecite stejkove na roštilju. Ovo što vidite na slici je poslednja rukola iz moje bašte. Ostao mi je još pesto od rukole u frižideru i to je sve što se tiče ove sezone.
Popularnost veganske ishrane, kao i zabrinutost za održivost sredine, mogu dosta da zavaraju nekog sa strane, ali ako živite u Americi, vidite da je poslednjih godina meso ponovo ulazi na velika vrata, verovatno kao reakcija na pomenute trendove. Keto dijeta je neverovatno popularna u Americi poslednjih godina, a tu je i ekstremna karnivorska dijeta, koja se bazira samo na konzumiranju mesa, i kod muške populacije je rado prihvaćena. Naime, kažu da karnivorska dijeta utiče na veliki gubitak težine, odsustvo problema sa alergijama i autoimunim bolestima, bolje mentalno zdravlje, nestanak kožnih problema, sve u suprotnosti od onoga što nam se svakodnevno servira preko medija o štetnosti ishrane mesom. Našla sam jedna prilično izbalansiran i detaljan članak o karnivorskoj dijeti, možete da ga pogledate ovde.
Ako ćemo iskreno, ti trendovi su vrlo promenljivi, pa se često zapitate da li je bolje da verujete istraživanjima čiji rezultati su nekada u potpunoj suprotnosti, neka su čak bila provereno naručena, ili sami da krenete da upoznajete hranu kao i kuvanje i vidite šta vama najviše odgovara. Ja nikada nisam bila na dijeti, trudim se da se kontrolišem kada je ishrana u pitanju, jedem sve ali umereno, meni tako najviše odgovara, i više sam za prihvatanje celokupnog zdravog načina života nego za kratkotrajne i iscrpljujuće dijete.
Ako bi mene pitali o idealnoj dijeti koja će vam pomoći da smršate, onda bi to bili obroci sa mesom i salatom sa interesantnim prelivima, uz naravno fizičku aktivnost. Salate možete da pravite na bezbroj načina, ne mora to da bude samo zelena salata ili salata od krastavca i paradajza. Pogledajte na mom blogu ideje za njihovo pravljenje.
Zaboravila sam da kažem da je kod pripreme stejkova, posebno bifteka, veoma važno da ga ne prepečete, odnosno meso je ukusnije kada je u sredini pomalo živo. Recimo, u preseku, meso na ivici debljine oko 5 cm bi trebalo da bude potpuno pečeno, braon-sive boje, ali u središtu treba da bude prigušene crvene boje. To se ovde zove medium-rare pečeno. Žao mi je što nisam mogla da fotografišem presek bifteka, je sam odmah navalila na njega.
Kao prilog za stejkove koristite jednostavne stvari, pored salate od rukole, pečeni kukuruz je sjajan, uz puter, so i limetu, kao i puter sa začinskim biljem, ili samo sa biberom, ili koristite čuveni francuski bearnez sos.
Biftek na roštilju (u marinadi od balzamiko sirćeta)
Sastojci za marinadu:
200ml maslinovog ulja
70ml sirćeta od balzamika
2 kašičice dižonskog senfa
1/4 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
1/2 ljutike, sitno iseckane
* ovu marinadu možete da koristite kao preliv za salatu
4 komada bifteka
2 kašičice krupne soli
1/2 kašičica krupno mlevenog crnog bibera
Za prilog:
rukola + preliv
Priprema:
Najpre napravite marinadu tako što ćete u većoj kesi za zamrzivač pomešati sledeće sastojke: maslinovo ulje, sirće od balzamika, 2 kašičice senfa, iseckanu ljutiku, so i biber. Ostavite 3-4 kašike marinade za preliv salate od rukole.
Izvadite meso iz frižidera i u njega utrljajte so sa svih strana kao i biber. Stavite meso u kesu sa marinadom, dobro ga promašajte, zatvorite kesu i stavite u frižider, oko 3 sata, ili da prenoći.
U međuvremenu zapalite roštilj sa ćumurom. Meso mora da bude minimalno 30 minuta na sobnoj temperaturi pre pečenja. Kada ste dobili visoku temperaturu vatre, kada počne da se formira pepeo oko ćumura, stavite meso da se peče, na delu rešetke gde je najjača vatra.
Pecite biftek ukupno 9-10 minuta, najpre 6 minuta sa jedne, i 4 minuta sa druge strane. Ako hoćete da imate efekat utisnute rešetke kao na slikama, dok pečete biftek sa jedne strane na pola vremena ga zarotirajte za oko 45 stepeni, isto to ponovite sa druge strane. Pri kraju pečenja zatvorite roštilj.
Pošto je teško utvrditi dužinu pečenja, jer ona zavisi od debljine bifteka kao i jačine vatre, možda nije loše da koristite termometar, pogledajte unutrašnju temperaturu mesa prema fazi pečenosti:
slabo ispečeno meso (rare) 52 – 54C
srednje slabo ispečeno meso (medium rare) 54 – 60C
srednje ispečeno meso (medium) 60 – 66 C
dobro ispečeno meso (well done) preko 70C
Pošto je stejk ispečen, uvijte ga u aluminijumsku foliju i neka tu odmori oko 5 minuta. Biftek služite tako što ćete ga oštrim nožem seći na poprečne tanje komade.
Sloppy joe je sigurno jedan od najpopularnijih sendviča u Americi. Kao što mu samo ime kaže u pitanju je sendvič koji ne izgleda baš elegantno, zato se služi i jede u casual prilikama, mislim da je neuredni hamburger odgovarajući prevod na srpski jezik. Zaista podseća na hamburger, ali umesto definisane pljeskavice imate sos od mlevenog mesa. U američkoj verziji uvek se za hamburgere koristi junetina, vi možete da dodate i svinjsko meso.
Prednost ovakvog sendviča je u tome što se vrlo brzo sprema, ukoliko imate kupljene zemičke dovoljno je pola sata da imate gotov ručak. Mesu možete da dodate razne priloge, salatice, povrće, itd. U Americi deca obožavaju ovaj sendvič, ko zna možda će i vaša da ga zavole.
Inače, sloppy joe sendvič je zamalo ušao u moj Američki kuvar, nažalost imao je veliku konkurenciju, Amerika je poznata kao zemlja sendviča, samo da pomenem neke koji su se našli u kuvaru – pored klasičnog hamburgera tu je legendarni sendvič sa cepkanom svinjetinom (pulled pork sandwich), zatim sendvič sa sirom (Grilled cheese), Reuben, BLT (sendvič sa slaninom, zelenom salatom i paradajzom), bejgl sa dimljenim lososom (bagel and lox), PBJ (sendvič sa puterom od kikirikija i džemom), itd. Evo, baš se spremam da napišem post na blogu samo o tome kako spremiti dobar sendvič. Mislim da je to veoma važna i interesantna tema.
Evo jedna zanimljivost, Amerikanci obično jedu sendviče za ručak. Međutim, oni imaju drugačiji koncept ručka od nas. Kod njih je ručak obrok oko podneva, ono što mi nazivamo ručkom za njih je večera tj. dinner, i počinje oko 3 sata popodne.
Neuredni hamburger (Sloppy Joe Sandwich)
Sastojci:
Zemičke za sendvič (najbolje su brioš zemičke, ako želite sami da ih napravite pogledajte recept u Američkom kuvaru, str. 116.
1 kašika ulja
1 srednji luk, sitno iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckanog
500g mlevenog mesa (najbolje junetina)
So i biber prema ukusu
200ml paradajz sosa (ili kuvanog paradajza, ili 3-4 kašike kečapa)
2 kašičice dižonskog senfa
2 kašike Vorčester sosa, opciono
Prilozi:
Zelena salata
Izrendana mocarela ili čedar sir
Iseckan avokado, pomešan sa sokom od limete i posoljen
Iseckan mladi luk
Priprema:
Najpre skuvajte mleveno meso, i dok se ono kuva pripremite priloge. U šerpi zagrejte ulje na sredje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle 2-3 minuta, beli luk. Posle jednog minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte meso dok skroz ne pobraoni uz povremeno mešanje. Dodajte soli i bibera prema ukusu, zatim sos od paradajza, vorčester sos i senf. Smanjite vatru i kuvajte sve bez poklopca dok ne ispari suvišna tečnost, oko 25 minuta.
Slažite sendvič tako što ćete na donji deo zemičke staviti najpre zelenu salatu, pa oko 3 kašike pripremljenog mesa, izrendan sir, iseckan avokado, mladi luk i na kraju gornju polovinu zemičke.
Domaći ravioli su zaista čarobni. Pogotovo ovi punjeni spanaćem, rikotom i pekorinom. Toliko su lepi da kad ih probate potpuno se parališete od eksplozije ukusa, u tim komadima testa su upakovani vrhunski sastojci, sve je u savršenom balansu, bogatog i neodoljivog ukusa.
Mogu da se kupe sasvim pristojni ravioli, ali domaći su ipak nešto posebno. Zapamtite, ma koliko testenina pripremljena kod kuće može da izgleda nesavršeno, ona je mnogo ukusnija od one kupovne. Čak i kad je moja deca prave (oni kao i sva deca obožavaju da razvlače testo i da šire haos oko sebe), neosporno dobro ispadne.
Pošto nije tako lako opisati ceo postupak pravljenja raviola, ja sam napravila video zbog toga, ovde možete da ga pogledate.
Testo za raviole
Mislim da vredi investirati u mašinu za pravljenje testenine, jer kad počnete da radite sa njom i oslobodite se, onda ćete je češće koristiti, makar zbog rezanaca za supu. Razvlačenje testa oklagijom uopšte nije tako jednostavno. Testo za raviole mora da bude tanko, inače se ivice neće dovoljno skuvati. Više o pravljenju domaće testenine očekujte uskoro ma blogu.
Ja sam u ovo testo stavila više jaja nego obično, zato se tako žuti.
Oblikovanje raviola
Ravioli su obično četvrtasti, mada mogu da budu okrugli, ili polukružnog oblika. Ukoliko nemate alatke ili kalupe za njihovo pravljenje, slobodno koristite ono što imate, oštar nož, čašu, omanje kružne kalupe za kolače ili ako imate onaj nož u obliku točka za sečenje testenine. Ja sam tokom boravka u Firenci nabavila ovu posebnu alatku za isecanje raviola, ali sam sigurna da slične stvari možete da nabavite bilo gde.
Fil za raviole
Što se tiče fila tu možete da budete vrlo kreativni, svašta dolazi u obzir, razni sirevi, meso, pršuta, kobasice, razni zeleniš, čak i bundeva. Meni je kombinacija spanaća i rikote sira najlepša, još od onda kada sam pravila njoke sa tim sastojcima. Dodala sam pekorino sir jer mi je on nekako jačeg i oštrijeg ukusa od parmezana, a tu je i izrendana korica limuna koja se savršeno slaže sa preostalim sastojcima.
Obično jedna-dve kašičice fila je dovoljno za jedan komad raviola, meni se lično sviđa kada ima više fila, ali nemojte da preterujete, važno je da fil ne izađe iz testa tokom kuvanja.
Preostali fil iskoristite za pravljenje špageta.
Savršeni domaći ravioli sa spanaćem, rikotom i pekorinom
1 šaka pekorino sira, sveže izrendanog (može i parmezan)
Izrendana korica od pola limuna
1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
1 jaje
So i biber prema ukusu
Sastojci za sos:
1 kašika maslinovog ulja
2 kašike putera
Izrendana korica od pola limuna
So i biber prema ukusu
1/2 šake pekorino sira, sveže izrendanog (može i parmezan)
Za služenje:
Svežeg izrendanog pekorino sira ili parmezana
Krupno mleveni crni biber
Priprema:
Najbolje je da pogledate ovaj video kako se prave ravioli, jer je teško opisati postupak rečima.
Najpre napravite testeninu. U multipraktiku, ili ručno, pomešajte sve sastojke: brašno, jaja, so i maslinovo ulje. Kad testo počne da se odvaja od suda, izvadite ga iz multipraktika, oblikujte u disk, pokrijte plastičnom folijom, i stavite u frižider da odmori, oko 1 sat.
Za to vreme napravite fil. U šerpi, ili dubokom tiganju, zagrejte 2 kašike maslinovog ulja na srednje jakoj vatri. Tome dodajte mladi spanać i kuvajte ga dok potpuno ne omekša, dodajte mu soli i bibera prema ukusu, izrendanu koricu limuna, rikota sir, izrendan pekorino ili parmezan, izrendani muskatni oraščić i na kraju jedno jaje. Stavite smesu kratko u frižider da se malo stegne.
Testo izvadite iz frižidera i podelite ga, uzmite jedan deo i izdužite ga, i provucite ga kroz mašinu za pravljenje testenine, na najšire rastojanje koje je označeno sa #0. Prođite kroz taj otvor još jednom, i onda pređite na otvor #1, tu provucite testo dva puta takođe, i tako dok ne stignete do otvore #4 ili #5. Testo ne valja da bude debelo. Sve vreme dok radite sa testom posipajte ga brašnom da se ne zalepi. Napravite nekoliko traka širine oko 15 cm i dužine oko 40cm. Ovo sve možete da uradite i uz pomoć oklagije, jedino što je mnogo sporo.
Kad ste dobili razvijeno testo onda po traci rasporedite fil od spanaća i pekorina u dva reda praveći razmak. Pređite četkom, koju ste umočili u vodu preko testa, oko raspoređenog fila, i onda ga poklopite drugom trakom. Prstima pritiskajte gornje testo da se zalepi za donje, vodeći računa da ne ostane vazduha u njemu. Zatim sa specijalnom kružnom alatkom isecajte raviole.
Kuvajte ih u kipućoj vodi u kojoj ste dodali malo maslinovog ulja i soli, 4-6 minuta, ali ne vadite ih odmah pošto izbiju na površinu vode. Dok se testo kuva spremite sos.
U dubljem tiganju zagrejte na srednje jakoj vatri maslinovo ulje i puter, tome dodajte iseckanu žalfiju, iseckanu koricu limuna, pola šake izrendanog pekorina ili parmezana, i u to stavljajte skuvane raviole zajedno sa tečnošću u kojoj se testo kuvalo. Ne mešajte sadržaj varjačom već prodrmajte tiganj, i posle 1-2 minuta kuvanja, ravioli su spremni. Odmah ih prebacite na tanjir, pospite izrendanim sirom i mlevenim biberom. Služite ove raviole uz Pinot Grigio.
Ukoliko želite da ostavite nekuvane raviole za kasnije, najbolje je da ih rasporedite na tanjir u jednom redu, da se ne lepe, pospite ih brašnom, pokrijte plastičnom folijom i čuvajte ih u frižideru.
Ako ste se umorili od jednih te istih jela sa piletinom, evo nešto potpuno drugačije – piletina u toplom i mirisnom sosu od kokosovog mleka. Za pola sata imate gotovo jelo, sjajnog ukusa, koje možete da služite uz pirinač, kus-kus ili kinou. Pravila sam ga par puta ove zime, i red je da se nađe na blogu.
Kokosovo mleko u slanim jelima je za mene veliko otkriće, toliko mi prija, pogotovo u zimskom periodu, da bih mogla da ga jedem svaki dan. Obično se kokosovo mleko kombinuje sa karijem, ili ljutom paprikom, ali ja ovoga puta biram slatku mlevenu papriku, ima nešto u njoj vrlo privlačno.
Ako ste ljubitelj kokosovog mleka pogledajte recepte i za ova jela :
za služenje: skuvani pirinač, najbolje basmati ili jasmin, ovde pogledajte kako da ga spremite
Priprema:
Izvadite pileća prsa iz frižidera pola sata pre nego što ćete ih pržiti. Natapkajte ih papirnatim ubrusom i u njih utrljajte so i mleveni biber.
Zagrejte tučani tiganj, dodajte maslinovo ulje, i pržite piletinu sa obe strane na srednje jakoj temperaturi, ukupno 8-10 minuta. Isprženu piletinu uvijte u aluminijumsku foliju, a u tiganj ubacite iseckani beli luk i kašičicu slatke mlevene paprike. Posle pola minuta prženja dodajte kokosovo mleko. Sastružite varjačom sve ono što se zalepilo za tiganj tokom prženja piletine. Kad sos počne da ključa smanjite vatru i kuvajte sve još par minuta. Na kraju dodajte sok od limete. Ako je potrebno dodajte soli i bibera prema ukusu. Na kraju u sos stavite isprženu piletinu, kuvajte još oko 5 minuta, i isključite vatru. Pospite jelo slatkom paprikom i iseckanim lišćem korijandera.
Služite ovako pripremljenu piletinu sa skuvanim pirinčem, kus-kusom ili kinoom.
Piletina možda nije najuzbudljivije meso, ali ima tu prednost što može da se kombinuje sa raznim sastojcima. To je zato što je bez izraženog ukusa, posebno belo meso. Limun kao sastojak uz piletinu se često koristi, bilo da se meso prži ili priprema u rerni. Ja sam ovog puta odabrala prženu tj. pohovanu piletinu. Videćete, meso je sočno i aromatično, baš suprotno od onoga kako bi izgledala piletina da ste je samo ispržili u tiganju.
Piletina je namirnica, pored još par osnovih sastojaka kao što su mleko, jaja, celerove stabljike, šargarepe i jabuke, koju isključivo kupujem organsku. Ne znam da li sam nešto umislila, ali organska piletina se po pravilu ne “oseća”, znate već o čemu pričam. Moja deca vole meso tako da ga često spremam, piletina je obično najlakša za pripremu, ali da mi ne bi dosadila uvek je kombinujem sa nečim interesantnim: nekad je spremam sa belim lukom, ili Marsala vinom i pečurkama, zatim u sosu sa smrčcima, u kombinacija sa paprikama i pečurkama, na kineski način, ili na francuski način sa slatkom pavlakom i estragonom, itd.
Originalno recept za piletinu sa limunom je trebalo da ide uz pržene plantane banane, ali pošto mi se fotografije nisu dopale, ta ideja je otpala, ovog puta kao prilog sam spremala sladak krompir iz rerne. Oba priloga se sjajno slažu uz piletinu sa limunom. Neki drugi put ću pisati o vrlo interesantnim plantana bananama (plantains).
Za služenje: brokoli kuvan na pari, ili sos sa jogurtom
Priprema:
Najpre počnite sa pripremom krompira. Zagrejte rernu na 220C (420F). Pripremite plitki pleh, obložite ga papirom za pečenje. Oljuštite krompir i isecite na kocke kao na slici. Posolite ga i pobiberite, dodajte mu maslinovo ulje, dobro ga promešajte rukama i stavite da se peče u zagrejanoj rerni 15-20 minuta, dok ne odmekne.
Piletinu, koju ste izvadili pola sata ranije iz frižidera, natapkajte papirnatim ubrusom da bi uklonili nepotrebnu vodu. Presecite pileće grudi na pola i svaku polovinu istucite kuhinjskim čekićem dok ne dobijete tanji file. Za to koristite plastičnu foliju. Zatim u piletinu utrljajte so. U posebnom tanjiru promešajte brašno sa 1/4 kašičice soli.
Zagrejte tučani tiganj, dodajte mu jednu kašiku ulja i jednu kašiku putera, i kad se mast dobro zagreje na srednje jakoj temperaturi, u tiganj stavite piletinu koju ste uvaljali u brašno, a zatim dobro otresli, da se prži sa obe strane dok ne dobije zlatnu koricu. Kad budete dodovali još piletine u tiganj, dodajte još po jednu kašiku ulja i putera. Kada je piletina ispržena, sklonite je iz tiganja i čuvajte je zatvorenu u aluminijumskoj foliji. U tiganj stavite limun isečen na kriške i timijan. Posle par minuta kada limun bude ispustio sok, dodajte 1/2 šolje pileće supe ili vode. Sastružite dno tiganja varjačom, dobro sve promešajte, dodajte 1 kašiku putera, i kad se sos malko zgusno u tiganj stavite prethodno isprženu piletinu. Ostavite na vatri da se krčka sve još jedan minut.
Do tada se slatki krompir ispekao u rerni. Dok pripremate meso skuvajte brokoli na pari.
Leti plavi patlidžan suvereno vlada u mojoj kuhiji. Ne znam kako bih opisala tu privlačnost, ali kad se nađem u prodavnici, u delu sa povrćem, ruka sama krena ka njemu. Da li zbog neobične i lepe boje, ili zbog toga što volim njegov ukus, ne mogu tačno da odgovorim, ja sam leti opsednuta ovom namirnicom. Iz skorašnjih recepata na blogu, u kojima dominira patlidžan, da se naslutiti neka posebna veza između njega i mene. Ovoga puta plavi patlidžan sam punila.
Umesto kinoe, koja je ovde neka vrste zamena za hlebne mrvice, možete da koristite kus-kus ili bulgar, klikom na linkove možete da vidite kako se oni spremaju. Izbor je pao na kinou, zato što sam potrošila kus-kus i bulgar, sve tri namirnice gotovo uvek imam u kući jer su veoma korisne. Kinoa ima tu neku fanki hrskavu teksturu, i baš je dobra za razna punjenja. Sad se setih, na blogu postoji još jedan recept u kojem se plavi patlidžan sprema sa kinoom – Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom.
Crvena paprika i paradajz se po pravilu odlično slažu sa plavim patlidžanom, zato su se tu i našli. Prepečene pinjole gotovo uvek spremam sa patlidžanom, oni jelu daju taj neodoljivi mediteranski šmek, i ja njih, malo je reći, obožavam.
Punjeni plavi patlidžan
Sastojci:
3 srednjih plavih patlidžana
2 kašike maslinovog ulja
2 čena belog luka, sitno iseckanog
1/2 kašičice soli
1 1/2 šolje skuvane kinoe (ili kus-kusa, bulgara), kako se sprema kinoa pogledajte ovde.
1 kašika maslinovog ulja
1 srednji luk, iseckan
2 kašičice origana, sitno iseckanog
2 kašičice peršuna, sitno iseckanog
1 crvena paprika, ispečena, oljuštena i iseckana
1 veći paradajz, iseckan
2 kašike šake pinjola, prepečenih
So o biber prema ukusu
1 kašika sirćeta
1 šolja izrendanog sira – parmezan, pekorino ili mančego sir
1 kašičica začina sumak, opciono
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Najpre isecite patlidžan uzdužno i oštrim nožem zasecite u meso dijagonalnu rešetku, ali ne suviše duboke, do same kore. Ostavite peteljke jer se tako patlidžan neće raspasti tokom pečenja. Posolite meso patlidžana i u njega utrljajte iseckani beli luk i maslinovo ulje.
Na tankom plehu obloženog papirom za pečenje postavite patlidžan tako da meso ide na dno. Pecite ga u rerni oko 50 minuta, dok ne odmekne. Dok pečete patlidžan možete da ispečete crvenu papriku.
Više o pečenju plavog petlidžana u rerni pogledajte ovde.
Kad je plavi patlidžan ispečen ostavite da se ohladi. Za to vreme skuvajte kinou, ovde pogledajte kako se to radi.
Kad se patlidžan dovoljno ohladio, običnom kašikom, ili još bolje onom uštrom za dinju, izdubite plavi patlidžan i izvadite meso, ne sasvim. Izvađeni sadržaj ispasirajte viljuškom.
U šerpi zagrejte jednu kašiku maslinovog ulja, na srednje jakoj temperaturi, i u njemu dinstajte iseckani luk dok ne postane staklast. Tome dodajte iseckano začinsko bilje, origano i peršun, zatim iseckanu pečenu papriku i paradajz, so i biber prema ukusu. Kuvajte sve oko desetak minuta, i tome na kraju dodajte skuvanu kinou/kus-kus/bulgar i sirće.
Ovoj smesi dodajte izvađeno i ispasirano meso od plavog patlidžana, kao i prepečene pinjole. Punite izdubljeni patlidžan ovom smesom, i na kraju na njega stavite izrendani sir, koji sam ja zaboravila da stavim pre fotografisanja. I pospite ga sumakom, ukoliko ga imate. To je jedan vrlo interesantan začin crvene boje i kiselog ukusa, a sve što je kiselo se odlično slaže sa plavim patlidžanom.
Savršeno letnje jelo, jer kako drugačije da bude kad se sastoji od palente, paradajza, mocarele, parmezana i bosiljka. Ovo je moja varijanta popularnog italijanskog jela – Polenta pasticciata.
Postoji više načina na koji možete da napravite ovo jelo, odnosno postoji više različitih sastojaka koje možete da umetnete u slojeve palente. Možete da izuzmete svež paradajz, i umesto njega da stavite sos od paradajza, ili čak sos bolonjez, ili ragu od pečuraka. Ne preterujete sa količinom paradajza jer će iz njega tokom pečenja izaći puno tečnosti.
Ja za ovo jelo koristim palentu koju kupujem gotovu u crevu, ali vi možete i sami da je pripremite. Iako možete da koristite i druge sireve umesto mocarele, ja nju ne bih izostavila, jer nema ništa lepše od otopljene mocarele, kad počne da se razvlači.
Složenac od palente, paradajza i mocarele
Sastajci:
2 šolje instant palente ili kukuruznog brašna
8 šolja vode
1 1/2 kašičica soli
2 kašike putera
2 veća luka (žuta ili crvena), iseckana na tanka rebarca
1/2 kašičice soli i bibera
1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
2 kašike maslinovog ulja
3 kašike putera
1/2kg mocarele, isečene na tanke kriške
2 paradajza, isečena na tanke kriške
1 šolja izrendanog Parmezana
1 šaka svežih listova bosiljaka
Priprema:
Najpre pripremite palentu. U kipuću vodu, u koju ste stavili 2 kašike putera i so, stavite dve šolje instant palente ili kukuruznog brašna. Smanjite vatru i kuvajte palentu sve dok se ne zgusne, uz stalno mešanje. Ukoliko koristite kukuruzno brašno to može da potraje. Kad se palenta skuvala rasporedite je po plitkom plehu na koji ste stavili papir za pečenje, u jednakom tanjem sloju. Kad se palenta ohladila okruglim kalupom ili čašom isecajte kružne oblike, ili ih nožem secite na kvadrate.
U šerpici zagrejte 2 kašike maslinovog ulja i 3 kašike putera na umerenoj vatri i u tome dinstajte luk dok skroz ne odmekne i počne da menja boju. U međuvremenu mu dodajte soli, bibera i muskatnog orašćiča.
Zagrejte rernu na 200C (400K), pripremite sud u kojem ćete peći složenac.
U posudi ređajte sastojke sledećim redom:
– sloj dinstanog luka sa masnoćom
– sloj palente
– sloj paradajza + malo soli
– par listića svežeg bosiljka
– sloj mocarele
– sloj izrendanog parmezana
I tim redom dok ne potrošite sve sastojke.
Pecite složenac oko 20-25 minuta dok gornja kora ne počne da tamni. Jelo služite odmah.
Ovo jelo potpuno opravdava svoje ime, skače u usta, to je bukvalni prevod italijanske reči Saltimbocca. Kako drugačije da se zove, jer samo pri pomisli na tanke teleće šnicle umotane u pršutu sa žalfijom, pa prelivene bogatim sosom od belog vina i putera, vama momentalno kreće voda na usta. Fali još neko kvalitetetno vino, recimo Sovinjon blank, ili čak Kjanti, i doživljaj je potpun.
Idealan izbor za letnji ručak, pola sata vam je sasvim dovoljno da ga pripremite.
Inače, Saltimbocca je poreklom iz Rima, i recept koji sledi trebalo bi da odgovara originalu. Ovo jelo se sprema i sa piletinom, ipak teletina je bolji izbor. Ako ste ljubitelj teletine samo da znate da na blogu postoji još odličnih italijanski jela sa ovim mesom: Teletina Piccata i Osso Bucco.
Možete šnicle da služite sa nekim drugim prilogom, ipak, mladi spanać dinstan na maslinovom ulju i puteru sa belim lukom savršeno se dopunjuje.
Prilog: mladi spanać dinstan na puteru i maslinovom ulju sa belim lukom
Za služenje: kriška limuna
Priprema:
Pripremite veći tučani tiganj u kome ćete pržiti meso kao i brašno u koje ćete ga uvaljati pre prženja.
Najpre čekićem istucite teleće šnicle. Natapkajte ih papirnim ubrusom da uklonite vodu. Nema potrebe da ih solite jer je pršuta već dovoljno slana.
Na komad šnicle stavite list sveže žalfije, a zatim presavijte meso na pola.
Teleću šniclu obavijte pršutom.
Zatim istucite meso čekićem sa stranom sa zupcima, tako ćete ga dobro pričvrstiti.
Meso zatim uvaljajte u brašno, pa otresite višak, i stavite ga da se prži u tiganju, u kome ste zagrejali maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, oko 3 minuta po strani. Kada ste ispržili meso izvadite ga i obavijte ga aluminijumskom folijom.
U tiganj dodajte puter, i kad se otopi, na umerenoj vatri dodajte biber, suvo belo vino kao i par listova sveže žalfije. Gledajte da sa varjačom sa ravnim vrhom sastružete meso koje se zalepilo za tiganj. Kuvajte sos još par minuta i kad se zgusne sklonite ga sa vatre. Njime prelijte šnicle koje ste servirali na tanjiru.
Dok pržite meso na maslinovom ulju, puteru i belom luku dinstajte mladi spanać, nije potrebno da ga prethodno obarite, dodajte soli i bibera.
Šnicle služite uz spanać zajendo sa kriškom limuna.
Nije lako voleti artičoke, pre svega zbog njihovog čišćenja, ali kad se zaljubite u njih, to vam neće padati teško, samo da osetite taj neverovatan ukus. Srećom, sa praksom lako ćete savladati deo sa čišćenjem. Možda je najbolje da najpre počnete sa pripremom bejbi artičoka, jer se one dosta lakše čiste. Iako tako izgledaju, bejbi artičoke nisu mladi plodovi, to su pupoljci koji se formiraju sa strane glavnog krupnog cveta na biljci. Ukus im se ne razlikuje od krupnih artičoki.
Tokom istorije artičoke su bile posebno cenjena hrana, i dostupna samo eliti, danas pak svi imamo mogućnosti da je spremamo, i zato treba da to iskoristimo. Artičoke su veoma neobično povrće, počevši od biljke, koja izgleda kao ogroman čičak, zatim plodova koji su zapravo ogromni pupoljci cveta, pa sve do načina konzumacije. Artičoke se najviše gaje i koriste na Mediteranu, zato što im pogoduje ta klima, posebno u Italiji i Francuskoj, čak ih ima i u Hrvatskoj, tu je najpoznatije jelo artičoke punjene mladim bobom.
Kod artičoka se jedu samo mekani delovi, pre svega srce, koje se nalazi pri stablu pupoljka, oljušteno stablo, i unutrašnji mlade latice. Tvrde spoljašnje latice zajedno sa oštrim vrhovima, kora stabla, kao i sama unutrašnjost cveta se odstranjuju. Artičoke mogu da se pripremaju na pari, kao u ovom receptu, zatim da se dinstaju, prže, peku u rerni, ili na grilu. Nekada se koristi samo srce od artičoki, kao u ovom popularnom dipu, ili se pune kao ove. Sastojci, kao što su maslinovo ulje, beli luk, limun, timijan, estragon, pinjoli, peršun, se savršeno slažu sa artičokama. Ja bih još dodala da su najbolje kad se služe uz ajoli.
Pogledajte ovaj video, u njemu je lepo opisana priprema artičoki.
Trenutno je njihova sezona, i otuda ne čude razne manifestacije u čast artičoki u ovo doba godine. Kad smo kod toga nedavno je izbio veliki skandal u Italiji zato što je glavni jevrejski rabin proglasio čuveno jevrejsko jelo sa artičokama, poreklom iz Rima, da nije košer. Naime, to jelo podrazumeva prženje artičoki u dubokom ulju, ali pošto se ne čiste prilikom pripreme, onda se dešava da u njoj ostanu crvići i razni insekti, pa zbog toga ne može da bude košer tj. nije u sladu za jevrejskim zakonima o ishrani.
Kao i svaka delikatna hrana i ova traži umešnost i kultivisan ukus da biste uopšte mogli da uživate u njoj. Baš kao i sama umetnost, koja u mnogo čemu podseća na kuvanje, traži edukaciju, praksu i izloženost kvalitetnim stvarima. Otuda moj mali esej na temu zašto je lepota bitna pri kraju posta, zajedno sa fotografijama dela klasične umetnosti iz “večnoga grada”, Rima. Da, artičoke su veoma popularne u Rimu.
Bejbi artičoke sa testeninom
Sastojci:
1kg bejbi artičoka
1 limun
1/2 kg integralne testenine (razni makaroni)
2 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka, sitno iseckanog
3 grančice timijana
1/2 kašičice soli
1/4 bibera
1/2 šolje suvog belog vina
1 kašika limunovog soka
1 šaka izrendanog parmezana
Iseckani sveži peršun
Priprema:
Čišćenje bejbi artičoki je prilično jednostavan poduhvat. Najpre pripremite činiji su 1l vode u koju ste ocedili ceo limun. Odsecite dršku artičoki na na nekih 2cm dužine i ljuštolicom skinite koru sa nje. Zatim skidajte latice sa artičoki dok ne dođete do onih nežnih i svetlo zelene boje. Isecite vrh artičoke reckavim nožem, oko 1/4 pupoljka. Makazama isecite oštre vrhove latica ukoliko ih ima. Presecite oljuštenu artičoku uzdužno na četiri dela, i na svakom uklonite mali deo koji predstavlja središte cveta, ukoliko je formiran. Ubacite očišćeni deo artičoke u vodu sa limunovim sokom. Morate sve brzo da radite jer meso artičoke brzo menja boju kad je izloženo vazduhu, zato se i stavlja u vodu sa limunom.
Zagrejte vodu da bi skuvali testeninu. Dok se voda greje stavite preko šerpe posudu za kuvanje na pari. U njoj ćete kuvati na pari artičoke oko 10 minuta. Posolite ih malo, i poklopite poklopcem.
Dok se artičoke kuvaju u tučanom tiganju zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckani beli luk, grančice timijana, i posle 1 minuta dodajte limunov sok, so i biber i belo vino. Posle par minuta umešajte izrendan parmezan, i na kraju dodajte skuvane artičoke.
Kuvajte testenine prema upustvu sa pakovanja, i kad su skuvane pomešajte ih sa artičokama i sosom, dodajte pola šolje vode u kojoj se testenina kuvala. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, i izrendanog parmezana. Jelo služite odmah.
Za mene je Italija sinonim za lepotu. Čini mi se da se nigde lepota nije toliko primila kao na ovom parčetu zemaljine kugle. U pitanju je klasična lepota, koja odiše veštinom, harmonijom oblika i boja.
Pre par meseci sam gledala ovaj izuzetan dokumentarni film, Why Beauty Matters, napravljen od strane britanskog filozofa i pisca Rogera Scrutona, i bila sam pod velikim utiskom. Svako ko voli umetnost treba da ga pogleda. Nekako baš u to vreme su se pojavili portreti bivšeg nam predsednika i njegove žene. Ko imalo poznaje umetnost i ima ukusa, svestan je koliko su portreti nemušto i banalno napravljeni. Ipak, mnogi su bili oduševljeni, Nacionalna galerija u Vaštingtonu nikada nije bila toliko posećena, svi su došli da vide pomenute portrete. Nisam mogla da verujem, pitala sam se da li je to do nedostatka ukusa ili je u pitanju kult ličnosti i stoga potpuno odsustvo objektivnosti. Naravno da sam se setila priče Carevo novo odelo. U tom mom neverovanju shvatila sam da su stvari otišle predaleko, da je već dosta dugo društvo okruženo ružnim i banalnim stvarima, bez ikakve autentičnosti, pa sam rešila da se ozbiljno pozabavim podučavanju svoje dece o umetnosti. Bio me je strah da će i oni jednog dana postati kao već pomenuti posetioci muzeja.
Vikendom sam svoju decu vodila u obližnji muzej, koji pored toga što ima veoma zanimljiv dečiji program, koji smo često posećivali, ima odlične kolekcije dela koje pokrivaju skoro sve istorijske periode. Išli smo od sobe do sobe, krenuli smo od starog Egipta. Pošto su videli egipatske mumije, krenuli smo u deo sa starogrčkim umetničkim delima, najviše im se svideo nakit iz tog perioda. Onda smo krenuli dalje, starorimska umetnost, pa ranohrišćanska, vizantijska, to im je važno jer znaju da je taj period mami bio inspiracija za njihova imena. Zatim od zapadne srednjevokovne umetnosti i renesanse, preko baroka, završili smo u modernoj umetnosti.
Meni lično jedan od najlepših i najuzbudljivijih stvari kod roditeljstva jesu neograničene mogućnosti da svojoj deci otkrivam lepe i važne stvari, bilo da je u pitanju muzika, književnost, likovna umetnost, istorija, čak i matematika. Ipak, to nije tako jednostavno, jer moja deca gube interesovanje čim vide da mi je do nečega mnogo stalo. Zbog toga smišljam suptilne načine kako da ih zaintrigiram, priznajem nekada gubim strpljenje i postajem previše dramatična, sigurna sam da će me se sećati kao ekscentrične mame. Nekad ih čak podmićujem, jer podučavanje dece važnim stvarima nema cenu.
Da, umetnost jeste važna, i ukus mora da se razvija i neguje, a to je moguće jedino ako smo izloženi umetnički vrednim delima. Kao i kod književnosti, ako niste čitali klasike i vredna dela, onda sigurno ne možete da date pravi sud o nekoj knjizi.
Lepota je istina. Tu nema kalkulisanja, želje da se dopadne, to je užasna potreba da se podeli sa drugima veoma važna poruka, nešto što će ljudi prepoznati. To stvara osećaj uznemirenosti i katarze, pauzu od banale svakodnevnice – eto, to je umetnost.
Ima joše jedna stvar koja mi je važna da prenesem deci a to je da cene i poštuju prethodne generacije koje su gradile sve ovo što imamo danas. Nismo mi ništa bolji od njih, i to što imamo tako razvijenu tehnologiju, slobodu izbora, itd, to je samo proizvod znanja i kreativnosti koje se gomilalo tokom vekova.
Bilo je i ranije trećerazrednih umetnika koji su bili dosta uspešni, sada zaboravljeni, ništa to nije novo, ipak, mislim da će naše vreme ostati upamćeno kao izuzetno ružno i neautentično. Ako iko ikad napravi vremensku mašinu, sigurna sam da će retko ko poželeti da poseti našu epohu. Pogledajte samo današnje medije na šta liče. Odsustvo lepote je uznemiravajuće.
A sad se opustite i uživajte u pravoj lepoti.
Il Gesù, barokna crkvaIl GesùZanos svete Tereze, Bernini, Il GesùBazilika Santa MađoreBazilika Santa Mađore, dekorisana ranohrišćanskim mozaicimaTavanica bazilike Santa MađorePanteonVatikanski muzejLeonardo da Vinči, Vatikanski muzej
